Срби на Аљасци
 | |
 | |
| Региони са значајном популацијом | |
|---|---|
| Џуно, Охајо, Фербанкс, Кечикан, Ситка | |
| Језици | |
| енглески и српски | |
| Религија | |
| углавном православље | |
| Сродне етничке групе | |
| Српска дијаспора |
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Срби |
|---|
 |
Срби на Аљасци су подгрупа Срба из Америке настањених на Аљасци
Историја[уреди | уреди извор]
Срби живе на Аљасци од најранијих дана америчких насеља у 19. веку. Многи Срби дошли су на Аљаску за време златне грознице у Клондајку, крајем деведесетих година 19. века да да се обогате, баш као што су долазили и раније за време златне грознице у Калифорнији[1].
Примарне области које су кроз историју насељавали Срби на Аљасци били су градови Џуно, Охајо, Фербанкс, Кечикан и Ситка. Многи Срби су за време златне грознице населили и суседни канадски град Јукон, као што је случај са познатим српско-канадским рударом и авантуристом Михајлом Војнићем.
1893. године, српски рудари на Аљасци у граду Џуно су изградили православну цркву Светог Николе заједно са индијским домородачким племеном Тингит, који су неколико деценија раније прешли у православну веру, под утицајем руског народа[2][3].
За време (али и деценију пре) Првог светског рата у граду Џуно основана су два српска друштва за очување српских обичаја и наслеђа на Аљасци. Постојало је 1903. године у Дагласу "Српско добротворно друштво", које је деловало у оквиру "Првог Српског савеза".[4] 1905. године основан је Српско-црногорски часопис у Дагласу[5]. Срби су такође чинили већину рудара у руднику злата Тредвел, све до његовог колапса 1917. и касније затварања 1922. године. Током синдикалних сукоба у склопу Западне федерације рудара, погинула су два српска рудара. 1910. године дошло је до велике експлозије на дубини од око 335. метара у мексичком руднику Тредвил, а страдало је 39 мушкараца, од тога 17 њих рођених у Србији[6][7].
Током Првог светског рата, многи Срби из Америке су се добровољно пријавили у борбе, а хиљаде њих су долазили управо са Аљаске[8].
За време тридесетих и четрдесетих година 20. века, југословенски мигранти, углавном Срби поседовали су велики број фирми и барова у Фербанксу. У време између светских ратова, многи српски мушкарци су се са Аљаске враћали у Југославију како би пронашли жене, са њима се вратили на Аљаску и тамо основали породице.[9]
Данас постоји велики број српских заједница широм Аљаске, а највећа је у граду Џуно. У периоду од почетка 21. века до данас, постало је уобичајено да српски радници годишње одлазе на Аљаску због посла, где остају неколико месеци са привременим радним визама.[10]
Познати Срби на Аљасци[уреди | уреди извор]
Списак познатих људи са Аљаске, који су Срби или имају српско порекло :
- Алекс Милер - државни лобиста Аљаске
- Френк Ператровић - политичар и бизнисмен, председник више српских друштва
- Били Реј - политичар
- Стив Вуковић - политичар
- Џон Бутровић - бизнисмен и политичар
- Џон Хајдуковић - пионир и предузетник у месту Биг Делта
- Мајк Пушић - бивши градоначелник Дагласа у граду Џуно
- Божидар Перовић - морски биолог Акутан
- Мајк Степовић - последни територијални гувернер Аљаске
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Lopušina, Marko; Lopušina, Dušan (1997). Srbi u Americi. Beograd: Agencija Tea books. стр. 63—64.
- ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2019)"The History of the St Nicholas Church." St. Nicholas Russian Orthodox Church - Home. Orthodox Church in America, n.d. Web. 10 June 2017.
- ^ Archer, Laurel. Northern British Columbia Canoe Trips. Surrey, B.C.: Rocky Mountain, 2010. Print.
- ^ "Мале новине", Београд 20. јануар 1903.
- ^ Nicolson, Mary C.; Slemmons, Mary Anne (1998). Alaska Newspapers On Microfilm, 1866-1998. Фербанкс/Џуно: University of Alaska Fairbanks/Alaska State Library. стр. 63—64.
- ^ Kelly, Sheila. "Labor Troubles and the Western Federation of Miners." Treadwell Gold: An Alaska Saga of Riches and Ruin. Fairbanks: U of Alaska, 2010. 143. Print.
- ^ Kelly, Sheila. "Tough Grind of the Hard-Rock Miner." Treadwell Gold: An Alaska Saga of Riches and Ruin. Fairbanks: U of Alaska, 2010. 110. Print.
- ^ Serb World. 5—6. Neven Publishing Corporation. 1988. стр. 40.
- ^ Ferguson, Judy. "Interior Immigrants: From a Tiny Country to the Great Land." Heartland Magazine 21 Mar. 1999: n. pag. Print.
- ^ "Man from Belgrade Earned Serbian Annual Salary in Alaska in 55 Days." Telegraf.rs. N.p., 5 Jan. 2017. Web. 12 June 2017.
| Друге аутохтоне земље | | |
|---|---|---|
| Исељеништво | ||