Пређи на садржај

Лов

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Hunting)
За друге употребе, погледајте Лов (вишезначна одредница).
Хенри Алкен: Лов на лисице (слика)
Ловац на чеки на дрвету током вођеног лова у Финској
Бушмански ловац у Боцвани
Стреличарски ловац у Јути
Професионални ловац на јелене стоји изнад обореног црвеног јелена у Шкотској
ловац носи ирваса у Гренланду

Лов је назив за методе и начине ловљења дивљачи и уједно примарна грана привреде.[10] Обухвата тражење, дочекивање, посматрање, хватање, живе дивљачи, чување дивљачи, прихрана у тешким условима, узгој и пуштање птица и дивљачи,сакупљање јаја пернате дивљачи, као и плански одстрел.

Осим снабдевања храном, лов може бити и средство контроле популације. Заговорници лова наводе да регулисани лов може бити неопходна компонента[11] савременог управљања дивљим животињама, на пример да помогне у одржавању здравог удела животињске популације у оквиру еколошке носивости животне средине када нема природних контрола, попут природних предатора,[12][13] или за финансирање програма узгоја и одржавања природних резервата и конзервационих паркова. Међутим, прекомерни лов је такође у великој мери допринео угрожавању, истребљењу и изумирању многих животиња.[14][15] Неки активисти за права животиња и борци против лова сматрају лов окрутним, изопаченим и непотребним крвавим спортом.[16][17] Одређене ловачке праксе, попут торског лова и аукцијски плаћених/подмићених трофејних тура (посебно у сиромашним земљама), чак и неки ловци сматрају неетичким и експлоататорским.

Историја лова

[уреди | уреди извор]

Лов је најстарије људско занимање, старо као и сам човек, важно за његов живот и опстанак. Жеља за ловом остала је и код савременог човека сачувана као инстинкт прадавног времена, када је његова егзистенција зависила од снаге да се одбрани од дивљих звери или од умешности да од уловљених животиња осигура храну и топлу одећу. У најстаријем добу ловац је био номад, а ловио је секиром и копљем, или је ловину хватао у клопке и јаме. Тако је било све до Неолита, када је припитомио прву животињу и тиме ударио темељ сточарству, а лов постао секундарни извор хране и привилегија. Током гвозденог доба човек почиње да лови на коњу и користи лук и стрелу, а појављују се и прве ловне птице. У античком периоду лов служи за стицање ратних вештина. У Римском царству једино робови не смеју ловити.

У средњем веку лов прелази искључиво у руке владара и племства, чиме губи пређашњи карактер. Постаје саставни део витештва и сматра се једном од витешких дисциплина. Насупрот властели, сељацима је ова активност била забрањивана. Појављују се први прописи који за сељаке који их прекрше прописују све теже казне, да би у 15. и 16. веку лов постао монопол виших друштвених класа. Кметови су, као потлачени друштвени слој, трпели штету од дивљачи на својим усевима, а да при томе нису имали право да их заштите. Због тога се дешавало да су, упркос казнама, често ловили из нужде, да би заштитили своје усеве али и да би се прехранили. Властела организује велике групне ловове као предигре за ратне походе. Главно оружје је лук и стрела, све до 14. века, када се појављује прва пушка, што доводи до потискивања дотадашњих начина лова.

Крајем 18. и у 19. веку долази до стварања социјално-политичких покрета који доводе до разрешења феудалних односа, што доноси и велики преокрет у погледу ловства. Лов постаје слободан и приступачан свакоме. Међутим, убрзо се увидело да, захваљујући преширокој слободи, страда дивљач. Зато се већ крајем 19. века доносе први закони о лову, који узимају у заштиту дивљач, одређују границе и право ловљења и изглађују сукобе између ловаца и пољопривредника. Захваљујући развоју ловног права ситуација се значајно поправила. Фондови дивљачи су се опоравили, а урађене су и евиденције ловаца и ловног простора. Тиме је на неки начин је заштићена и животна средина, што се може сматрати зачецима развоја еколошке свести.[18]

Начини лова

[уреди | уреди извор]

У различитим крајевима света различити су начини лова. Лови се копљем, стрелама, бумерангом, различитим замкама, болом, ласом и пушком. Ловци се често у лову служе псима и птицама грабљивицама. Лов може бити појединачни, групни или хватање живе дивљачи.

