Italijanski jezik

italijanski jezik toskanski jezik
lingua italiana, italiano lingua toscana, toscano
Izgovor	/itaˈljano/
Govori se u	Italija Švajcarska San Marino Vatikan Malta Francuska Slovenija Hrvatska Crna Gora Albanija Grčka Brazil Argentina SAD
Region	južna Evropa
Broj govornika	85 miliona ukupno, 64 miliona u EU (2012)
Jezička porodica	indoevropski italski romanski italo-zapadni italo-dalmatinski italijanski jezik toskanski jezik
Pismo	latinica
Zvanični status
Službeni jezik u	Evropska unija Italija Švajcarska San Marino Vatikan Malteški viteški red Slovenija (Istra) Istarska županija
Priznati manjinski jezik u	Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Rumunija, Slovenija
Reguliše	neslužbeno Akademija dela Kruska (italijanski: Accademia della Crusca)
Jezički kodovi
ISO 639-1	it
ISO 639-2	ita
ISO 639-3	ita – uključujući kod Pojedinačni kod: ita – Italijanski (obični)
Mapa regiona u svetu u kojima se govori italijanski jezik   Službeni jezik   Ko-službeni jezik
Rasprostranjenost italijanskog jezika u Evropi   Većinski jezik   Manjinski jezik

Italijanski (lingua italiana ili italiano) je romanski jezik, koji govori oko 62 miliona ljudi, od kojih većina živi u Italiji.

Standardni italijanski temelji se na firentinskom narečju. Ima duple (ili duge) suglasnike, kao latinski (za razliku od drugih romanskih jezika, kao francuski i španski). Kao kod drugih romanskih jezika, izuzev francuskog, naglasak reči je različit. Piše se latinicom.

Italijanski je službeni jezik u Italiji i San Marinu, kao i u Švajcarskim kantonima Tičino i Graubinden (Griđoni). Italijanski je uz latinski drugi službeni jezik u Vatikanu, uz slovenački je služben i u slovenačkim primorskim opštinama Koper, Izola i Piran, te se uz hrvatski koristi i u Istri gde živi italijanska manjina. Dosta je raširen i među potomcima iseljenika u Luksemburgu, SAD i Australiji. Takođe je široko razumljiv i podučavan na Malti, gde je bio jedan od službenih jezika do 1934. kad ga je zamenio engleski. Mnogo manje se govori u bivšim afričkim kolonijama Italije, kao što su Somalija, Libija i Eritreja.

Italijanski je peti po redu jezik na svetu koji se uči u školama (nakon engleskog, francuskog, španskog i nemačkog).

Istorija

Kao i mnogi nacionalni jezici, italijanski jezik je moderni dijalekt koji se nametnuo kao dominantan jezik regiona koji je mnogo širi od njegovog prvobitnog područja. Standardni italijanski jezik je toskanski dijalekt iz okoline Firence, Pize i Sijene. Moguće je pokazati da je ovaj jezik obogaćen uticajima jezika Sicilije, Rima i drugih regiona. Toskanski dijalekt se nije nametnuo iz političkih, već iz razloga kulturnog prestiža. Na ovom dijalektu su stvarali Dante Aligijeri, Frančesko Petrarka i Đovani Bokačo, tri najznačajnija italijanska pisca kasnog Srednjeg veka. To je takođe jezik Firence, grada poznatog po lepoti arhitekture i dugoj istoriji prosperiteta. Stoga nije neobično da je italijanski jezik vekovima bio međunarodni jezik kulture i umetnosti. Svi savremeni evropski jezici imaju deo rečnika koji je potekao iz italijanskog, a tiče se muzike i likovnih umetnosti.

Standardna italijanska gramatika je nastala kasnije, u doba Renesanse. Nju su formalizovali kardinal Pjetro Bembo i bibliotekar i erudita Aldo Manucio sa svojim književnim krugom Azolani (Gli Asolani).

Dijalekti italijanskog

Gotovo svi romanski jezici koji se govore u Italiji smatraju se standardnim jezikom ili dijalektima italijanskog jezika. Jedini izuzeci su sardinijski i friulski jezik, koji su zvanično priznati kao regionalni jezici.

Mnogi italijanski dijalekti mogu se smatrati posebnim istorijskim jezicima. To su na primer: friulski, napolitanski, sardinijski, sicilijanski, ligurski, pijemontski, venecijanski, kalabrijski i drugi. Postoje jezici koji se govore u Italiji, i uticali su na italijanski jezik, ali se ne smatraju delom italijanskog: albanski, grčki, nemački, ladin i oksitanski.

Fonetika i fonologija

Samoglasnici

Italijanski jezik ima 7 samoglasnika.

