Језици Европе
Већина језика Европе припада индоевропским језицима. Други по реду следе угрофински језици а након њих остале скупине.
Од признатих језика Европе њихов број по државама износи: Албанија (7; укупно 7), Андора (3; укупно 5), Аустрија (9; укупно 20), Белгија (10; укупно 29), Белорусија (2; укупно 11), Босна и Херцеговина (4; укупно 8), Бугарска (11; укупно 16), Црна Гора (4; укупно 4), Чешка (10; укупно 20), Данска (7; укупно 13), Естонија (2; укупно 18), Финска (12; укупно 23), Француска (23; укупно 62), Гибралтар (2; укупно 3), Грчка (14; укупно 24), Хрватска (7; укупно 22), Ирска (5; укупно 5), Исланд (2; укупно 2), Италија (33; укупно 42), Латвија (5; укупно 13), Лихтенштајн (3; укупно 4), Литва (4; укупно 12), Луксембург (3; укупно 6), Мађарска (9; укупно 17), Македонија (9; укупно 10), Малта (4; укупно 4), Молдавија (5; укупно 13), Низоземска (15; укупно 38), Норвешка (10; укупно 20), Немачка (27; укупно 69), Пољска (14; укупно 20), Португал (8; укупно 9), Румуњска (15; укупно 23), Русија (европска Русија 60, за два је непознат број говорника; цијела Русија 100; укупно 123), Сан Марино (2; укупно 2), Словачка (10; укупно 13), Словенија (4; укупно 10), Србија (14; укупно 21), Шпанија (14; укупно 21), Шведска (12; укупно 30), Швајцарска (12; укупно 26), Турска (европска Турска 12, за један није познат ниједан говорника; цијела Турска 34, укупно 45), Уједињено Краљевство (12; укупно 56), Украјина (13; укупно 42), Ватикан (1; укупно 1)[1].
Монголски језици
[уреди | уреди извор]- калмички
Туркијски језици
[уреди | уреди извор]Огурски језици
[уреди | уреди извор]- чувашки
Огуски језици
[уреди | уреди извор]Кипчачки језици
[уреди | уреди извор]- кримски татарски
- карачај-балкарски
- караимски
- казашки
- кумички
- ногајски
- татарски
- урумски
Баскијски језик је изоловани језик на северу Пиринејског полуострва, и као такав није повезан нити с једним од наведених језика.
Угрофински језици су подпородица уралских језика.
- естонски
- фински
- мађарски
- ингријски
- карелијски
- кантијски
- комски
- ливонијски
- манси
- маријски
- мордвински
- пермски
- сами језици:
- инарски лапонски
- килдински лапонски
- лулески лапонски
- северни лапонски
- питески лапонски
- сколтски лапонски
- јужни лапонски
- терски лапонски
- умески лапонски
- удмуртски
- вепски
- вõро
- вотички
Северни кавкаски језици
[уреди | уреди извор]Северозападни кавкаски језици
[уреди | уреди извор]- абазински
- абхаски
- адигејски
- кабардински
Североисточни кавкаски језици
[уреди | уреди извор]То је семитски језик који се говори на Малти и повезан је с арапским, али се пише латиничним писмом. Као службени језик, њиме говори најмање становника Европске уније.
Јужни кавкаски језици
[уреди | уреди извор]- грузински
- ласки
- мегрелски
- свански
Већина језика Европе су индоевропски језици. Ова велика породица језика развила се из језика који се говорио пре више хиљада година, а стручно се назива протоиндоевропски језик.
- куронски
- латгалијски
- латвијски
- литвански
- старопруски (изумро)
- жемаитски (по некима је наречје литванског)
- корнијски - оживљен
- кумбријски - изумро
- бретонски
- велшки
Северни германски
[уреди | уреди извор]- западни (острвски) скандинавијски
- исландски
- феројски
- норн (изумро)
- источни (континентални) скандинавијски
Западни германски
[уреди | уреди извор]- лабски германски језици
- високонемачки језици
- стандардни немачки језик (Hochdeutsch)
- средњонемачки
- јидиш
- источносредњонемачки
- западносредњонемачки
- горњонемачки
- алемански
- алзашки
- хутеритски ("Тиролски")
- швајцарски немачки
- аустро-баварски
- алемански
- високонемачки језици
- нискофраначки језици
- нисконемачки језици
- западнонисконемачки
- источнонисконемачки
- plautdietsch (менонитски нисконемачки)
- англофризијски језици
- фризијски
- западни фризијски
- сатерландски фризијски (источни фризијски)
- северни фризијски
- англиски језици
- енглески
- шкотски енглески (scots)
- западноиндијски енглески
- yola (изумро у 19. стољећу)
- ток писин
- хиберно-енглески
- шелта (помјешан с ирским)
- фризијски
Источногермански
[уреди | уреди извор]- готски (изумро)
- бургундијски (изумро)
- кримски готски (изумро у 19. стољећу)
- ломбардијски (изумро)
- вандалски (изумро)
Романски језици су настали из вулгарног латинског језика који се говорио широм Римског царства.
