Martin Luter King
| Martin Luter King | |
|---|---|
|
|
|
| Datum rođenja: | 15. januar 1929. |
| Mesto rođenja: | Atlanta (SAD) |
| Datum smrti: | 4. april 1968. |
| Mesto smrti: | Memfis (SAD) |
Martin Luter King (engl. Martin Luther King, Jr.; 15. januar. 1929 — 4. april. 1968.) je bio američki baptistički sveštenik i borac za građanska prava.
U borbi za ravnopravnost Afroamerikanaca u SAD koristio je metode nenasilja i građanske neposlušnosti. 4. aprila 1968. u Memfisu ga je ubio Džejms Erl Rej, pred početak promocije „Kampanje siromašnih“, koju je pokrenuo početkom te godine. Dobitnik je i Nobelove nagrade za mir 1964.
Smatra se jednim od najboljih govornikom u istoriji Sjedinjenih Država. Njegovi govori i propovedi poput „Volite svoje neprijatelje“ i „Imam san“, danas su baština ne samo Amerikanaca već i celog čovečanstva. Zajedno sa govorima Mahatme Gandija i delom L. N. Tolstoja „Istina božija je u tebi“, postali su manifest nenasilne borbe za ljudska prava.
Martina Lutera Kinga je posthumno, 1977. godine, odlikovao predsednik Džimi Karter Predsedničkom medaljom slobode. Od 1986. godine se u SAD obeležava dan posvećen njemu, a 2004. godine mu je posthumno dodeljena kongresna Zlatna medalja. Iako za života osporavan i kritikovan od strane režima (FBI ga je pratio i prisluškivao) i svojih sunarodnika (Malkolm Iks i Crni panteri bili su za revolucionarnu borbu) postao je jedan od simbola SAD i afroameričke zajednice. Danas oko 730 većih i manjih gradova u SAD ima ulicu koja nosi njegovo ime [1] .
[uredi] Izvori
- ^ ((en)) Alderman, Derek H.. Naming Streets for Martin Luther King, Jr.: No Easy Road (PDF). Landscape and Race in the United States. Routledge Press.
[uredi] Spoljašnje veze
- ((sr)) Biografija Martina Lutera Kinga
- ((sr)) Prevod skraćene verzije čuvenog govora „Imam san“ („I have a dream“)
| Lični podaci | |
|---|---|
| IME | Luter King, Martin |
| DRUGA IMENA | Martin Luter King Mlađi, Martin Luther King, Jr. |
| KRATAK OPIS | američki baptistički sveštenik, borac za građanska prava |
| DATUM ROĐENjA | 15. januar. 1929. |
| MESTO ROĐENjA | Atlanta, Džordžija, SAD |
| DATUM SMRTI | 4. april. 1968. |
| MESTO SMRTI | Memfis, Tenesi, SAD |
1901. Anri Dinan i Frederik Pasi | 1902. Eli Dikomen i Šarl Alber Goba | 1903. Vilijam Randal Krimer | 1904. Institut za međunarodno pravo | 1905. Berta fon Šutner | 1906. Teodor Ruzvelt | 1907. Ernesto Teodoro Moneta i Luj Reno | 1908. Klas Pontus Arnoldson i Fredrik Bajer | 1909. Ogist Berner i Pol de Konstan
1910. Stalna međunarodna mirovna kancelarija | 1911. Tobijas Aser i Alfred Frid | 1912. Elihu Rut | 1917. Crveni krst | 1919. Vudro Vilson
1920. Leon Buržoa | 1921. Jalmar Branting i Kristijan Lange | 1922. Fritjof Nansen | 1925. Ostin Čejmberlen i Čarls Doz | 1926. Aristid Brijan i Gustav Štrezeman | 1927. Ferdinand Buison i Ludvig Kvide | 1929. Frank Kelog
1930. Lars Sederblom | 1931. Džejn Adams i Nikolas Batler | 1933. Norman Ejndžel | 1934. Artur Henderson | 1936. Karl fon Osjecki | 1937. Robert Sesil | 1938. Nansenov međunarodni ured za izbeglice
1944. Crveni krst | 1945. Kordel Hal | 1946. Emili Grin Bolč i Džon Mot | 1947. Američki komitet prijateljskih usluga | 1949. Džon Bojd Or
1950. Ralf Banč | 1951. Leon Žuo | 1952. Albert Švajcer | 1953. Džordž Katlet Maršal | 1954. Visok komesarijat UN za izbeglice | 1957. Lester Bouls Pirson | 1958. Žorž Pir | 1959. Filip Noel-Bejker
1960. Albert Lutuli | 1961. Dag Hamaršeld | 1962. Lajnus Karl Poling | 1963. Crveni krst | 1964. Martin Luter King | 1965. UNICEF | 1968. Rene Kasen | 1969. MRO
1970. Norman Borlog | 1971. Vili Brant | 1973. Henri Kisindžer | 1974. Šon MekBrajd i Eisaku Sato | 1975. Andrej Dmitrijevič Saharov | 1976. Beti Vilijams i Marejd Korigan | 1977. Amnesti internešonal | 1978. Anvar el Sadat i Menahem Begin | 1979. Majka Tereza
1980. Adolfo Perez Eskivel | 1981. Kancelarija VK za izbeglice UN | 1982. Alva Mirdal i Alfonso Robles | 1983. Leh Valensa | 1984. Dezmond Tutu | 1985. MGFPNR | 1986. Eli Vizel | 1987. Oskar Arijas Sančez | 1988. MSUN | 1989. Tenzin Gjatso
1990. Mihail Gorbačov | 1991. Aung San Su Ći | 1992. Rigoberta Menču Tum | 1993. Nelson Mandela i Frederik de Klerk | 1994. Jaser Arafat, Šimon Peres i Jicak Rabin | 1995. Džozef Rotblat i PKNSP | 1996. Karlos Belo i Žoze Ramos Orta| 1997. MPZM i Džodi Vilijams | 1998. Džon Hjum i Dejvid Trimbl | 1999. Međunarodna humanitarna organizacija „Lekari bez granica“
2000. Kim Dae-Jung | 2001. Organizacija ujedinjenih nacija i Kofi Anan | 2002. Džimi Karter | 2003. Širin Ebadi | 2004. Vangari Matai | 2005. MANE i Muhamed El Baradej | 2006. Muhamed Jonus i banka Gramen | 2007. MPKP i Al Gor | 2008. Marti Ahtisari | 2009. Barak Obama
2010. Lju Sjaobo | 2011. Elen Džonson Serlif, Lejma Gbovi i Tavakul Karman
