Abu Dabi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Abu Dabi
arap. أبو ظبي
Abu-Dabi (Abu Dhabi) - panoramio (1).jpg

Zastava
Zastava
Administrativni podaci
Država Ujedinjeni Arapski Emirati
EmiratAbu Dabi
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2014.921.002
 — gustina947,09 st./km2
Aglomeracija1.500.000
Geografske karakteristike
Koordinate24°28′00″ SGŠ; 54°22′00″ IGD / 24.466667° SGŠ; 54.366667° IGD / 24.466667; 54.366667Koordinate: 24°28′00″ SGŠ; 54°22′00″ IGD / 24.466667° SGŠ; 54.366667° IGD / 24.466667; 54.366667
Površina972,45 km2
Abu Dabi na mapi UAE
Abu Dabi
Abu Dabi
Abu Dabi na mapi UAE
Ostali podaci
GradonačelnikHalifa ibn Zajed el Nahjan
Pozivni broj00971
Veb-sajt
abudhabi.ae

Abu Dabi (arap. أبو ظبي [Abū Ẓabī])[1] je glavni i drugi po veličini grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Takođe je glavni i najveći grad u emiratu Abu Dabi. Broj stanovnika prema popisu iz 2014. godine iznosi 1,5 miliona.[2]

U Abu Dabiju se nalaze institucije saveznih organa vlasti, sedište Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, dom dinastije Emiri porodice i predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji pripada ovoj porodici. Brz razvoj i urbanizacija Abu Dabija, zajedno sa relativno visokim prosečnim primanjima stanovništva, pretvorili su ovaj grad u veliku i naprednu metropolu. Danas je Abu Dabi središte političkih i industrijskih aktivnosti, kao i veliki kulturni i komercijalni centar, zahvaljujući svojoj poziciji glavnog grada. Abu Dabi poseduje oko dve trećine od 400 milijardi dolara vredne ekonomije Ujedinjenih Arapskih Emirata.[3]

Abu Dabi je četvrti najskuplji grad za inostrane zaposlene u regionu, a 2014. godine je bio proglašen za 68. najskuplji veliki grad na svetu.[4]

Istorija[uredi]

Abu Dabi je bogat arheološkim dokazima koji ukazuju na postojanje civilizacija, kao što je Um el Nar kultura, još od trećeg milenijuma p. n. e. Naselja su pronađena i izvan modernog grada Abu Dabija, ali bliže gradu Al Ain. Postoje dokazi civilizacija oko planine Hafit. Ova lokacija se nalazi na veoma važnom strateškom položaju, jer je Hafit druga planina po visini u UAE, tako da se sa nje pruža odličan pogled na okolinu. Ona takođe sadrži puno vlage u svojim izvorima i jezerima, što znači da je bilo još više vlažnosti pre nekoliko hiljada godina.[5]

Poreklo imena Abu Dabi[uredi]

Poreklo imena „Abu Dabi“ je neizvesno. Značenje „otac gazele“ u doslovnom prevodu sa arapskog, verovatno se odnosi na krda gazela koje naseljavaju Emirat. Prema Bilalu al Buduru, asistentu podsekretara za kulturu pri Ministarstvu kulture, omladine i zajednice, „Ovo područje je imalo mnogo Ẓiba' [jelena (mn.)], i dobilo je naziv po njima.“" Jedna stara priča govori o čoveku koji je nekada jurio jelene i bio je poznat pod nazivom „otac jelena“. Originalno ime Abu Dabija je Milh (so), verovatno zbog slane vode u Persijskom zalivu, ili drevnih slanih močvara koje okružuju grad. Neki beduini zovu grad Um Dabi (majka jelena), dok su britanski zapisi pominjali ovo mesto kao Abu Dabi. Prema nekim istorijskim izvorima, ime Abu Dabi je po prvi put upotrebljeno pre više od 300 godina. Prva reč imena Abu Dabi se izgovara kao Bu od strane stanovnika na zapadnoj obali grada. U istočnom delu grada, izgovara se Abu.[1]

