Еминем

С Википедије, слободне енциклопедије
Еминем
Еминем на концерту у Вашингтону 2014. године
Име по рођењуМаршал Брус Метерс III
Друга именаДабл Ем
Ем-ен-Ем
Слим Шејди
Датум рођења(1972-10-17)17. октобар 1972.(51 год.)
Место рођењаСент Џозеф (Мисури)
 САД
ПребивалиштеРочестер Хилс (Мичиген, САД)
Занимање
  • музичар
  • продуцент
  • текстописац
  • глумац
Активни периодод 1988. године
Нето вредност230 мил. $[1]
СупружникКимберли Скот
(в. 1999 —  р. 2001)

(в. 2006 —  р. 2006)
Деца3
Музичка каријера
Жанрхип хоп
Инструменти
Издавачке кућеАфтермат ентертејмент
Шејди рекордс
Интерскоуп рекордс
Басминт рекордс
Мешин дак рекордс
Веб ентертејнмент
Веб-сајт
Потпис

Маршал Брус Метерс III (енгл. Marshall Bruce Mathers III; Сент Џозеф, 17. октобар 1972),[2] познатији под уметничким именом Еминем (често стилизовано као EMINƎM), амерички је репер, текстописац, музички продуцент и глумац. Заслужан је за популарност хип хопа у Средњој Америци, а Еминемов глобални успех и признати радови сматрају се заслужним за нестанак расне баријере и почетак прихватања белих репера у забавној музици. Иако га је велики део рада током почетка 2000-их учинио изузетно контроверзним, постао је представник америчке потлачене класе и одражавао гледишта дела генерације Y. Инспирисао је многе уметнике, разних жанрова; често је цитиран као један од највећих репера свих времена.

Поред соло каријере, члан је детроитске групе Д12 (Дерти дозен / Ди твелв / Детроит твелв), као и једног од бољих хип хоп дуа Бед митс Евил (са Ројсом да фајв-најном). Еминем је продао највише дела као музички уметник 21. века. Магазин Ролинг стоун му је дао титулу „краља хип хопа” и рангирао га на 83. позицију листе 100 највећих уметника свих времена. Продао је више од 220 милиона албума широм света, што га чини другиме ’најпродаванијиме’ мушкиме уметником у историји музичке индустрије. Еминем је и успешан по продаји као уметник кад се говори о дигиталном тиражу: продао је скоро 50 милиона албума и преко 30 милиона синглова широм света.

Након деби албума Infinite (1996), Еминем је брзо стекао популарност 1999. године својим другим албумом — The Slim Shady LP, који је освојио награду Греми за најбољи реп албум. Наредни албум, The Marshall Mathers LP, постао је најбрже продаван албум у историји Сједињених Америчких Држава. То је Еминему донело још већу популарност, укључујући и подршку продуцентске куће Шејди рекордс, која је обзнанила пројекат групе Д12 на сцени. Албуми The Marshall Mathers LP (2000) и The Eminem Show (2002) ’дијамантски’ су сертификовани у САД по продаји. Оба албума су освајањем Гремија донела Еминему постављање рекорда за три узастопне награде у истој категорији. Сви ови успеси су били праћени албумом Encore (2004), веома критички настројеном и комерцијалном албуму. Еминем је отишао на паузу 2005. године, након отказивања распродате европске турнеје. Затим је, након паузе, 2009. године издао Relapse и 2010. Recovery (који је добио награду за најпродаванији албум 2010. године широм света). Такође је добио Греми и за албуме Relapse и Recovery. Еминемови албуми The Marshall Mathers LP и The Eminem Show налазе се на самом врху у категорији најпродаванијих албума у првој недељи објављивања. Његов осми студијски албум, The Marshall Mathers LP 2, изашао је 2013. године и освојио два Гремија, укључујући онај у категорији за најбољи реп албум (Еминем држи рекорд са највише победа у овој категорији), што му је укупно 15. Греми у каријери.[3]

The Marshall Mathers LP и његов трећи албум, The Eminem Show, такође су освојили награду Греми, а Еминем постаје први уметник који је успео да освоји награду за најбољи реп албум са три узастопна албума. Такође је освојио награду и 2010. године за албум Relapse и тако заокружио број Гремија на 11 у дотадашњој каријери. Године 2002. осваја Оскар за најбољу оригиналну песму (за Lose Yourself, из филма 8 миља у којем је играо главну улогу). Lose Yourself је песма која је највише времена провела као прворангирана међу хип хоп песмама. Еминем је потом, након турнеје из 2005. године, направио паузу; у овом периоду је имао здравствених проблема, зависност. Први албум након онога из 2004. године, Encore, издат је 15. маја 2009. под називом Relapse. Еминем је најбоље продавани уметник по америчком систему за праћење Нилсен саундскен; продао је преко 155 милиона албума у свету и тиме се уврстио међу уметнике са најбоље продаваним албумима.

Рангиран је на 82. месту Ролинг стоунове листе 100 најпознатијих уметника свих времена. Магазин Вајб га је назвао „најбољим репером свих времена”. Укључујући и допринос у бенду Д12, Еминем је постигао 9 првих позиција на Billboard Top 200 листи, две као члан поменутога бенда и седам као соло извођач. Успео је да рангира својих 12 синглова на прво место на сцени у државама широм света. У децембру 2009. године, Еминема је лист Билборд;Bilbord прозвао „извођачем деценије”. Његови албуми The Eminem Show, The Marshall Mathers LP и Encore (по реду) заузели су треће, седмо и 40. место међу најбољим албумима у периоду од 2000. до 2009. године, по писању магазина Билборд. Према овоме магазину, Еминем је издао два албума од пет најпродаванијих у првој деценији 21. века. У Уједињеноме Краљевству је продао више од 12,5 милиона албума.

