Темишварски пашалук
| Темишварски пашалук Eyālet-i Temešvār | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1552.—1716. | |||||||||
 Темишварски пашалук средином 17. века | |||||||||
| Главни град | Темишвар, Јенопоље | ||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | Пашалук | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1552. | ||||||||
• Укинуто | 1716. | ||||||||
| |||||||||
Темишварски пашалук или Темишварски ејалет (осм. тур. Eyālet-i Temešvār) је био административна јединица првог степена (пашалук) у Османском царству. Основан је 1552. године, а постојао је све до 1716. године. Овај пашалук је обухватао цео Банат и доње Поморишје, као и јужни део Кришане. Данас је ова територија подељена између три државе: Мађарске, Румуније и Србије. На подручју овог пашалука живели су Мађари, Румуни и Срби. Становништво је било римокатоличке, протестантске и православне вероисповести, а у већим местима било је и муслимана.[1][2]
Назив[уреди | уреди извор]
Пашалук је добио име по административном седишту Темишвару.
- Име пашалука на старотурском језику је било Eyâlet-i Temeşvar и Eyâlet-i Tımışvar,
- На данашњем турском језику Temeşvar Eyaleti и Tamışvar Eyaleti
- На румунском језику Eialetul Timişoarei и Paşalâcul Timişoara
- На мађарском језику Temesvári ejálet
Историја[уреди | уреди извор]
Темишварски ејалет је основан 1552. године, када је регион освојен од стране Османског царства. Ово подручје је у име Османског царства освојио муслимански Србин Мехмед-паша Соколовић, а у освајању Баната су му тада помогли месни банатски Срби.
Ејалет је постојао све до 1716. године, када су Турци истерани одатле и област је тада потпала под власт Хабзбурга. Хабзбурзи су 1718. године од ове области направили нову покрајину коју су назвали Тамишки Банат.
Становништво[уреди | уреди извор]
Становништво овог пашалука је углавом било састављено од православаца Срба и Румуна. Административно средиште је био град Темишвар, данас у Румунији.
Административне јединице[уреди | уреди извор]
| Овај чланак је део серије о историји Војводине |
| Историја Војводине |
|---|
  |
1552.[уреди | уреди извор]
Пашалук је свој територијални процват имао 1552. године и укључивао је следеће санџаке:
- Санџак Темишвар (Tamışvar)
- Санџак Липова (Lipva)
- Санџак Чанад (Çanad)
- Санџак Ђула (Küle)
- Санџак Молдава (Modava)
- Санџак Јенова (Yanova)
- Санџак Бешлек (Beşlek)
- Санџак Бечкерек (Beçkerek)
- Санџак Лугош (Logoş)
- Санџак Себеш (Şebeş)
- Санџак Варадин (Varat)
- Санџак Касаш (Kacaş)
Друга половина 17. века[уреди | уреди извор]
Санџаци Велики Варадин (Varat), Лугош (Logoş), Касаш (Kacaş), Бешлек (Beşlek) и Јанова (Yanova), су 1660. године издвојени из пашалука и постали су део новог Варадинског пашалука (ејалета).
Пре турског освајања Лугошко-карансебешке бановине (1658), Темишварском пашалуку је придодат и новостворени Санџак Лугош (Logoş), а каснје се помињу Санџак Чаково (Çakova) и Санџак Панчево (Pançova), 1695. године.[3]
Након 1699.[уреди | уреди извор]
Након склапања Карловачког мира 1699. године, према попису из 1701-1702. године,[4] пашалук се састојао из следећих санџака:
- Санџак Темишвар (Tamışvar)
- Санџак Чанад (Çanad)
- Санџак Себеш-Лугош (Şebeş)-(Logoş)
- Санџак Молдава (Modava)
- Санџак Оршава (İrşora)
- Санџак Липова (Lipva)
Беглербези темишварског пашалука[уреди | уреди извор]
- Казим-бег (1552—1554).
Види још[уреди | уреди извор]
- Лугошка и карансебешка бановина
- Банатски устанак
- Тамишки Банат
- Историја Баната
- Историја Војводине
- Историја Србије у Османском царству
- Историја Мађарске у Османском царству
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Пејин 2010, стр. 133-168.
- ^ Лемајић 2013, стр. 7-27.
- ^ Зиројевић 1970, стр. 11-26.
- ^ Kılıç 1997, стр. 48-49.
Литература[уреди | уреди извор]
- Dávid, Géza (2000). „An Ottoman Military Career on the Hungarian Borders: Kasim Voyvoda, Bey, and Pasha”. Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe: The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest. Leden-Boston-Köln: Brill. стр. 265—297.
- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Зиројевић, Олга (1970). „Управна подела данашње Војводине и Славоније у време Турака”. Зборник за историју. Матица српска. 1: 11—26.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Káldy-Nagy, Gyula (2000). A csanádi szandzsák 1567. és 1579. évi összeírása. Szeged: Csongrád Megyei Levéltár.
- Kılıç, Orhan (1997). 18. Yüzyılın İlk Yarısında Osmanlı Devleti'nin İdari Taksimatı: Eyalet ve Sancak Tevcihatı. Elazığ: Şark Pazarlama.
- Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143.
- Крстић, Александар (2010). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90.
- Лемајић, Ненад (2013). „Српско становништво Баната и Поморишја у XV и XVI веку” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 7—27.
- Пача, Арпад (2007). „Срби и Мађари у Чанадском санџаку у другој половини XVI века”. Српско-мађарски односи кроз историју. Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 87—103.
- Пејин, Јован (2010). „Банат под турском окупацијом”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 133—168.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. 1. Нови Сад: Матица српска.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Hegyi, Klára (2000). „The Ottoman Network of Fortresses in Hungary”. Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe: The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest. Leden-Boston-Köln: Brill. стр. 163—193.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Темишварски пашалук 1600 — Мапа
- Темишварски пашалук 1700 — Мапа
- Темишварски пашалук — Мапа
- Темишварски пашалук — Мапа
| |||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
.svg){kind=small}