Poreklo dinastije el Nahjan[uredi]

Beduini iz plemena Jas su prvobitno bili naseljeni u Liva oazi. Ovo pleme je bilo najznačajnije na tom području, imajući preko 20 rodova. Tokom 1793, rod Al Bu Falah preselio se na ostrvo Abu Dabi na obali Persijskog zaliva, zbog tamošnjeg otkrića sveže vode. Jedna porodica u okviru ovog roda bila je buduća dinastija Al Nahjan. Savremeni vladari Abu Dabija potiču iz ove porodice.[6]

Trgovina biserima[uredi]

Abu Dabi je imao razvijenu trgovinu biserima i poslovao je sa drugima. Prema izvoru o proizvodnji bisera, Persijski zaliv je najbolja lokacija za njhovo uzgajanje. Tragači bisera su ronili na minut do minut i po, i dnevno bi zaronili i do trideset puta. Nije bilo boca sa kiseonikom, niti bilo koje druge vrste mehaničkog uređaja. Ronioci su imali kožnu štipaljku za nos i kožne prekrivače na nožnim prstima da ih štite dok tragaju za ostrigama.[7] Ronioci nisu plaćeni po danu, već su dobijali deo sezonske zarade.[8]

Primirska obala[uredi]

U 19. veku, kao rezultat sporazuma (poznatih kao „primirja“ koja su dala ime obali) sklopljenih između Velike Britanije i šeikova arapskih država u Persijskom zalivu, Britanija je postala dominantna sila na tom području.[9] Glavni cilj britanskih interesa je da zaštiti trgovinski put do Indije od pirata, a otuda i ranije ime za to područje - „Piratska obala“. Nakon što je gusarenje suzbijeno, drugi faktori su došli do izražaja, kao što je strateška potreba Britanije da potisne druge sile iz ovog regiona. Posle njihovog povlačenja iz Indije 1947. godine, Britanija je održala svoj uticaj u Abu Dabiju, kako je raslo i interesovanje za naftni potencijal Persijskog zaliva.

Prva otkrića nafte[uredi]

Tokom 1930, opadanjem trgovine biserima, raste interesovanje za mogućnosti nafte u ovom regionu. Dana 5. januara 1936. godine, Petroleum Development Trucial Coast Ltd PDTC, kompanija saradnik „Iračke naftne kompanije“, sklopila je ugovor o koncesiji sa vladarom, šeikom Šahbutom bin Sultanom Al Nahjanom, za istraživanje nafte. Ovo je prethodilo koncesiji na sedamdeset pet godina, potpisanoj u januaru 1939. Međutim, zahvaljujući pustinjskom terenu, kopneno istraživanje bilo je opterećeno teškoćama. Godine 1953, Darsi istraživačka kompanija, saradnik Britiš Petroleuma, dobija koncesije na zalivska nalazišta, koja su zatim prebačena pod nadležnost kompanije koja je stvorena da rukovodi koncesijama: Morska Područja Abu Dabija (ADMA) je udružena firma između BP i Compagnie Française des Pétroles. Tokom 1958, koristeći morsku platformu za bušenje, ADMA preduzeće je pronašlo naftu u Um Šaif oblasti na dubini od oko 2.669 m. Zatim je 1959. godine usledilo otkriće kopnenog izvora Murban br.3.[10]

Godine 1962. ova kompanija je otkrila naftno polje Bu Hasa, a zatim 1965. godine je otkrivena nafta u kopnenoj oblasti Zakum. Danas, pored pomenutih naftnih polja, glavna kopnena polja su Asab, Sahil i Šah, ​​dok su morska polja Al Bunduk i Abu el Buhuš.[10]

Geografija[uredi]

