Френклин Делано Рузвелт

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Franklin Delano Roosevelt)
Френклин Делано Рузвелт
FDR 1944 Color Portrait.tif
Френклин Делано Рузвелт
Биографија
Датум рођења (1882-01-30)30. јануар 1882.
Место рођења Њујорк
САД
Датум смрти 12. април 1945.(1945-04-12) (63 год.)
Место смрти Ворм Спрингс
САД
Политичка
партија
Демократска странка САД
4. март 1933. — 12. април 1945.
Претходник Херберт Хувер
Наследник Хари Труман

Seal of the President of the United States.svg
ФДР као асистент секретара за морнарицу

Френклин Делано Рузвелт (тачније Розевелт, енгл. Franklin Delano Roosevelt; Њујорк, 30. јануар 1882Ворм Спрингс, 12. април 1945), је био амерички политичар и тридесет други председник САД (1933—1945).[1][2] У политику је ушао следећи пример свог рођака Теодора Рузвелта, и постао активан члан Демократске странке. Године 1905. оженио се Елеонор Рузвелт, која ће у наредним годинама постати његов саветник.

Служио је у њујоршком сенату (1910—1913) и као помоћник секретара за морнарицу (1913—1920). Демократска странка кандидовала га је за потпредседника на изборима 1920. године. Наредне године оболео је од парализе: иако није мога да хода, остао је активан у политици. Као 44. гувернер државе Њујорк (1929—1933), основао је државну агенцију за социјалну помоћ у САД. Године 1932. освојио је председничку номинацију демократа уз помоћ Џејмса Фарлија и с лакоћом победио председника Херберта Хувера. У свом инаугуралном обраћању земљи са више од 13 милиона незапослених, рекао је да је „једина ствар које треба да се плашимо сам страх“. Конгрес је одобрио већину промена којим је он тежио у свом програму Нови договор у првих сто мандата. Великом већином поново је изабран 1936, а противкандидат му је био Алф Ландон.

Да би разрешио правне изазове постављене пред Нови договор, предложио је проширење Врховног суда, али је његов план за уређење („Паковање“) суда побудило велико противљење и одбачен је. До краја 30-их година XX века економски опоравак се успорио, али је Рузвелт био све више забринут због ратне претње. По трећи пут, што је тада било без преседана, изабран је 1940. победивши на изборима Вендела Вилкија. Развио је програм зајма и најма за помоћ америчким савезницима, нарочито Уједињеном Краљевству, у првим годинама Другог светског рата.

Године 1941. састао се са Винстоном Черчилом да би израдили Атлантску повељу. Уласком САД у рат, Рузвелт је мобилисао индустрију за производњу војне опреме и формирао алијансу са Британијом и Совјетским Савезом; састао са Черчилом и Јосифом Стаљином на конференцији о ратној политици у Техерану (1943) и на Јалти (1945). Упркос све слабијем здрављу, освојио је четврти мандат против Томаса Дјуија (1944), али је убрзо после тога умро.

У односу на Србију, сматрао је да је Србија направила грешку створивши Југославију[3]. 1941, после после мартовског пуча, говорио је југословенском министру Фотићу: Don't you think that it would be much better for you Serbs if you again became a homogeneous state by divorcing yourselves from your western provinces? You would again be strong and wouldn't waste your efforts in those endless domestic problems and discussion (Зар не мислите да би за вас Србе било много боље када би поново постали једна хомогена држава одвајањем од ваших западних провинција? Поново бисте били јаки и не бисте трошили напоре на те бесконачне унутрашње проблеме и дискусије). Током рата се залагао за обнову Србије а да Хрватску треба ставити под међународно старатељство. Адам Прибићевић, опет, у мемоарима „Мој живот“ каже да су Черчил и Рузвелт највећи злочинци у историји Европе, јер су бомбардовали као „савезници“ само српске градове, далеко горе од Хитлера, и да Стаљин и Хитлер тако шта својим пријатељима нису радили (прим.: бомбардовани су и Загреб, Задар, Сплит, Осијек итд.).

Живот и дело[уреди]

Рузвелт (средина) на Јалтској конференцији заједно са Черчилом (лево) и Стаљином (десно)

Франклин Делано Рузвелт рођен је 30. јануара 1882. године.[4][5] Политком је почео да се бави 1907. године, а већ 1910. изабран је за сенатора савезне државе Њујорк на листи Демократске странке.[6][7] Председник Вилсон именовао га је 1913. подсекретаром морнарице.{{Sfn|Smith|2007|pp=51–98} На тој дужности је остао до 1920. године када је Демократска странка изгубила изборе.[8][9] Иако оболео од парализе 1921. наставио је политичку делатност[10][11]:236, те је 1928. године изабран за гувернера савезне државе Њујорк. На конвенцији Демократске странке 1931. изабран је за председничког кандидата. На изборима 1932. године Франклин Делано Рузвелт односи надмоћну победу - само шест држава није гласало за њега. На председничкој инагурацији 1933. у марту обећао је Њу дил (социјалне мере у време дубоке економске кризе које су му донеле велику популарност)[12] и изрекао, касније чувену, реченицу:

Допустите да изнесем своје чврсто веровање како се требамо бојати једино страха самога.

