Dogen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dogen Zenđi
Datum rođenja(1200-01-26)26. januar 1200.
Mesto rođenjaKjoto, Japan
Datum smrti22. septembar 1253.(1253-09-22) (53 god.)
Mesto smrtiKjoto, Japan
DelovanjeBudizam
Zen učitelj Dogen.

Dogen Zenđi (1200 — 1253)[1][2] je bio japanski filozof i učitelj zen budizma. Smatra se osnivačem soto ogranka u japanskom zen budizmu, sa središtem u hramu Eiheiđi u provinciji Ečizen. Sve budističke škole mu ukazuju poštovanje kao bodisatvi[3].

Dogen je budizam sveo na praktikovanje zazena, sedeće meditacije gde se tok sadržaja uma posmatra bez zaustavljanja na bilo kom pojedinačnom predmetu, sve dok se ne smiri i ne sabere, ne doživljavajući više nikakvo uplitanje. U ovom stanju je moguće doživeti probuđenje.[4]

Dogen je 1236. godine podigao prvi zen hram u Japanu.[5]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Dogen je bio plemenitog porekla, i ostao je siroče u svojoj sedmoj godini. Zaredio se 1213. godine, a otputovao u Kinu 1223. i tamo se posle dugog traganja prosvetlio pod vodstvom čuvenog učitelja č'ana Ju-činga (1162–1228).[6] Vratio se u Japan 1227. godine. Pod njegovim rukovodstvom je 1236. podignut je prvi potpuno nezavisni zen manastir, Košohoringđi. Dogen je u njega privukao mnoge nadarene učenike, zajedno sa brojnim svetovnjacima, kako muškarcima tako i ženama.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Dogen je verovatno rođen u plemićkoj porodici, iako kao vanbračno dete Minamota Mičitomoa, koji je služio na carskom dvoru kao visokorangirani ašo ashō (亞相, „Državni savetnik“).[7] Priča se da je njegova majka umrla kada je Dogen imao 7 godina.[8]

Rana obuka[uredi | uredi izvor]

Kasnije je Dogen postao nižerangirani monah na planini Hiej, sedištu Tendaj škole budizma. Prema Kenzeikiju (建撕記), postao je opsednut jednim pitanjem u vezi sa Tendaj doktrinom:

Dok proučavam egzoteričnu i ezoteričnu školu budizma, one tvrde da su ljudska bića obdarena Darma-prirodom po rođenju. Ako je to slučaj, zašto su Bude svih doba — nesumnjivo posedujući prosvetljenje — smatrali da je neophodno da traže prosvetljenje i da se bave duhovnom praksom?[9][10]

Ovo pitanje je velikim delom podstaknuto Tendajskim konceptom prvobitnog prosvetljenja (本覚 hongaku), koji kaže da su sva ljudska bića prosvetljena po prirodi i da je, posledično, svaki pojam postizanja prosvetljenja kroz praksu suštinski pogrešan.[11]

Kenzeiki dalje navodi da nije našao odgovor na svoje pitanje na planini Hiej, i da je bio razočaran unutrašnjom politikom i potrebom za društvenim značajem radi napredovanja.[7] Stoga je Dogen otišao da traži odgovor od drugih budističkih majstora. On je otišao je da poseti Koina, Tendaj igumana hrama Ondžo-dži (園城寺), postavljajući mu isto pitanje. Koin je rekao da bi, kako bi pronašao odgovor, možda želeo da razmotri proučavanje Čana u Kini.[12] Godine 1217, dve godine nakon smrti savremenog zen budiste Mjoana Eisaja, Dogen je otišao da studira u hramu Kenin-dži (建仁寺), kod Eisajevog naslednika, Mjozena (明全).[7]

Putovanje u Kinu[uredi | uredi izvor]

U Kini, Dogen je prvo otišao u vodeće Čan manastire u provinciji Džeđang. U to vreme, većina čanskih učitelja zasnivala je svoju obuku na upotrebi gong-ana (japanski: kōan). Iako je Dogen marljivo proučavao koane, postao je razočaran velikim naglaskom koji je stavljan na njih, i zapitao se zašto se sutre ne proučavaju više. U jednom trenutku, zbog ovog razočaranja, Dogen je čak odbio prenos Darme od učitelja.[13] Zatim, 1225. godine, odlučio je da poseti majstora po imenu Ruđing (如淨; J. Nyōjo)), trinaestog patrijarha Caodung (J. Soto) loze zen budizma, na planini Tjantong (天童山 Tiāntóngshān; Đ. Tendocan); u Ningbu. Rudžing je imao reputaciju da ima stil Čana koji se razlikovao od ostalih majstora koje je Dogen do tada sreo. U kasnijim spisima, Dogen je Rudžinga nazvao „Starim Budom”. Pored toga, on je s ljubavlju opisao i Rudžinga i Mjozena kao senši senshi (先師, „Drevni učitelj“).[7]

Pod Rudžingom, Dogen je ostvario oslobođenje tela i uma nakon što je čuo učitelja kako kaže: „Odbacite telo i um“ (身心脱落 shēn xīn tuō luò). Ova fraza će imati veliki značaj za Dogena tokom njegovog života, i može se naći raštrkana po njegovim spisima, kao, na primer, u poznatom delu njegovog „Gendžokoana“ (現成公案):

