Приморска бановина
Изглед
Приморска бановина | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1929.—1939. | |||||||||||||||
Положај Приморске бановине | |||||||||||||||
Главни град | Сплит | ||||||||||||||
Регија | Балкан | ||||||||||||||
Земља | Краљевина Југославија | ||||||||||||||
Становништво | 901.660 (1931) | ||||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||||
Статус | бивша покрајина | ||||||||||||||
Владавина | |||||||||||||||
• Облик | бановина | ||||||||||||||
Бан | |||||||||||||||
• | Иво Тартаља | ||||||||||||||
Историја | |||||||||||||||
• Успостављено | 1929. | ||||||||||||||
• Укинуто | 1939. | ||||||||||||||
|
Приморска бановина је била управна јединица у Краљевини Југославији. Успостављена је 1929, и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем споразума Цветковић-Мачек, спојена са Савском бановином и још неколико мањих подручја у Бановину Хрватску.
Овај чланак је део серије о историји Хрватске и Босне и Херцеговине |
Географија
[уреди | уреди извор]Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне Хрватске, конкретно Далмације (осим дубровачког подручја, које се нашло у Зетској бановини, али и Задра, који је био под италијанском влашћу), као и западне Херцеговине, средишње Босне, те ливањски и дувањски крај.
Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње Краљевине Југославије.
Главни град Приморске бановине је био Сплит.
Демографија
[уреди | уреди извор]Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
---|---|---|---|
вера | број верника | ||
Банови
[уреди | уреди извор]Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:[2]
Портрет | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
---|---|---|---|---|---|
1. | Иво Тартаља | 9. октобар 1929 |
1932 | ||
2. | Јосип Јаблановић | 1932 | 1938 | ||
3. | Мирко Буић | 1938 | 26. август 1939 |
Извори
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ World Statesmen: Croatia (језик: енглески)
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133.