Јевреји у Републици Српској — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
нема резимеа измене
| популација = '''59''' <sup><small>[[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|(2013)]]</small></sup>
| регион1=[[Град Бања Лука|Бања Лука]]
| поп1='''20'''<sup><small>[[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|(2013)]]</small></sup>
| регион2=[[Општина Теслић|Теслић]]
| поп2='''11'''<sup><small>[[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|(2013)]]</small></sup>
| језици = [[Српски језик]]<br />[[Хебрејски језик]] '''<small>(-){{напомена|Број становника [[Република Српска|Републике Српске]] којима је [[Хебрејски језик]], матерњи језик.}}</small>'''
| религија = [[Јудаизам]]
| група =
}}
[[Датотека:Flag of Israel.svg|мини|десно|Застава Израела]]
 
'''Јевреји у Републици Српској''' су грађани јеврејског поријекла и јеврејске етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Присуство Јевреја на овим просторима могуће је пратити од времена прије нове ере, а таласи њиховом досељавања су трајали дужи низ вијекова.Јевреји данас представља малобројну националну мањину, иако је њихова историја на овим просторима прсутна крот дуги низ вијекова, а сам број Јевреја је био знатно већи прије Другог свјетског рата и геноцида над јеврејским народом познатог као Холокауст. Током спровођења Холокауста од стране нацистичких, фашистичких и усташких структура Јевреји су скоро у потпуности избрисани са територије данашње Републике Српске. Мали број је након рата одселио у Израел, нову државу формирану за Јевреје, након хиљадугодишњег понављања ријечи: „Ако те заборавим мој Јерусалиме, дабогда ме десна рука издала”.
'''Јевреји у Републици Српској''' су грађани јеврејског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Јевреји су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у [[Савјет националних мањина Републике Српске|Савјету националних мањина]], и [[Савез националних мањина Републике Српске|Савезу националних мањина]].
 
Споменици који свједоче о постојању јеврејске заједнице се могу пронаћи широм Републике Српске, док је данашња јеврејска заједница у Републици Српској веома малобројна, сконцентрисана око мјеста у којима постоје јеврејски објекти тј. синагоге. У Републици Српској данас су активне дије јеврејске вјерске општине у склопу којих су изграђене синагоге, једна је смјештена у Бањалуци, а друга у Добоју. Такође, постоји и неколико удружења која окупљају јеврејски народ и баштине традицију пријатељских односа између јеврејског и српског народа. На територији цијеле Републике Српске најактивнија јеврејска заједница смјештена је у Бањалуци, гдје је по резултатима пописа живјело највише припадника ове нације.
 
Јевреји су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у [[Вијеће народа Републике Српске|Вијећу народа Републике Српске]], [[Савјет националних мањина Републике Српске|Савјету националних мањина]] и [[Савез националних мањина Републике Српске|Савезу националних мањина]]. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које [[2016]]. године замјењује Управни одбор. Јевреји су учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада су имали делегате у свим сазивима Вијећа народа, Савеза националних мањина и Савјета националних мањина, једном су обнашали дужност предсједника Савеза националних мањина, док мјесто предсједника Савјета националних мањина до сада нису обнашали.
 
== Историјат ==
[[Датотека:Јеврејско гробље у Рогатици.jpg|мини|десно|Јеврејско гробље у Рогатици]]
Присуство Јевреја на [[Балканско полуострво|Балкану]] према историјским показатељима датира још од [[6. век п. н. е.|6. вијека]] прије нове ере, када су [[Феникија|Феничани]] продавали Јевреје по јонским острвима као робље. Нихово присуство на Балкану је далеко веће након грчко-римских освајања [[Израел|Свете земље]], када су Јевреји за релативно кратко вријеме практично протјерани из [[Палестина (регион)|Палестине]]. Први европски Јевреји су били они који су насељавали подручја [[Грчка|Грчке]] и [[Македонија|Македоније]], одакле су се проширили и на остатак Балканског полуострва. О присуству и распрострањености Јевреја на тлу јужнославенских земаља из периода касне антике те 2. и 4. вијека свједоче бројна археолошка налазишта из разних крајева, попут оних из [[Сарајево|Сарајева]], на чијим је надгробним плочама уклесано латинским писмом: „Јехова адонај” (хебр. у име Бога), што индиректно говори у прилог историјским чињеницама да су Јевреји на подручја сјеверног и средњег Балкана дошли из правца запада пратећи римске легије, а из правца истока за вријеме [[Порта|Порте]].{{sfn|Данон|2010|p=15}} Кључни фактор доласка сефардских Јевреја у [[Босанска Крајина|Босанску Крајину]], тачније у [[Бања Лука|Бању Луку]], представља успостављање живе трговине у [[Сплит]]у и око њега и даље према унутрашњости, што индиректно упућује на могућност спорадичног а касније и групног доласка Јевреја трговаца у Босанску Крајину, за вријеме краља [[Стефан Твртко I Котроманић|Стефана Твртка I]] из правца млетачке [[Венеција|Венеције]], а из правца [[Шпанија|Шпаније]] након егзодуса, с тим што се у оба случаја њихов долазак одвија преко Анконе и Венеције с једне, те Дубровника, Сплита, а касније и Шибеника и Задра с друге стране.{{sfn|Данон|2010|p=18}}
 