Satelitski snimak Abu Dabija

Grad Abu Dabi se nalazi na severoistočnom delu Persijskog zaliva na Arabijskom poluostrvu. On se nalazi na ostrvu udaljenom oko 250 m od kopna i spaja se sa kopnom mostovima Makta i Musafa. Treći, most šeika Zajeda, dizajniran od strane Zahe Hadid, otvoren je krajem 2010. godine. Ostrvo Abu Dabi je takođe povezano sa ostrvom Sadijat mostom-auto-putem sa pet traka. Most el Mafrak povezuje grad sa ostrvom Rim i završen je početkom 2011. to je višeslojni most i ima 27 traka koje omogućavaju kretanje oko 25.000 vozila po satu. Postoje tri glavna mosta, a najveći ima osam traka, četiri u smeru ka gradu Abu Dabiju i četiri ka izlazu iz njega.[11]

Većina grada Abu Dabija nalazi se na samom ostrvu, ali ima mnogo predgrađa na kopnu, na primer: Halifin Grad A, B i C;[12] el Raha plaža;[13] el Bahja A, B i C; el Šahama; el Rahba; Između Dva Mosta; Banijas; el Šamha; el Vatba i Musafa.

Klima[uredi]

Abu Dabi ima toplu pustinjsku klimu. Sunčano plavo nebo se može očekivati tokom cele godine. Od juna do septembra je generalno veoma toplo i vlažno sa maksimalnim temperaturama u proseku iznad 38 °C. Tokom ovog perioda, peščane oluje se javljaju povremeno, u nekim slučajevima smanjujući vidljivost na svega nekoliko metara.[14]

Hladnija sezona traje od novembra do marta, gde temperature variraju između umereno toplog do hladnog. Tokom ovog perioda takođe se javlja gusta magla na nekoliko dana. U proseku, januar je najhladniji mesec u godini, a jul i avgust su najtopliji.[15]

Panoramski pregled obale.

Stanovništvo[uredi]

Populacija (ist.): Abu Dabi
Godina
Stanovništvo

Naseljena mesta[uredi]

Neboderi na Zapadnoobalskom putu, el Ras el Ahdar, mart 2013. Etihad kule se vide sa desne strane.

Arhitektura[uredi]

Grad je planiran pod upravom šeika Zajeda, a po nacrtima japanskog arhitekte dr. Takahašija 1967. godine, prvobitno za populaciju od 40.000 ljudi.[16] Gustina naseljenosti Abu Dabija varira, sa velikim brojem radnog stanovništva u centralnom delu, brojnim stambenim jedinicama u srednjem nižem delu grada, i smanjenom gustinom naseljenosti u predgrađima. U gustim oblastima, najveći deo objekata predstavljaju srednje i visoke zgrade. Neboderi Abu Dabija, kao što je kula Investicionih vlasti Abu Dabija,[17] štab Narodne banke Abu Dabija,[18] hotel Hilton[19] i sedište firme „Itisalat“ se nalaze u finansijskim okruzima Abu Dabija.[20] Ostale značajne moderne zgrade uključuju Palata Emirata, čiji je dizajn inspirisan arapskim nasleđem.[21]

Razvoj visokih zgrada je ohrabren u Razvojnom planu Abu Dabija 2030, što će dovesti do izgradnje mnogih novih nebodera tokom naredne decenije, posebno radi širenja centralne poslovne zone Abu Dabija, kao što su nova proširenja na ostrvima el Suva i el Rim.[22] Abu Dabi već gradi veliki broj meganebodera širom grada. Neki od najviših zgrada na horizontu uključuju 382 m visoku stambenu kulu „Central Market“, 324 m visoki Landmark i 74-spratnu Nebesku kulu, visoku 310 m. Takođe, mnogi drugi oblakoderi preko 150 m su ili predloženi ili odobreni za izgradnju i mogli bi značajno promeniti panoramu grada. Od jula 2008. godine, bilo je 62 nebodera visokih od 23 do 150 m u procesu izgradnje, odobrenih za izgradnju, odnosno predloženih za izgradnju.[23]

Velika džamija Šeik Zajed[uredi]

Jedna od najvažnijih arhitektonskih znamenitosti je džamija Šeik Zajed. Ovo je svakako jedno od najvažnijih arhitektonskih blaga savremenog društva Ujedinjenih Arapskih Emirata i jedno od najraskošnijih na svetu. Inicijator projekta je pokojni predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Zajed ibn Sultan Al Nahjan, koji se smatra ocem Ujedinjenih Arapskih Emirata.[24]

