Банатски устанак — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 11: | Ред 11: | ||
== Устанак == |
== Устанак == |
||
Ситнији успеси аустријске војске у пролеће [[1594]]. су поколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату пружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских [[хајдуци|хајдука]] из [[Трансилванија|Ердеља]], који су протерали турску војску из [[Вршац|Вршца]] и околине.{{sfn|Ćirković|2008|pp=141}} Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио [[Вршац]]. Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи [[Острогон]], па су устаници освојили и [[Зрењанин|Бечкерек]], [[Нови Бечеј|Бечеј]], [[Тител]] и [[Липова (Румунија)|Липову]] и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом [[Свети Сава|светог Саве]].{{чињеница|date=11. 2013.}} [[Синан-паша]], који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава [[Мухамед]]а из [[Дамаск]]а да би је супротставио застави Срба.{{чињеница|date=11. 2013.}} Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве. |
Ситнији успеси аустријске војске у пролеће [[1594]]. су поколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату пружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских [[хајдуци|хајдука]] из [[Трансилванија|Ердеља]], који су протерали турску војску из [[Вршац|Вршца]] и околине.{{sfn|Ćirković|2008|pp=141}} Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио [[Вршац]]. Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи [[Острогон]], па су устаници освојили и [[Зрењанин|Бечкерек]], [[Нови Бечеј|Бечеј]], [[Тител]] и [[Липова (Румунија)|Липову]] и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом [[Свети Сава|светог Саве]].{{чињеница|date=11. 2013.}} [[Синан-паша]], који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава [[Мухамед]]а из [[Дамаск]]а да би је супротставио застави Срба.{{чињеница|date=11. 2013.}} Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве. |
||
[[Датотека:Banatcki ustanak.gif|250п|десно|Симулација устанка.]] |
|||
Ердељски кнез Сигисмунд Батори је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Батори се ипак определио да остане лојалан вазални краљ турског султана. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код [[Зрењанин|Бечкерека]]. До краја јула [[1594]]. цео Банат је поново покорен. Много српских избеглица је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа [[Теодор Несторовић|Теодора Несторовића]], који је жив одран. |
Ердељски кнез Сигисмунд Батори је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Батори се ипак определио да остане лојалан вазални краљ турског султана. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код [[Зрењанин|Бечкерека]]. До краја јула [[1594]]. цео Банат је поново покорен. Много српских избеглица је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа [[Теодор Несторовић|Теодора Несторовића]], који је жив одран. |
Верзија на датум 27. август 2016. у 14:52
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Овај чланак је део серије о историји Војводине и Србије |
Банатски устанак из 1594. године је био један од три највећа устанка у српској историји и највећи устанак пре Првог српског устанка. Срби у области Баната (тада у саставу отоманског Темишварског ејалета) су 1594. започели велики устанак против турске власти. Центар устанка је био око Вршца, а његов вођа је био Теодор Несторовић, епископ Вршца. Друге две вође устанка су били бан Сава и војвода Веља Миронић.
Позадина
Нови босански паша Хасан-паша Предојевић је одмах по доласку на функцију кренуо у поход и 1592. заузео Бихаћ и створио нови истоимени санџак. Предојевић је 1593. кренуо у опсаду Сиска, али га је прикупљена хабзбуршка војска тешко поразила, а и он сам је погинуо.
На притисак јаничара, Порта је крајем 1593. године заузела Весприм, а пао је накратко и Сисак. Овим је отпочео Дуги (или Петнаестогодишњи) рат (1593—1606).
Устанак
Ситнији успеси аустријске војске у пролеће 1594. су поколебали турске вазалне кнежеве, а Србима у Банату пружили прилику да подигну устанак. Устанак је почео упадима српских хајдука из Ердеља, који су протерали турску војску из Вршца и околине.[1] Испочетка су то били ситнији напади, али затим је Петар Мајзаш спалио Вршац. Главне турске снаге су биле заузете на северу бранећи Острогон, па су устаници освојили и Бечкерек, Бечеј, Тител и Липову и разбили неколико мањих турских војски (због силних пораза смењена су двојица темишварских паша). Српски устаници су носили заставе са ликом светог Саве.[тражи се извор] Синан-паша, који је предводио турску војску, је наредио да се донесе зелена застава Мухамеда из Дамаска да би је супротставио застави Срба.[тражи се извор] Синан-паша је такође наредио да се као чин одмазде спале посмртни остаци светог Саве.
Ердељски кнез Сигисмунд Батори је устаницима тајно дотурао помоћ, али како није успео да наговори своју скупштину сталежа да се окрене против Турака, одбио је да реагује на проглашење за српског краља. Батори се ипак определио да остане лојалан вазални краљ турског султана. Пошто је послата аустријска војска под командом Ференца Балаша поражена и пошто је попустио притисак на главном бојишту, спојиле су се војске будимског и темишварског паше и разбиле Србе код Бечкерека. До краја јула 1594. цео Банат је поново покорен. Много српских избеглица је побегло у Ердељ, где су створили нову епископију. Међутим, пошто је област Баната након пропасти устанка постала пуста, што није одговарало турским властима којима је било потребно становништво на овој плодној земљи, власти су обећале милост свакоме ко се врати. Срби су се вратили, али се милост није односила на вођу устанка, епископа Теодора Несторовића, који је жив одран.
Историјски значај
Устанак банатских Срба је једини устанак становништва Панонске низије против отоманске власти, иако није могао да добије озбиљну подршку угарских велможа.
Након протеривања Османлија из Баната у XVIII веку, многи потомци избеглих Срба су се из Ердеља и околних територија вратили у постојбину својих предака. Њихови потомци и данас носе презимена која подсећају на пребивалишта њихових избеглих предака (Ердељан, Кришан, Фратуцан, итд).
Референце
- ^ Ćirković 2008, стр. 141.
Литература
- Ćirković, Sima (2008). The Serbs. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-4291-5.
- Душан Белча, Мала историја Вршца, Вршац, 1997.
- Др. Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, 1997.
- Др. Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
- Владислав Вуловић, Први српски устанак - Устанак Срба у Банату 1594. године