Пређи на садржај

Тихомил (српски велики жупан)

С Википедије, слободне енциклопедије
Кнежевина Србија за време владавине кнеза Часлава, средином 10. века

Тихомил (лат. Tycomil) је личност из Летописа попа Дукљанина, о коме нема помена у другим историјским изворима. Према поменутом Летопису, био је савременик Часлава, познатог српског владара из прве половини 10. века. Као истакнути ратник, постао је жупан Дрине и зет неименованог бана Рашке. Након смрти Часлава, а потом и самог бана, Тихомил је постао нови владар у Рашкој области, узевши тим поводом нову титулу великог жупана. Услед позне природе Летописа и недостатка потврде у другим изворима, у историографији постоје различита мишљења о историчности Тихомила и веродостојности казивања о поменутим збивањима.[1][2][3]

Рукописне верзије и издања Летописа попа Дукљанина бележе његово име у облицима: Tycomil, Tychomil, Ticomil, Tichomil, Tehomil, Techomilus.[4][5] Иако поменути облици изричито сведоче да је његово име гласило Тихомил, што је прихваћено у историографији, поједини истраживачи су у својим радовима употребљавали и облик Тихомир, који нема потврду у изворима.[6]

Казивање у Летопису

[уреди | уреди извор]

У Летопису се каже да је Тихомил у младости живео у пределу званом Срага, као син неименованог свештеника из села званог Рабика. Служио је као пастир код извесног кнеза Будиислава. Тихомил је био снажан и вешт као ловац, па се истакао у кнежевој служби. Када је лову случајно убио кнежевог пса, уплашио се кнежеве срџбе, те се дао у бекство, ступивши у војну службу.[7]

Летопис даље саопштава да је за време владавине Часлава, средином 10. века, дошло до рата између Срба и Мађара, а војске су се среле код места званог Цвилин на обали реке Дрине. Мађари су били поражени, а њиховог војводу Киша убио је управо Тихомил. Због тог јунаштва, Часлав је поставио Тихомила за жупана у области Дрине, давши му за жену кћер бана Рашке.[7][8]

Летопис такође саопштава да је удовица војводе Киша тражила од мађарског владара да јој додели војску ради освете. Мађари су потом изненадили Србе у области Срема, где су ухватили и погубили Часлава и његове рођаке. Након погибије Часлава, власт у српским земљама преузели су обласни банови, а међу њима и Тихомилов таст, који је био бан Рашке. Након смрти таста, власт у тој области је наследио Тихомил, али не као бан, већ је узео нову титулу великог жупана.[7][9]

Летопис даље казује о Тихомиловим наследницима као великим жупанима, међу којима се помиње и Љутомир.[10]

Претпоставке

[уреди | уреди извор]

Поменути подаци о Тихомилу из Летописа попа Дукљанина различито су вредновани у историографији. Пошто је Часлав био стварна историјска личност,[11][12] сматра се да приказ општих политичких прилика и војних сукоба са Мађарима има извесну веродостојност, пошто није у раскораку са тадашњим историјским околностима. Међутим, када је реч о самом Тихомилу, општа сагласност не постоји, пошто га неки историчари сматрају стварном историјском личношћу, док други изражавају опрез поводом анегдотске и поетске природе казивања у самом Летопису.[13][14] Историчари који поклањају поверење подацима из Летописа смештају владавину Тихомила на почетак друге половине 10. века, непосредно по смрти Часлава, након чега би уследила владавина Тихомиловог сродника Љутомира, а потом и владавина неименованог великог жупана који је према казивању Летописа побегао из Рашке пред византијском војском, у време цара Јована I Цимискија (969-976).[15]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Живковић 2006, стр. 57.
  2. ^ Кунчер 2009.
  3. ^ Живковић 2009.
  4. ^ Orbini 1601, стр. 214-216.
  5. ^ Mošin 1950, стр. 64.
  6. ^ Хаџијахић 1969, стр. 397.
  7. ^ а б в Мијушковић 1988.
  8. ^ Живковић 2006, стр. 53, 56.
  9. ^ Живковић 2006, стр. 53-54, 57, 166.
  10. ^ Mošin 1950, стр. 71-72.
  11. ^ Ферјанчић 1959.
  12. ^ Moravcsik 1967.
  13. ^ Хаџијахић 1969, стр. 397-418.
  14. ^ Банашевић 1971, стр. 81, 84-88, 212.
  15. ^ Живковић 2006.

Извори и литература

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]