Еминем је у својој каријери имао и друге подухвате, укључујући и оснивање сопствене издавачке куће Шејди рекордс са менаџером Полом Розенбергом. Такође има и свој канал, Шејд 45, на радију Сиријус XM. У новембру 2002. године, Еминем је глумио у музичкој драми 8 миља. Прославио се и као добитник Оскара у категорији за најбољу оригиналну песму за филм (песма Lose Yourself), те тако постао први реп уметник који је освојио ову награду.[4] Такође је играо камео улоге у филмовима Прање (2001), Смешни људи (2009) и Интервју (2014), као и у телевизијској серији Свита (гостујућа улога 2010. године у 10. епизоди сезоне VII, Lose Yourself).

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

1972—1991: Детињство[уреди | уреди извор]

Еминем је живео у улици Eight Mile Road града Детроита

Еминем је рођен као Маршал Брус Метерс III у Сент Џозефу (Мисури, САД),[2] као син Деборе Реј „Деби” Нелсон-Метерс (раније Нелсон-Бригс; рођена 6. јануара 1955)[5][6][7] и Маршала Бруса Метерса мл. (познат као Брус; 30. јун 1950 — 27. јун 2019).[7][8] Води порекло од мешавине шкотских, енглеских, немачких, швајцарских и пољских предака. Сиромашна самохрана мајка га је одгојила као сина јединца, пошто је отац напустио породицу пре Еминемовог другог рођендана и никад га више није контактирао. До своје 12 године, Маршал и његова мајка су променили више градова у држави Мисури (укључујући и Сент Џозеф, Савану и Канзас Сити) пре него што су се настанили у предграђу ДетроитаВорену (Мичиген).[9][10]

Еминем потиче из породице која се у САД доселила из Енглеске, Немачке/Швајцарске, односно Шкотске. Деби је имала 14 година када је срела 18-годишњег Бруса. Када је имала 17 година, умало је умрла током 73-часовне операције при рођењу свог сина.[11] Маршалови родитељи су били у бенду по имену Деди ворбакси и свирали су у Рамади (на граници ДакотаМонтана), пре него што су се њихови односи погоршали. Брус је убрзо напустио породицу и преселио се у Калифорнију;[12] касније је добио још два детета, Мајкла и Сару (рођена око 1982).[13] Деби је касније имала сина по имену Нејтан „Нејт” Кејн Самара (рођен 3. фебруара 1986).[7] Током детињства, Еминем и Деби су се стално селили између Мисурија и Мичигена; ретко су боравили у једној кући више од годину дана. У Мисурију су живели у различитим градовима, а у Ворен — предграђе Детроита — настанили су се када је Маршал имао 11 година.[9][10]

Као тинејџер, Маршал је писао писма свом биолошком оцу Брусу; према Деби, сва су дошла назад са ознаком „вратити пошиљаоцу”.[12] Пријатељи и породица тврде да је Маршал имао срећно детињство, али помало усамљено. Често је био злостављан. Један прогонитељ, Деанџело Бејли, Маршалу је нанео теже повреде главе (што се помиње у његовој песми Brain Damage); након овога, Деби је 1982. године поднела тужбу против школе (случај је одбачен наредне године).[11] Са мајком Деби је живео у једној од три белачке куће у њиховом блоку, где су га млађи црнци претукли неколико пута.[12] Као дете је био заинтересован за приповедање, желећи да постане цртач стрипа.[14] Међутим, након набавке копије албума групе Бисти бојси, Маршал је постао заинтересован за хип хоп. Еминем је прву реп песму (Reckless, feat. Ајс-Ти) чуо на албуму Breakin', који му је поклонио Дебин полубрат Рони Полкингхорн (који му је касније постао музички менаџер). Када је Полкингхорн починио самоубиство године 1991, Еминем је престао да прича неколико дана и доживео је психички слом; није имао снаге да му дође на сахрану...[12] Данас Еминем има истетовирано „Ronnie R.I.P.” на горњем делу леве руке.[12][15]

Еминемов живот у дому у којем је одрастао био је ретко стабилан; често је улазио у сукобе с мајком, коју је социјални радник описао као „веома сумњичаву, готово параноидну личност”. Када јој је син постао познат, Деби није била импресионирана коментарима да је мање него идеална мајка, тврдећи да је Маршалу пружила сигурност и да је одговорна за његов успех. Деби је 1987. године дозволила да бегунац Кимберли Ен „Ким” Скот остане у њиховој кући; неколико година после, Еминем је почео да улази у и раскида везе са Скотовом.[11] Након што је провео три године похађајући девети разред, због изостајања и лоших оцена,[16] са 17 година је напустио Средњу школу „Линколн” у Мичигену. Иако га је занимао енглески језик, никада није истраживао литературу (више је био за стрипове) и није волео математику и друштвене науке.[17] Еминем је радио на неколико послова да би помогао мајци да плати рачуне, касније тврдећи да га је често избацивала из куће без обзира на ово. Када би га напустила да би играла бинго, он је слушао гласан стерео и писао песме.[12]

Са 14 година Еминем је почео да репује са средњошколским пријатељем Мајком Рубијем; одабрали су да наступају под псеудонимом „Маникс” (енгл. Manix) односно „Ем-ен-Ем” (енгл. M&M), од чега је касније настало „Еминем” (енгл. Eminem).[2][11] Када су као Ем-ен-Ем приступили групи Басминт продакшонс, издали су први ЕПSteppin' Onto The Scene. Касније су променили име у Soul Intent и око 1995. издали свој први сингл — Fuckin' Backstabber у продукцији Мешин дак рекордса. Еминем је кришом улазио у суседну Средњу школу „Озборн” и са пријатељем и репером-другаром Пруфом за време ручка одржавао фристајл реп бетлове.[18] Суботом су одлазили на опен мик такмичења у Хип хоп шоу на Вест 7 мајлу, место које се сматрало нултом тачком детроитске реп сцене.[12] Мучећи се да успе у индустрији у којој преовлађују црнци, Еминем је стекао поштовање андерграунд хип хоп публике.[2][3][19] Када је писао стихове, желео је да му се римује већина речи; писао је дуге речи или фразе на папиру, а испод комбиновао риме за сваки слог.[17] Иако речи иначе нису имале смисла, понављање је Еминему помогло да увежба мелодију и риме.[17]

