Душан Оташевић
Душан Оташевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. децембар 1940. |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Уметнички рад | |
Поље | Сликарство |
Душан Оташевић (Београд, 25. децембар 1940)[1] српски је ликовни уметник и академик.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 25. децембра 1940. у Београду. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду у класи професорке Љубице Сокић 1966. године.[3]
Имао је четрдесетак самосталних изложби, неке од њих су у Београду 1965, 1967, 1970. и 1972, Новом Саду и Загребу 1967, Бреши 1968. и Венецији 1972. године.[4] Учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству међу којима су Бијенале младих и Октобарски салон 1966, Тријенале ликовних уметности 1967. и 1970, изложба „Конфортације '66” у Клагенфурту 1966, изложба „Савремена југословенска уметност” у земљама Јужне Америке 1968, изложба „Сликарство и графика младих југословенских уметника” у Паризу 1970, Бијенале у Венецији 1972. и шеста изложба СУЛУЈ-а у Сарајеву 1975. године.[4]
За дописног члана изабран Српске академије науке и уметности од 30. октобра 2003.[2] Редовни је члан Српске академије наука и уметности од 5. новембра 2009.[5]
Ожењен је Миром са којом има сина Уроша и унука Вука.
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда ЦК Савеза омладине у Београду 1968.[4]
- Откупна награда на Тријеналу југословенског цртежа у Сомбору 1970.[4]
- Награда Фонда „Владислав Рибникар”, Политика 1985.[5]
- Награда Фонда „Иван Табаковић”, САНУ 1992.[5]
- Награда за сликарство на Октобарском салону 1993.[5]
- Награда града Чачка на 18. Меморијалу „Надежда Петровић” 1994.[5]
- Награда „Мића Поповић”, Београд 2000.
- Награда Удружења ликовних уметника Србије 2001.[5]
- Награда Сава Шумановић, Нови Сад 2002.[5][6]
- Награда града Београда за ретроспективу „Попмодернизам”, Музеј савремене уметности у Београд 2004.[5]
- Награда Вукове задужбине 2004.[5]
- Награда „Милан Коњовић” 2010.[5]
- Повеља „Капетан Миша Анастасијевић” 2014.[5]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Душан Оташевић: Друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела, 1969.
-
„Добро јутро Казимире Маљевичу” (2010—2014), Народни музеј Краљево.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Dušan Otašević”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2024-01-28.
- ^ а б „ДУШАН ОТАШЕВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 30. 1. 2024.
- ^ Оташевић, Душан. Оташевић. Београд : Фондација колекције Трајковић, 2015. стр. 484. ISBN 978-86-915275-5-6.
- ^ а б в г Млади 1974—1975. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1976.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-04. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2023-11-13.
- ^ Beograd, Beta, N1 (2021-03-25). „Urošu Đuriću nagrada "Sava Šumanović"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26.