Proučavati Put znači proučavati Sopstvo. Proučavati sebe znači zaboraviti sebe. Zaboraviti sebe znači biti prosvetljen svim stvarima univerzuma. Biti prosvetljen svim stvarima univerzuma znači odbaciti svoje telo i um, kao i one drugih. Čak se i tragovi prosvetljenja brišu, a život sa prosvetljenjem bez traga teče uvek i zauvek.[14]

Mjozen je umro ubrzo nakon što je Dogen stigao na planinu Tjentung. Godine 1227,[15] Dogen je primio Darma prenos i inku od Rudžinga, i primetio kako je konačno rešio svoju „životnu potragu za velikom stvari“.[16]

Učenje[uredi | uredi izvor]

Dogen je podučavao da suština čoveka i svih stvari leži u Budinoj prirodi, koja se ostvaruje pročišćavanjem ega, odstranjivanjem svih sebičnih želja i potpunim odricanjem od sopstva, iznad svega ukazujući prednost religioznoj praksi. Negovao je praksu zazena, uspravnog sedenja sa prekrštenim nogama u meditaciji. U zazenu je video ostvarenje čitavog zakona budizma, pošto je jedinstvo prakse i prosvetljenja ukorenjeno u Budinoj prirodi.[3]

S filozofskog stanovišta, zastupao je monistički panteizam koji je izjednačavao pojavni svet sa Apsolutom, ne ostavljajući mesta transcendenciji[3]. Dogen je uklonio beskrajne stupnjeve na putu do prosvetljenja pronašavši u zenu put savršenog jedinstva. Za razliku od mnogih drugih učitelja zena, Dogen je zagovarao predano čitanje sutri, dužno ukazivanje poštovanja svetim budističkim predmetima, a koanu je pridavao drugorazredni značaj. Osuđivao je sektašenje u budizmu i odbijao da prizna postojanje Soto sekte kao izdvojenog entiteta.[3] Njegovo značajno delo je Šobogenzo, čije je savremeno izdanje objavljeno u Tokiju izmedu 1939—1943. godine.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dogen na sajtu Enciklopedija Britanika
  2. ^ Bodiford, William M. (2006). „Remembering Dōgen: Eiheiji and Dōgen Hagiography”. The Journal of Japanese Studies. 32 (1): 1—21. JSTOR 25064606. S2CID 144431743. doi:10.1353/jjs.2006.0003. 
  3. ^ a b v g Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  4. ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos. . Novi Sad. 2006. pp. 98-105. ISBN 978-86-7473-281-6. 
  5. ^ zen, Enciklopedija živih religija, Nolit. . Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. 
  6. ^ H. Dumoulin, A History of Zen Buddhism, 1963.
  7. ^ a b v g Bodiford 2008, str. 22–36
  8. ^ Kim 2004, str. 19
  9. ^ Bodiford 2008, str. 22
  10. ^ Ōkubo 1966, str. 80
  11. ^ Abe 1992, str. 19–20
  12. ^ Tanahashi, str. 4
  13. ^ Tanahashi, str. 5
  14. ^ Kim 2004, str. 125
  15. ^ Tanahashi, str. 6
  16. ^ Tanahashi 2005, str. 144