1992—1999: Почеци, Infinite, породични проблеми, The Slim Shady LP и успостављање[уреди | уреди извор]

Еминем на позорници у белој мајици кратких рукава
Еминем у Немачкој (1999)

Како је репутација Еминема расла, тражило га је неколико реп група; прва је била Њу џекси. Након што су се распали он је прешао у Соул интент, који је издао сингл на свом ЕП-у Soul Intent уз фит Пруфа.[2] Еминем и Пруф су се потом удружили са још четири репера и основали Д12 (Дерти дозен/Детроит твелв , енгл. The Dirty Dozen/Детроит тwелве), чији је први албум Devil's Night изашао 2001. године.[12] Еминем је први пут направио законски прекршај као 20-годишњак, када је ухапшен за суделовање у ’драјвбај’ пуцњави са пиштољем за пејнтбол. Случај је одбачен јер се жртва није појавила на суђењу.[11]

Метерс је 1992. године потписао уговор са продукцијском кућом FBT продакшонс, коју су водили браћа Џеф и Марк Бас. Метерс је такође одређено време хонорарно радио као кувар и перач посуђа у ресторану „Гилбертс лоџ” у Сент Клер Шорсу.[20] Године 1996, снимио је албум Infinite у студију Басминт, који је био у власништву браће Бас; албум је издат под њиховим независним именом Веб ентертејнмент.[21] Албум је био комерцијални промашај након изласка.[22] Еминем је касније изјавио: „Очигледно сам био млад и под утицајем разних уметника, па сам добио мноштво коментара да звучим као Нас и Аз. Infinite је покушај да схватим какав мој стил репа треба да буде, како желим да звучим преко микрофона и како представљам себе. То је био покусни пројекат. Имам осећај да је Infinite био само демо који смо мало више погурали.” Једна од тема упакованих у Infinte је била његова борба за подизање новорођене ћерке Хејли Џејд Скот Метерс у сиромашним условима, као и борба да постане богат.[23] У раној каријери, Еминем је сарађивао са детроитским ем-сијем Ројсом да фајв-најном, у бенду под именом Бед митс Ивил. Након издавања албума Infinite, Еминемова борба са дрогом и алкохолом је кулминирала, те је довела до безуспешног покушаја самоубиства.[2]

Еминем је The Slim Shady LP објавио фебруара 1999. године и овај албум је постао један од најпопуларнијих у овој години, достигавши 3× платинасти тираж до краја године.[24] Са овим албумом популарност је расла и у контроверзним текстовима. По издавању The Slim Shady EP, Метерс је био оптужен да копира стил андерграунд репера Кејџа.[25][26] У току промоције ЕП-а, Метерс је пришао члану групе Инсејн клаун поси, Џозефу Брусу; предао му је летак на којем је писало да ће група учествовати на промотивној журци ЕП-а. Брус је одбио да се појави, зато што га Маршал није претходно питао за допуштење да се име њихове групе нађе у промоцији. Пошто је Брусово одбијање примио као личну увреду, касније их је нападао у интервјуима које је давао за радио-станице.

Еминем (лево) у Арени ARCO на турнеји „Up in Smoke” (јун 2000)

Џими Ивин, оснивач Интерскоуп рекордса, захтевао је Еминемов демо снимак након што је овај освојио друго место на реп олимпијади одржаној 1997. године. Еминем је такође освојио и признање Wake Up Show's Freestyle Performer Of The Year, што му је помогло да дође до уговора за плочу. Ивин је пустио снимак продуценту Доктору Дреу, оснивачу Афтермат ентертејнмента. Њих двојица су почели са снимањем музике за Еминемов надолазећи пројекат, The Slim Shady LP; Еминем је био извођач-гост на албуму Кид Рока, Devil Without a Cause. Хип хоп магазин Сорс у марту 1998. године, у делу Unsigned Hype, објавио је чланак о Еминему.[12][27][28][29]

По писању магазина Билборд, у овом тренутку живота Еминем је схватио да је музика једини излаз из несрећног живота. Након потписивања уговора са Афтермат ентертејнментом односно Интерскоуп рекордсом 1998. године, Еминем је издао свој први велики студијски албум, The Slim Shady LP, који је већином био заснован на продукцији Доктора Дреа; годину дана касније, 1999. године, Билборд је похвалио албум као „лирички испред свих осталих”. Албум је постао један од најпопуларнијих у 1999. години и постао 3× платинасти до краја године.[24] Са популарношћу албума, у јавност су дошли и контроверзни текстови песама. У песми 97 Bonnie and Clyde, он описује пут са својом ћерком, где се решава тела своје супруге. Једна друга песма, Guilty Conscience, завршава се охрабривањем човека да убије своју жену и њеног љубавника. Guilty Conscience је обележио почетак пријатељства и музичку повезаност Еминема и Доктора Дреа. Двојица уметника ће и касније сарађивати у стварању хит песама, укључујући Forgot Abouth Dre и What's the Difference са Дреовог албума из 2001, Bitch Please II са The Marshal Mathers LP, Say Wath You Say са The Eminem Show, Encore / Curtains Down са Encore и Old Time's Sake и Crack a Bottle са албума Relapse. Доктор Дре се појављивао на сваком Еминемовом студијском албуму под псеудонимом „Афтермат” (енгл. Aftermath). Албум The Slim Shady LP je dobio 4× platinaste nagrade od Asocijacije američke muzičke industrije (engl. Recording Industry Association of America, RIAA).[30][31]