Njen dizajn i konstrukcija navodno „ujedinjuju svet“, angažujući stručnjake i materijal iz mnogih zemalja, uključujući Italiju, Nemačku, Maroko, Pakistan, Indiju, Tursku, Iran, Kinu, Veliku Britaniju, Novi Zeland, Grčku i naravno u Ujedinjene Arapske Emirate.[25] Više od 3.000 radnika i 38 renomiranih arhitektonskih kompanija učestvovalo je u izgradnji džamije. Prirodni materijali su izabrani za većinu projektovanja i izgradnje, zbog njihovih kvaliteta dugotrajnosti, uključujući mermer, kamen, zlato, poludrago kamenje, kristale i keramiku. Izgradnja je počela 5. novembra 1996. godine. Maksimalni kapacitet je oko 41.000 ljudi, ukupna površina iznosi 22.412 kvadratnih metara, a unutrašnje molitvene dvorane su prvobitno otvorene u decembru 2007. godine.[24]

Kao jedna od najposećenijih građevina u UAE, Centar velike džamije Šeik Zajed je osnovan da funkcioniše svakodnevno, kao bogomolja, okupljalište petkom i kao centar učenja putem svojih programa obrazovanja i razmene.[26]

Parkovi i vrtovi[uredi]

U Abu Dabiju se nalazi više od 2.000 održavanih parkova i vrtova[27] i više od 400 km morske obale, od kojih 10 km čine javne plaže.[28]

Privreda[uredi]

Naftna platforma u luci Abu Dabi u Persijskom zalivu

Velike zalihe ugljovodonika na tlu UAE stavlja ih u rang država sa najvećim bruto domaćim proizvodom po stanovniku na svetu, a Abu Dabi poseduje većinu ovih sredstava - 95% nafte i 92% gasa.[29] Stoga Abu Dabi drži 9% svetskih potvrđenih rezervi nafte (98,2 milijarde barela) i skoro 5% prirodnog gasa na svetu (5,8 biliona kubnih metara). Proizvodnja nafte u UAE je bila na nivou od oko 2,3 miliona barela dnevno tokom 2010. godine,[30] i radi se na povećanju obima proizvodnje do 3 miliona barela. U poslednjih nekoliko godina fokus se okrenuo ka gasu, jer povećanje domaće potrošnje energije, desalinizacija i ponovno upumpavanje gasa u naftna polja povlači povećanje potražnje za gasom. Međutim, ekstrakcija gasa nije bez problema, što se pokazalo kiselim gasom Šahu, gde je gas bogat vodonik-sulfidom i njegovo prikupljanje i prerada su vrlo skupi procesi.[10]

Uvidevši ovu situaciju, Vlada je počela sa izmenama ekonomskih planova. Zbog visokih cena nafte, ne-naftni i ne-gasni BDP je prestigao energetski sektor i on sada čini 64% ukupnog BDP-a Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovaj trend se ogleda u značajnim novim investicijama u industriju, nekretnine, turizam i maloprodaju. Kako je Abu Dabi najveći proizvođač nafte u UAE, on je i izvukao najviše koristi od ovog projekta. On je preuzeo program aktivne izmene i liberalizacije za smanjenje zavisnosti UAE od prerade ugljovodonika. Ovde se može videti naglasak na industrijskoj diversifikaciji sa izgradnjom slobodnih zona, industrijskog grada u Abu Dabiju, Medijske slobodne zone „twofour54“ i u planu je izgradnja drugoe zone, „ICAD II“. Javlja se i potreba za promovisanjem sektora turizma i nekretnina u saradnji sa Turističkom organizacijom Abu Dabija i Kompanijom za investiciju u turizam i razvoj, koji bi preuzeli nekoliko razvojnih projekata velikih razmera. Ovi projekti će služiti poboljšanju saobraćajne infrastrukture uz novu luku, proširenje aerodroma i železničkom vezom između Abu Dabija i Dubaija, podeljeni u razvojne faze.[31]

