Јосиф Бродски

С Википедије, слободне енциклопедије
Јосиф Бродски
Јосиф Бродски 1988. године
Лични подаци
Пуно имеИосиф Александрович Бродский
Датум рођења(1940-05-24)24. мај 1940.
Место рођењаЛењинград, СССР
Датум смрти28. јануар 1996.(1996-01-28) (55 год.)
Место смртиЊујорк, САД
НародностЈевреј
Породица
СупружникМарина Базманова (1962–1967)
Марија Кузнецова
Књижевни рад
Језик стварањаруски, енглески[1]
Жанрпесник, есејист, драматург, преводилац, педагог
Утицаји одМарина Цветајева
Ана Ахматова
Осип Манделштаm
Вистан Хју Оден
Роберт Фрост
НаградеНобелова награда за књижевност (1987)

Потпис

Јосиф Александрович Бродски (рус. Ио́сиф Алекса́ндрович Бро́дский; Лењинград, 24. мај 1940Њујорк, 28. јануар 1996), руски је песник и есејиста јеврејског порекла, добитник Нобелове награде за књижевност 1987. године.[2]

Живот и дело[уреди | уреди извор]

Рођен је у јеврејској породици, оцу Александру Ивановичу Бродском (1903—1984) и мами Марији Мојсејевни Волперт (1905—1983) у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург). Отац Александар је био мајор у Совјетској морнарици и радио као војни фоторепортер а након рата у фотолабораторију поморског музеја Петра Великог, док је мама Марија радила као књиговођа. Јосиф је похађао неколико основних школа (Школа бр. 203, Школа бр. 196 и Школу бр. 181 - где је понављао 7 разред). [3] У петнаестој години, након седмог разреда, напустио је школу и покушао да се, безуспешно, упише у подморничку школу (Друго Балтско училишче), према Јосифу разлог је био јеврејско порекло а званично није прошао здравствени преглед - астигматизам левог ока. [3] Вратио се за једну годину у школу бр. 196 након чега се, као 15-годишњак, запослио у фабрици Арзенал, где је радио на глодалици. [4]

Након одлуке да постане лекар радио је разне послове у болницама. Поред тога радио је на свом образовању. Научио је енглески и пољски језик (како би могао да преводи поеме Чеслава Милоша, који је био његов пријатељ). Проучавао је класичну филозофију, религију, енглеску и америчку поезију. Почео је да пише 1956. године. На његову поезију утицала је Ана Ахматова. У Совјетској Русији његова дела нису објављена, док је у САД објавио Песме и поеме (1965), Сећања на Т. С. Елиота (1967) и збирку поезије Станица у пустињи (1970).

Године 1963, оптужен је за „друштвени паразитизам“ и осуђен на присилни рад у области Архангелска,[5]на пет година.[2] Казна му је смањена након протеста еминентних совјетских и европских књижевника као што су Јевгениј Јевтушенко и Жан Пол Сартр.

Године 1972, био је принуђен [а] да напусти СССР. [6] Настањује се у САД[2] где као амерички држављанин предаје историју руске и енглеске књижевности на колеџу у Маунт Холиоку. У САД објавио је следећа дела: Крај бел епока (1977), Део говора (1977), Нове станице за Август (1982), драму Мрамор (1984), есеја Удовољити сенци (1986), Уранија (1987), Водени жиг (1991), О туговању и разуму. За збирку есеја Удовољити сенци добио је престижну награду америчке књижевне критике 1986, а наредне године постаје почасни доктор универзитета у Јејлу као и члан Америчке академије и Института за књижевност. Добио је Нобелову награду за књижевност 1987. године, а 1991. одликован је Легијом части.[5]

Књижевни утицај[уреди | уреди извор]

На Бродског су највише утецала дела Марине Цветајеве, Ане Ахматове, Роберта Фроста и Вистана Хјуг Одена. За литературу 20. века као „најинтересантнију појаву” имао је Марину Цветајеву у руској књижевности и Фроста у енглеској литератури. [7]

Јосиф Бродски је умро од срчаног удара у Њујорку 28. јануара 1996. године. По сопственој жељи сахрањен је на гробљу Сан Микеле у Венецији. [б]

У Санкт Петербургу је у децембру 2021. године отворен Музеј Јосифа Бродског.[8]

Цитати[уреди | уреди извор]

  • Постоје злочини гори од спаљивања књига. Један од њих је не читати их.
  • Свака списатељска каријера почиње као трагање за светошћу, за самоусавршавањем. Пре или касније, а по правилу веома брзо, човек открива да његова оловка остварује много више од његове душе.

