Међа (Лесковац)
Међа | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2011. | 821 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 06′ 33″ С; 21° 50′ 17″ И / 43.109166° С; 21.838° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 263 m |
.svg)  Међа Међа на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Међа је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 821 становника (према попису из 2002. било је 872 становника).
Историја[уреди | уреди извор]
Село Међа је према постанку једно од најмлађих у лесковачком крају. У турско доба је атар села био у власништву горњобријањског аге. Цео пусторечки крај је био обилато насељен Арнаутима, као и Ромима, који су се настањивали увек уз реку. Од православних Словена је у атару села Међа живео само род Марчинци, који су староседеоци и чије порекло није познато, њих је било чак 15 кућа. По ослобођењу од Турака, село је припало брестовачкој општини. Пошто је село у равници и веома плодно, а слабо насељено, извршена је аграрна реформа 1882. што је привукло бројне сиромашне породице из других крајева да се доселе у Међу, где су добијали од државе земљиште на отплату.[1]
Међа је у другом светском рату била упориште НОПа и велики број мештана је узео учешће у народноослободилачкој борби, због чега је село настрадало од четника из Топлице и од Српског добровољачког корпуса.[2]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Међа живи 664 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,3 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 241 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,62.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
Земље и шуме[уреди | уреди извор]
Укупна површина атара села Међа износи 744 хектара. Од овога на њиве и баште пада 518, воћњаке 6, винограде 13, ливаде 15, пашњаке 5, шуму 157 док је неплодно земљиште укупно 30 хектара.
Земља носи ове називе: Воћњак, Големе Ливаде, Трске, Гарда, Селиште, Утрина, Челије, Старо Лозје, Дреновачко, Јасике, Мокри Пут, Мечкарица, Горње Појиште, Пореске Ливаде и Вилипове Ливаде.
Старине у селу[уреди | уреди извор]
На северу од села налази се локалитет Градиште. По народном предању овде је некада била Међа. На Градишту постоје трагови насеља; камен и ћерпич великог формата.
Други локалитет као траг је Кале – Калиште у оквиру Базе. Свакако то је онај „стари порушени градић, који се зове Добра Глава“. По народном предању овде је била римска тврђава. На локалеитету постоје трагови каменог зида. Гробље овог града налазило се на данашњем гробљу села Доње Бријање.
Воде[уреди | уреди извор]
Источно од села тече Пуста Река. Село је подигнуто на њеној левој обали. Поред ове текућице у атару села се налазе кладенци: Горње Појиште, Ашанско – раније била чесма, Јасика – сада чесма у правцу Горњег Дреновца; Седам Метара, под Добром Главом. Име је добио по деоници на седам метара некадашње утрине. У селу постоје бунари чија је дубина од 8 до 12 метара.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 1 | ||
| 80+ | 5 | 14 | ||
| 75—79 | 4 | 18 | ||
| 70—74 | 21 | 18 | ||
| 65—69 | 19 | 33 | ||
| 60—64 | 28 | 26 | ||
| 55—59 | 15 | 30 | ||
| 50—54 | 30 | 24 | ||
| 45—49 | 38 | 37 | ||
| 40—44 | 15 | 19 | ||
| 35—39 | 38 | 18 | ||
| 30—34 | 33 | 30 | ||
| 25—29 | 34 | 32 | ||
| 20—24 | 31 | 30 | ||
| 15—19 | 21 | 26 | ||
| 10—14 | 24 | 31 | ||
| 5—9 | 48 | 34 | ||
| 0—4 | 20 | 25 | ||
| Просек : | 36,3 | 39,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 334 | 53 | 247 | 24 | 10 | 0 |
| Женски | 356 | 30 | 252 | 62 | 12 | 0 |
| УКУПНО | 690 | 83 | 499 | 86 | 22 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 159 | 65 | 0 | 0 | 11 |
| Женски | 59 | 49 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 218 | 114 | 0 | 0 | 13 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 48 | 10 | 0 | 9 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 49 | 11 | 0 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 9 | 2 | 1 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 2 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 9 | 4 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ https://www.poreklo.rs/2017/03/11/poreklo-prezimena-selo-medja-leskovac/
- ^ Група аутора (1992). Историја Лесковца. Београд: Институт за савремену историју. стр. 330.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
