У Другом балканском рату, армија под Степином командом пожртвовано је бранила нишавску зону са утврђеним логором у Пироту. Када је почео Први светски рат, као заступник одсутног начелника Штаба Врховне команде Радомира Путника, руководио је мобилизацијом и концентрацијом Српске војске. После Путниковог повратка у земљу, поново преузима дужност команданта Друге армије и са њеним главним снагама изводи марш-маневар преко Коцељеве и Текериша. У ноћном нападу, на источним падинама Цера, поразио је 21. дивизију аустроугарског 8. корпуса чиме је омогућио победу Срба у Церској бици. За ту савезничку победу над Централним силама, 20. августа1914. године, унапређен је у чин војводе (фелдмаршала). Његова армија је у бици на Дрини пожртвовано бранила Мачву. У Колубарској бици (од 16. новембра до 15. децембра 1914), Друга армија је на десној обали Колубаре најпре зауставила непријатељски напад, а затим учествовала у маневарским подухватима војводе Радомира Путника и генерала Живојина Мишића, што је довело до слома аустроугарске Балканске војске.
Добар чланак
Константин Бодин
Константин Бодин (буг.Константѝн Бо̀дин [Konstantìn Bòdin]) био је српски краљ од 1081. до 1099. године и први Србин крунисан за цара 1072. године. Био је син краља Михаила Војислављевића. Као млади принц учествовао је у бунтовним борбама против Византије. Током устанка из 1072. године носио је и титулу бугарског цара као Петар III (буг.Петър III [Petŭr III]). На пролеће 1081. Михаило је уприличио брак између Бодина и Јаквинте, ћерке вође из норманске странке. Овај политички брак означио је и ослоњење дукљанског владара на Нормане. Већ у октобру 1081. Бодин је владао сам па се тако сматра да је његов отац између маја и септембра 1081. године преминуо.
Од јужнословенских владара једини је Бодин који је имао високу титулу протосеваста, која је настала у доба Алексија I Комнина. Претпоставља се да је Константин Бодин умро у 1101-1102. години, мање него у 1106-1107. Извор за такав датум помиње се код Попа Дукљанина, пише да је владао 26 година и 5 месеци. Сахрањен је у манастиру Светих Срђа и Ваха у близини Скадра. Новија истраживања су показала да је умро у 1099. години.
27. март — Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе прихватило је мишљење Доре Бакојани, којим се препоручује чланство Приштине у Савету Европе. Гласање о чланству Косова 18. априла.
.jpg)