Радови[уреди | уреди извор]

Поетске колекције[уреди | уреди извор]

  • 1967: Elegy for John Donne and Other Poems, selected, translated, and introduced by Nicholas William Bethell, London: Longman[9]
  • 1968: Velka elegie, Paris: Edice Svedectvi
  • 1972: Poems, Ann Arbor, Michigan: Ardis
  • 1973: Selected Poems, translated from the Russian by George L. Kline. New York: Harper & Row
  • 1977: A Part of Speech[10]
  • 1977: Poems and Translations, Keele: University of Keele
  • 1980: A Part of Speech, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 1981: Verses on the Winter Campaign 1980, translation by Alan Myers.–London: Anvil Press
  • 1988: To Urania: Selected Poems, 1965–1985, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 1995: On Grief and Reason: Essays, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 1996: So Forth: Poems, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 1999: Discovery, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 2000: Collected Poems in English, 1972–1999, edited by Ann Kjellberg, New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 2001: Nativity Poems, translated by Melissa Green–New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 2020: Selected Poems, 1968-1996, edited by Ann Kjellberg, New York: Farrar, Straus & Giroux

Збирке есеја и интервјуа[уреди | уреди извор]

  • 1986: Less Than One: Selected Essays, New York: Farrar, Straus & Giroux. (Winner of the National Book Critics Circle Award)
  • 1992: Watermark, Noonday Press; New York: Farrar, Straus & Giroux, reflecting the writer’s love affair with Venice, where he stayed at least 20 times.
  • 1995: On Grief and Reason: Essays. Farrar, Straus and Giroux.
  • 2003: Joseph Brodsky: Conversations, edited by Cynthia L. Haven. Jackson, Miss.: University Press of Mississippi Literary Conversations Series.

Драме[уреди | уреди извор]

  • 1989: Marbles : a Play in Three Acts, translated by Alan Myers with Joseph Brodsky.–New York: Farrar, Straus & Giroux
  • 1991: Democracy! in Granta 30 New Europe, translated by Alan Myers and Joseph Brodsky.

У филму[уреди | уреди извор]

  • 2008 - A Room And A Half (Полторы комнаты или сентиментальное путешествие на родину
  • 2015 - Brodsky is not a Poet (Бродский не поэт, Brodskiy ne poet)
  • 2018 - Dovlatov (Довлатов)[11][12]

Колекције на руском[уреди | уреди извор]