У појединачном лову лови се на више начина:

  • Вабљење подразумева опонашање животињских гласова како би се дивљач намамила на дохват хица (на овај начин лове се јелени, срне, вукови, лисице, куне, ласице, велики тетреби, саџе, камењарке, шљуке).
  • Дочек је метод када ловац чека у заседи, у близини прелаза или прелета дивљачи (на овај начин лове се тетреби рушевци, дропље, дивље гуске, патке, птице грабљивице).
  • Шуњање или тражење дивљачи подразумева полагано и нечујно прилажење местима где се дивљач најрадије задржава, каква су појила и пашњаци (на овај начин лове се јелени, срне, дропље, дивљи голубови, патке и гуске), док се прискакивањем лове само велики тетреби пре зоре.
  • Претраживање је начин када ловац сам или са псом претражује ловиште (тако се лове многе птице, зечеви, дивље свиње, медведи и видре).
  • Мали пригон или потискивање је начин код кога је неопходна помоћ погонича, који тихо и полако гоне дивљач према ловчевом заклону.
  • Привоз колима користи се у равницама како би се одвратила пажња дивљачи од ловца.
  • Привоз чамцем који је маскиран воденим биљем најчешће се користи током лова на дивље патке.
  • Соколарење је лов уз помоћ птица грабљивица, најчешће соколова.

Групни лов обавља се најчешће на ситну дивљач (зечеви, фазани, камењарке, шљуке, дивље патке, вукови, лисице), а од крупне дивљачи на дивље свиње. У оваквом лову учествује већи број ловаца, а лови се само одређена врста дивљачи. Начини групног лова су пригон и погон:

  • Пригон је групни лов у ком се одређени број „челних” ловаца постави у ред на једном крају ловишта, свако на свом сталном месту, на размаку од 60 m. Са супротног краја ловишта полази одговарајући број гонича. Ловци пуцају све док су гоничи изван домета хитаца. „Бочни” ловци затварају простор са стране. Тако се лове дивокозе, дивље свиње, лисице, зечеви, фазани, камењарке, шљуке, дивље патке, а ређе медведи и дивље гуске.
  • Погон је лов при ком се и ловци и погоничи сврстају у исти ред, крећући се полагано и тихо напред и „дижу” дивљач пред собом. Тако се лове зечеви, фазани и друга ситна дивљач.
  • Кружни лов је врста погона при ком се ред ловаца (обично без паса) затвара у круг и напредује према средишту.
  • Бракада је лов са псима гоничима који прате и гоне дивљач на неравном терену. На овај начин се лове медведи, дивље свиње, лисице, зечеви.
  • Пар форце је начин лова у ком ловци на коњу, с чопором паса, лове лисице или јелене.

Хватање живе дивљачи обавља се из више разлога:

  • попуњавање исцрпљених ловишта,
  • освежавање виталности дивљачи,
  • уношење равнотеже у животну заједницу.

Дивљач се хвата у дуге или кратке мреже и ловке.

  • Дуге мреже различите су дужине (и до неколико стотина метара), густине и висине, што зависи од врсте дивљачи. Њима се лове јелени, дивље свиње, фазани, а за зечеве се користи трострука мрежа.
  • Кратке мреже могу бити преклопне за фазане, налик на бубњеве или врше за, врећасте за куниће и друге.
  • Ловке су различите ограде и кавези. У ограде се хватају јелени и срне, а у кавезе фазани и друге птице.[19]

Закон и ловно право

[уреди | уреди извор]

Лов је значајна област друштвеног деловања и има велики утицај на привреду, па због тога од давнина подлеже законима, ради заштите дивљачи и правилне технике лова. Још римско право прописује да је лов слободан на сопственом земљишту. У 9. и 10. веку франачки краљеви, Каролинзи, стављали своје и туђе поседе под ловну забрану, да би у 12. веку цела држава била краљево ловиште, а краљ је то право поклањао племству или градовима. Регално право (краљевско право на лов) постало је доминантни ловачки систем у средњевековној Европи. Први су га укинули Французи током Француске револуције, а до половине 19. века и друге државе. Лов постаје слободан и приступачан свакоме, али то убрзо доводи до страдања дивљачи. Зато се доносе први закони о лову, који узимају у заштиту дивљач, одређују границе и право ловљења и изглађују сукобе између ловаца и пољопривредника. Захваљујући развоју ловног права, ситуација се значајно поправила. Повећали су се фондови дивљачи, а урађене су и евиденције ловаца и ловног простора.[18]

Савремено ловство и ловно право обухваћени су читавим низом правних аката. Тако је и у Србији, где је ова област друштвеног деловања регулисана почев од Устава, преко закона и подзаконских аката.[20] У оквиру Закона о лову важан је пропис о ловостају, односно забрана лова у време парења полно зрелих јединки и лежења младих. Поједине ретке и угрожене животињске врсте трајно су законом заштићене, што значи да су непрекидно су под ловостајем. Од ловостаја су изузете само неке штеточине и грабљивице.[19]

Када је реч о праву на лов данас, постоје два основна система: доминални и регални ловачки систем.[21]

  • Доминални ловачки систем (лат. dominus = господин, газда) — дивљач у природи је без власника (лат. res nulliuс), а право на лов произилази из поседовања земљишта, односно право на лов има и додељује власник земљишта.
  • Регални ловачки систем (лат. rex = краљ, владар) — право на лов припада владару, односно држави.