Ибероромански језици и дијалекти
[уреди | уреди извор]- арагонски
- астурски
- мирандски
- каталонски
- источни каталонски
- алгуершки
- балеарски
- средишњи каталонски
- северни каталонски
- западни каталонски
- северозападни каталонски
- валенсијски
- источни каталонски
- фала (Екстремадура)
- галицијски
- еонавијски (галицијско наречје с траговима астуријског)
- ладино
- мозарабски језик (изумро)
- португалски
- portuñol
- Шпански језик
- естрамадурски језик
- аљама
- франкопровансалски
- langue d'oïl
- окситански
- гаскоњски
- Аранесе
- Auvergnat
- Languedocien
- Limousin
- провансалски
- шуадит (јудео-провансалски) (изумро 1977)
- гаскоњски
- корзикански
- далматски
- италијански
- емилијано-ромањоло
- јудеоталијански
- лигурски
- монегашки
- ломбардски
- напуљски
- пијемонтски
- сардински језици
- кампидански
- галурски
- логудорски
- сасарски
- сицилијански
- венецијански
- чешки
- кашупски
- пољски
- полапски (изумро)
- померанијски (изумро)
- словиначки
- лужичкосрпски
- доњолужичкосрпски
- горњолужичкосрпски
- белоруски
- руски
- русински
- карпатски русински (рутенијски)
- панонско русински (русначки)
- украјински
Историја писама
[уреди | уреди извор]Писани систем у Европи темељи се на фонографско-азбучном начелу. Његов извор је северносемитски (2000-1700 с. е.), затим пренесен у Европу преко Грка и од тамо представљен Римљанима у 6. столећу старе ере. Латински се алфабет развио на неколико начина. У средњем веку, каролиншка минускула била је најважнија варијација латинског писма. Из ње су се развиле две гране: готичка која се употребљавала у Немачкој и италијанско-античко-латинска која се и данас употребљава. (У Ирској се употребљава и посебни ирски тип.)
Неке нације Европе су и прије тога развиле своја властита писма, нпр. Германи су употребљавали руне (3. до 17. ст.).
Језици по европским државама :
- 1. Албанија (7; укупно 7): гегијски језик (1,800.000; 2007), тоскијски језик (2,900.000; 1989), влашки ромски (60.000; 1991), македорумунски (10.000; Салминен 1993), српски (297.000; 2007).), македонски (150.000), грчки (60.000; 1989)[2]
- 2. Андора (3; укупно 5): каталонски (31.000; 1990), француски (2.400; 1986), шпански (24.600; 1986)[3].
- 3. Аустрија (9; укупно 20),
- 4. Белгија (10; укупно 29),
- 5. Белорусија (2; укупно 11),
- Босна и Херцеговина (4; укупно 8),
- Бугарска (11; укупно 16),
- Црна Гора (4; укупно 4),
- Чешка (10; укупно 20),
- Данска (7; укупно 13),
- Естонија (2; укупно 18),
- Финска (12; укупно 23),
- Француска (23; укупно 62),
- Гибралтар (2; укупно 3),
- Грчка (14; укупно 24),
- Хрватска (7; укупно 22),
- Ирска (5; укупно 5),
- Исланд (2; укупно 2),
- Италија (33; укупно 42),
- Косово (албански, српскохрватски, турски, ромски)
- Латвија (5; укупно 13),
- Лихтенштајн (3; укупно 4),
- Литванија (4; укупно 12),
- Луксембург (3; укупно 6),
- Мађарска (9; укупно 17),
- Македонија (9; укупно 10),
- Малта (4; укупно 4),
- Молдавија (5; укупно 13),
- Низоземска (15; укупно 38),
- Норвешка (10; укупно 20),
- Немачка (27; укупно 69),
- Пољска (14; укупно 20),
- Португалија (8; укупно 9),
- Румуњска (15; укупно 23),
- Русија (европска Русија 60, за два је непознат број говорника; цијела Русија 100; укупно 123),
- Сан Марино (2; укупно 2),
- Словачка (10; укупно 13),
- Словенија (4; укупно 10),
- Србија (14; укупно 21),
- Шпанија (14; укупно 21),
- Шведска (12; укупно 30),
- Швајцарска (12; укупно 26),
- Турска (европска Турска 12, за један није познат ниједан говорника; цијела Турска 34, укупно 45),
- Уједињено Краљевство (12; укупно 56),
- Украјина (13; укупно 42),
- Ватикан (1; укупно 1): италијански; један је изумро: латински.