2000—2002: The Marshall Mathers LP, сукоби око текстова и The Eminem Show[уреди | уреди извор]

Датотека:Eminem at Voodoo 2000.jpg
Еминем и Пруф на Вуду експиријенсу (октобар 2000)

The Marshall Mathers LP је изашао у мају 2000. године. Продат је у 1,76 милиона примерака у првој недељи; тиме је оборио рекорд Снуп Договог првенца Doggystyle као најбрже продаван хип хоп албум, али и рекорд првенца Бритни Спирс ...Baby One More Time као најбрже продаван сингл албум у историји Сједињених Америчких Држава.[32][33] Први објављени сингл са албума, The Real Slim Shady, имао је успеха на сцени и створио је контроверзу због увреда на рачун познатих личности; између осталог, у песми се каже и да је Кристина Агилера оралним сексом задовољила Фреда Дерста и Карсона Дејлија.[34] У другом синглу, The Way I Am, он открива својим фановима притисак од стране продуцентске куће на пробијање песме My Name Is и продају више плоча. Иако је Еминем у споту за My Name Is извршио пародију на ексцентричног рокера Мерилина Менсона, уметници су наводно у добрим односима. Менсон се помиње у песми The Way I Am, појавио се у музичком споту за исту и на концерту извео лајв ремикс за песму The Way I Am са Еминемом.[35] На трећем синглу Stan (који садржи делове Дајдоове песме Thank You), Еминем покушава да се избори са новонасталом славом, певајући о поремећеном фану који убија себе и своју трудну девојку, слично као и у песми 97 Bonnie & Clyde са албума The Slim Shady LP.[3] У споту за песму Stan, Еминем је приказан како пише левом руком, што је прекинуло препуцавање фанова о томе која му је рука доминантнија. Магазин Кју је песму Stan назвао трећом најбољом реп песмом свих времена,[36] а заузела је десето место на сличном рангирању сајта Top40-Charts.com.[37] Након што је постала јако призната, песма је стављена на 290. место Ролинг стоунове листе 500 Greatest Songs of All Time (500 најбољих песама свих времена).[38] Јула 2000, Еминем је постао први белац који се појавио на насловној страници магазина Сорс.[27] Албум The Marshall Mathers LP je u martu 2011. dobio ’dijamantski’ sertifikat od RIAA-е, а продало се 32 милиона копија широм света.[39]

Еминем је 2001. наступио са Елтоном Џоном на 43. додели награде Греми,[40] а Геј и лезбијска алијанса против клевете (енгл. Gay & Lesbian Alliance Against Defamation, GLAAD) — организација која је сматрала Еминемове текстове хомофобичнима — осудила је Елтонов наступ са Еминемом.[41] Магазин Ентертејнмент викли је уврстио је песму на ’бест-оф’ листу на крају деценије, са следећим коментаром: „То је био глас који је чуо цео свет. Еминем, под притиском оптужби за хомофобичне текстове, дели бину са геј иконом и изводи Stan у наступу који ће бити незабораван у сваком погледу.”[42] На дан церемоније, 21. фебруара, GLAAD је одржао протест испред лосанђелеског Стејплс центра, дворане у којој се одржавала додела Гремија.[43] Музичке турнеје на којима је Еминем учествовао 2001. године укључују „Up in Smoke” (са реперима Доктором Дреом, Снуп Догом, Егзибитом и Ајс Кјубом)[44] и „Family Values” (са бендом Лимп Бизкит),[45] као и „Anger Management” (са Папа роучом, Лудакрисом и Егзибитом).

Еминемов трећи велики албум је The Eminem Show. Објавио га је маја 2002. године и добио још један хит албум који се нашао на првом месту најбољих листа на свету, са продајом од око 1,332 милиона примерака у првој недељи.[24] Албум је на сцену донео сингл Without Me, у којем се износе увредљиви коментари на рачун бој бендова и неких појединаца, између осталог и Лимп Бизкита, Дика и Лин Чејни, Мобија и др. The Eminem Show, по критеријуму RIAA сертификован као ’дијамантски’, албум је који представља ефекте његовог успона у свет славних, однос са супругом и ћерком, те статус у хип хоп друштву. Такође су оптужбе у песмама биле упућене и на избацивача, кога је Еминем видео да се љуби с његовом женом 2000. године. Стивен Томас Ерелвајн из Олмјузика приметио је да је и поред очигледно присутног беса у пар песама, овај албум доста мање агресиван од The Marshall Mathers LP.[46] Међутим, Лео Брент Бозел III, који је раније критиковао The Marshall Mathers LP због исказане мржње према жени,[47] критиковао је The Eminem Show као албум са доста непристојних речи, наденувши Еминему надимак „Еминеф” због пречесте употребе енглеског вулгаризма motherfucker односно fuck на овом албуму.[48] The Eminem Show је био најпродаванији албум на свету за годину 2002.[49]

2003—2007: Encore, још сукоба око текстова и музичка пауза[уреди | уреди извор]

Еминем на позорници, са плавом косом и у оделу
На турнеји „Anger Manage­ment”, изводи Encore (авг. 2005)

Дана 8. децембра 2003. године, Тајна служба Сједињених Америчких Држава је признала да је очекивала да се Еминем кандидује за председника САД и изјавила како „испитује” наводе да је Еминем претио председнику САД.[50] Они су били забринути због његових речи из текста за песму We As Americans: „Је*еш новац / Не репујем за мртве председнике / Радије бих видео мртвог председника / Никада није било речено, али ја постављам преседан”. Песма We As Americans је касније објављена као бонус диск албума Encore.[51]

