Пређи на садржај

Бели Поток (Лесковац)

Координате: 42° 53′ 07″ С; 21° 55′ 01″ И / 42.885166° С; 21.916833° И / 42.885166; 21.916833
С Википедије, слободне енциклопедије
Бели Поток
Месна заједница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.Пад 488
Географске карактеристике
Координате42° 53′ 07″ С; 21° 55′ 01″ И / 42.885166° С; 21.916833° И / 42.885166; 21.916833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина306 m
Бели Поток на карти Србије
Бели Поток
Бели Поток
Бели Поток на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Бели Поток је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 488 становника.

Овде се налази Црква Светог великомученика Георгија у Белом Потоку.

Положај насеља

[уреди | уреди извор]

Ово је насеље подигнуто на главном путу који води од Лесковца ка Вучју, на 14 километра јужно од Јlесковца а на око три километра северно од Вучја, и то на заравњеном дну некадашњег Лесковачког мора баш изнад алувијалне равни коју је Ветерница у дну мора измоделирала. Још од Стројковца терен се непрестано али благо уздиже и ту где је засељен Бели Поток достиже максималну висину, па се одмах иза насеља нагло спушта у равницу поред реке Ветернице. Испод насеља тече кроз мочваран терен поточић, а после рата је изграђен канал који кроз вучанско и потом белопоточко поље одводи воду што се из правца Бачинца спушта у равницу.

Име насеља

[уреди | уреди извор]

Услед квалитета земљишта и његових растворљивих делова, поточић има „белу" боју, па је по томе и добило своје име.

Саобраћајне везе

[уреди | уреди извор]

Бели Поток се некада налазио на оној варијанти лонгитудиналне саобраћајнице кроз Поречје која је ишла на Вучје и одатле се пела у планину. Када је 1885. године начињен макадамски пут од Лесковца до Вучја, он јe пролазио кроз само насеље Бели Поток. Нови пут, изграђен од коцке, изменио је у овом делу, као и у самом Стројковцу, свој правац: избегао је кривину кроз насеље, вeћ се поред насеља, са његове западне стране, спушта у равницу.

Атар овог насеља је мали: свега 303 хектара, од чега на обрадиве површине пада 195 хектара. 3eмљa носи ове називе: њиве: Спахиске баче, Параспур, Језеро, Под ваду, Рид - Заирово кулиште, Селиште - Испод Јумерово кулиште, Турски забел - Заиров забел, Иса-агини вирови (у којима се удавио син Иса-аге); ливаде: Плоча, Шамак и Ботуња (и њиве и ливаде) и Лештари.

Кроз потес Плоче (ливаде) текла је Божиница, која има своје извориште; други крак овог поточића извире из Горуновца - Сенска долина у атару села Накривња. После рата је од Вучја, испод Белог Потока све до Beтернице начињен канал који спроводи воду са Ките, па је тако и вучјанско и белопоточко поље дренирано и оспособљено за пољопривреду.

У атару Белог Потока има више извора и кладенаца: Кладенац Лимчиште, чесма код Шамак, Заиров кладенац, Лековитица, Чумбура - испод Турског забела. Изданска вода је близу, па свака кућа има свој бунар. У селу се до данас сачувао бунар из турског времена - Спаиски бунар.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Бели Поток живи 509 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (39,6 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 493
1953. 546
1961. 590
1971. 623
1981. 662
1991. 646 633
2002. 629 649
2011. 568
2022. 488
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
628 99,84%
Црногорци
  
1 0,15%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Белопоточани

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј. В. Јовановић, Лесковачко поречје (други-посебан део), Лесковачки зборник 13, 5 страна, Лесковац, 1968
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]