  • 1965: Stikhotvoreniia i poemy, Washington, D.C. : Inter-Language Literary Associates
  • 1970: Ostanovka v pustyne, New York: Izdatel'stvo imeni Chekhova (Rev. ed. Ann Arbor, Mich.: Ardis, 1989)
  • 1977: Chast' rechi: Stikhotvoreniia 1972–76, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1977: Konets prekrasnoi epokhi : stikhotvoreniia 1964–71, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1977: V Anglii, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1982: Rimskie elegii, New York: Russica
  • 1983: Novye stansy k Avguste : stikhi k M.B., 1962–1982, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1984: Mramor, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1984: Uraniia : Novaia kniga stikhov, Ann Arbor, Mich.: Ardis
  • 1989: Ostanovka v pustyne, revised edition, Ann Arbor, Mich.: Ardis, 1989 (original edition: New York: Izdatel'stvo imeni Chekhova, 1970)
  • 1990: Nazidanie : stikhi 1962–1989, Leningrad : Smart
  • 1990: Chast' rechi : Izbrannye stikhi 1962–1989, Moscow: Khudozhestvennaia literatura
  • 1990: Osennii krik iastreba : Stikhotvoreniia 1962–1989, Leningrad: KTP LO IMA Press
  • 1990: Primechaniia paporotnika, Bromma, Sweden : Hylaea
  • 1991: Ballada o malen'kom buksire, Leningrad: Detskaia literatura
  • 1991: Kholmy : Bol'shie stikhotvoreniia i poemy, Saint Petersburg: LP VTPO "Kinotsentr"
  • 1991: Stikhotvoreniia, Tallinn: Eesti Raamat
  • 1992: Naberezhnaia neistselimykh: Trinadtsat' essei, Moscow: Slovo
  • 1992: Rozhdestvenskie stikhi, Moscow: Nezavisimaia gazeta (revised edition in 1996)
  • 1992–1995: Sochineniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond, 1992–1995, four volumes
  • 1992: Vspominaia Akhmatovu / Joseph Brodsky, Solomon Volkov, Moscow: Nezavisimaia gazeta
  • 1992: Forma vremeni : stikhotvoreniia, esse, p'esy, Minsk: Eridan, two volumes
  • 1993: Kappadokiia.–Saint Petersburg
  • 1994: Persian Arrow/Persidskaia strela, with etchings by Edik Steinberg.–Verona: * Edizione d'Arte Gibralfaro & ECM
  • 1995: Peresechennaia mestnost ': Puteshestviia s kommentariiami, Moscow: Nezavisimaia gazeta
  • 1995: V okrestnostiakh Atlantidy : Novye stikhotvoreniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 1996: Peizazh s navodneniem, compiled by Aleksandr Sumerkin.–Dana Point, Cal.: Ardis
  • 1996: Rozhdestvenskie stikhi, Moscow: Nezavisimaia gazeta, revised edition of a work originally published in 1992
  • 1997: Brodskii o Tsvetaevoi, Moscow: Nezavisimaia gazeta
  • 1998: Pis'mo Goratsiiu, Moscow: Nash dom
  • 1996 and after: Sochineniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond, eight volumes
  • 1999: Gorbunov i Gorchakov, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 1999: Predstavlenie : novoe literaturnoe obozrenie, Moscow
  • 2000: Ostanovka v pustyne, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Chast' rechi, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Konets prekrasnoi epokhi, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Novye stansy k Avguste, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Uraniia, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Peizazh s navodneniem, Saint Petersburg: Pushkinskii fond
  • 2000: Bol'shaia kniga interv'iu, Moscow: Zakharov
  • 2001: Novaia Odisseia : Pamiati Iosifa Brodskogo, Moscow: Staroe literaturnoe obozrenie
  • 2001: Peremena imperii : Stikhotvoreniia 1960–1996, Moscow: Nezavisimaia gazeta
  • 2001: Vtoroi vek posle nashei ery : dramaturgija Iosifa Brodskogo, Saint Petersburg: Zvezda

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бродски је Брежњеву писао писмо, где га молио да остане у Русији и бави са литературом па макар и као преводилац.
  2. ^ Сахрањен је недалеко од Сергеја Дјагиљева и Игора Стравинског, према Саламону Волкову тај део се звао "гробље прогнаника"

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Joseph Brodsky - Biography”. Архивирано из оригинала 3. 5. 2013. г. Приступљено 14. 6. 2017. 
  2. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 181. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ а б Volkov 2009, стр. 12.
  4. ^ Volkov 2009, стр. 13.
  5. ^ а б „Јосиф Бродски - Биографија”. Прелепа поезија. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 19. 1. 2019. 
  6. ^ Volkov 2009, стр. 208.
  7. ^ Volkov 2009, стр. 93.
  8. ^ Музеј Нине Фјодоровне („Политика”, 5. октобар 2021)
  9. ^ „Joseph Brodsky Bibliography”. nobelprize.org. 1987. Приступљено 1. 1. 2009. 
  10. ^ McFadden, Robert Dennis (29. 1. 1996). „Joseph Brodsky, Exiled Poet Who Won Nobel, Dies at 55”. The New York Times. Приступљено 1. 1. 2009. 
  11. ^ Alperina, Susanna (21. 4. 2015). „Alexei German Jr. started work on the film "Dovlatov". Russian Gazette (на језику: руски). Приступљено 21. 2. 2022. 
  12. ^ Алексей Герман: Довлатов — это наш миф // RIA Novosti

Литература[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]