У оквиру ова два основна правна оквира разликују се ревирни и лиценцни лов:

  • Ревирни (нем. Revier = крај, предео, област, округ) лов обезбеђује ловно право у одређеном ревиру, односно одређеној области.
  • Лиценцни лов подразумева плаћање накнаде држави (дозвола за лов) и даје ловцу право лова једне или више врста дивљачи на целој територији ловишта или државе.

Доминално уређење ловства је увек само ревирно, јер је власништво поседа увек одређено и ограничено, док су у регалном ловачком систему могући и ревирни и лиценцни лов. У Србији је на снази лиценцни лов, док неке државе, попут Италије, Швајцарске и Француске, имају оба система.[22]

Лов у Србији

[уреди | уреди извор]

Данас је у Србији лов, као значајна област друштвеног деловања, регулисан Законом о дивљачи и ловству. Циљ овог закона је обезбеђивање одрживог газдовања популацијама дивљачи и њихових станишта на начин и у обиму којим се трајно одржава и унапређује виталност популација дивљачи, производна способност станишта и биолошка разноврсност, чиме се постиже испуњавање економских, еколошких и социјалних функција ловства.[23]

Ловци су организовани у бројним удружењима, а кровна организација је Ловачки савез Србије. У оквиру ње делују Ловачки савез Централне Србије,[24] Ловачки савез Западне Србије,[25] Ловачки савез Југоисточне Србије,[26] Ловачки савез Војводине[27] и Ловачки савез Косова и Метохије.[28]

На основу Статута ова организација доноси Етички кодекс ловаца Србије, који регулише понашање ловаца, што се конкретно односи на:

  • Однос ловаца према природи
  • Однос ловца према ловачком оружју и опреми
  • Однос ловца према друштвеној средини
  • Међусобне односе ловаца
  • Однос ловца према псу

Надзор над спровођењем одредби Кодекса врши Суд части Савеза.[29]

Ловостај и заштита дивљачи

[уреди | уреди извор]

На основу Закона о дивљачи и ловству доноси се и Правилник о проглашавању ловостајем заштићених врста дивљачи. Овим правилником проглашавају се ловостајем заштићене врсте дивљачи, трајање ловне сезоне на ловостајем заштићене врсте дивљачи у отвореним и ограђеним ловиштима, ограђеним деловима ловишта и полигонима за лов дивљачи, као и мере заштите и регулисања бројности популација трајно заштићених и ловостајем заштићених врста дивљачи. Ловостајем заштићене врсте дивљачи у Србији су:

крупна дивљач:

ситна дивљач — длакава:

ситна дивљач — перната:

крупне звери:

  • вук (Canis lupus)
  • шакал (Canis aureus)
  • лисица (Vulpes vulpes)

Трајно заштићене врсте

[уреди | уреди извор]

Правилником о проглашавању ловостајем заштићених врста дивљачи прописује се и заштита и регулисање бројности популација трајно заштићених врста дивљачи, које се обезбеђују у складу са прописима којима се уређује заштита природе. У Србији су трајно заштићене врсте:

сисари:

птице:

Статистике

[уреди | уреди извор]
Број ловаца у разним европским и северноамеричким земљама
Извори: Европа (2016/17),[30] Ирска (2007),[31] Канада (2012),[32] Русија (2012),[33] Сједињене Државе (2016);[34]
Земља Ловци Популација

(милиони)

Ловци као проценат

укупног становништво (%)