Encore је издат 2004. године и био је још један његов албум који је освајао најбоље листе широм света. Продаја овог албума је делимично вођена првим синглом Just Lose It, која садржи увредљиве речи и псовке за Мајкла Џексона. Дана 12. октобра 2004. године, недељу дана након објављивања сингла Just Lose It, Џексон је позвао лосанђелески радијски програм Стива Харвија како би изнео своје незадовољство видеом (који представља пародију Мајкла Џексона како присуствује парници за злостављање деце, те уграђује пластичну хирургију, као и инцидент паљења Мајклове косе током снимања рекламе за Пепси 1984. године). У песми Еминем каже следеће: „То није ударац на Мајкла / То је само метафора / Ја сам само психо”. Многи Џексонови пријатељи и присталице осудили су видео, укључујући Стивија Вондера (који је исти описао као „ударање човека који је пао” и „с*ање”)[52] и Стива Харвија (који је рекао: „Еминем је изгубио своју пропусницу за гето. Желимо пропусницу назад.”).[52] У овом споту Еминем је такође направио пародију на Пи-ви Хермана, Ем-си Хамера и Мадону током њене светске турнеје „Blond Ambition”.[53] „Вирд Ал” Јанковик, који је направио пародију на Еминемову песму Lose Yourself у забавном програму Couch Potato за свој албум из 2003. године под називом Poodle Hat, изјавио је за Чикаго сан-тајмс о Џексоновом протесту следеће: „Прошле године, Еминем ме присилио на заустављање продукције видеа за пародију Lose Yourself јер је некако мислио да би могла да наштети његовој слици или каријери. Тако да је иронија ове ситуације што Мајкл није киван на мене.”[54] Иако је телевизија Блек ентертејнмент престала да пушта видео-снимак, МТВ је објавио да ће наставити са емитовањем истог. Сорс је, преко главног извршног директора Рејмонда „Бензина” Скота, позвао на повлачење видеа, уклањање песме са албума и Еминемово јавно извињење Џексону.[55] Џексон и Сони су 2007. године купили Фејмоз мјузик од Вајакома, предавши му права на песме Еминема, Шакире, Бека и других.[56]

Упркос комичној теми водећег сингла, Encore је имао и озбиљније тематике, укључујући и антиратну нумеру Mosh. Ова песма је оштро критиковала Џорџа В. Буша и остале америчке председнике који су објављивали рат и бомбардовања широм света; на Буша се односио текст „Ово оружје за масовно уништење које зовемо нашим председником” и псовка „Је*еш Буша”.[57] Недељу дана пре председничке кампање у САД за 2004. Еминем је објавио видео за Mosh на интернету.[58] У видеу, Еминем окупља војску (укључујући репера Лојда Банкса) жртава Бушеве администрације и води их према Белој кући. Када уђу унутра, открива се да су регистровани да гласају; видео завршава са поруком „ГЛАСАЈ у уторак 2. новембра” (енгл. VOTE Tuesday November 2). Након поновног избора Буша, завршетак видеа је измењен; Еминем и протестанти врше инвазију Беле куће током одржавања председничког говора.[59]

Сингл Like Toy Soldiers има за тему уништење хип хоп културе и мржњу међу реперима. Албум је, дакле, сачињен мање-више од неких комичних или песама са политичким порукама, али и тужних песама. Вреди поменути Mockingbird, песму у којој се Маршал обраћа ћерки Хејли Џејд односно усвојеној ћерки Алејни и говори о тешком животу са својом породицом коју издржава у браку пуном несугласица са супругом Ким. Такође је била популарна песма Ass Like That, која представља шести и последњи сингл албума објављеног јуна 2005. (од када није издао ниједан студијски албум наредне четири године).

2008—2009: Повратак, Relapse и Refill[уреди | уреди извор]

Еминем на бини у белој мајици, сивој јакни и са бејзбол капом
Са Д12 (мај 2009)

Еминем се појавио на својој радио-станици „Шејд 45 Сиријус” септембра 2008. године, када је изјавио: „Управо сада се некако само концентришем на своје ствари, за [ово] сада и само избацивање нумера и продукцију мноштва ствари. Знате, што сам више окренут производњи више се чини да напредујем ’[зато] што почињем да улазим у шему ствари’.”[60] Интерскоуп је потврдио да је нови албум[61] Еминема заказан за излазак у пролеће 2009. године.[62] Децембра 2008. године, Еминем је пружио више информација о албуму, за који је претходно откривен назив — Relapse. Он је рекао: „Ја и Дре смо поново у лабораторији као у стара времена, човече. Дре ће завршити продукцију већине нумера на Relapse. Враћамо се својим старим несташним начинима [да правимо опет добру музику] ... нека за сада ово буде све.”[63]

Према саопштењу за штампу од 5. марта 2009. године,[64][65] Еминем је најавио излазак два нова албума ове године.[64][65] Relapse, који је први албум, објављен је 19. маја; његов први сингл и музички видео We Made You изашли су 7. априла.[64] Иако се Relapse није баш показао у продаји као претходни Еминемови албуми, ипак је био комерцијални успех са доста одличних критика, а представља и велики повратак репера у хип хоп свет. Relapse је назван једним од најбољих албума у 2009. години, а продат је у више од пет милиона копија широм света. Током доделе МТВ филмске награде 2009, Саша Барон Коен је покушао да се спусти у публику у костиму анђела; међутим, слетео је нагих ногу међуножјем у потрбушном положају испред Еминемове главе односно на његово лице, након чега је овај љутито напустио церемонију; три дана после, репер је рекао да је акробација била намерно приређена.[66] Дана 30. октобра, Еминем је наступио на фестивалу Вуду експиријенс у Њу Орлеансу као главна звезда, што је био његов први прави концерт — 2009. године.[67] Наступ је укључивао неколико нумера са албума Relapse, као и доста старијих хитова и наступ групе Д12. Еминем је 19. новембра на свом сајту најавио Relapse Refill за 21. децембар; ово је било реиздање албума Relapse, са још седам бонус нумера (укључујући Forever и Taking My Ball). Еминем је поводом изласка новог ЦД-а рекао:

