Bogorodica

Za druge upotrebe, pogledajte Bogorodica (višeznačna odrednica).

Presveta Bogorodica Sveta Bogomati Sveta Devica Marija
Marija i Isus
Lični podaci
Datum rođenja	verovatno oko 20. pre n
Mesto rođenja	Judeja (provincija)
Datum smrti	1. vek
Mesto smrti	Bogorodičin grob,
Svetovni podaci
Poštuje se u	Istočnom i zapadnom Hrišćanstvu
Praznik	28. avgusta, 21. septembra i 16. jula. Blagovesti

Pravoslavna ikona Bogorodice.

Isa i Merjem, persijska minijatura.

Bogorodica, ređe Sveta Bogomati i Sveta Devica Marija, izvorno Marija ili Merjem (hebr. מרים [Miryam] — Mirjam, u značenju „gorka” ili „sjajna”, „izvanredna”) iz Nazareta, u Galileji, po hrišćanskom verovanju majka je Isusa Hrista. Pretpostavlja se da je rođena 21. septembra 20. godine pre nove ere, od roditelja Joakima i Ane. U vreme Isusovog začeća bila je devica, udata za Josifa iz kuće Davidove. Prema hrišćanskom predanju, dete je bilo začeto posredstvom Svetog Duha i Marija je ostala devica i nakon porođaja.

Oko ovog predanja je bilo neslaganja u povesti crkve, a kada je ustanovljena dogma o bezgrešnom začeću i devičanstvu Marije, onda je počela priča oko njene bogorodičnosti.

Bogorodica (grč. Θεοτόκος [Theotókos] — Teotokos) je jedan od naziva koji joj se pridaje u hrišćanstvu. Naziv Bogorodica je počeo zvanično da se koristi tek posle Trećeg vaseljenskog sabora, čemu su prethodile brojne rasprave. Carigradski patrijarh Nestorije se protivio uvođenju novog naziva „Bogorodica” (grč. Θεοτόκος [Theotókos] — Teotokos) za Mariju, Isusovu majku i umesto toga je predlagao naziv „Hristorodica” (grč. Χριστοτόκος [Khristotókos] — Hristotokos), smatrajući da on uključuje i Hristovo čoveštvo. Ipak, naziv „Bogorodica” je usvojen a Nestorije i njegovi istomišljenici su proglašeni jereticima.

Život

Rođenje

Po hrišćanskom verovanju, rođenje Bogorodice, Deve Marije, nije bilo uobičajeno. Ona je unapred prorečena, najpre od Boga: jer će "seme ženino satrti glavu zmije" (1 Moj 3,15), a onda i od starozavetnih proroka, u mnogim proročanstvima. Rođena je od Bogom izabranih roditelja, Joakima i Ane (oni u početku braka nisu imali dece, pa su mnogo tugovali, jer se neplodnost kod Judeja smatrala kao sramota), koji su se odlikovali čistim, svetim i pravednim životom, i koji su potekli iz dva, Bogom izdeljena roda jevrejskog naroda: carskog Davidovog i prvosvešteničkog Aronovog. Bogorodica je rođena u Nazaretu, u Galileji (Lk 1,26-27), a njeno ime Marija, koje je nekad nosila i Aronova sestra (2 Moj 15,20), bilo je sasvim uobičajeno i brojno u vreme rođenja Gospoda Isusa Hrista.

Detinjstvo i život u hramu

Kada je Bogorodica navršila šest meseci, majka je postavila na zemlju (da vidi može li da stoji), a tom prilikom je Bogorodica napravila sedam koraka. Oduševljena Ana je rekla: "Živ Gospod Bog moj, ti nećeš hoditi po zemlji, dok ja ne prinesem tebe u hram Gospodnji", a kada je napunila tri godine, došlo je vreme da malu Mariju prinesu Bogu na dar, kao trogodišnje čisto jagnje. I došao je dan svečanog ulaska u Jerusalimski hram (Vavedenje). Pred svečanim hodom išle su mlade čiste devojke, a za njima sveta kćer pravednih roditelja. Kod vrata Jerusalimskog hrama, u susret majci velikog prvosveštenika izašli su mnogi sveštenici, na čelu sa prvosveštenikom Zaharijem. Prema Predanju, ovde se dogodilo čudo: "Oko hrama bilo je 15 stepenica, na svakoj od njih pevali su jedan psalm sveštenici i leviti, uzlazeći na služenje. Na prvi stepenik od ovih, postavili su roditelji mladu Mariju. Deva Gospodnja sama, ne podržavana i ne olakšavana ničijom rukom, uzišla je po svim stepenicima tako, kao da je u punom uzrastu."

