Пређи на садржај

Голема Њива

Координате: 43° 06′ 19″ С; 22° 02′ 04″ И / 43.105333° С; 22.0345° И / 43.105333; 22.0345
С Википедије, слободне енциклопедије
Голема Њива
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.Пад 34
Географске карактеристике
Координате43° 06′ 19″ С; 22° 02′ 04″ И / 43.105333° С; 22.0345° И / 43.105333; 22.0345
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина597 m
Голема Њива на карти Србије
Голема Њива
Голема Њива
Голема Њива на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Голема Њива је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 34 становника.

У близини села се налазе тзв. Јашуњски манастири, који су под заштитом Републике Србије, као споменици културе од великог значаја[1].

Положај и тип села

[уреди | уреди извор]

Село Голема Њива смештено је на планини Бабичкој гори, на њеној доста стрмој падини испод највише језерске терасе.

Припада селима збијеног типа.[2]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Простор на коме се налази данашње самостално село звао се некада „Голема њива”. Поједина домаћинства некадашњег „Старог села”, данашње Црковнице, имала су на том простору своје трле са гумнима. Услед демографског развоја „Старог села”, браћа или синови појединих породица селили су се на „Голему њиву” и ту заснивали своје породице. На тај начин постао је заселак Црковнице који је касније добио статус самосталног села под именом „Голема Њива”, вероватно на основу старог назива за тај простор. На свим старијим картама простор који покривају некадашње Старо село, данашња села Голема Њива и Ораовица убележен је као село Црковница.[2]

До Големе Њиве води пут из правца Лесковца преко Богојевца који се, чим се пређе преко моста на Јужној Морави, одваја лево испод Градца. Овај пут се у селу Дрћевцу, испод основне школе, рачва у два правца од којих десни правац води за Голему Њиву. Он се ту и завршава.[2]

у самом селу, испод школе, налази се јак извор планинске воде који је каптиран и претворен у чесму. Из ове чесме тече јаки млаз воде од кога се формира водоток који иде ка селу Дрћевцу.

У атару села постоји велики број извора или кладенаца, неки од њих носе називе: „Кладенац код баче”, „Турски кладенац”, „Висока чесма”, „Јака вода” итд. У селу има и бунара без обзира на то што је смештено на високој планинској коси.

Каптажом вода из извора „Висока чесма” и „Јака вода” створен је сеоски водовод којим се служе многа домаћинства у селу.[2]

Из прошлости села

[уреди | уреди извор]

Голема Њива, као српско село, је село новијег датума. Настало је исељавањем мештана старе Црковнице на своја трлишта и гумна. Међутим, на територији данашњег села пронађени су трагови предсловенске културе. Такав је случај са локалитетом „Равниште”. На локалитету „Троло”, коси југоисточно од села, било је „латинско гробље”. На том локалитету данас је изграђен велики број викенд-кућа. Код копања темеља често се наилази на људске кости.

У долини Црне реке, изнад њеног корита на десној обали, на малој заравни, налази се Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Јашуњи подигнут 1499. године. Сматра се да је овај манастир подигнут на темељу рановизантијске цркве која је служила као богомоља становницима подграђа који су своје мртве укопавали на локалитету „Троло”.

На левој обали Црне реке диже се стари купасти вис на чијем врху постоје остаци рановизантијског а могуће и римског кастела. Унутар зидова овог кастела постоји минијатурна црква, очуваних темеља и апсиде, која је вероватно служила за верске потребе посаде у овој тврђави. Кастел се налазио на лонгитудиналном путу који се и данас користи а мештани га називају „Латински пут”.

За време Турака Голема Њива, као заселак Црковнице, била је господарско село. По одласку Турака село је плаћало аграрни дуг.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Голема Њива живи 112 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,9 година (56,9 код мушкараца и 58,8 код жена). У насељу има 56 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 590
1953. 569
1961. 552
1971. 439
1981. 303
1991. 210 208
2002. 118 119
2011. 67
2022. 34
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
116 98,30%
непознато
  
2 1,69%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Група аутора (2007). Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4. 
  2. ^ а б в г д Јовановић В. Ј., (1979.): Лесковачко поље и Бабичка гора, Издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковац
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]