Abu Dabi je najbogatiji Emirat u sastavu UAE po pitanju bruto domaćeg proizvoda (BDP) i nacionalnog dohotka. Više od 1 biliona dolara je uloženo širom sveta samo u ovaj grad. Tokom 2010. godine, BDP po glavi stanovnika i dostigao 49.600 dolara, što UAE stavlja na deveto mesto u svetu, posle Katara, Lihtenštajna, Luksemburga i drugih. Porezi u Abu Dabiju, kao i u ostalim delovima UAE, je nula za stanovnika, za ne-banke i ne-naftne kompanije. Abu Dabi takođe planira mnoge buduće projekte sa Savetom za saradnju arapskih država u Zalivu (GCC) i ima 29% udela u svim budućim zajedničkim planovima. Ujedinjeni Arapski Emirati su brzo rastuća ekonomska država: u 2006. godini prihod po glavi stanovnika porastao je za 9%, pružajući BDP po glavi stanovnika od 49.700 američkih dolara i rangirao se na trećem mestu u svetu po kupovnoj moći. Suvereni fond Abu Dabija, Investicione vlasti Abu Dabija, trenutno se procenjuje na 875 milijardi dolara, i predstavlja najbogatiji suvereni fond u smislu ukupne vrednosti imovine.[32] Etihad ervejz ima svoje sedište u Abu Dabiju.[33]

Vlada Abu Dabija namerava da proširi prihode od proizvodnje nafte i gasa turizmom i drugim vrstama sadržaja kojima će privući različite vrste ljudi. Ovaj projekat se odražava u količini pažnje kojuAbu Dabi poklanja svom Međunarodnom aerodromu. On je tokom 2009. godine doživeo rast od 30% u broju putnika.[34] Ova ideja diversifikacije privrede se vidi u „Ekonomskoj viziji Abu Dabija 2030“[35] koju je osmislio Urbanistički Savet Abu Dabija. U tom planu će privreda Abu Dabija biti održiva i neće se u potpunosti oslanjati ni na koji vid izvora prihoda. Takođe, plania se povećanje udla ne-naftnih prihoda sa oko 40% na oko 70% ekonomije.[32]

Mnoge holivudske i druge nacionalne produkcijske kuće su koristile UAE kao filmsku lokaciju. Dok susedni Dubai dobija mnogo pažnje, u poslednjih nekoliko godina i Abu Dabi je postao popularna destinacija. Etihad kule i hotel Palata Emirata su neki od gradskih znamenitosti koje su korišćene kao filmske kulise za film Paklene ulice 7. U ovom filmu, automobili jure kroz zgradu i izleću kroz prozore kule Etihad.[36]

Saobraćaj[uredi]

Komunalne službe[uredi]

Voda[uredi]

Snabdevanjem vodom u Abu Dabiju upravlja Kompanija za vodu i energiju Abu Dabija. Od 2006. godine, ono je iznosilo 2.521.000.000 litara vode dnevno, dok je procenjena potražnja za vodom 2005/06 bila oko 2,3 milijarde litara. Agencija za životnu sredinu Abu Dabija (EAD) navodi da su podzemne vode najznačajniji izvor vode, kao i desalinirana pitka voda i tretirana kanalizaciona otpadna voda. Sa zalihama od 183 miliona litara, Um el Nar bazeni su najveće postrojenje za skladištenje vode Abu Dabija, a po veličini je slede reke Šuvejhat i Tavila. Smanjenjem kapaciteta podzemnih voda i rastom gustine naseljenosti, Abu Dabi se suočava sa ozbiljnom nestašicom vode. U proseku svaki stanovnik Abu Dabija koristi 550 litara vode dnevno. Abu Dabi dnevno proizvede 1.532 tone čvrstog otpada koji se odlaže na tri deponije na teritoriji Abu Dabija. Dnevna domaća proizvodnja otpadnih voda je 1,5 milijardi litara, dok industrijske otpadne vode čine 180 miliona litara. Veliki deo kanalizacije otiče kao otpad u potoke kojim stiže do postrojenja za preradu otpadnih voda.

