Срби у Скандинавији

Срби у Скандинавији

Укупна популација
око 170.000
Региони са значајном популацијом
Шведска	-
Норвешка	> 7000
Данска	-
Финска	-
Исланд	-
Језици
шведски, норвешки, дански, фински, исландски и српски
Религија
православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора

Срби у Скандинавији су људи српског порекла који живе и раде у земљама Скандинавије.

Срби у Норвешкој

Највећи број Срба интерниран је у Норвешку у току Другог светског рата. Међу логорашима било је и заробљених партизана, илегалаца али и Срба из ондашње НДХ, који су преживели Јасеновац. Од укупно 4.268 интернираца, 3.841 били су Срби. Размештени у тридесетак норвешких логора, који су се већином налазили на северу Норвешке, али су приликом ослобађања и расељавања сви преквалификовани у Југословене. Тридесет одсто њих се више није вратило у домовину. На норвешком гробљу Sur је покопано 27 Срба стрељаних 1942. године.

Прилив свеже радне снаге, рачунајући и Југославију, у Норвешкој је заустављен 1972. године, када су се појавили први озбиљнији симптоми незапослености. Од тада је дозвола за рад и дозвола боравка странцима издавана ређе, највише када је у питању политички азил. Према статистици, почетком 1991. године, у Норвешкој је живело 4.243 грађана СФРЈ а од тада је дошао известан број избеглица, тако да је почетком 1992. године регистровано и 3.674 избеглица из Југославије.

У Норвешкој живи око 10.000 Срба - већином у Ослу, гдје их има више од 5000 и Бергену, где их има око 400. У Ослу је активна парохија Св. Василија Острошког Српске Православне Цркве и Српско друштво Рас. Срби су у Норвешку пристигли из разних српских предјела - Србије, Републике Српске и простора некадашње Републике Српске Крајине.

Срби у Данској

Биргита Косовић

Данску су почели насељавати током шездесетих година 20. века Срби из источне Србије, запошљавајући се у њеним фабрикама. Они су, углавном, били млади, слабо школовани и средње плаћени. Радили су у железари, фабрикама аутомобила и картона, а живели су у Копенхагену, Оденсеу, Хилереду, Балерупу и Хелсингеру. Крајем шездесетих и у Данској се због кризе јавила незапосленост, тако да се престало са увозом стране радне снаге, па су Срби почели да се жене Данкињама и тако увећавају српску колонију. Године 1977. у Данској је било 6, а 1988. већ 14 југословенских клубова, који су имали српске називе: "Бранко Ћопић", "Вељко Влаховић", "Тимок", "Ђердап" и "Кадињача". Сви заједно су имали 1.500 чланова. 1991. године било је само 6 организација са око 3.000 чланова и Савез југословенских клубова на чијем је челу био Борис Кесерић. У Данској живи 10.000 Срба, већином су из источне Србије.

Такође на Фарским острвима живи неколико десетина Срба.

Срби у Финској и на Исланду

У осталим земљама Скандинавије живи мањи број Срба, од чега у Финској од 1.000 до 4.000, а на Исланду од 500 до 1.000. На Исланду је 2011. године почела са радом школа српског језика у Рејкјавику.

Познате личности

Кристина Вукићевић

• Владимир Вукићевић, норвешки атлетичар
• Кристина Вукићевић, норвешка атлетичарка
• Биргита Косовић, данска списатељица и новинарка
• Славко Лабовић, српско-дански глумац
• Дејан Чукић, српско-дански глумац
• Даница Ћурчић, данска глумица
• Слађан Перић, дански фудбалер
• Бора Живковић, дански фудбалер

Види још

• Логор Овре Јарнван
• Епархија британско-скандинавска
• Срби у Шведској
• Односи Србије и Шведске
• Односи Србије и Норвешке
• Односи Србије и Данске
• Односи Србије и Финске
• Односи Србије и Исланда

Литература

• Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018. 

Спољашње везе

• Савез српских удружења у Норвешкој
• Increasing number of Serbs work in Norway