Деса — разлика између измена

Деса
Деса
Лични подаци
Место рођења	Србија
Датум смрти	око 1166.
Место смрти	Србија
Династија	Вукановићи
Период	око 1161 — 1165.
Претходник	Урош II Првослав
Наследник	Тихомир Завидовић

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 13. децембар 2013. у 06:38

Деса Вукановић је био српски жупан у периоду од око 1161. до 1165. године. Током своје владавине био је у савезу са Мађарима и у сукобу са Урошем II и Манојлом I Комнином.

Након Белошеве краткотрајне владавине у Рашкој, великожупански престо је преузео његов најмлађи брат Деса.

Он је био формално вазал Византије. Деса је у тешким условима потпуне доминације византијске силе по читавом Балканском полуострву, покушао да настави политику својих претходника, Уроша I и Уроша II Примислава, и да успостави шире везе са потенцијалним савезницима у Европи.

Прве дипломатске мисије је начинио брачном понудом. Своју најстарију кћер је удао за кнеза Леонарда Осорског, сина венецијанског дужда Витала II Микијелија. Десини посланици се налазе у далекој Немачкој, где такође покушавају да успоставе савез путем женидбе друге Десине ћерке за немачког маркгрофа, што је изазвало бес византијског цара Манојла Комнина.

Поред ових дипломатских мисија, Деса постиже изузетне успехе у односу на Дукљу. У Летопису попа Дукљанина се наводи да се да су се стари непријатељи подигли против кнеза Радослава и његове браће Јована и Владимира, штићеника цара Манојла. Они позивају великог жупана Десу и предају му Зету и Требиње(Травунију) на власт.

Непријатељство између цара Манојла и жупана Десе кулминира након Десиног заузећа области Дендра, коју је по споразуму требао да преда Византији, али је одбио. Цар Манојло га због неверства, чим је завршио борбу са Мађарима (Угрима), са јаком војском напао и заробио код Ниша 1165. То се десило онда када су на Десу посумњали византинци да сарађује са Западом, а нарочито са Угарском. У таквој ситуацији Деса је позвао угарске посланике да дођу на састанак са Царем да би исказали лојалност Деси само према Византији, а не и према Угарској. У целој расправи, један од угарских посланика је ословио Десу са „наш господар“, што је навело Византинце да посумњају у Десину лојалност. Војници су заробили Десу и послали га у Цариград где је био једно време заточен. Тако је Деса изгубио положај великог жупана Рашке, а цар Манојло је за новог жупана поставио жупана из споредне породичне гране-Тихомира, Немањиног старијег брата.

Последњи боравак Десе је био у околини Требиња. Према Мавру Орбинију, он је умро највероватније почетком 1166. године. Сахрањен је у цркви св. Петра у Требињском пољу (седам километара југоисточно), чији се остаци и данас могу видети.

Након археолошког ископавања, пронађен је један ктиторски гроб, који је највероватније био Десин гроб.

Литература

Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.

@@ Ред 25: / Ред 25: @@
 '''Деса Вукановић''' је био [[Срби|српски]] [[жупан]] у периоду од око [[1161]]. до [[1165]]. године. Током своје владавине био је у савезу са [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Мађарима]] и у сукобу са [[Урош II Примислав|Урошем II]] и [[Манојло I Комнин|Манојлом I Комнином]].
-Након [[Белош Вукановић|Белош]]еве краткотрајне владавине у [[Рашка|Рашкој]], великожупански престо је преузео његов најмлађи брат Деса.
+Након [[Белош Вукановић|Белошеве]] краткотрајне владавине у [[Рашка|Рашкој]], великожупански престо је преузео његов најмлађи брат Деса.
 Он је био формално [[вазал]] [[Византијско царство|Византије]]. Деса је у тешким условима потпуне доминације византијске силе по читавом [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], покушао да настави политику својих претходника, [[Урош I Вукановић|Уроша I]] и [[Урош II Примислав|Уроша II Примислава]], и да успостави шире везе са потенцијалним савезницима у Европи.
@@ Ред 32: / Ред 32: @@
 Поред ових дипломатских мисија, Деса постиже изузетне успехе у односу на [[Дукља|Дукљу]].
-У [[Летопис Попа Дукљанина|Летопису попа Дукљанина]] се наводи да се да су се стари непријатељи подигли против кнеза [[Радослав Градишнић|Радослав]]а и његове браће Јована и Владимира, штићеника цара Манојла. Они позивају великог жупана Десу и предају му [[Зета (држава)|Зету]] и [[Требиње]]([[Травунија|Травунију]]) на власт.
+У [[Летопис Попа Дукљанина|Летопису попа Дукљанина]] се наводи да се да су се стари непријатељи подигли против кнеза [[Радослав Градишнић|Радослава]] и његове браће Јована и Владимира, штићеника цара Манојла. Они позивају великог жупана Десу и предају му [[Зета (држава)|Зету]] и [[Требиње]]([[Травунија|Травунију]]) на власт.
-Непријатељство између цара Манојла и жупана Десе кулминира након Десиног заузећа области Дендра, коју је по споразуму требао да преда Византији, али је одбио. Цар Манојло га због неверства, чим је завршио борбу са Мађарима (Угрима), са јаком војском напао и заробио код [[Ниш]]а [[1165]]. То се десило онда када су на Десу посумњали византинци да сарађује са Западом, а нарочито са [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарском]]. У таквој ситуацији Деса је позвао угарске посланике да дођу на састанак са Царем да би исказали лојалност Деси само према Византији, а не и према Угарској. У целој расправи, један од угарских посланика је ословио Десу са „наш господар“, што је навело Византинце да посумњају у Десину лојалност. Војници су заробили Десу и послали га у [[Византијски Цариград|Цариград]] где је био једно време заточен. Тако је Деса изгубио положај [[велики жупан|великог жупана]] [[Рашка|Рашке]], а цар Манојло је за новог жупана поставио жупана из споредне породичне гране-[[Тихомир Завидовић|Тихомир]]а, [[Стефан Немања|Немањиног]] старијег брата.
+Непријатељство између цара Манојла и жупана Десе кулминира након Десиног заузећа области Дендра, коју је по споразуму требао да преда Византији, али је одбио. Цар Манојло га због неверства, чим је завршио борбу са Мађарима (Угрима), са јаком војском напао и заробио код [[Ниш]]а [[1165]]. То се десило онда када су на Десу посумњали византинци да сарађује са Западом, а нарочито са [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарском]]. У таквој ситуацији Деса је позвао угарске посланике да дођу на састанак са Царем да би исказали лојалност Деси само према Византији, а не и према Угарској. У целој расправи, један од угарских посланика је ословио Десу са „наш господар“, што је навело Византинце да посумњају у Десину лојалност. Војници су заробили Десу и послали га у [[Византијски Цариград|Цариград]] где је био једно време заточен. Тако је Деса изгубио положај [[велики жупан|великог жупана]] [[Рашка|Рашке]], а цар Манојло је за новог жупана поставио жупана из споредне породичне гране-[[Тихомир Завидовић|Тихомира]], [[Стефан Немања|Немањиног]] старијег брата.
 Последњи боравак Десе је био у околини [[Требиње|Требиња]]. Према [[Мавро Орбин|Мавру Орбинију]], он је умро највероватније почетком [[1166]]. године. Сахрањен је у цркви св. Петра у [[Требињско поље|Требињском пољу]] (седам километара југоисточно), чији се остаци и данас могу видети.
@@ Ред 41: / Ред 41: @@
 == Литература ==
-* {{Cite book|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id= | ref = harv}}
+* {{Cite book |ref= harv|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id= }}
 {{Српски владари}}