Kada joj je bilo 7 godina, roditelji su je odveli u hram gde je živela u atmosferi bogosluženja, a vreme je provodila u molitvi, ručnom radu i čitanju Svetog pisma. Tu je ostala do navršenih 12 godina, kada je došlo vreme (po tadašnjem običaju) da, kao i sve druge devojke, stupi u brak.

Zaruke sa starcem Josifom

Međutim, uvažavajući njenu želju, zaručili su je radi čuvanja devičanstva sa starcem Josifom, koji je bio siromašan tesar, ali pravedan i pošten, potomak kralja Davida. Bio je Bogom označen da je čuva i da bude hranitelj Gospoda Isusa Hrista. Pravoslavno učenje ο Bogorodici posebno naglašava činjenicu njenog devičanstva. Grčki termin αίπαρβενία (uvek djeva) javlja se prvi put kod Sv. Ignjatija Bogonosca (†106), od koga će biti preuzet od strane celokupne patrističke tradicije, da bi se njime označilo začeće Isusa Hrista bez čovekovog posredništva, već silom Duha Svetoga.

Bezgrešno Začeće

Sa 15 godina primila je blagu vest od Arhanđela Gavrila, da će roditi Sina Božijeg.

Marija je pohodila rođaku Jelisavetu, koja je bila trudna (Lk 1,39). Pri njihovom susretu, Jelisaveti je zaigralo dete u utrobi. Tako je to bio i susret njihovih sinova - Isusa i Jovana Krstitelja. Jelisaveta nadahnuta Duhom Svetim povikne: "Blagoslovena si Ti među ženama i blagoslovljen je plod utrobe tvoje!" (Lk 1,42). Hvalila je Mariju jer je poverovala.

Marija je pomagala Jelisaveti, a nakon tri meseca vratila se kući. Josif je tada primetio, da je Marija trudna. Našao se u velikoj teskobi. Marija je ćutala i nije objasnila šta se dogodilo. U to vreme, za neveru neki su bili i kamenovani. Josif je odlučio, da potajno napusti Mariju i povuče se, jer nije želio da Mariju kazne i osramote. Noć pre nego što je planirao otići, u snu mu se ukazao anđeo Gospodnji i reče: "Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju ženu svoju; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga. Pa će roditi sina, i nadeni mu ime Isus; jer će on spasti narod svoj od greha njihovih.." (Mt 1,20) Prema jevrejskom običaju, otac je imao čest da da detetu ime. Josif je prihvatio Mariju i verovatno su imali svadbenu svečanost.

Rođenje Hristovo

Približilo se vreme Isusova rođenja. Rimski car Oktavijan Avgust zapovedio je da se sprovede popis stanovništva. Svako je trebalo da ode u grad svojih predaka. Marija i Josif bili su iz roda kralja Davida, pa je za njih popis bio u Vitlejemu. U Starom zavetu je prorokovano, da će se Mesija roditi u Vitlejemu. Marija je osećala trudove pa su tražili smeštaj i prenoćište, ali su u gradu svi smeštaji bili popunjeni. Sklonili su se u pećinu kraj grada, gde pastiri sklanjaju svoje životinje od nepogoda. Tu je Marija rodila Isusa, povila ga i smestila u jasle (Lk 2,7). U blizini su pastiri čuvali stada, prišao im je anđeo Gospodnji i rekao: "Ne bojte se; jer vam, evo, javljam radost veliku koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu. I ovo vam je znak: naći ćete dete povijeno gde leži u jaslama." (Lk 2,10-12). Pastiri su posetili Isusa, Mariju i Josifa. Uskoro su se smestili na bolje mesto, jer se našao smeštaj.