Желим да испоручим више материјала својим обожаватељима ове године, као што сам и планирао. ... Надамо се да ће ове нумере са Refill ’држати’ фанове док не избацимо Relapse 2 следеће године. ... Нашао сам се поново са Дреом и затим још неколико продуцената, укључујући Џаст Блејза, те отишао у потпуно другом смеру због чега сам решио да кренем од нуле. Нове нумере су почеле да звуче веома другачије од нумера за које сам ја првобитно намеравао да се нађу на Relapse 2, али још увек желим да се остале ствари чују.[68]

Relapse је шести студијски албум извођача. Већ у првој недељи од изласка у продају, продато је око три милиона примерака. Овај албум је промовисао рехабилитациони центар „Попсомп Хилс”. Песме Déjà Vu и Beautiful је посветио „свом најбољем пријатељу који је убијен 11. априла 2006. године” (тј. себи); у Déjà Vu говори о свом предозирању метадоном 2007. године[69] и дрогирању током периода када је престао да се бави музиком,[70] када се довео у такво стање да га се чак и ћерка плашила.[71] Познатија песма са овог албума је и 3 a.m., у којој Еминем описује себе као серијског убицу током убилачког похода.[72][73]

Између овог и албума Encore издао је 6. децембра 2005. године свој први компилацијски албум, Curtain Call: The Hits, са највећим хитовима до тада снимљеним. Годину после је изашао Eminem Presents: The Re-Up, који је компилација најбољих песама разних извођача Шејди рекордса. Нешто после овога је издао албум Relapse 2: Refill.

2010—2011: Recovery и поновно окупљање Бед митс Ивила[уреди | уреди извор]

Дана 14. априла 2010. године Еминем је твитовао обожаватељима „Нема Relapse 2”. Иако су они који га прате помислили да неће бити његовог студијског албума, он је заправо променио наслов у Recovery и ово потврдио тако што је твитовао „RECOVERY” са линком до свог сајта. Еминем је затим изјавио:

Првобитно сам планирао да Relapse 2 изађе прошле године. Али пошто сам настављао са снимањем и радом са новим продуцентима, идеја о наставку за Relapse је почела да има све мање и мање смисла за мене, а и хтео сам да направим потпуно другачији албум. Музика на [албуму] Recovery испала је веома различита од [оне на албуму] Relapse, и мислим да заслужује свој засебан наслов.[74]

Његов седми студијски албум објављен је 18. јуна.[74] У САД Recovery је забележио тираж од 741.000 продатих копија у првој недељи, што га је рангирало на врх листе Billboard 200.[75][76] Ово је био шести узастопни Еминемов студијски албум на првом месту у САД, који је такође остварио међународни комерцијални успех и поставио рекорд као прворангирани албум у преко деведесет држава широм света. Recovery је остао на првом месту листе Billboard 200 пет узастопних недеља од укупно седам недеља колико је био на овој позицији поменуте листе.[77][78]

Билборд је објавио да ће Recovery бити најпродаванији албум 2010. године, што ће Еминема учинити првим уметником у историји Нилсен саундскена са два албума који су најпродаванији до краја године.[79] Recovery је најпродаванији дигитални албум у историји.[80] Први сингл са овог албума, Not Afraid, објављен је 29. априла и моментално се нашао на првом месту листе Billboard Hot 100; музички видео за ову песму је објављен 4. јуна.[81] Not Afraid је попраћен синглом Love the Way You Lie, који је дебитовао на другом месту пре него што се пробио на врх.[82] Иако је Love the Way You Lie био најпродаванији сингл 2010. године у Уједињеном Краљевству, није успео да се попне на прво место (ово је први пут да се ово десило у УК још од 1969).[83] Упркос критикама због недоследности, албум Recovery је добио позитивне оцене већине критичара. До 21. новембра 2010. године, у САД овај албум је продат у три милиона примерака.[84] Recovery је био најпродаванији албум на свету 2010. године и придружио се бестселер албуму The Eminem Show који је продат у 30 милиона копија широм света[39] и који је био најпродаванији 2002. године; овако је Еминем постао репер са два објављена албума који су најпродаванији до краја године широм света.[49][85] Албумом Recovery, Еминем је оборио и рекорд за два узастопна албума број један соло извођача у САД.[86]

Еминем и Ријана на бини испред три велика екрана
Дует Love the Way You Lie са Ријаном на партију Е3 2010