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Abe, Masao (1992). Heine, Steven, ur. A Study of Dōgen: His Philosophy and Religion. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-0838-4. 
  • Bodiford, William M. (2008). Soto Zen in Medieval Japan (Studies in East Asian Buddhism). University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-3303-9. 
  • Cleary, Thomas (1992). Rational Zen: The Mind of Dogen Zenji. Boston: Shambhala Publications, Inc. ISBN 0-87773-973-0. 
  • DeVisser, M. W. (1923), The Arhats in China and Japan, Berlin: Oesterheld 
  • Dumoulin, Heinrich (2005a). Zen Buddhism: A History. Volume 1: India and China. World Wisdom Books. ISBN 9780941532891. 
  • Dumoulin, Heinrich (2005b). Zen Buddhism: A History. Volume 2: Japan. World Wisdom Books. ISBN 9780941532907. 
  • Dōshū, Ōkubo (1969—70), Dōgen Zenji Zenshū (2 izd.), Tokyo: Chikuma Shobō 
  • Eihei-ji Temple Staff (1994), Sanshō, the Magazine of Eihei-ji Temple, November, Fukui, Japan: Eihei-ji Temple Press 
  • Faure, Bernard (2000), Visions of Power. Imaging Medieval Japanese Buddhism, Princeton, New Jersey: Princeton University Press 
  • Dogen. The Heart of Dogen's Shobogenzo. Tr. Waddell, Norman and Abe, Masao. Albany: SUNY Press, (2002) ISBN 0-7914-5242-5.
  • Heine, Steven (1994). Dogen and the Koan Tradition: a Tale of Two Shobogenzo Texts. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-1773-7. 
  • Heine, Steven (1997). The Zen Poetry of Dogen: Verses from the Mountain of Eternal Peace. Boston, MA: Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3107-9. 
  • Heine, Steven (2006). Did Dogen Go to China? What He Wrote and When He Wrote It. New York, NY: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530592-0. 
  • Ishida, M (1964), Japanese Buddhist Prints, Prevod: Nearman, Hubert, New York: Abrams 
  • Kato, K (1994), „The Life of Zen Master Dōgen (Illustrated)”, Zen Fountains, Taishōji Sōtō Mission, Hilo, Hawaii, by permission of the Sōtōshū Shūmuchō, Tokyo 
  • Kim, Hee-jin (2004) [1975, 1980, 1987]. Eihei Dogen, Mystical Realist. Wisdom Publications. ISBN 978-0-86171-376-9. 
  • Kohn, Michael H. (1991). The Shambhala Dictionary of Buddhism and Zen. Boston, MA: Shambhala Publications. ISBN 978-0-87773-520-5. 
  • LaFleur, William R.; ed. Dogen Studies. The Kuroda Institute, (1985) ISBN 0-8248-1011-2.
  • MacPhillamy, Daizui; Roberson, Zenshō; Benson, Kōten; Nearman, Hubert (1997), „YUME: Visionary Experience in the Lives of Great Masters Dōgen and Keizan”, The Journal of the Order of Buddhist Contemplatives, 12 (2) 
  • Leighton, Taigen Dan; Visions of Awakening Space and Time: Dogen and the Lotus Sutra. New York: Oxford University Press, (2007) ISBN 978-0-19-538337-9.
  • Leighton, Taigen Dan; Zen Questions: Zazen, Dogen and the Spirit of Creative Inquiry. Boston: Wisdom Publications, (2011) ISBN 978-0-86171-645-6.
  • Leighton, Taigen Dan; Okumura, Shohaku; tr. Dogen's Extensive Record: A Translation of the Eihei Koroku. Boston: Wisdom Publications, (2010) ISBN 978-0-86171-670-8.
  • Leighton, Taigen Dan. Dogen's Pure Standards for the Zen Community: A Translation of Eihei Shingi. Albany: State University of New York Press, (1996) ISBN 0-7914-2710-2.
  • Masunaga, Reiho (1978). A Primer of Soto Zen. University of Hawaii: East-West Center Press. ISBN 0-7100-8919-8. 
  • McRae, John (2003). Seeing Through Zen. Encounter, Transformation, and Genealogy in Chinese Chan Buddhism. The University Press Group Ltd. ISBN 9780520237988. 
  • Müller, Ralf (2013). Dōgens Sprachdenken: Historische und symboltheoretische Perspektiven [Dōgen's Language Thinking: Systematic Perspectives from History and the Theory of Symbols] (Welten der Philosophie [Worlds of Philosophy]). Freiburg: Verlag Karl Alber. ISBN 9783495486108. 
  • Okumura, Shohaku; Leighton, Taigen Daniel; et al.; tr. The Wholehearted Way: A Translation of Eihei Dogen's Bendowa with Commentary. Boston: Tuttle Publishing, (1997) ISBN 0-8048-3105-X.
  • Ōkubo, Dōshū (1966). Dōgen Zenji-den no kenkyū [道元禅師伝の研究]. Chikuma shobō. 
  • Nishijima, Gudo (2003). M. Luetchford; J. Peasons, ur. Master Dōgen's Shinji Shobogenzo, 301 Koan Stories. Windbell. 
  • Nishijima, Gudo & Cross, Chodo; tr. 'Master Dogen's Shobogenzo' in 4 volumes. Windbell Publications, (1994) ISBN 0-9523002-1-4 and Shōbōgenzō, Vol. 1-4, Numata Center for Buddhist Translation and Research, Berkeley 2007-2008, ISBN 978-1-886439-35-1, 978-1-886439-36-8, 978-1-886-439-37-5, 978-1-886439-38-2 PDF
  • Tanahashi, Kazuaki; ed. Moon In a Dewdrop: Writings of Zen Master Dogen. New York: North Point Press, (1997) ISBN 0-86547-186-X.
  • Tanahashi, Kazuaki (tr.); Loori, Daido (comm.) (2011). The True Dharma Eye. Shambhala Publications. ISBN 978-1590304747. 
  • Williams, Duncan (1998), „Temples, Pharmacies, Traveling Salesmen, and Pilgrims: Buddhist Production and Distribution of Medicine in Edo Japan”, Japanese Religion Bulletin Supplement, New Series, 23 (February) 
  • Williams, Duncan Ryūken (2005), The Other Side of Zen: A Social History of Sōtō Zen Buddhism in Tokugawa Japan, Princeton University Press 
  • Yokoi, Yūhō and Victoria, Daizen; tr. ed. Zen Master Dōgen: An Introduction with Selected Writings. New York: Weatherhill Inc., (1990) ISBN 0-8348-0116-7.
  • Yasutani, Hakuun (1996). Flowers Fall: a Commentary on Zen Master Dōgen's Genjokoan. Boston, MA: Shambhala Publications. ISBN 978-1-57062-103-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dogen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доген&oldid=27554597”