Katmandu

Katmandu काठमांडौ येँ देय्‌
Kolaž grada
Zastava
Administrativni podaci
Država	Nepal
Zona	Bagmati
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
—	989.273
— gustina	19.523,84 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate	27° 43′ 00″ S; 85° 19′ 00″ I
Aps. visina	1400 m
Površina	50,67 km2
Katmandu Katmandu na karti Nepala
Ostali podaci
Gradonačelnik	Bidya Sunder Shakya
Poštanski broj	44600 (GPO), 44601, 44602, 44604, 44605, 44606, 44608, 44609, 44610, 44611, 44613, 44614, 44615, 44616, 44617, 44618, 44619, 44620, 4462101
Pozivni broj	01
Veb-sajt
www.kathmandu.gov.np

Katmandu (nep. काठमांडौ) je glavni grad Republike Nepal. Privredno je središte istoimene plodne himalajske doline na ušću reke Bagmati u Bišanmati. Leži na visini od 1450 m. Grad ima oko 850.000 stanovnika. Katmandu je turistički, kulturni i budistički hodočasnički centar. U starom se delu grada ističe monumentalna kraljevska palata sa hramom Telaju iz 16. veka. Sačuvani su raznovrsni tradicionalni zanati.

Veliku popularnost na zapadu stiče od 1960-ih godina prethodnog veka. Zbog svog „slobodarskog“ karaktera postaje stecište, pa i neki vid finalne tačke, hodočašća mnogih koji opijeni maštom i ljubavlju tragaju za svojom dolinom Šangri La. Zahvaljujući briljantnom književno-putopisnom delu sa naslovom „Katmandu“ srpskog autora Stevana Pešića, koji je u Katmanduu boravio više meseci, Katmandu je i na srpskom govornom području postao dodatno popularan.

Sedam budističkih i hinduističkih hramova u gradu i okolini su na Uneskovoj listi Svetske baštine od 2003.

Geografija

Klima

Katmandu
Klimatogram
J F M A M J J A S O N D     14     19 2     19     21 5     34     25 8     61     28 12     124     29 16     236     29 19     363     28 20     331     29 20     200     28 19     51     27 13     8,3     24 8     13     20 4 Prosečne maks. i min. temperature u °C Ukupne padavine u mm
Imperijalna konverzija J F M A M J J A S O N D     0,6     66 36     0,7     70 41     1,3     77 46     2,4     82 54     4,9     84 61     9,3     84 66     14     82 68     13     84 68     7,9     82 66     2     81 55     0,3     75 46     0,5     68 39 Prosečne maks. i min. temperature u °F Ukupne padavine u inčima

Pet glavnih klimatskih regiona postoji u Nepalu. Od njih, dolina Katmandu je u toploj umerenoj zoni (elevacije su u opsegu 1.200 do 2.300 ), čija klima je prilično topla, što nije tipično za taj region. Ovoj zoni sledi hladna umerena zona sa elevacijama koje variraju između 2.100 i 3.300 m. Prema Kepenovoj klasifikaciji klima, porcije grada sa manjom nadmorskom visinom imaju vlažnu suptropsku klimu (Cwa), dok porcije grada na višim nadmorskim visinama generalno imaju suptropsku visoravansku klimu. U dolini Katmandu, koja ima reprezentativnu klimu, prosečna letnja temperatura varira od 28 do 30 °C. Prosečna zimska temperatura je 10,1 °C.

Grad generalno ima klimu s toplim danima nakon čega slede hladne noći i jutra. Nepredvidljive vremenske prilike su očekivane, imajući u vidu da temperatura može da padne na 1 °C ili manje tokom zime. Tokom hladnog talas iz 2013. godine, zimske temperature u Katmanduu su bile pale na −4 °C (25 °F), i najniža zapisana temperatura je od dana 10. januara 2013, sa −9,2 °C (15,4 °F). Kišne padavine su uglavnom monsunski bazirane (oko 65% ukupnih padavina je koncentrisano tokom monsunskih meseci od juna od avgusta), i padavine su znatno umanjene (100 do 200 cm) idući od istočnog Nepala ka zapadnom Nepalu. Zabeležene su kišne padavine od oko 1.400 mm (55,1 in) za Katmandu dolinu, i prosek za grad Katmandu je 1.407 mm (55,4 in). Prosečna vlažnost je 75%.