Četrdeseti dan posle Isusova rođenja, Marija i Josif prikazali su Isusa u Hramu u Jerusalimu, što je bio starozavetni običaj. Prineli su žrtvu "kako je rečeno u Zakonu Gospodnjem: dvije grlice ili dva golubića (Lk 2,24)". U Hramu je bio pravedan i pobožan starac Simeon, kome je Sveti Duh objavio da će videti Pomazanika Gospodnjega pre smrti. Uzeo je Isusa u naručje, blagoslovio Boga i prepoznao u Isusu obećanoga Mesiju. Mariji je rekao: "Ovaj je evo postavljen na propast i uzdignuće mnogima u Izraelu i za znak osporavan - a i tebi će samoj mač probosti dušu - da se razotkriju namisli mnogih srdaca! (Lk 2,35)" Time je nagovestio Isusovu muku i Marijine boli. Tamo je bila i proročica Ana, hvalila je Boga i svima pričala o Isusu.

Tri kralja s istoka došla su da se poklone Isusu. Vitlejemska zvezda repatica pokazivala im je put. Primljeni su kod jevrejskog kralja Iroda, koji im je rekao da mu na povratku jave gde je Isus, da mu se i on pokloni. Irod je zapravo želeo da pogubi Isusa, jer se plašio da mu ne uzme presto. Tri kralja su se poklonila Isusu uz kojeg su bili Marija i Josif te su darovali tamjan (kao Bogu), zlato (kao kralju) i plemenitu mast, smirnu (kao čoveku). Kraljevi se nisu vratili Irodu, jer im je anđeo rekao Irodove planove. Kralj Irod izdao je naredbu, da se u Vitlejemu i okolini ubiju sva deca do 2 godine starosti. Nisu ubili Isusa, jer je anđeo Gospodnji javio Josifu: "Ustani, uzmi dijete i mater njegovu, pa bježi u Egipat, i budi onde dok ti ne kažem: jer će Irod tražiti dijete da ga pogubi."(Mt 2,14). Put u Egipat bio je dug i težak kroz pustinju. U Egiptu su bili izbeglice, teško su živeli. Kada je umro Irod, anđeo je javio Josifu u Egiptu u snu: "Ustani, uzmi dijete i mater njegovu i idi u zemlju Izrailjevu; jer su pomrli oni koji su tražili dušu deteta.(Mt 2,10)".

Tokom Hristovog detinjstva

Pravoslavna vernica moli ispred ikone Bogorodice. Kijevsko-pečerska lavra.

Vratili su se u Nazaret, u Galileju. Kada je Isusu bilo 12 godina, išli su u Jerusalim u Hram. Na povratku, Marija i Josif shvatili su da Isus nije u njihovoj skupini. Mislili su da je s vršnjacima. Tražili su ga tri dana i tada ga nađu u Hramu, gde je učeno razgovarao s učiteljima. Marija ga je upitala: "Sinko, zašto si nam to učinio? Gle, otac tvoj i ja žalosni smo te tražili." A on im reče: "Zašto ste me tražili? Niste li znali da mi je biti u onome što je Oca mojega? (Lk 2,48-49)". Vratili su se u Nazaret, Isus im je nadalje bio poslušan. Josif je bio tesar, a Marija je obavljala kućne poslove. Pre nego što je Isus započeo svoje javno delovanje, Josif je preminuo.

Kao Hristova sledbenica

Isus je prvo čudo učinio na svadbi u Kani Galilejskoj. Tamo je bio s Marijom i učenicima. Kada je ponestalo vina, Marija je rekla Isusu: "Vina nemaju (Jv 2,3)". On joj je odgovorio: "Ženo, šta ja imam s tobom? Još nije došao moj čas! (Jv 2,4)" Nakon toga, Marija je rekla poslužiteljima: "Šta god vam rekne, učinite! (Jv 2,5)" I Isus je učinio prvo javno čudo- pretvorio je vodu u vino. Učenici su poverovali, da je On obećani Mesija.

U Nazaretu Marija provodi vremenski period od oko 30 godina koje opisuju Jevanđelja.