Са Њу дилом Рузвелт је покренуо кампању радикалних мера за оздрављење националне привреде. Кампања је укључивала масовни програм јавних радова (бране, шуме, аутоцесте) који су финанцирани из савезног буџета. Ови радови омогућили су запошљавање неколико милиона људи. Уз то реорганизиран је банковни систем, уведено је осигурање за незапослене и старосна пензија. Такође је изменио политику Сједињених Држава према државама Средње и Јужне Америке у политику доброг суседства. Три године пре поновног избора за предсједника Сједињених Држава, тачније 1933. године, са Совјетским Савезом успоставља дипломатске односе.

Године 1940. трећи се пут кандидирао за председника Сједињених Држава, што је то дотада било незабележено у америчкој историји. У августу 1941. Рузвелт и Черчкил састали су се у Плацентија Бају у Њуфаундленду (Канада) и саставили Атлантску повељу која је садржавала четири тзв. Рузевелтова правила која је исте године објавио у Повељи о четири слободе: мисли, вере, од беде и од страха. Атланска повеља значила је зачетак Уједињених народа. С Черчкилом је потписао и Закон о зајму и најму којим је омогућио америчку помоћ у борби против Сила Осовине.

У новембру 1944. године по четврти пут побеђује на председничким изборима. Већ приликом сусрета на Јалти (у фебруару 1945. године) с Черчилом и Стаљином видно је био болестан. Тада га је прегледао Черчилов лекар и дао му мање од шест месеци живота. Преминуо је 17. априла 1945. од излива крви у мозак у Ворм Спрингсу у савезној држави Џорџији. Покопан је у Вашингтону. Постумно по њему је назван један носач авиона америчке морнарице. Такође постумно 1948. године у Лондону му је откривен споменик на једном од лондонских тргова. Споменик је на свечаном отварању открила Рузвелтова супруга Ана Еленора Рузвелт.

Референце[уреди]

  1. „President Franklin D. Roosevelt First Inaugural Address”. YouTube. Google. 15. 10. 2009. Приступљено 4. 3. 2014. 
  2. Arthur M. Schlesinger, Jr., "Ranking the Presidents: From Washington to Clinton". Political Science Quarterly (1997) 112#2, pp 179–90. doi:10.2307/2657937.
  3. Ivo Tasovac, American Foreign Policy and Yugoslavia, 1939-1941
  4. „Roosevelt Genealogy”. Franklin D. Roosevelt Presidential Library and Museum. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2012. Приступљено 6. 3. 2014. 
  5. Person, The Peerage, стр. 13944 
  6. Gunther (1950). стр. 202–3.
  7. Burns (1956). стр. 34.
  8. Burns (1956). стр. 51.
  9. Gunther (1950). стр. 209.
  10. „F. D. Roosevelt Ill of Poliomyelitis”. The New York Times. 16. 9. 1921. Приступљено 2015-09-24. 
  11. Ward, Geoffrey C.; Burns, Ken (2014). The Roosevelts: An Intimate History. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 9780307700230. 
  12. James Tobin (2013). The Man He Became: How FDR Defied Polio to Win the Presidency. Simon and Schuster. стр. 4—7. 

Литература[уреди]

Биографије[уреди]

Академске студије[уреди]

Спољња политика и Други светски рат[уреди]

Критика[уреди]

  • Barnes, Harry Elmer (1953), Perpetual War for Perpetual Peace: A Critical Examination of the Foreign Policy of Franklin Delano Roosevelt and Its Aftermath, OCLC 457149 . A revisionist blames FDR for inciting Japan to attack.
  • Best, Gary Dean (1991). Pride, Prejudice, and Politics: Roosevelt Versus Recovery, 1933–1938. Praeger. ISBN 0275935248. ; summarizes newspaper editorials.
  • Best, Gary Dean (2002). The Retreat from Liberalism: Collectivists versus Progressives in the New Deal Years. Praeger. ISBN 0275946568.  criticizes intellectuals who supported FDR.
  • Breitman, Richard; Lichtman, Allan J (2013). FDR and the Jews. Harvard University Press. ISBN 9780674050266. OCLC 812248674. , 433 pp.
  • Conkin, Paul K (1975). New Deal. New York: Crowell. ISBN 0690008104. , critique from the left.
  • Doenecke, Justus D; Stoler, Mark A (2005). Debating Franklin D. Roosevelt's Foreign Policies, 1933–1945. Lanham: Rowman & Littlefield. ISBN 0847694151. . 248 pp.
  • Feingold, Henry L (1970). The Politics of Rescue: The Roosevelt Administration and the Holocaust, 1938–1945. Rutgers University Press. ISBN 0813506646. OCLC 98997. .
  • Flynn, John T (1948), The Roosevelt Myth , former FDR supporter condemns all aspects of FDR.
  • Moley, Raymond (1939), After Seven Years (insider memoir by Brain Truster who became conservative) .
  • Russett, Bruce M (1997), No Clear and Present Danger: A Skeptical View of the United States Entry into World War II (2nd изд.) , says US should have let USSR and Germany destroy each other.
  • Plaud, Joseph J (2005), Historical Perspectives on Franklin D. Roosevelt, American Foreign Policy, and the Holocaust, The FDR American Heritage Center Museum .
  • Powell, Jim (2003). FDR's Folly: How Roosevelt and His New Deal Prolonged the Great Depression. ISBN 0-7615-0165-7. .
  • Robinson, Greg (2001), By Order of the President: FDR and the Internment of Japanese Americans  says FDR's racism was primarily to blame.
  • Schivelbusch, Wolfgang (2006), Three New Deals: Reflections on Roosevelt's America, Mussolini's Italy, and Hitler's Germany, 1933–1939 , compares populist and paternalist features.
  • Smiley, Gene (1993), Rethinking the Great Depression (short essay)  by libertarian economist who blames both Hoover and FDR.
  • Wyman, David S (1984), The Abandonment of the Jews: America and the Holocaust 1941–1945, Pantheon Books . Attacks Roosevelt for passive complicity in allowing Holocaust to happen.