=== Јевреји у Бања Луци ===
Протјеривање ашкенаских [[Јевреји|Јевреја]] из средње и источне [[Европа|Европе]], егзодус сефарда са [[Пиринејско полуострво|Пиринејског полуострва]] због наводног неприхватања хришћанства и појава [[Османско царство|Отоманске империје]] на [[Балканско полуострво|Балкану]] кључни су историјски моменти за прекретницу у развоју јеврејства и јудаизма на Балканском полуотоку. Благонаклоност турских султана према [[Јевреји]]ма постојала је много прије ступања турских трупа на европско тло, због њихове наобразбе и познавања заната и [[Трговина|трговине]]. Прводошли [[Јевреји]] [[Бања Лука|Бање Луке]] дочекани су од стране [[Муслимани|муслиманског]] живља са дозом неповјерења, па се у почетку нису могли населити у самој бањалучкој чаршији, него су на кратко вријеме принуђени да станују у хановима, попут Шибића ханхана. Живјели су повучено и издвојено, у мањим групама, упућени једни на друге због међусобне комуникације на матерњем јеврејско-шпанском језику (јудео-еспањол), са обиљем израза из [[Турски језик|турског]] и [[италија]]нског језика, којим су допуњавали поједине празнине у јеврејском, који је и као такав и даље био у свему доминантан.{{sfn|Јеврејски алманах|2000|p=10-15}} Кључни фактор доласка сефардских Јевреја у [[Босанска Крајина|Босанску Крајину]], тачније у [[Бања Лука|Бању Луку]], представља успостављање живе трговине у [[Сплит]]у и око њега и даље према унутрашњости, што индиректно упућује на могућност спорадичног а касније и групног доласка Јевреја трговаца у Босанску Крајину, за вријеме краља [[Стефан Твртко I Котроманић|Стефана Твртка I]] из правца млетачке [[Венеција|Венеције]], а из правца [[Шпанија|Шпаније]] након егзодуса, с тим што се у оба случаја њихов долазак одвија преко Анконе и Венеције с једне, те Дубровника, Сплита, а касније и Шибеника и Задра с друге стране.{{sfn|Данон|2010|p=18}}
 