Marija je pratila Isusa na putu do raspeća. Kada je Isus bio razapet na krst, stajala je ispod krsta sa svojom sestrom Marijom Kleopinom i s Marijom Magdalenom (Jv 19,25). Isus je ugledao Mariju uz koju je tada bio i apostol Jovan. Kada ih je video rekao je Mariji: "Ženo! Evo ti sina!", a učeniku: "Evo ti majke! (Jv 19,26)" Time je apostol Jovan postao Marijin posinak, a Marija simbolički njegova majka, a u širem značenju i Majka svih vernika.

U umetnosti je česta pojava Pijete - Marija uzima u ruke mrtvo Isusovo telo, što nije zabeleženo u Jevanđeljima, ali nije isključeno da se dogodilo.

Posle Hristovog Vaznesenja Sv. Jovan je odvodi u kuću na Sionu koju je kupio. Lečila je bolesne i opsednute zlim duhom, udeljivala sirotinji i udovicama. Po Vaznesenju Gospodnjem, prožive još 24 godine, kada se i prestavi sa 72 godine. Kada je položena u grob, svima koji su je posmatrali, postala je nevidljiva.

Nagoveštaji Starog zaveta

Prorok Isaija je Bogorodicu nagovestio rečima: "Gle, devojka će zatrudneti i roditi sina i nadenuće mu ime Emanuil, koje će reći: s nama Bog." (Is 7,14; Mt 1,23) Takođe: "Jer nam se rodi dete, sin nam se dade kojemu je vlast na ramenu i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni." (Is 9,6) I dalje: "Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejeva i izdanak iz korena njegova izniknuće. I na njemu će počivati duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja i straha Gospodnjeg." (Is 11,1-2)

Prorok Mojsije u (1 Moj 28,10-11) kaže da će se roditi Sin Božiji koji će izmiriti Nebo i zemlju, Boga i ljude. U istoj knjizi (28,12) Jakov je usnio lestvicu koja spaja nebo i zemlju, po kojoj se Anđeli penju gore i silaze dole.

Prorok Mihej (5,2) poredi je sa Vitlejemom koji iako je najmanji među tisućama Judinim, "iz njega će izaći onaj koji će biti gospodar u Izrailju kojemu su izlasci od početka, od večnih vremena." I još dodaje: "Zato će ih ostaviti dokle ne rodi ona koja će roditi." (5,3)

Prorok David je video kao Crkvu (Ps 132,14) što je postalo omiljena tema u patristici i Crkvenoj poeziji. U Pesmi nad pesmama, nevesta se poredi s Bogomajkom; ona nastupa kao svetleća zora (6,9).

Novi zavet

Ο Bogorodici saznajemo u Jevanđelju po Mateju. U rodoslovu Gospoda Isusa Hrista kaže se: "A Jakov rodi Josifa, muža Marije koja rodi Isusa prozvanoga Hrista." (Mt 1,16)

"A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: kad je Marija, mati njegova, bila isprošena za Josifa, a još dok se nisu bili sastali, nađe se da je ona trudna od Duha Svetoga. Α Josif muž njen, budući pobožan, i ne hteći je javno sramotiti, namisli je tajno napustiti. No, kad on tako pomisli, a to mu se javi u snu anđeo Gospodnji, govoreći: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga. Pa će roditi sina i nadeni mu ime Isus; jer će on izbaviti svoj narod od greha njihovih. Α ovo je sve bilo da se izvrši što je Gospod kazao preko proroka koji govori: Eto, devojka će zatrudneti i rodiće sina i nadenuće mu ime Emanuilo, koje će reći: s nama je Bog. Kad se Josif probudi iz sna, učini kao što mu je zapovedio anđeo Gospodnji i uzme ženu svoju. I ne znađaše za nju dok ne rodi sina svojega prvenca i nadene mu ime Isus" (Mt 1,18-25).

