Римантадин

С Википедије, слободне енциклопедије
Римантадин
IUPAC име
(RS)-1-(1-адамантил)етанамин
Клинички подаци
Продајно имеФлумадин
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa698029
Категорија трудноће
  • C (Унитед Статес)
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • ℞-онлy (У.С.)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивостдобро се апсорбује
Везивање протеина40%
МетаболизамХепатички хидроксилација и глукуронидација
Полувреме елиминације25.4 ± 6.3 часа
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број13392-28-4 ДаY
ATC кодJ05AC02 (WHO)
PubChemCID 5071
DrugBankDB00478 ДаY
ChemSpider4893 ДаY
UNII0T2EF4JQTU ДаY
KEGGD08483 ДаY
ChEMBLCHEMBL959 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC12H21N
Моларна маса179,302 g/mol
  • NC(C)C13CC2CC(CC(C1)C2)C3
  • InChI=1S/C12H21N/c1-8(13)12-5-9-2-10(6-12)4-11(3-9)7-12/h8-11H,2-7,13H2,1H3 ДаY
  • Key:UBCHPRBFMUDMNC-UHFFFAOYSA-N ДаY

Римантадин (ИНН) (Флумадин) је орални антивирусни лек[1] који се користи у ретким случајевима за спречавање Инфлуенза А вирусне инфекције. Кад се примењује током једног до два дана од почетка развоја симптома, римантадин може да скрати трајање и ублажи јачину грипа. Римантадин и слични лек амантадин су деривати адамантана. ФДА је одобрила римантадин 1994.

На основу података Америчког Центра за контролу и превенцију болести, 100% сезонских узорака Х3Н2 и 2009 пандемиске грипе су показали резистенцију на адамантане, те се он више не препоручује за лечење инфлуенце. Осим тога, његова ефективност као антипаркинсонски лек је контроверзна.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Говоркова ЕА, Фанг ХБ, Тан M, Wебстер РГ (2004). „Неураминидасе Инхибитор-Римантадине Цомбинатионс Еxерт Аддитиве анд Сyнергистиц Анти-Инфлуенза Вирус Еффецтс ин МДЦК Целлс”. Антимицробиал агентс анд цхемотхерапy. 48 (12): 4855—63. ПМЦ 529183Слободан приступ. ПМИД 15561867. дои:10.1128/ААЦ.48.12.4855-4863.2004. Архивирано из оригинала 27. 01. 2020. г. Приступљено 15. 04. 2012. 
  2. ^ Antiviral Agents for the Treatment and Chemoprophylaxis of Influenza

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]