О јачини и сложености трговачких веза [[Босна|Босне]] тога времена говори један списак грађана рударског мјеста [[Сребреница|Сребренице]], из Архива града Дубровника из [[15. век|15. вијека]], који, уз спомињање извјесног Јеврејина Рајка де Исака, упућује на то да су [[Јевреји]] већ тада били распрострањени у [[Босна|Босни]] као представници великих дубровачких трговачких кућа у готово свим већим рударским мјестима [[Босански санџак|Босанског санџака]]. Аналогно овоме је откриће јеврејског надгробног споменика из [[17. век|17. вијека]] у близини Бањалучког санџака, тачније у [[Дервента|Дервентском]] округу и стећка из Великог [[Прњавор (град)|Прњавора]], који упућује на то да се ради о млетачком Јеврејину трговцу. Све су ове тврдње о присуству једног броја Јевреја трговаца у и око [[Бања Лука|Бање Луке]] крајем [[16. век|16. вијека]] засноване на многим чињеницама које налазе своје индикативно упориште у историјским архивама градова [[Дубровник]]а и [[Сплит]]а.{{sfn|Данон|2010|p=20}} Користећи архивску грађу града Дубровника за приказ привредних прилика у Бањој Луци током [[16. век|16. вијека]], [[Богумил Храбак]] је написао: „Појединачно било је у Бањој Луци од 80-тих година [[16. век|16. вијека]] стално насељених Јевреја трговаца, а вјероватно и љекара. Ипак Јевреји нису толико карактеристични за бањалучку чаршију колико за сарајевску“. [[Богумил Храбак]] надаље спомиње имена двојице јеврејских трговаца из Бање Луке, неког Јусуфа (највероватније Јозефа) и Баруха. Храбак наводи да су неки Јевреји крајем [[16. век|16. вијека]] дошли у [[Бања Лука|Бању Луку]] из [[Сплит]]а и да је један Јеврејин љекар у поменутом периоду упућен из [[Дубровник]]а и да је у граду на Врбасу окончао свој живот. И. Педерин у једном свом раду наводи да је „генерални провидур Далмације Францесцо Зен [[1633]]. године послао свог поклисара Јозефа Пенсу босанском паши у [[Бања Лука|Бању Луку]] ради успоставе ширих трговачких веза са сплитском луком и лазаретом и евентуалним отварањем намјенског представништва у [[Бања Лука|Бањој Луци]].{{sfn|Јеврејски алманах|2000|p=15-20}} Сви ови наводи из докумената архива у [[Бања Лука|Бањој Луци]], [[Сплит]]у и [[Дубровник]]у пружају јако добар увид у организацију транзитне трговине и сложене трговачке мреже распрострањене дуж путева и раскрсница између [[Солун]]а, [[Цариград]]а, [[Сарајево|Сарајева]], [[Бања Лука|Бање Луке]], [[Сплит]]а и [[Венеција|Венеције]] и градова сјеверне [[Европа|Европе]]. Интересантно је у вези с тим напоменути да код многих историчара постоје подијељена мишљења о доласку, боравку и правцу кретања сефардских Јевреја на територији данашње [[Република Српска|Републике Српске]] након егзодуса са [[Пиринејско полуострво|Пиринејског полуострва]]. Чини нам се да, што се тиче доласка [[Јевреји|Јевреја]] у [[Бања Лука|Бању Луку]], обе теорије могу бити прихваћене, с тим што је долазак Јевреја у Бању Луку у мањем броју на прелазу [[16. век|16.]] у [[17. век|17. вијек]] везан за развој трговине преко [[Сплит]]а и [[Дубровник]]а, а већи број је везан за слабљење лучке трговине због пада [[Венеција|Венеције]] [[1797]]. године, што почетком [[19. век|19. вијека]] доводи до већег исељавања [[Јевреји|Јевреја]] из [[Далмација|далматинских]] градова према територији данашње [[Република Српска|Републике Српске]].{{sfn|Данон|2010|p=15}} Масовнији долазак сефардских [[Јевреји|Јевреја]] у [[Бања Лука|Бању Луку]] почетком [[19. век|19. вијека]] из правца [[Сарајево|Сарајева]], [[Скопље|Скопља]] и [[Битољ]]а је везан за постеманципациони период [[Јевреји|Јевреја]] на овим просторима након доношења фермана султана [[Абдулмеџид I|Абдул Меџида]] [[1840]]. године, којим су призната грађанска права и Јеврејима и хришћанима, уз могућност подизања вјерских објеката, синагога и цркава, те отварање основних и средњих школа на постојећим језицима.{{sfn|Историјски зборник|1980|p=-}}
 
== Види још ==
{{refbegin|2}}
* [[Јевреји]]
* [[Јевреји у Србији]]
* [[Срби у Израелу]]
* [[Мањински језици у Републици Српској]]
{{refend}}
 
== Напомене ==
{{refbegin|2}}
{{напомене}}
{{refend}}
 
== Референце ==
{{refbegin|2}}
{{reflist|30em}}
{{refend}}
 
== Литература ==
 
== Спољашње везе ==
{{refbegin|2}}
 
{{Етничке групе Републике Српске}}
{{Јеврејска дијаспора}}
{{refend}}
 
[[Категорија:Етничке групе Републике Српске]]

Мени за навигацију