Еминем се појавио на додели награде BET 2010. године,[87] где је извео Not Afraid и Airplanes, Part II са Бобом и Кишом Коул. Касније исте године, наступао је на концерту Активижон Е3. Јуна 2010. године, Еминем и Џеј-Зи су најавили да ће наступати заједно у Детроиту и Њујорку, на концертима названим турнеја „Home & Home”. Прва два концерта су брзо распродата, због чега су одржане репризе оба концерта у истим градовима.[88] Такође, БЕТ је именовао Еминема за најбољег репера 21. века.[89] Еминем је 12. септембра 2010. године отворио церемонију доделе МТВ Видео музичких награда, изводећи Not Afraid и Love the Way You Lie са Ријаном која је певала рефрене.[90] Због успеха албума Recovery и турнеје „Home & Home”, Еминем је од МТВ-а добио признање Hottest MC in the Game за 2010. годину;[91] такође, онлајн магазин Хип хоп ди-екс га је прогласио ем-сијем године 2010.[92] Еминем и Ријана су поново сарађивали и снимили Love the Way You Lie (Part II), наставак њиховог популарног дуета. За разлику од првог дела, у другом је Ријана главни певач и песма се пева углавном из женске перспективе.[93] Децембра 2010. године, „Great Eminem Recovery” заузео је прво место на листи „Билбордових Топ 25 музичких момената 2010. године”.[94] Еминем се појавио и на додели награда Греми 13. фебруара 2011. године, када је извео Love the Way You Lie (Part II) (са Ријаном и Адамом Левином) и I Need a Doctor (са Доктором Дреом и Скајлар Греј).[95] Тог фебруара објављено је да ће Space Bound да буде четврти сингл албума Recovery, са музичким спотом за песму у којем глуми бивша порно звезда из САД Саша Греј;[96][97] дуго очекивани видео је објављен 24. јуна на iTunes стору.[98]

2012—2013: The Marshall Mathers LP 2[уреди | уреди извор]

Еминем је 24. маја 2012. године обзнанио да ради на свом следећем студијском албуму,[99] који би требало да буде пуштен у продају 2013. године.[100] Без икаквог наслова или датума објављивања албум се нашао на бројним листама најишчекиванијих албума у 2013. години (укључујући МТВ); магазин Комплекс га је рангирао на шесту позицију, а Икс-икс-ел на пету.[101]

Дана 11. фебруара 2013. године, Еминемов менаџер Пол Розенберг је најавио његов осми студијски албум, који ће бити објављен након Меморијалног дана те године. „У потпуности очекујемо излазак новог Еминемовог албума 2013. Радио је већ на њему неко време”, рекао је Розенберг. „Сигурно се може рећи да ће изаћи некад након Меморијалног дана, али нису тачно сигурни када. Имамо неке датуме резервисане за њега да наступа уживо у Европи у августу, тако да покушавамо да видимо шта се још поклапа.” Албум је остао ненасловљен.[102] Доктор Дре је 22. марта изјавио да ради са Еминемом на албуму и да је скоро готов;[103] Но Ај-Ди је потврђен као продуцент.[104]

Песма под називом Survival (feat. Лиз Родригез), настала у сарадњи са продуцентом Ди-џеј Калилом, премијерно је пуштена 14. августа 2013. године у мултиплејер трејлеру за видео игру Call of Duty: Ghosts. Према саопштењу за јавност, први сингл са Еминемовог осмог студијског албума требало је да буде ускоро објављен.[105][106][107] Током доделе награда МТВ VMA 2013. године, најављено је да ће се албум звати The Marshall Mathers LP 2 (наставак албума The Marshall Mathers LP) и да је планирано да буде пуштен у продају 5. новембра 2013. године.[108]

Еминем стоји у мајици кратких рукава, шорцу и бејзбол капи
На Лолапалузи у Чикагу (2014)

Сингл-првенац Berzerk је објављен 25. августа 2013. године и дебитовао је на 3. месту чарта Billboard Hot 100. Касније током исте године су откривена још два сингла: Rap God и The Monster (са Ријаном).

The Marshall Mathers LP 2 је изашао 5. новембра 2013. године, у продукцији Афтермат ентертејнмента, Шејди рекордса и Интерскоуп рекордса. Стандардна верзија садржи 16 нумера, док делукс издање садржи и други диск са још 5 додатних песама. MMLP2 је постао седми Еминемов албум који је дебитовао на првом месту Billboard 200 и био је други по продаји у првој недељи издања.[109][110] По објављивању албума, репер Еминем је постао први уметник још од Битлса са четири сингла у првих 20 на листи Billboard Hot 100.[111][112][113]

Еминемов осми студијски албум је изашао у новембру 2013. Најпознатије песме са овог албума су Rap God, Berzerk, Headlights и Survival. У једном делу песме Rap God Еминем изговара 116 речи у 15 секунди.

2014—2020: Shady XV, винилни бокс-сет, Southpaw; Revival, Kamikaze и Music to Be Murdered By[уреди | уреди извор]

Еминем на Концерту за јунаштво у Вашингтону (2014)

Јуна 2014. године, Еминем и његов менаџер Пол Розенберг почели су да користе хештег „#SHADYXV” на друштвеним мрежама, а репер је на наступу носио мајицу са текстом „SHADYXV”. Према саопштењу за јавност које је објављено на Еминемовом сајту 25. августа 2014. године, хештег је био име предстојеће компилације Шејди рекордса: Shady XV. Истог дана излази први сингл са албума (Guts Over Fear, feat. Сија Ферлер),[114] а списак песама које треба да се нађу на албуму објављен је 29. октобра.[115] Затим је Шејди рекордс објавио ’сајфер’ за промоцију албума, у којем је Еминем одрадио 7-минутни фристајл. Detroit Vs. Everybody (други сингл на албуму) са Еминемом, Деж Лоуф, Ројсом да фајв-најном, Денијем Брауном, Биг Шоном и Трик-Триком, објављен је 11. новембра 2014. године.[116] Shady XV је објављен 24. новембра, током недеље Црног петка;[117] садржи највеће хитове на једном диску, а на другом нове песме извођача Шејди рекордса као што су Д12, Слотерхаус, Бед митс Ивил и Јелавулф. Албум је дебитовао на трећем месту листе Billboard 200, са продајом у првој недељи од око 138.000 примерака само у Сједињеним Државама.[118]

Еминем је 12. марта 2015. године објавио сет од десет грамофонских плоча под називом The VINYL LPS односно The Official Eminem Box Set, са песмама из целе каријере (лимитирано издање; 26. марта је постао доступан широм света). Сет садржи седам од Еминемових осам студијских албума (сви осим албума Infinite), саундтрек филма 8 миља, компилацију Eminem Presents: The Re-Up, те колекцију највећих хитова Curtain Call: The Hits.[119] Јануара 2015, објављено је да ће Еминем да отпева део Тек Најнове песме Speedom (Worldwide Choppers 2).[120] Песма уз фит Криз Каликоа изашла је 20. априла. Еминем је такође певао део Јелавулфовог сингла Best Friend са албума Love Story.

