Љубомир Максимовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 43: | Ред 43: | ||
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/361884/Vizantoloski-kongres-susret-dva-sveta-u-promenama Византолошки конгрес – сусрет два света у променама („Политика”, 22. август 2016)] |
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/361884/Vizantoloski-kongres-susret-dva-sveta-u-promenama Византолошки конгрес – сусрет два света у променама („Политика”, 22. август 2016)] |
||
{{Чланови САНУ}} |
{{Чланови САНУ|selected=и}} |
||
{{DEFAULTSORT:Максимовић, Љубомир}} |
{{DEFAULTSORT:Максимовић, Љубомир}} |
Верзија на датум 29. август 2016. у 22:03
Љубомир Максимовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. новембар 1938. |
Место рођења | Скопље, Краљевина Југославија |
Љубомир Максимовић (Скопље, 27. новембар 1938) је српски историчар византолог, професор емеритус на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на предмету Историја Византије, директор Византолошког института и члан САНУ, почасни доктор наука Универзитета у Атини и дописни члан Атинске Академије. Био је декан Филозофског факултета (1994—1996) и председник Удружења историчара Србије (1978—1980). Један је од најистакнутијих српских византолога. Од 1996. потпредседник је Association Internationale des Etudes Byzantines.
Учествовао је у стварању „Историје српског народа од досељавања на Балкан до 1918.“ у 10 томова.
Награде
- Награда Владимир Ћоровић за целокупно дело, у организацији 13. Ћоровићевих сусрета историчара у Гацку 2011.[1][2]
Издвојена библиографија
- The Historical Atlas of Eastern and Western Christian Monasticism, Liturgical Pr, 2003.
- Град у Визатији: Огледи о друштву позновизантијског доба, Плато, 2003.
- The Byzantine Provincial Administration Under the Paloiologoi, Adolf Hakkert, 1988
Извори
- ^ „Академику Максимовићу награда „Владимир Ћоровић“”. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 9. 2010. Приступљено 26. 9. 2011.
- ^ „Репортажа: Ћоровићеви сусрети”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 9. 2011. Приступљено 28. 9. 2011.