Električna energija[uredi]

Potrošnja električne energije po glavi stanovnika iznosi oko 41.000 kWh, a ukupna isporučena energija iznosi 8.367 MW od 2007. godine. Distribuciju električne energije vrše kompanije kojima upravlja SCIPCO Power and APC Energy. Vatrogasna služba Abu Dabija ima 13 vatrogasnih stanica koje godišnje intervenišu na oko 2.000 požara i spasavanja.

Telekomunikacije[uredi]

Državna kompanija Etisalat i privatna kompanija Du komunikacije pružaju telefonski i mobilni servis u grad. Mobilna pokrivenost je obimna, i dostupne su GSM i CDMA. Etisalat, telekomunikacioni provajder pod upravom Vlade, držao je monopol nad telekomunikacionim uslugama u Abu Dabiju pre osnivanja drugih, manjih telekomunikacionih kompanija kao što je „Emiratska Integrisana Telekomunikaciona Kompanija“ (EITC - poznatija kao Du) od 2006. godine. Internet je uveden u Abu Dabiju 1995. godine. Postojeća mreža podržava propusni opseg od 6 GB, са 50.000 dial-up и 150.000 broadband корисника. Етисалат је 2009. године спровео fibre-to-the-home mrežu u Abu Dabiju, što ga je učinilo prvim gradom na svetu koji ima takvu mrežu.

Projektovanje grada[uredi]

Javni gradski park.
Javni park u Abu Dabiju.
Korniš, gradsko šetalište uz obalu.
Obalski park.

Grad je planiran tokom 1970. za procenjen maksimalan broj od 600.000 stanovnika. U skladu sa onim što je smatrano kao idealno urbanističko planiranje u to vreme, grad ima široke puteve i zgusnute visoke nebodere. Na severnom delu ostrva, gde je gustina naseljenosti najveća, glavne ulice su oivičene neboderima sa 20 do 30 spratova. Unutar ovog pravougaonika kula, nalazi se rasterećena mreža puteva sa nižim objektima (vile na 2 sprata ili 6-spratne zgrade).

Abu Dabi je moderan grad sa širokim bulevarima, visokim poslovnim i stambenim zgradama, i prometnim tržnim centrima. Glavne avenije su Korniš, Aerodromski put, ulica Šejk Zajed, ulica Hamdan i ulica Halifa. Abu Dabi je poznat u regionu po svom zelenilu; nekadašnja pustinja danas obuhvata brojne parkove i vrtove. Dizajn gradskih saobraćajnica i magistralnih puteva je veoma organizovan. Polazeći od Korniša, sve horizontalne ulice nose neparne brojeve, a sve vertikalne ulice nose parne. Dakle, Korniš je ulica #1, Halifa je ulica #3, Hamdan je ulica #5, Elektra je ulica #7 i tako dalje. Nasuprot tome, ulica Salam je #8.

Pošta se uglavnom dostavlja samo u poštanske ispostave; međutim, postoji isporuka na kućnu adresu za komercijalne organizacije. Postoje mnogi parkovi širom grada. Ulaz je obično slobodan za decu, međutim, često se ulaz naplaćuje za odrasle. Korniš, gradsko šetalište uz obalu dugo je oko 7 km, sa baštama, igralištima, i poligonom za bicikle i skejtborde.