Релација

ловци/становници

Површина (km2) Ловци по km2
 Канада 2.482.678 34,7 7,15 1:14 9.984.670 0,25
 Финска 308.000 5,2 5,92 1:17 338.448 0,91
 Кипар 45.000 0,8 5,63 1:18 5.896 7,63
 Норвешка 190.000 4,7 4,04 1:25 385.207 0,49
 Малта 15.000 0,4 3,75 1:27 316 47,47
 Сједињене Државе 11.453.000 323,1 3,54 1:28 9.826.675 1,17
 Шведска 290.000 9,0 3,22 1:31 447.435 0,65
 Данска 165.000 5,5 3,00 1:33 42.921 3,84
 Ирска 104.000 4,2 2,48 1:46 70.273 1,48
 Гренланд 235.000 10,7 2,20 1:46 131.957 1,78
 Шпанија 980.000 45,0 2,18 1:46 505.970 1,94
 Португалија 230.000 10,7 2,15 1:47 92.212 2,49
 Француска 1.331.000 64,1 2,08 1:48 543.965 2,45
 Русија 2.800.000 143,2 1,96 1:51 17.125.200 0,16
 Бугарска 110.000 7,7 1,43 1:70 110.994 0,99
 Аустрија 118.000 8,3 1,42 1:70 83.879 1,41
 Велика Британија 800.000 61,1 1,31 1:76 242.495 3,30
 Италија 750.000 58,1 1,29 1:77 301.338 2,49
 Естонија 16.600 1,3 1,28 1:78 45.339 0,37
 Хрватска 55.000 4,5 1,22 1:82 56.594 0,97
 Словенија 22.000 2,0 1,10 1:91 20.273 1,09
 Летонија 25.000 2,3 1,09 1:92 64.589 0,39
 Чешка 110.000 10,2 1,08 1:93 78.866 1,39
 Словачка 55.000 5,4 1,02 1:98 49.034 1,12
 Литванија 32.000 3,6 0,89 1:113 65.300 0,49
 Мађарска 55.000 9,9 0,56 1:180 93.036 0,59
 Немачка 351.000 82,5 0,43 1:235 357.578 0,98
 Луксембург 2.000 0,5 0,40 1:250 2.586 0,77
 Швајцарска 30.000 7,6 0,39 1:253 41.285 0,73
 Пољска 106.000 38,5 0,28 1:363 312.696 0,34
 Румунија 60.000 22,2 0,27 1:370 238.391 0,25
 Белгија 23.000 10,4 0,22 1:452 30.688 0,75
 Холандија 28.170 16,7 0,17 1:593 41.543 0,68