Реторика[уреди]

  • Braden, Waldo W; Brandenburg, Earnest, ур. (1955), „Roosevelt's Fireside Chats”, Communication Monographs, 22 (5): 290—302, doi:10.1080/03637755509375155 .
  • Buhite, Russell D; Levy, David W, ур. (1993), FDR's Fireside Chats .
  • Craig, Douglas B (2005), Fireside Politics: Radio and Political Culture in the United States, 1920–1940 .
  • Crowell, Laura (1952), „Building the 'Four Freedoms' Speech”, Communication Monographs, 22 (5): 266—83, doi:10.1080/03637755509375153 .
  • ——— (1950), „Franklin D. Roosevelt's Audience Persuasion in the 1936 Campaign”, Communication Monographs, 17: 48—64, doi:10.1080/03637755009374997 .
  • Houck, Davis W (2002), FDR and Fear Itself: The First Inaugural Address, Texas A&M UP .
  • ——— (2001), Rhetoric as Currency: Hoover, Roosevelt, and the Great Depression, Texas A&M UP .
  • Roosevelt, Franklin D. (2005). My Friends. Kessinger Publishing. ISBN 1-4179-9610-2. 
  • Ryan, Halford Ross (1979), „Roosevelt's First Inaugural: A Study of Technique”, Quarterly Journal of Speech, 65 (2): 137—49, doi:10.1080/00335637909383466 .
  • ——— (1988), Franklin D. Roosevelt's Rhetorical Presidency, Greenwood Press .
  • Stelzner, Hermann G (1966), „'War Message,' December 8, 1941: An Approach to Language”, Communication Monographs, 33 (4): 419—37, doi:10.1080/03637756609375508 .

Историографија[уреди]

  • Hendrickson, Jr., Kenneth E. "FDR Biographies," in William D. Pederson, ed. A Companion to Franklin D. Roosevelt (2011) pp 1–14 online
  • Provizer, Norman W. "Eleanor Roosevelt Biographies," in William D. Pederson, ed. A Companion to Franklin D. Roosevelt (2011) pp 15–33 online

Примарни извори[уреди]

  • Statistical Abstract of the United States (PDF), Bureau of the Census, 1951 ; full of useful data
  • Historical Statistics of the United States: Colonial Times to 1970, Bureau of the Census, 1976 .
  • Cantril, Hadley; Strunk, Mildred, ур. (1951), Public Opinion, 1935–1946 , massive compilation of many public opinion polls from the USA.
  • Gallup, George Horace, ур. (1972), The Gallup Poll; Public Opinion, 1935–1971 , 3 vol, summarizes results of each poll as reported to newspapers.
  • Loewenheim, Francis L; Langley, Harold D, ур. (1975), Roosevelt and Churchill: Their Secret Wartime Correspondence .
  • Moley, Raymond (1939), After Seven Years (memoir)  by key Brain Truster
  • Nixon, Edgar B, ур. (1969), Franklin D Roosevelt and Foreign Affairs  (3 vol), covers 1933–37. 2nd series 1937–39 available on microfiche and in a 14 vol print edition at some academic libraries.
  • Roosevelt, Franklin Delano (1945) [1938], Rosenman, Samuel Irving, ур., The Public Papers and Addresses of Franklin D. Roosevelt (public material only (no letters); covers 1928–1945), 13 volumes .
  • ——— (1946), Zevin, BD, ур., Nothing to Fear: The Selected Addresses of Franklin Delano Roosevelt, 1932–1945 (selected speeches) .
  • ——— (2005) [1947]. Taylor, Myron C, ур. Wartime Correspondence Between President Roosevelt and Pope Pius XII (reprint). Prefaces by Pius XII and Harry Truman. Kessinger Publishing. ISBN 1-4191-6654-9. .
  • The Documentary History of the Franklin D. Roosevelt Presidency (47 vol. 1995, University Press of America) table of contents

Спољашње везе[уреди]