Рударе (Лесковац)

Координате: 42° 57′ 08″ С; 21° 57′ 30″ И / 42.952333° С; 21.958333° И / 42.952333; 21.958333
С Википедије, слободне енциклопедије

Рударе
Панорама села
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.510
Географске карактеристике
Координате42° 57′ 08″ С; 21° 57′ 30″ И / 42.952333° С; 21.958333° И / 42.952333; 21.958333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина306 m
Рударе на карти Србије
Рударе
Рударе
Рударе на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Рударе је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 510 становника (према попису из 2002. било је 551 становника).

Овде се налази Манастир Рударе.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Назив села Рударе указује на рударску делатност која је некада постојала у овом крају. Постоји предање да је на Рударској чуки у близини села постојао рудокоп по чему је село добило име. Радивоје Максимовић забележио је „да се бакарна руда експлоатисала у средњем веку и код Лесковца, где у селу Рудару и данас постоје стара бакарна тросковишта”.[1]

Положај[уреди | уреди извор]

Рударе је село у Јабланичком округу, а налази се на око 4 километра јужно од Лесковца на путу ка Вучју. Смештено је на најнижој тераси Рударске чуке, а делом у алувијалној равници реке Ветернице. Од главног пута који спаја Лесковац и Вучје удаљено је између 200 и 300 метара.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Пре доласка Словена на ова подручја, на месту где се данас налази село постојало је веће византијско насеље. Докази за то представљају темељи данашње Рударске цркве дуги 19 метара, а широки 9 метара, који су некада били темељи византијске базилике из 6. века, на којима је касније подигнута православна црква. Немачки путописац Феликс Каниц, који је у 19. веку обилазио ове крајеве, забележио је да је у близини Рударске цркве некада постојала латинска варош.[3] Мештани овог села су у прошлости, обрађујући своје поседе, често налазили делове грнчарије необичног облика, као и цигле које су различитих димензија од данашњих.[4]

И Рударе је, као и сва остала села у околини, потурчено доласком Османлија на ове просторе. Међутим, постојање цркве која датира најкасније из 17. века, а можда и раније, као и надгробних споменика, стећака и саркофага из прве половине 19. века на гробљу у близини цркве, указује на извесну самосталност мештана села. Према неким подацима, Рударе је, као и суседно село Велико Трњане, успело да очува своју самосталност. Наиме, током 19. века извесни Сулејман Скопљак покушао је да наметне своју власт Рудару и Великом Трњану, али су се села одупрла тако што су послала изасланике у Цариград који су од Порте успели да добију потврду да су села слободна и да нико њима не може господарити.[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Рударе живи 453 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (41,7 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 470
1953. 497
1961. 483
1971. 522
1981. 560
1991. 552 552
2002. 551 557
2011. 510
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
549 99,63%
Црногорци
  
2 0,36%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Панорама села

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Радивоје Максимовић, Наше рударство и топионичарство
  2. ^ а б Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје: антропогеографска и социолошка студија. Лесковац, Народни музеј, 1972.
  3. ^ Feliks Kanic (1999). Srbija: zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka. BMG. ISBN 978-86-7330-093-1. 
  4. ^ „Вучје и места у околини”. Архивирано из оригинала 25. 04. 2017. г. Приступљено 19. 04. 2016. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]