Grafikon s desne strane je zasnovan na podacima Nepalskog biroa za standarde i meteorologiju, „vremensku meteorologiju” za 2005. Na grafikonu su dati minimalne i maksimalne temperature tokom svakog meseca. Godišnja količina padavina je bila 1.124 mm (44,3 in) za 2005, na bazi mesečnih podataka navedenih u donjoj tabeli. Tokom dekade 2000–2010 došlo je do veoma varijabilnih i neujednačenih padavinskih anomalija u Katmanduu. To je uglavnom bilo uzrokovano godišnjim varijacijama jugozapadnog monsuna. Na primer, 2003. godina je bila najvlažnija godina ikad u gradu, sa preko 2.900 mm (114 in) padavina usled izuzetno jake monsunske sezone. U kontrastu s tim, 2001. godine je zabeleženo samo 356 mm (14 in) padavina usled izuzetno slabe monsunske sezone.

Klima Katmandua (1981–2010)
Pokazatelj \ Mesec	.Jan.	.Feb.	.Mar.	.Apr.	.Maj.	.Jun.	.Jul.	.Avg.	.Sep.	.Okt.	.Nov.	.Dec.	.God.
Apsolutni maksimum, °C (°F)	24,4 (75,9)	28,3 (82,9)	33,3 (91,9)	35,0 (95)	36,1 (97)	37,2 (99)	32,8 (91)	33,3 (91,9)	33,3 (91,9)	33,3 (91,9)	29,4 (84,9)	28,3 (82,9)	37,2 (99)
Maksimum, °C (°F)	19,1 (66,4)	21,4 (70,5)	25,3 (77,5)	28,2 (82,8)	28,7 (83,7)	29,1 (84,4)	28,4 (83,1)	28,7 (83,7)	28,1 (82,6)	26,8 (80,2)	23,6 (74,5)	20,2 (68,4)	25,6 (78,1)
Prosek, °C (°F)	10,8 (51,4)	13,0 (55,4)	16,7 (62,1)	19,9 (67,8)	22,2 (72)	24,1 (75,4)	24,3 (75,7)	24,3 (75,7)	23,3 (73,9)	20,1 (68,2)	15,7 (60,3)	12,0 (53,6)	18,87 (65,96)
Minimum, °C (°F)	2,4 (36,3)	4,5 (40,1)	8,2 (46,8)	11,7 (53,1)	15,7 (60,3)	19,1 (66,4)	20,2 (68,4)	20,0 (68)	18,5 (65,3)	13,4 (56,1)	7,8 (46)	3,7 (38,7)	12,1 (53,8)
Apsolutni minimum, °C (°F)	−9,2 (15,4)	−1,1 (30)	1,7 (35,1)	4,4 (39,9)	9,4 (48,9)	13,9 (57)	16,1 (61)	16,1 (61)	13,3 (55,9)	5,6 (42,1)	0,6 (33,1)	−1,7 (28,9)	−9,2 (15,4)
Količina padavina, mm (in)	14,4 (0,567)	18,7 (0,736)	34,2 (1,346)	61,0 (2,402)	123,6 (4,866)	236,3 (9,303)	363,4 (14,307)	330,8 (13,024)	199,8 (7,866)	51,2 (2,016)	8,3 (0,327)	13,2 (0,52)	1.454,9 (57,28)
Dani sa padavinama	2	3	4	6	12	17	23	22	15	4	1	1	110
Relativna vlažnost, %	79	71	61	53	57	73	81	83	82	79	85	80	74
Sunčani sati — mesečni prosek	223	254	260	231	229	186	136	159	132	252	244	250	2.556
Izvor #1: Department of Hydrology and Meteorology, World Meteorological Organization (precipitation days)
Izvor #2: Danish Meteorological Institute (sun and relative humidity), Sistema de Clasificación Bioclimática Mundial (extremes)

Istorija

Grad je dobio ime po hramu Kastamanidapa, Hram od drveta. Reč "kath" znači drvo, hram "mandu". Do 723. (po evropskom kalendaru) grad se zvao Kantapur, Lepi Grad.<ref>STEVAN Pešić : Katmandu . strana 12. ISBN 9788673467672

Stanovništvo

Populacija (ist.): Katmandu

Godina
Stanovništvo

Turizam

Turizam čini važan deo privrede Nepala, ova grana industrije je počela da se razvija oko 1950. godine kada se promenila politika zemlje i okončala izolacija. 1956. godine uspostavljen je vazdušni saobraćaj koji je uz uspostavljanje diplomatskih odnosa sa drugim narodima dodatno je doprineo razvoju turizma u ovoj himalajskoj zemlji. Hotelska industrija, turističke agencije, obuka turističkih vodiča i ciljane reklamne kampanje su glavni razlozi za značajan rast ove industrije u Nepalu, a posebno u Katmanduu. Hindu i budistički hodočasnici iz celog sveta posećuju Katmanduove verske objekte kao što su Pashupatinath, Svaiambhunath, Boudhanath i Budhanilkantha.