Samoglasnici u italijanskom jeziku

• [i], primer: isola - [ˈiːzola]
• [e], primer: mela - [ˈmeːla]
• [ɛ], primer: bella - [ˈbɛlla]
• [a], primer: pane - [ˈpaːne]
• [ɔ], primer: rosa - [ˈrɔːza]
• [o], primer: sotto - [ˈsotto]
• [u], primer: fuga - [ˈfuːɡa]

Nenaglašeni samoglasnici

Italijanski jezik razlikuje 5 nenaglašenih samoglasnika. Među nenaglašene samoglasnike ne spadaju otvoreni vokali [ɛ] i [ɔ].

Suglasnici

U poljima koja sadrže dva simbola, prvi odgovara bezvučnom, a drugi zvučnom suglasniku.

Suglasnici u italijanskom jeziku

	bilabijalni	labio- dentalni	zubni/ alveolarni	prednjonepčani	zadnjonepčani
nazalni	m	ɱ	n	ɲ	ŋ*
plozivni	p, b		t̪, d̪		k, ɡ
afrikati			ʦ, ʣ	ʧ, ʤ
frikativni		f, v	s, z	ʃ
vibranti			r
lateralni			l	ʎ
aproksimanti				j	w

Nazali se asimiluju kada im sledi suglasnik, na primer, kada su ispred velara k ili ɡ, izgovaraju se zajedno kao ŋ.

Italijanski jezik ima duge i kratke suglasnike (osobina geminacije). Dužina se može razlikovati kod svih suglasnika, osim ʃ, ts, dz, ʎ, ɲ, koji su uvek dugi, i z, koji je uvek kratak.

Zvučni postalveolarni frikativ ʒ prisutan je samo u pozajmljenim rečima. Na primer, garage (ɡaˈraːʒ).

Alfabet

Стандардни алфабет (21 слово): Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Ll Mm Nn Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Zz

Са дијакритиком (30 слова): Aa Àà Bb Cc Dd Ee Èè Éé Ff Gg Hh Ii Ìì Íí Ll Mm Nn Oo Òò Óó Pp Qq Rr Ss Tt Uu Ùù Úú Vv Zz

Primeri jezika

reč	prevod	standardni izgovor
zemlja	terra	ˈtɛɾɾa
nebo	cielo	ˈʧɛlo
voda	acqua	ˈakkwa
vatra	fuoco	ˈfwɔko
čovek	uomo	ˈwɔmo
žena	donna	ˈdɔnna
jesti	mangiare	manˈʤaɾe
piti	bere	ˈbeɾe
veliki	grande	ˈɡɾande
mali	piccolo	ˈpikkolo
noć	notte	ˈnɔtte
dan	giorno	ˈʤɔɾno

Sertifikacija italijanskog jezika, CELI

Sertifikati italijanskog jezika potvrđuju stepen jezičke kompetencije italijanskog jezika kao stranog. Namenjeni su strancima, kao i Italijanima koji žive u inostranstvu (potomci italijanskih emigranata), ali i strancima koji su se doselili u Italiju. Da biste polagali ove ispite nije neophodno da već posedujete određene diplome i titule.

Kako bi se ispiti održavali i u inostranstvu posredstvom ispitnih centara, Ministarstvo spoljnih poslova je sklopilo ugovor sa Univerzitetom za u Peruđi – sertifikati CELI. Ministarstvo spoljnih poslova Italije priznaje ovaj Univerzitet kao instituciju koje izdaje sertifikate o nivou jezičkih kompetencija kada je u pitanju italijanski jezik kao strani. Ovaj sertifikat priznat je i od strane Ministarstva prosvete i Ministarstva rada i socijalne politike Italije.

Studije u Italiji

Ministarstvo prosvete Italije priznaje CELI 3 (nivo B2) kao sertifikat koji svedoči o znanju italijanskog jezika neophodnog za studije u Italiji na italijanskom jeziku.

Ispitni centri

U Srbiji postoje tri ispitna centra:

1) Italijanski institut za kulturu u Beogradu;

2) Internacionalni obrazovni sistem „Ruđer Bošković” u Beogradu;

3) Škola stranih jezika „Akademija Aleksandrija” u Nišu.

CELI sertifikat

CELI (Certificati di conoscenza della lingua italiana) je jedan od najprestižnijih evropskih jezičkih sertifikata koji je u sistemu kvaliteta ALTE. CELI ispiti (i sertifikati) su u skladu sa evropskim standardima kvaliteta ALTE (Association of Language Testers in Europe) i CEF (Common European Framework) Saveta Evrope.

Nivoi i ispitni rokovi

Sertifikat CELI postoji u šest nivoa (A1-C2) i ispiti se održavaju u tri ispitna roka: u martu, junu i novembru. Ispiti se mogu polagati sa navršenih 16 godina, a CELI per adolescenti ispit (ispit za učenike od 13 do 19 godina) postoji u tri nivoa (A2, B1 i B2) i održava se u majskom ispitnom roku u gimnaziji „Ruđer Bošković” u Beogradu). Ispiti za učenike su veoma dobro prilagođeni njihovom uzrastu i zahtevima u okviru nastavnog plana i programa.