Partnerski gradovi[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 „How did Dubai, Abu Dhabi and other cities get their names? Experts reveal all”. UAE Interact. 03. 10. 2007. Arhivirano iz originala na datum 7. 4. 2014. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  2. ^ Ahmad, Anwad (4. 11. 2014). „Ahbu Dhabi population doubles in eight years”. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  3. ^ Gulfnews: Abu Dhabi Economy Grows 5.2% In 2013, Slower Than Expected. www.gulfnews.com (03.06.2014). Pristupljeno: 11.11.2015.
  4. ^ „2014 Cost of living”. Mercer. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  5. ^ Potts, Daniel (2003). Archaeology of the United Arab Emirates. Trident Press. 
  6. ^ „Bani Yas”. His Highness Sheikh Maktoum. Arhivirano iz originala na datum 30. 4. 2011. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  7. ^ Trench, Richard (1995). Arab Gulf Cities. Oxford: Archive International Group. 
  8. ^ „Pearl Diving”. His Highness Sheikh Maktoum. Arhivirano iz originala na datum 30. 4. 2011. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  9. ^ „Trucial Gulf Sheikdoms and Great Britain” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 24. 6. 2013. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  10. 10,0 10,1 10,2 Morton, Michael Quentin, "The Abu Dhabi Oil Discoveries", GEO Expro article, issue 3, 2011.GEO ExPro - The Abu Dhabi Oil Discoveries
  11. ^ „Abu Dhabi Municipality | Media Center”. Municipality of Abu Dhabi City. Arhivirano iz originala na datum 2. 2. 2011. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  12. ^ http://www.iscadkc-sabis.net Archived 2013-02-21 at Archive.today Khalifa City
  13. ^ Al Raha Beach Resort
  14. ^ McClenaghan, Gregor (13. 2. 2009). „Sandstorms sweep across region”. The National. Abu Dhabi, UAE. 
  15. ^ „Climate Normals for Abu Dhabi”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  16. ^ Building a city from the sands | The National
  17. ^ Abu Dhabi Investment Authority Tower
  18. ^ „National Bank HQ”. Arhivirano iz originala na datum 3. 12. 2012. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  19. ^ „Hilton Abu DhabI”. Arhivirano iz originala na datum 4. 11. 2012. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  20. ^ Etisalat Headquarters
  21. ^ The Emirates Palace
  22. ^ Plan 2030
  23. ^ „Skyscrapers of Abu Dhabi | Emporis.com”. Emporis.com. 15. 6. 2009. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  24. 24,0 24,1 SZGMC www.szgmc.ae
  25. ^ „Theory & Implementation - Sheikh Zayed Grand Mosque Center”. Arhivirano iz originala na datum 12. 2. 2015. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  26. ^ „Sheik Zayed Grand Mosque Center”. Arhivirano iz originala na datum 4. 1. 2017. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  27. ^ „Capital Gardens, Abu Dhabi, United Arab Emirates”. Whatsonwhen. 4. 4. 2007. Arhivirano iz originala na datum 22. 7. 2011. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  28. ^ „Welcome to Abu Dhabi - Beaches and Coasts”. Visitabudhabi.ae. Arhivirano iz originala na datum 23. 7. 2009. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  29. ^ Abu Dhabi's oil reserves to last another 150 years - Emirates 24|7
  30. ^ „UAE Crude Oil Supply 4 year overlay” (PDF). Oil Market Report. International Energy Agency. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  31. ^ „Abu Dhabi - Economic Base Diversifying”. Entrepreneur.com. 5. 1. 2009. Pristupljeno 11. 11. 2015. 
  32. 32,0 32,1 Asset-backed insecurity. The Economist. 17.01.2008. . 11. 11. 2015 http://www.webcitation.org/5dzlEwcpi.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  33. ^ "Our offices Arhivirano na sajtu Wayback Machine (februar 13, 2013) (na jeziku: engleski)." Etihad Airways. Pristupljeno 11.11.2015.
  34. ^ Abu Dhabi's Urban Development Plan. Forbes Custom. 11.11.2015.
  35. ^ Abu Dhabi Urban Planning Council - Abu Dhabi Vision 2030. Abu Dhabi 2030. 11.11.2015
  36. ^ „With Vin Diesel in town, Abu Dhabi is buzzing with Fast & Furious 7 filming rumours”. Arhivirano iz originala na datum 22. 6. 2015. Pristupljeno 11. 11. 2015.  Tekst „ The National ” ignorisan (pomoć)

Literatura[uredi]

  • Trench, Richard (1995). Arab Gulf Cities. Oxford: Archive International Group. 
  • Potts, Daniel (2003). Archaeology of the United Arab Emirates. Trident Press. 

Spoljašnje veze[uredi]