Свест — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 6. октобар 2015. у 00:45

Свест је у најопштијем значењу: свеукупност властитих психичких доживљаја (осети, опажаји, сећања, мишљење, представе, асоцијације, осећања, потребе и сл.) које смо у стању непосредно да опазимо интроспекцијом и релативно јасно опишемо или на други начин изразимо. У социологији, систем уверења, представа, ставова, вредности и знања, настао под утицајем традиције и социокултурних чинилаца, који припада једном колективу, друштву или друштвеном слоју (друштвена свест, класна свест, национална свест). Дефинише се и као реалност психичког која обухвата садржај чулних података и перцепција. Представља стечена знања и навике, усвојене вредности, ставове и уверења грађана о некој појави.

Савест

Близак свести је и појам савести (на енглеском се за оба користи иста реч: consciousness). Савест је људској природи инхерентна способност моралног просуђивања властитих поступака и мисли. Према психолошком и психоаналитичком тумачењу, то је систем интернализованих моралних вредности и правила о томе шта је добро или зло, дозвољено или забрањено, морално или неморално. Формира се током процеса социјализације идентификацијом са најважнијим особама из околине, посебно са родитељима. Најважнија функција Супер-ега (савести) је контрола деструктивних и неприхватљивих тежњи из Ид-а, односно спречавање да допру до Ега. По психоанализи, Суперего је контролор Ега, „унутрашњи судија” који осуђује, прети и свирепо кажњава Его, баш као што су то родитељи раније чинили свом детету.

Свест у будизму

Свест је један од темељних појмова у будизму. Представља чин регистровања чулног подражаја и идеја у тренутку док се одигравају.^[1] У будизму, свест је једна од карика у условном настајању патње, и њено укидање је предуслов који води нирвани. Буда је говорио:

Жеђ и страст за свешћу о виђеном, додирнутом, мирисаном, кушаном, чутом, мишљеном, јесу сметње уму. Када је монах напустио менталне сметње у ових шест случајева, [његов] ум постаје употребљив за оне ствари које треба сазнати непосредним знањем.^[2]
— Сидарта Гаутама

Свест је реакција или одговор који за основу има једно од шест чула (око, ухо, нос, језик, тело и ум), а за свој предмет једну од њима одговарајућих појава (лик, звук, мирис, укус, опипљиво и идеју или мисао). На пример, свест о виђеном (cakkhu-viññana) има око као основу и видљив лик као објекат. Ментална свест (mano-viññana) има ум (manas) као основу и идеју или мисаону појаву (dhamma) као свој предмет. Слично осећају, опажају или вољи, свест је такође шестоврсна, у односу на шест врста чула.^[3]

Литература

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

Референце

Види још

Спољашње везе

(језик: хрватски) svijest (Hrvatska enciklopedija)
(језик: хрватски) svijest (Proleksis enciklopedija)
Речник психотерапије о савести

Овај чланак везан за психологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[recnik-1] Rečnik pāli i budističkih termina