У Србији у трећој деценији 21. века, према подацима Ловачког савеза Србије, има регистрованих више од 80.000 ловаца.[35]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Oxford Dictionary of English. Stevenson, Angus (3 изд.). Oxford: Oxford University Press. 2010. стр. 856. ISBN 9780199571123. OCLC 729551189. „hunt [...] pursue and kill (a wild animal) for sport or food [...]'; 'hunting [...] the activity of hunting wild animals or game.” 
  2. ^ Peterson, M. Nils (2019), „Hunting”, Ур.: Fath, Brian D., Encyclopedia of Ecology (на језику: енглески), 3 (2 изд.), Elsevier, стр. 438—440, ISBN 978-0-444-64130-4, doi:10.1016/b978-0-12-409548-9.11168-6, „Hunting is the practice of pursuing, capturing, or killing wildlife.” 
  3. ^ Park, Chris; Allaby, Michael (2013). A Dictionary of Environment and Conservation (2 изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 208. ISBN 978-0-19-964166-6. OCLC 993020467. „hunting The activity of finding and killing or capturing wild animals for food, pelts, or as a field sport.” 
  4. ^ Neves-Garca, Katja (2007). „Hunting”. Ур.: Robbins, Paul. Encyclopedia of Environment and Society. 3. Thousand Oaks: SAGE Publications. стр. 894—896. ISBN 978-1-4129-5627-7. OCLC 228071686. „In very general terms, hunting refers to the activity of pursuing and killing free-roaming animals.” 
  5. ^ Collin, P. H. (Peter Hodgson) (2009). Dictionary of Environment and Ecology: Over 7,000 terms clearly defined. Bloomsbury Reference (5 изд.). London: Bloomsbury. стр. 108. ISBN 978-1-4081-0222-0. OCLC 191700369. „hunting [...] the activity of following and killing wild animals for sport” 
  6. ^ „HUNTING | meaning in the Cambridge English Dictionary”. Cambridge English Dictionary (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-12-10. г. Приступљено 2019-12-10. „hunting [...] chasing and killing an animal or bird for food, sport, or profit” 
  7. ^ „Hunting definition and meaning | Collins English Dictionary”. Collins English Dictionary (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-12-10. г. Приступљено 2019-12-10. „Hunting is the chasing and killing of wild animals by people or other animals, for food or as a sport.” 
  8. ^ „hunting | History, Methods, & Management”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-12-10. г. Приступљено 2019-12-10. „Hunting, sport that involves the seeking, pursuing, and killing of wild animals and birds, called game and game birds, [...]” 
  9. ^ Cartmill, Matt (1996). A View to a Death in the Morning: Hunting and Nature Through History (1 изд.). Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674029255. OCLC 298105066. 
  10. ^ [1][2][3][4] [5][6][7][8][9]
  11. ^ Williams, Ted. "Wanted: More Hunters," Audubon magazine, March 2002, copy retrieved 26 October 2007.
  12. ^ „Recreational Hunting Areas”. doc.govt.nz (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-13. 
  13. ^ Harper, Craig A. „Quality Deer Management Guidelines for Implementation” (PDF). Agricultural Extension Service, The University of Tennessee. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 9. 2006. г. Приступљено 20. 12. 2006. 
  14. ^ Nugent, Graham; Choquenot, David (2004). „Comparing Cost-Effectiveness of Commercial Harvesting, State-Funded Culling, and Recreational Deer Hunting in New Zealand”. Wildlife Society Bulletin. 32 (2): 481—492. ISSN 0091-7648. JSTOR 3784988. doi:10.2193/0091-7648(2004)32[481:CCOCHS]2.0.CO;2. 
  15. ^ "Red List Overview". IUCN Red List. International Union for Conservation of Nature. Retrieved 8 September 2010.
  16. ^ „Why Sport Hunting Is Cruel and Unnecessary”. PETA (на језику: енглески). 2003-12-15. Приступљено 2020-03-20. 
  17. ^ „Hunting”. Animal Ethics. Архивирано из оригинала 09. 09. 2017. г. Приступљено 2020-03-20. 
  18. ^ а б Ристић и др. 2011, стр. 122-123
  19. ^ а б „lov”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 27. 3. 2024. 
  20. ^ „Propisi”. Lovački savez Srbije. Приступљено 2024-03-27. 
  21. ^ haley (2012-05-15). „Lovstvo i lovacki zakoni Europa Srbija FAO misija u Beogradu, 6. 10. 3. 2006 PowerPoint Presentation - ID:410032”. SlideServe. Приступљено 2024-03-27. 
  22. ^ „Improvizovana sredstva za lov” (PDF). seminarskirad.biz. Приступљено 27. 3. 2024. 
  23. ^ „ЗАКОН О ДИВЉАЧИ И ЛОВСТВУ”. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. 18/10. 26. март 2010. 
  24. ^ „Ловачки савез Централне Србије”. www.lovackisavez.rs. Приступљено 2024-03-29. 
  25. ^ „Lovacki savez Zapadne Srbije | Lovačka udruženja zapadne Srbije” (на језику: српски). Приступљено 2024-04-12. 
  26. ^ „Lovački savez Jugoistočne Srbije - Novosti”. www.lsjis.rs. Приступљено 2024-04-12. 
  27. ^ „Lovački savez Vojvodine”. lovackisavezvojvodine.com. Приступљено 2024-03-29. 
  28. ^ „LOVAČKI SAVEZ KOSOVA I METOHIJE”. neprofitne.rs (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-03-29. 
  29. ^ „ЕТИЧКИ КОДЕКС ЛОВАЦА СРБИЈЕ”. Ловачки савез Централне Србије (www.lovackisavez.rs). Приступљено 2024-03-29. 
  30. ^ „Jäger in Europa 2017” (PDF). Deutscher Jagdverband (на језику: немачки). 2018. Архивирано (PDF) из оригинала 2019-08-29. г. 
  31. ^ Scallan, David (2012-03-20). The Place of Hunting in Rural Ireland (PDF). Galway: National University of Ireland. стр. 95. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-12-19. г. Приступљено 2020-01-25. 
  32. ^ 2012 Canadian Nature Survey: Awareness, participation and expenditures in nature-based recreation, conservation, and subsistence activities (PDF), Ottawa, ON, Canada: Federal, Provincial, and Territorial Governments of Canada, 2014, стр. 52, ISBN 978-1-100-23241-6, Архивирано (PDF) из оригинала 2019-08-29. г., Приступљено 2019-08-29 
  33. ^ Braden, Kathleen (2014-09-03). „Illegal recreational hunting in Russia: the role of social norms and elite violators”. Eurasian Geography and Economics (на језику: енглески). 55 (5): 457—490. ISSN 1538-7216. S2CID 154573305. doi:10.1080/15387216.2015.1020320. 
  34. ^ 2016 National Survey of Fishing, Hunting, and Wildlife-Associated Recreation (PDF), U.S. Fish and Wildlife Service, U.S. Census Bureau, мај 2018, стр. 113, Архивирано (PDF) из оригинала 2019-08-29. г., Приступљено 2019-08-29 
  35. ^ „Kontakt”. Lovački savez Srbije. Приступљено 2024-03-27. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лов&oldid=27924147”