Andrea Pirlo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Andrea Pirlo
Andrea Pirlo NYCFC.JPG
Lični podaci
Nadimak trilly
Datum rođenja (1979-05-19)19. maj 1979.(40 god.)
Mesto rođenja Flero,  Italija
Pozicija vezni
Klupske informacije
Trenutni klub
Završio karijeru
Broj 21
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
1994—1998
1998—2001
1999—2000
2001
2001—2011
2011—2015
2015—2017
Breša
Inter
Ređina
Breša
Milan
Juventus
Njujork Siti
47 (6)
22 (0)
29 (6)
10 (0)
284 (32)
119 (16)
60 (1)
Reprezentativna karijera
2002—2015 Italija Italija 116 (13)
Osvojene medalje
Fudbal
Olimpijske igre
Bronzana medalja — treće mesto 2004. Atina Italija
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 2006. Nemačka Italija
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2012. Poljska/Ukrajina Italija
Kup konfederacija
Bronzana medalja — treće mesto 2013. Brazil Italija

Andrea Pirlo (ital. Andrea Pirlo, Flero, 19. maj 1979) bivši je italijanski fudbaler, koji je poslednje nastupao za Njujork Siti člana MLS lige, do novembra 2017, kada je završio karijeru.[1]

Karijera[uredi]

Pirlo u dresu Juventusa

Pirlo potiče iz imućne porodice. Njegov otac poseduje dve železare. Ima starijg brata Ivana koji je takođe fudbaler i koji je igrao za više niželigaških timova. Pirlo je karijeru počeo u Breši za koju je debitovao u utakmici protiv Ređine. Dok je nastupao za Brešu, svojim igrama je skrenuo pažnju tadašnjeg trenera Intera Mirčee Lučeskua koji ga je doveo u svoju ekipu. Nije uspeo da se izbori za mesto u prvom timu pa je poslat na jednogodišnju pozajmicu u Ređinu. Posle odlične sezone u dresu Ređine ponovo se vratio u Inter, gde ponovo nije uspeo da se izbori za mesto u timu. U jesenjoj polusezoni nastupio je samo na četiri utakmice pa je pozajmljen do kraja sezone Breši, u kojoj je ponikao.

Nakon tri sezone je prešao u Milan. Prešao je kao deo velike razmene igrača dva kluba. Pored njega su tada u Milan došli još i Kristijan Broki i Mateo Bogani dok su put Intera otišli Andres Guljelminpjetro, Paolo Ginestra i Dražen Brnčić. Uz to je Inter dobio još i 18 miliona evra.

U dresu Milana je izrastao u jednog od najboljih veznih igrača na svetu. Dolaskom Karla Ančelotija na klupu Milana, Pirlo je dobio ulogu plejmejkera u ekipi. Ančeloti ga je upario sa Đenarom Gatuzom i ovaj tandem je predvodio Milan do titule u prvenstvu, kao i do osvajanja dve Lige šampiona. U tom periodu je osvojen i Kup Italije kao i dva Superkupa Evrope. Nakon odlaska Kake i Karla Ančelotija iz kluba, tokom leta 2009. Čelsi je bio zainteresovan da dovede Pirla. Nudili su tada za njega Klaudia Pizara i 12 miliona evra, ali je Milan odbio tu ponudu. Pirlo je tada ijavio da ne želi da ide, već da namerava da igra za Milan do kraja svoje karijere.

18. maja 2011. je potvrdio da će na kraju sezone 2010/11. napustiti Milan, pošto je odlučio da ne obnovi svoj ugovor.[2]

1. jula 2011. je potpisao ugovor na tri godine sa Juventusom, klub nije morao da plaća obeštećenje pošto je Pirlo tada bio slobodan igrač.[3] Po isteku ovog ugovora Pirlo je potpisao novi dvogodišnji ugovor koji ga obavezuje da ostane član Juventusa do leta 2016. godine.[4]

Reprezentacija[uredi]

Nastupao je za reprezentaciju do 21 godine na Evropskom prvenstvu 2000. kao i na Evropskom prvenstvu 2002. na kome je reprezentacija Italije stigla do polufinala. Dva puta je bio i učesnik olimpijskih igara 2000. i 2004. gde je osvojio bronzanu medalju. Za seniorsku reprezentaciju je debitovao 7. septembra 2002. protiv Azerbejdžana u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2004.

Pirlo se našao na spiku reprezentativaca za Svetsko prvenstvo 2006. u Nemačkoj. Na tom prvenstvu tri puta je proglašen igračem utakmice. U prvom kolu protiv Gane je bio strelac vodećeg gola a zatim je asistirao Vinčencu Jakvinti za konačnih 2:0. U drugoj utakmici protiv SAD je asistirao Albertu Đilardinu posle prekida. U trećoj utakmici grupne faze posle kornera koji je izveo Pirlo Marko Materaci je postigao pobedonosni gol protiv Češke.

Drugi put je proglašen igračem utakmice u polufinalu kada je asistirao za pogodak Fabija Grosa protiv Nemačke u 119. minutu. Treći put je bilo u samom finalu kada je posle njegovog kornera Marko Materaci izjednačio na 1:1 protiv Francuske. U penal seriji u kojoj je Italija trijumfovala Pirlo je bio strelac jednog od golova.

Na Svetskom prvenstvu 2010. Pirlo je propustio prve dve utakmice zbog povrede. U poslednjoj utakmici grupne faze protiv Slovačke u igru je ušao sa klupe ali nije uspeo da pomogne svojoj reprezentaciji da izbori plasman u narednu rundu.

Trofeji[uredi]

Breša[uredi]

Milan[uredi]

Juventus[uredi]

Italija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Pavlović, Marko (6. 11. 2017). „Hvala maestro - Andrea Pirlo završio karijeru”. sportklub.rs. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  2. ^ „Pirlo leaving Milan”. Skysports.com. 18. 5. 2011. 
  3. ^ „Andrea Pirlo signs for Juventus”. Juventus official website. 24. 5. 2010. Arhivirano iz originala na datum 20. 10. 2012. Pristupljeno 07. 08. 2011. 
  4. ^ „Pirlo produžio ugovor sa Juventusom”. novosti.rs. 2. 5. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi]