Нанајци

С Википедије, слободне енциклопедије
Нанајци
Нанајска породица
Укупна популација
18.000
Региони са значајном популацијом
 Русија (Хабаровска Покрајина)12.160[1]
 Кина (Хејлунгђанг)5.354[2]
Језици
нанајски, руски (у Русији), мандарински кинески (у Кини)
Религија
тибетански будизам, шаманизам, православље
Сродне етничке групе
Остали тунгуско-манџурски народи

Нанајци (рус. Нанайцы, енгл. Nanai) су тунгуско-манџурски народ, чији језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика. Традиционална територија Нанајаца се налази на обалама реке Амур и њених притока, река Усури и Горин (или Гирин) у Хабаровском крају Руске Федерације, као и на обалама реке Сунгари у североисточној Кини.[3]

Популација[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Нанајаца је 2010. било 12.003.[1] У Кини је према попису становништва 2000. године живело 4.640 Нанајаца, a 2010 тај број је порастао на 5.354.[2]

Језик[уреди | уреди извор]

Нанајски језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика и најближи је улчијском и орочијском језику. Постоје два дијалекта нанајског, а то су доњоамурски и горњоамурски дијалекат.[3] Почетком 21. века већина Нанајаца говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника нанајског је у непрестаном опадању.

Вера[уреди | уреди извор]

Нанајци су већином православне вероисповести, али су се међу њима одржала традиционална анимистичка веровања и шаманизам.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Резултати пописа становништва Русије 2010. Национални састав становништва”. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2011. г. Приступљено 31. 08. 2017. 
  2. ^ а б „Попис становништва Кине 2010”. 2010. Архивирано из оригинала 08. 11. 2013. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  3. ^ а б Нанајци - „Црвена књига народа Руске Империје”

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нанајци&oldid=26947122”