[2] Viññāna sutta

[3] Prva plemenita istina : Dukkha

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Da Vinci Ventrikel.gif|мини|Цртеж делова људског мозга ([[Леонардо да Винчи]]).]]
-'''Свест''' је у најопштијем значењу: свеукупност [[власт]]итих [[Психа (психологија)|психичких]] [[доживљај]]а (осети, опажаји, сећања, [[мисао|мишљење]], представе, асоцијације, осећања, потребе и сл.) које смо у стању непосредно да опазимо интроспекцијом и релативно јасно опишемо или на други начин изразимо. У [[социологија|социологији]], [[систем]] уверења, представа, [[став]]ова, [[вредност]]и и [[знање|знања]], настао под [[утицај]]ем традиције и социокултурних чинилаца, који припада једном колективу, [[друштво|друштву]] или [[друштво|друштвеном]] слоју ([[друштво|друштвена]] [[свест]], класна свест, национална свест). Дефинише се и као реалност психичког која обухвата садржај чулних [[податак]]а и перцепција. Представља стечена знања и навике, усвојене вредности, ставове и уверења грађана о некој појави.
+'''Свест''' је у најопштијем значењу: свеукупност [[власт]]итих [[Психа (психологија)|психичких]] [[доживљај]]а (осети, опажаји, сећања, [[мисао|мишљење]], представе, асоцијације, осећања, потребе и сл.) које смо у стању непосредно да опазимо интроспекцијом и релативно јасно опишемо или на други начин изразимо. У [[социологија|социологији]], [[систем]] уверења, представа, [[став]]ова, [[вредност]]и и [[знање|знања]], настао под [[утицај]]ем традиције и социокултурних чинилаца, који припада једном колективу, [[друштво|друштву]] или [[друштво|друштвеном]] слоју ([[друштво|друштвена]] свест, класна свест, национална свест). Дефинише се и као реалност психичког која обухвата садржај чулних [[податак]]а и перцепција. Представља стечена знања и навике, усвојене вредности, ставове и уверења грађана о некој појави.
-'''Савест''' је људској природи инхерентна [[способност]] или у теологији од Бога дат дар моралног просуђивања властитих поступака и мисли. Према психолошком и психоаналитичком тумачењу, то је систем интернализованих [[морал]]них вредности и [[правило|правила]] о томе шта је добро или зло, дозвољено или забрањено, морално или неморално. Формира се током процеса социјализације идентификацијом са најважнијим [[особа]]ма из околине, посебно са родитељима. Најважнија функција Супер-ега (савести) је контрола деструктивних и неприхватљивих [[тежња|тежњи]] из [[ID|Ид-а]], односно спречавање да допру до [[Ид, его и супер его|Ега]]. По [[психоанализа|психоанализи]], [[Суперего]] је контролор Ега, „унутрашњи судија” који осуђује, прети и свирепо кажњава [[Ид, его и супер его|Его]], баш као што су то родитељи раније чинили свом [[дете]]ту.
-== У будизму ==
+== Савест ==
-{{main|Свест (будизам)|Свесност (будизам)}}
+Близак свести је и појам савести (на енглеском се за оба користи иста реч: ''consciousness''). Савест је људској природи инхерентна [[способност]] моралног просуђивања властитих поступака и мисли. Према психолошком и психоаналитичком тумачењу, то је систем интернализованих [[морал]]них вредности и [[правило|правила]] о томе шта је добро или зло, дозвољено или забрањено, морално или неморално. Формира се током процеса социјализације идентификацијом са најважнијим [[особа]]ма из околине, посебно са родитељима. Најважнија функција Супер-ега (савести) је контрола деструктивних и неприхватљивих [[тежња|тежњи]] из [[ID|Ид-а]], односно спречавање да допру до [[Ид, его и супер его|Ега]]. По [[психоанализа|психоанализи]], [[Суперего]] је контролор Ега, „унутрашњи судија” који осуђује, прети и свирепо кажњава [[Ид, его и супер его|Его]], баш као што су то родитељи раније чинили свом [[дете]]ту.
+== Свест у будизму ==
+{{main|Свест (будизам)|Пажња (будизам)}}
 Свест је један од темељних појмова у [[Будизам|будизму]]. Представља чин регистровања чулног подражаја и идеја у тренутку док се одигравају.<ref name="recnik">[http://srednjiput.rs/recnik/#v Rečnik pāli i budističkih termina]</ref> У будизму, свест је једна од карика у [[Условни настанак|условном настајању]] [[Патња|патње]], и њено укидање је предуслов који води [[Нирвана|нирвани]]. [[Буда]] је говорио:
@@ Ред 12: / Ред 15: @@
 Свест је реакција или одговор који за основу има једно од шест чула ([[око]], [[ухо]], [[нос]], [[језик]], [[тело]] и [[ум]]), а за свој предмет једну од њима одговарајућих појава (лик, звук, мирис, укус, опипљиво и идеју или мисао). На пример, свест о виђеном (''cakkhu-viññana'') има око као основу и видљив лик као објекат. Ментална свест (''[[Manas-vijnana|mano-viññana]]'') има ум (''manas'') као основу и идеју или мисаону појаву (''[[dhamma]]'') као свој предмет. Слично осећају, опажају или вољи, свест је такође шестоврсна, у односу на шест врста чула.<ref>[http://srednjiput.rs/tumacenja/walpola-rahula/prva-plemenita-istina/ Prva plemenita istina : Dukkha]</ref>
-== Види још ==
+== Литература ==
+* {{РСР}}
-* [[Виђнана]]
-* [[Психопатологија свести]]
 == Референце ==
 {{reflist}}
-== Литература ==
+== Види још ==
+* [[Свест (будизам)]]
-* {{РСР}}
+* [[Психопатологија свести]]
 == Спољашње везе ==