Јашуња

Координате: 43° 04′ 01″ С; 22° 01′ 05″ И / 43.066833° С; 22.018166° И / 43.066833; 22.018166
С Википедије, слободне енциклопедије

Јашуња
Село Јашуња
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.Пад 300
Географске карактеристике
Координате43° 04′ 01″ С; 22° 01′ 05″ И / 43.066833° С; 22.018166° И / 43.066833; 22.018166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина315 m
Јашуња на карти Србије
Јашуња
Јашуња
Јашуња на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Јашуња је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. има 300 становника (према попису из 2011. било је 400 становника).[1]

У близини села се налазе тзв. Јашуњски манастири, који су под заштитом Републике Србије, као споменици културе од великог значаја[2].

Током септембра 2010. године у селу је избио пожар који је захватио 500 хектара ниског растиња, шума и пчелињаке.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Подаци о насељавању нису најјаснији, због чега се долази до полемике да су становници овог подручја аутохтони.

Током средњег века, село Јашуња је било есенцијално геополитичко језгро привредних делатности у немањићкој Србији. Тада су на обронцима Бабичке горе подизани манастири од изузетног значаја за духовну и образовну свест локалног становништва. Услед појављивања куге, велики број крупних и ситних земљопоседника напустио је своја огњишта и населио се нешто јужније, на месту на коме се село налази и данас.

Долазак велике византијске породице Кантакузин на обронцима старих и већ срушених светиња допринео је препороду и реорганизацији тадашњег манастирског комплекса који је задржао своју лепоту и импозантну структуру све до 21. века.

Због надоласка разних учитеља, свештеника и писара дошло је до јачања образовне свести у друштву. Тако је 1868. године село добило основну школу. Ова установа је скоро славила 150 година од свог оснивања и једна је од најстаријих основних школа на југоистоку Србије.

Током 20. века житељи Јашуње су били укључени у великим међународним конфликтима. У духу револуција током Другог светског рата, становници овог поднебља се укључују у Народно-ослободилачкој борби против нацизма. Тада се ствара чувени Бабички одред који је приредио изузетан отпор локалним четничким јединицма Косте Пећанца и мањим нацистичким формацијама у Јабланичком округу. Споменици који су сведочили о јунаштву бораца су уништени, као и сама колиба у којој је одред настао.

После великих ратова и недаћа дошло је ново време просперитета у коме је село поново постало центар моравског поднебља у Лесковачкој општини. У таквој ситуацији реновирана је школа, створена је Земљорадничка задруга, као и сам фудбалски клуб.

Пољопривреда[уреди | уреди извор]

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва. Што се тиче земљорадње, највише се гаје воћни производи, а у нешто мањим количинама присутна је и култура узгајања поврћа и житарица.

Сточарство је значајна грана производње у пољопривреди у Јашуњи и свим околним селима у Поморављу. Ова грана пољопривреде је изузетно повољна, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељаци ситних пољопривредних газдинстава у овом селу чувају разне врсте стоке и живине.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Јашуња живи 431 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 45,9 година (44,0 код мушкараца и 47,6 код жена). У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 839
1953. 886
1961. 820
1971. 773
1981. 697
1991. 613 612
2002. 514 525
2011. 400
2022. 300
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
508 98,83%
Роми
  
2 0,38%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Група аутора (2007). Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4. 
  3. ^ РТС: Угашен пожар у околини Лесковца (17. септембар 2010., Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]