Срби у Скандинавији — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 16: | Ред 16: | ||
== Норвешка == |
== Норвешка == |
||
Највећи број Срба интерниран је у [[Норвешка|Норвешку]] у току [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Међу логорашима било је и заробљених [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]], илегалаца али и Срба из ондашње [[НДХ]], који су преживели [[Логор Јасеновац|Јасеновац]]. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, који су се већином налазили на северу Норвешке, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у [[Југословени|Југословене]]. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних [[1942]]. године. |
Највећи број Срба интерниран је у [[Норвешка|Норвешку]] у току [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Међу логорашима било је и заробљених [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]], илегалаца али и Срба из ондашње [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], који су преживели [[Логор Јасеновац|Јасеновац]]. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, који су се већином налазили на северу Норвешке, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у [[Југословени|Југословене]]. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних [[1942]]. године. |
||
Прилив свеже радне снаге, рачунајући и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославију]], |
Прилив свеже радне снаге, рачунајући и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославију]], у Норвешкој је заустављен [[1972]]. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички [[азил]]. Према статистици, почетком [[1991]]. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком [[1992]]. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије. У Норвешкој живи око 10.000 Срба, већином у [[Осло|Ослу]], [[Берген]]у, где их има око 400<ref>[http://www.dijaspora.gov.rs/srbi-u-bergenu/ Срби у Бергену]</ref>, и у другим деловима земље. |
||
== Данска == |
== Данска == |
Верзија на датум 11. мај 2015. у 18:12
Укупна популација | |
---|---|
око 170.000 | |
Региони са значајном популацијом | |
Језици | |
шведски, норвешки, дански, фински, исландски и српски | |
Религија | |
углавном православље | |
Сродне етничке групе | |
Српска дијаспора |
Овај чланак је део серије о Србима |
Срби |
---|
Срби у Скандинавији су људи српског порекла који живе и раде у земљама Скандинавије.
Норвешка
Највећи број Срба интерниран је у Норвешку у току Другог светског рата. Међу логорашима било је и заробљених партизана, илегалаца али и Срба из ондашње НДХ, који су преживели Јасеновац. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, који су се већином налазили на северу Норвешке, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у Југословене. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних 1942. године.
Прилив свеже радне снаге, рачунајући и Југославију, у Норвешкој је заустављен 1972. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички азил. Према статистици, почетком 1991. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком 1992. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије. У Норвешкој живи око 10.000 Срба, већином у Ослу, Бергену, где их има око 400[1], и у другим деловима земље.
Данска
Данску су почели насељавати током шездесетих година 20. века Срби из источне Србије, запошљавајући се у њеним фабрикама. Они су, углавном, били млади, слабо школовани и средње плаћени. Радили су у железари, фабрикама аутомобила и картона, а живели су у Копенхагену, Оденсеу, Хилереду, Балерупу и Хелсингеру. Крајем шездесетих и у Данској се због кризе јавила незапосленост, тако да се престало са увозом стране радне снаге, па су Срби почели да се жене Данкињама и тако увећавају српску колонију. Године 1977. у Данској је било 6, а 1988. већ 14 југословенских клубова, који су имали српске називе: "Бранко Ћопић", "Вељко Влаховић", "Тимок", "Ђердап" и "Кадињача". Сви заједно су имали 1.500 чланова. 1991. године било је само 6 организација са око 3.000 чланова и Савез југословенских клубова на чијем је челу био Борис Кесерић. У Данској живи 10.000 Срба, већином су из источне Србије.
Финска и Исланд
У осталим земљама Скандинавије живи мањи број Срба, од чега у Финској од 1.000 до 4.000, а на Исланду од 500 до 1.000. На Исланду је 2011. године почела са радом школа српског језика у Рејкјавику.[2]
Познате личности
- Кристина Вукићевић, норвешка атлетичарка
- Биргита Косовић, данска списатељица и новинарка
- Слађан Перић, дански фудбалер
- Бора Живковић, дански фудбалер
- Славко Лабовић, српско-дански глумац
- Даница Ћурчић, данска глумица
Види још
- Логор Овре Јарнван
- Епархија британско-скандинавска
- Срби у Шведској
- Односи Србије и Шведске
- Односи Србије и Норвешке
- Односи Србије и Данске
- Односи Србије и Финске