Partnerski gradovi

• Isfahan
• Pjongjang
• Si'an

Galerija slika

• 
• 
• 
• 

Literatura

• Brzić, Boško (2013). STEVAN Pešić : život i delo. Novi Sad: Gradska biblioteka. ISBN 978-86-82275-89-3.  COBISS.SR 282129415
• Beal, Samuel (1884). Si-Yu-Ki: Buddhist Records of the Western World, by Hiuen Tsiang. 2 vols. Translated by Samuel Beal. London. 1884. Reprint: Delhi. Oriental Books Reprint Corporation. 1969.
• Mayhew, Bradley; Bindloss, Joe; Armington, Stan (2006). Lonely Planet. Lonely Planet. str. 416. ISBN 978-1-74059-699-2. 
• Mayhew, Bradley; Bindloss, Joe; Armington, Stan (2006). Nepal. Lonely Planet. str. 166. ISBN 978-1-74059-699-2. 
• Mayhew, Bradley; Brown, Lindsay; Vivequin, Wanda (2003). Lonely Planet Nepal. Lonely Planet. ISBN 978-1-74059-422-6. 
• Nanjio, Bunyiu (1883). A Catalogue of the Chinese Translation of the Buddhist Pantheon. Oxford at the Clarendon Press.
• Shaha, Rishikesh (1992). Ancient and Medieval Nepal. New Delhi: Manohar Publications. ISBN 978-81-85425-69-6. .
• Shreshta, S.H (2005). Nepal in Maps. Kathmandu: Educational Publishing House. str. 129. 
• Shreshta, Vinod Prasad (2007). A Concise Geography of Nepal. Kathmandu: Mandal Publications. str. 126. ISBN 978-99946-55-04-5. 
• Snellgrove, David. Indo-Tibetan Buddhism: Indian Buddhists & Their Tibetan Successors. Two Volumes. . Boston: Shambhala Publications. ISBN 978-0-87773-311-9.  (v. 1). 1987. ISBN 978-0-87773-379-9. (v. 2).
• Tamot, Kashinath, and Ian Alsop. (2001). "A Kushan-period Sculpture from the reign of Jaya Varma, CE 184/185, Kathmandu, Nepal." (2001). Asianart.com
• Tamot, Kashinath, and Ian Alsop. (date unknown. Update of previous article). "A Kushan-period Sculpture from the reign of Jaya Varman, CE 185, Kathmandu, Nepal." Asianart.com
• Thapa, Rajesh Bahadur; Murayama, Yuji; Ale, Shailja (2008). „Kathmandu”. Cities. 25: 45—57. doi:10.1016/j.cities.2007.10.001. 
• Thapa, Rajesh; Murayama, Yuji (2009). „Examining Spatiotemporal Urbanization Patterns in Kathmandu Valley, Nepal: Remote Sensing and Spatial Metrics Approaches”. Remote Sensing. 1 (3): 534—556. Bibcode:2009RemS....1..534T. doi:10.3390/rs1030534. 
• Thapa, Rajesh Bahadur; Murayama, Yuji (2010). „Drivers of urban growth in the Kathmandu valley, Nepal: Examining the efficacy of the analytic hierarchy process”. Applied Geography. 30: 70—83. doi:10.1016/j.apgeog.2009.10.002. 
• Thapa, Rajesh Bahadur; Murayama, Yuji (2011). „Urban growth modeling of Kathmandu metropolitan region, Nepal”. Computers, Environment and Urban Systems. 35: 25—34. doi:10.1016/j.compenvurbsys.2010.07.005. 
• Vibhaga, Nepal Sūcanā (1975). Narayanhity Royal Palace, home of the King of Nepal. His Majesty's Govt., Ministry of Communications, Dept. of Information. str. 14. 
• Watters, Thomas. (1904–05). On Yuan Chwang's Travels in India. (629–645 CE). Royal Asiatic Society. Second Indian Edition. Munshhiram Manoharlal Publishers, New Delhi. (1973).
• Woodhatch, Tom (1999). Nepal handbook. The Royal Palace. Footprint Travel Guides. str. 194. ISBN 978-1-900949-44-6. Pristupljeno 17. 12. 2009. 
• [1]

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Zvanični sajt Nepala
• Katmandu na sajtu OpenStreetMap