"A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskom za vreme cara Iroda, u to dođu mudraci od istoka u Jerusalim." (Mt 2,1) Njih zvezda vodi u Vitlejem: "I ušavši u kuću, videše dete s Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše ga: zlatom i tamjanom i smirnom. Α pošto oni odu, a to anđeo Gospodnji javi se Josifu u snu i kaza mu: ustani, uzmi dete i mater njegovu pa beži u Misir i budi onamo dok ti ne kažem; jer će Irod tražiti dete da ga pogubi. I on, ustavši, uze dete i mater njegovu noću i otide u Misir."(Mt 2,11-14)

U pisanju Apostola i jevanđeliste Luke kazuje se: "A u šesti mesec posla Bog Arhanđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret κ devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa, iz doma Davidova; i devojci beše ime Marija. I ušavši κ njoj, anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je stobom, blagoslovena si ti među ženama. Α ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: kakav bi ovo bio pozdrav? I reče joj Anđeo: ne boj se, Marija! Jer si našla milost (χάριν) u Boga. I, evo zatrudnećeš, i rodićeš sina i nadeni mu ime Isus. On će biti veliki (μέγας) i nazvaće se sin najvišega (Υψίστου) i daće mu Gospod Bog presto Davida oca njegova. Α Marija reče Anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža? I odgovarajući Anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe i sila najvišega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se Sin Božiji." (Lk 1,26-35).

U susretu Marije i Jelisavete karakteristične su reči koje izgovara Jelisaveta: "I otkud meni ovo da dođe Mati Gospoda mojega κ meni?" (ή μήτηρ τοΰ Κυρίου μου) (Lk 1,43) "Jer vam se danas rodi spas koji je Hristos Gospod u gradu Davidovu. I eto vam znaka: naći ćete dete povijeno gde leži u jaslama." (Lk 2,11-12)

U poslanicama Sv. Pavla govori se ο Božijem Sinu: "A kad se navrši vreme, posla bog Sina svojega jedinorodnoga koji je rođen od žene i pokoren zakonu." (Gal 4,4) "Za uredbu izvršetka vremena da se sve sastavi u Hristu što je na nebesima i na zemlji; u njemu." (Ef 1,10) "O Sinu Svojemu koji je po telu rođen od semena Davidova, a posvedočen silno za Sina Božijega Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih." (Rm 1,34) "Kao što je napisano i u drugom Psalmu: ti si moj sin, ja te danas rodih." (Dap 13,13) "Kazaću naredbu Gospodnju, on reče meni: ti si moj sin, ja te sad rodih." (Ps 2,7) „Jer kome od anđela reče ikad: sin moj ti si, ja te danas rodih? I opet: ja ću mu biti otac i on će mi biti sin." (Jev 1,5) "Tako i Hristos ne proslavi sam sebe da bude poglavar sveštenički nego onaj koji mu reče: ti si moj sin, ja te danas rodih." (Jev 5,5)

Sveta gora

Po jednom starom predanju Bogorodica je plovila sa Svetim apostolom Jovanom iz Jope u Kipar da poseti episkopa Lazara. Kada je oluja skrenula brod s kursa na tada paganski Atos, bili su prisiljeni da se usidre u blizini luke Klement, u blizini današnjeg manastira Iviron. Bogorodica je izašla na obalu i, oduševljena divljom lepotom planine, blagoslovila je i zamolila svog sina, Isusa Hrista, da ga pretvori u njen vrt. Začuo se glas: „Neka ovo mesto bude tvoje nasleđe i tvoj vrt, raj i nebo spasenja za one koji traže spasenje“. Od tog trenutka planina je posvećena kao vrt Majke Božje u koji nije dozvoljen pristup drugim ženama. Zaštitnica je atoskih monaha.

Marija i Srbi

Srpska pravoslavna skulptura Presvete Bogorodice u manastiru Sokolica, Srbija

Najvažnija sveta ikona Srpske pravoslavne crkve, Bogorodica Trojeručica, Manastir Hilandar

Srednjovekovna artos panagija sa lučnim arkadama, 12. vek, iz riznice srednjovekovnog srpskog, manastir Visoki Dečani, smešten na Kosovu i Metohiji, južna Srbija. Napravljen je od roga, okovan srebrom i ukrašen filigranskim tehnikama utiskivanja i gravure. Bogorodica je prikazana u sredini, sa podignutim rukama i dlanovima okrenutim napred. Ispred nje je lik Hrista kao dede, koji u levoj ruci drži knjigu, a u desnoj blagosilja. Kompozicija Hrista i Bogorodice uokvirena je sa 20 lučnih arkada, u kojima su isklesane biste svetaca i anđela, od kojih neke sadrže Jevanđelja. Iznad glave Bogorodice je okvir u kome je nekada stajao poludragi kamen. Dimenzije - prečnik 15 cm. Panagija je deo odeće vladike, ikona dojke koja se nosi oko vrata, pričvršćena za lanac. Zbirka Muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Dečani su srednjovekovni manastir koji su u 12. veku sagradili srpski kralj Stefan Dečani i njegov sin kralj, a potom i car Dušan Silni. Izgradnja je završena između 1127. i 1135. godine. Manastir je poznat po svojoj arhitekturi i ukrasnim reljefima biblijskih scena i fantastičnim zverima, koji kombinuju uticaje vizantijske i zapadnoevropske umetničke tradicije. Dečanske freske predstavljaju najveću očuvanu galeriju srednjovekovne srpske umetnosti

Srbi su uvek bili veliki poklonici Presvete Bogorodice i uvek su joj se molili za pomoć u teškim vremenima i za zaštitu. Oni mole mnogo pesama koje se i danas pevaju sa radošću. Među prvim srpskim knezovima i kraljevima istaklo se izuzetno poštovanje prema Presvetoj Bogorodici. Santa Marija je poznata po tome što je zaštitnica Srbije i srpskog naroda.

Bogorodičini praznici

Crkva praznuje Bogorodica na razne načine i različitim povodima. Službe, pesme i molitve upućene Bogorodici nalaze se u sva tri bogoslužbena kruga kojima se vernici mole – dnevnom, sedmičnom i godišnjem. Njoj su upućene molitve Povečerja, uznose se tropari malih i velikih Časova, kanoni, bogorodični i krstobogorodični Oktoiha, dogmatici, i molitveni vapaj na kraju svake velike i male jektenije

Bogorodičini praznici (grč. Θεομητορικές εορτές [Θεομητορικές εορτές]), obeležavaju uspomenu na događaje iz života Presvete Bogorodice, a takođe na sve ono što se vezuje za njeno ime - pokrov, polaganje pojasa, čudotvorne njene ikone u celom pravoslavnom svetu, a takođe i dani izbavljenja pojedinih gradova u Vizantiji, Rusiji i drugim zemljama.

Bogorodični veliki praznici su:

• Rođenje/Mala Gospojina, 8. septembar/ 21. septembar
• Vavedenje- 21. novembar/ 4. decembar
• Blagovesti- 25. mart/ 7. april
• Sretenje- 2. februar/ 15. februara
• Uspenije/Velika Gospojina- 15. avgust/ 28. avgust

Pored njih, praznuju se i praznici koji su vezani za život Presvete Bogorodice:

• Sabor Presvete Bogorodice, 26. decembar/ 8. januar
• Pokrov Presvete Bogorodice, 1. oktobar/ 14. oktobar
• Polaganje pojasa, 31. avgust./ 13. septembar
• Polaganje rize, 2. jul./ 15. jula

Napomena: Prvo su istaknuti datumi po julijanskom, a zatim po gregorijanskom kalendaru

Literatura

Purić, Jovan. Tajna o Presvetoj Bogorodici. Beograd. ISBN 978-86-84747-81-7. John, Saint, Archbishop of San Francisco (1994). The Orthodox veneration of Mary the birthgiver of God (Rev. izd.). Platina, Calif.: St. Herman of Alaska Brotherhood. ISBN 0938635689. Damjanović, Dragan (2011). Bogomajka: Njeno detinjstvo i mladost. Arhivirano iz originala 07. 08. 2020. g. Pristupljeno 20. 01. 2021. Mathewes-Green, Frederica (2013). Mary as the early Christians knew her : the Mother of Jesus in three ancient texts. Brewster, Mass. ISBN 978-1612613437. Purić, Jovan. Ikona i himna Bogorodici. Niš: Eparhija niška. ISBN 978-86-89293-04-3. 

Spoljašnje veze

• Istorijska biblioteka: Uspon marijanskog kulta u srednjem veku
• Zbirka molitvoslovlja Presvetoj Bogorodici
• Svih žalosnih radost