Struktura CELI i CELI per adolescenti

Svaki ispit podeljen je na dva dela: usmeni i pismeni.

Pismeni deo ispita sastoji se iz tri dela: razumevanje tekstova čitanjem, pisanje i razumevanje na sluh. Ispiti traju od sat i petnaest minuta do maksimalnih četiri i po sati na najvišem nivou. Ocene A, B i C su prolazne. Ukoliko se neki deo ispita ne položi (usmeni ili pismeni), taj deo se može ponovo polagati u roku od godinu dana. U tom slučaju plaća se 70% od ukupne cene ispita. Od B2 nivoa u pismenom delu radi se i leksika.

Usmeni deo ispita A1, A2, B1 sastoji se iz tri dela (lično predstavljanje, opis fotografije, role play), na nivou B2 postoji i prepričavanje teksta, nivo C1 zahteva predstavljanje, poređenje dve fotografije i analizu tabele, a nivo C2 predstavljanje, opis fotografije, prepričavanje teksta i komentarisanje nekih izreka ili poslovica.

Priprema

Pripremnu nastavu možete pohađati u sva tri ispitna centra, kao i u mnogim školama jezika. Pripremna nastava nije obavezna, pa se za ispite možete pripremati i sami.

Prijavljivanje

Svi zainteresovani za pohađanje pripremne nastave i/ili polaganje ispita za sertifikat mogu se prijaviti na:

1) Italijanski institut za kulturu: corsilingua.iicbelgrado@esteri.it,

2) Internacionalni obrazovni sistem „Ruđer Bošković”: jelena.poznic@boskovic.edu.rs,

3) Škola stranih jezika „Akademija Aleksandrija”: na sajtu škole.

Literatura

• Palermo, Massimo (2015). Linguistica italiana. Il Mulino. ISBN 9788815258847. 
• Simone, Raffaele (2010). Enciclopedia dell'italiano. Treccani. 
• Berloco, Fabrizio (2018). The Big Book of Italian Verbs: 900 Fully Conjugated Verbs in All Tenses. With IPA Transcription, 2nd Edition. Lengu. ISBN 9788894034813. 
• Ashby, Patricia (2011), Understanding Phonetics, Understanding Language series, Routledge, ISBN 978-0340928271 
• Bertinetto, Pier Marco; Loporcaro, Michele (2005). „The sound pattern of Standard Italian, as compared with the varieties spoken in Florence, Milan and Rome”. Journal of the International Phonetic Association. 35 (2): 131—151. S2CID 6479830. doi:10.1017/S0025100305002148 . 
• Canepari, Luciano (1992), Il MªPi – Manuale di pronuncia italiana [Handbook of Italian Pronunciation] (на језику: италијански), Bologna: Zanichelli, ISBN 978-88-08-24624-0 
• Hall, Robert A. Jr. (1944). „Italian phonemes and orthography”. Italica. American Association of Teachers of Italian. 21 (2): 72—82. JSTOR 475860. doi:10.2307/475860. 
• Ladefoged, Peter; Maddieson, Ian (1996). The Sounds of the World's Languages. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-19815-4. 
• Prifti, Elton (2014). „Enèrgeia in trasformazione: elementi analitici di linguistica migrazionale”. Zeitschrift für romanische Philologie. 130 (1): 1—22. S2CID 142121342. doi:10.1515/zrp-2014-0001. 
• Recasens, Daniel (2013), „On the articulatory classification of (alveolo)palatal consonants” (PDF), Journal of the International Phonetic Association, 43 (1): 1—22, S2CID 145463946, doi:10.1017/S0025100312000199, Архивирано из оригинала (PDF) 2021-05-06. г., Приступљено 2019-03-21 
• Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004). „Italian”. Journal of the International Phonetic Association. 34 (1): 117—121. doi:10.1017/S0025100304001628 . 
• M. Vitale, Studi di Storia della Lingua Italiana, LED Edizioni Universitarie, Milano, 1992, ISBN 88-7916-015-X
• S. Morgana, Capitoli di Storia Linguistica Italiana, LED Edizioni Universitarie, Milano, 2003, ISBN 88-7916-211-X
• J. Kinder, CLIC: Cultura e Lingua d'Italia in CD-ROM / Culture and Language of Italy on CD-ROM, Interlinea, Novara, 2008, ISBN 978-88-8212-637-7
• Treccani Italian Dictionary (iso) (na jeziku: italijanski). it — preko archive.org.  (with a similar list of other Italian-modern languages dictionaries)

Spoljašnje veze

• Vikipedija:Transkripcija sa italijanskog jezika
• Italijansko-srpski dvosmerni rečnik i prevodilac teksta Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2009)
• Univerzitet za strance u Peruđi
• CVCL
• CELI
• Italijanski institut za kulturu u Beogradu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. mart 2017)
• Internacionalni obrazovni sistem „Ruđer Bošković”
• Škola jezika „Akademija Aleksandrija”
• CEF
• ALTE