Етнички Македонци у Републици Српској

С Википедије, слободне енциклопедије
Македонци у Републици Српској
Македонци во Република Српска
Македонска народна застава
Застава Северне Македоније
Укупна популација
341 (2013)
Региони са значајном популацијом
Град Бања Лука124(2013)
Општина Прњавор36(2013)
Град Бијељина31(2013)
Језици
српски
македонски (220)[а]
Религија
православље
Сродне етничке групе
Јужни Словени

Македонци у Републици Српској (мкд. Македонци во Република Српска) су држављани Републике Српске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Историјски односи између становништва данашње Сјеверне Македоније и Републике Српске започели су да се развијају уједикњењем овх простора у једну државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Македонци, народ у највећем дијелу сличан Србима, са већинским становништвом Републике Српске дијели и сличну културу, обичаје и традицију. Етнички Македонци у Републици Српској су вјерници Српске православне цркве, што их још више зближава са већинским народом у Републици Српској.

Етнички Македонци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Историјат[уреди | уреди извор]

Етнички Македонци су ове просторе почели да насељавају почетком 20. вијека. Иако их је већина дошла због посла, македонски досељеници остајали су трајно и започињали један нови живот. [1]Дуго времена нису имали никакво културно умјетничко друштво, око којег би се окупљали, али и поред тога, успјевали су сачувати свој језик и обичаје.[2]

Након Другог свјетског рата услиједио је нови талас досељавања Македонаца на територију данашње Републике Српске. Македонци су насељавали углавном веће градове: Бања Луку, Требиње, Добој, Бијељину, Приједор, Дервенту, и Зворник, али данас активност Македонаца, је примјетна само у Бања Луци.[3]

Религија[уреди | уреди извор]

Македонци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести. Македонци, као и већински народ Републике Српске, Срби, припадају Српској православној цркви.[2]

Удружења[уреди | уреди извор]

У Републици Српској, постоји више удружење, која окупљају припаднике македонског народа, као и поштоваоце македонске, историје и културе, Кровно удружење је Удружење Македонаца Републике Српске. Удружење је основано 2002. године и окупља више од 170 чланова. Претеча овог удружења било је Удружење грађана српско-македонског пријатељства, које је неколико ентузијаста који воле Македонију, основало 2000. године. Циљ оснивања Удружења пријатељства био је јачање веза између Македоније и Републике Српске.[4]

Македонско удружење „Југ“ у Републици Српској је регистровано 26. априла 2016. и представља друштвену организацију у којој добровољно удружени грађани презентују и представљају македонску културу, традицију и обичаје у Републици Српској и шире преко одржавања разних културних, умјетничких и спортских догађаја.[5]

Етнички Македонци су поред званичног удружења на нивоу Републике Српске, основали и Културно друштво Македонаца „Вардар“ које дјелују у највећем граду Републике Српске, Бања Луци. Културно друштво Македонаца „Вардар“ редовно узима учешће на „Смотри националних мањина“, гдје кроз разне апекте представља македонски народ. Поводм дана „Устанка 11. октобар“ у Другом свјетском рату, у просторијама КДМ „Вардар“ организују се пригодне манифестације и обиљежавања овог датума.[6]

Удружења у складу са својим планом рада организују разна окупљања поводом великих празника као што је Илиндан (мкд. Илинден), национални празник македонског народа, као и многи други.[7]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Према актима које користе удружења Македонаца, припадници ове мањине су сви они који воде поријекло из Македоније и држављани су Републике Српске, у складу са Законом о правима националних мањина Републике Српске.[2]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 341 Македонаца.[8] Македонци настањују сљедеће општине и градове:

Етнички Македонци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској
јединица локалне самоуправе укупно
укупно 341
Бања Лука 124
Бијељина 31
Братунац 1
Брод 9
Вишеград 1
Гацко 2
Градишка 4
Добој 14
Зворник 4
Источна Илиџа 5
Источно Ново Сарајево 7
Кнежево 2
Козарска Дубица 14
Костајница 3
Лакташи 16
Лопаре 4
Милићи 4
Модрича 3
Мркоњић Град 1
Нови Град 3
Пале 4
Петрово 1
Приједор 12
Прњавор 36
Рогатица 1
Соколац 1
Србац 1
Теслић 2
Требиње 14
Фоча 6
Челинац 5
Шамац 4
Шипово 1

Значајне личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Македонци у БиХ: Јужнославенска браћа из још једне полураспаднуте балканске државе”. Прометеј. Приступљено 20. 4. 2017. 
  2. ^ а б в Извјештај 2015, стр. 63.
  3. ^ „Македонци; О нама”. Савез националних мањина Републике Српске. Приступљено 6. 4. 2017. 
  4. ^ „Ко су националне мањине у Републици Српској”. Мањине.ба. Архивирано из оригинала 06. 02. 2017. г. Приступљено 6. 4. 2017. 
  5. ^ Ријеч 2017, стр. 23.
  6. ^ Ријеч 2016, стр. 20.
  7. ^ Извјештај 2015, стр. 64.
  8. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017. 
  9. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Наши коментатори (слијева на десно) Далибор Дафинчев и Слађан Јеремић”. www.rtrs.tv. Приступљено 2023-05-08. 
  10. ^ „Списак професионалних војника 30. кадровског центра” (PDF). Кликс. Приступљено 8. мај 2023. 
  11. ^ „Jelena Jovanova”. IMDb. Приступљено 29. 1. 2018. 
  12. ^ „Васко Јорданов: Ванвременски звук старих инструмената”. Глас Српске. Архивирано из оригинала 21. 04. 2017. г. Приступљено 20. 4. 2017. 
  13. ^ „Спавајте младићи- на данашњи дан напустили су нас Горан и Саша”. РТРС. Приступљено 23. 9. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68. 
  • Савез националних мањина Републике Српске (2017). „Ријеч националних мањина”. 2: 68. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]