2015
Музика инспирисана филмом Southpaw

Еминем је извршни продуцент saundtreka за спортско-драмски филм Левица (енгл. Southpaw), снимљен у Шејди рекордсу. Први сингл на овом албуму је добио назив Phenomenal и изашао је 2. јуна 2015. године.[121] Други сингл, назван Kings Never Die (feat. Гвен Стефани), објављен је 10. јула 2015. године на Еминемовом VEVO каналу на Јутјубу.[122] Еминем је био први кога је Зејн Лоу интервјуисала на станици Битс 1; интервју је 1. јула 2015. године стримован онлајн на радио-станици Битс 1.[123] Еминем се појавио у ’паблик аксес’ шоуу Only in Monroe, који се снима у Монроу (Мичиген), а интервјуисао га је водитељ-гост Стивен Колберт за епизоду која је емитована 1. јула 2015. године. Еминем је у епизоди певао делове песама Боба Сигера на инстистирање Колберта, а такође је кратко прокоментарисао и Southpaw.[124]

Еминем наступа уживо (2016)

Јуна 2015. откривено је да ће Еминем бити извршни продуцент и музички супервизор ТВ серије Motor City чија ће премиса да буде заснована на филму Нарк (енгл. Narc) из 2002. године.[125] Јуна 2016, Еминемов сингл Without Me са албума The Eminem Show нашао се на saundtreku филма Одред отписаних (енгл. Suicide Squad).[126] Септембра 2016, Еминем се појавио у песми Скајлар Греј по имену Kill For You, која се налази на њеном албуму Natural Causes.[127]

2016
Најава новог албума и Infinite (F.B.T. Remix)

Дана 19. октобра 2016. Еминем је објавио нову политичку хип хоп песму наслова Campaign Speech и објавио да ради на новом албуму.[128] Еминем 17. новембра 2016. објављује ремастеровану верзију песме Infinite на свом VEVO Јутјуб каналу.[129] Пет дана после објављује трејлер за 10-минутни кратки документарац насловљен Partners in Rhyme: The True Story of Infinite.[130]

2017—2018
Revival и Kamikaze

Фебруара 2017. Еминем је имао фит у песми No Favors са Биг Шоновог албума I Decided. У песми, Еминем назива новоизабраног председника САД Доналда Трампа „ку*ком”; такође репује и о конзервативној и политичкој коментаторки Ен Коултер (која је присталица Трампа). Коултерова је коментаришући текст песме окарактерисала Еминема као „идиота” и изјавила следеће: „Мислим да је несрећа да левица, из Берклија преко Еминема са овом његовом реп песмом, насиље против жена проглашава нормалним, као што је то Еминем урадио.”[131] Еминем је 10. новембра 2017. године објавио главну песму свог предстојећег албума — Walk on Water, коју изводи заједно са Бијонсе.[132] Еминем је на свом званичном Фејсбук и Твитер налогу потврдио да његов нови албум Revival излази 15. децембра 2017. године; на овом албуму нашли су се музичари као што су Фрешер, Бијонсе, Скајлар Греј, Екс амбасадорси, Ед Ширан, Алиша Киз, Кејлани и Пинк.[133] Дана 31. августа 2018. године, Еминем је објавио претходно ненајављен албум — свој десети студијски албум; носи назив Kamikaze и представља његов други студијски албум пуне дужине у последњих осам месеци.[134] Албум се нашао на врху листе Билборд 200, чиме је постао његов девети албум заредом који је ово остварио; продато је 434.000 примерака током прве седмице од изласка.[135]

2020
Music to Be Murdered By, Music to Be Murdered By - Side B

Дана 17. јануара 2020. године, Метерс је објавио још један претходно ненајављен албум Music to Be Murdered By. У овом албуму се као гости појављују Ројс да фајв-најн, Јанг Ем-Ај, Ку Тајп, Денаун, Вајт Голд, Ед Ширан, Ђус Ворлд, Скајлар Греј, Андерсон Пак, Дон Толајвер, Кxнг Крукд, Џоел Ортиз и Блек Тоут.[136]

Дана 9. фебруара 2020. године, Еминем је наступио на 92. додели Оскара отпевавши песму Lose Yourself.[137]

Дана 9. марта 2020. године, изашао је спот за песму Godzilla на Јутјуб каналу Lyrical Lemonade. У споту се као гости појављују Мајк Тајсон и Др. Дре.[138]

Дана 11. марта 2020. године, албум Music to Be Murdered By сертификован је као златни.[139]

Дана 9. јула 2020. године, ћерка репера Кид Кудија, Вада, на друштвеној мрежи објавила је да он избацује песму са Еминемом која је насловљена The Adventures of Moon Man & Slim Shady; песма је изашла дан касније.[140]

Дана 18. децембра 2020. године, Еминем је објавио наставак албума Music to Be Murdered By, под називом Music to Be Murdered By - Side B, са 16 нових песама.[141]

2021—данас: Superbowl LVI[уреди | уреди извор]

Дана 28. септембра 2021. године, објавио је на друштвеним мрежама да ће се појавити као гост са Поло Џијем и Мозијем на песми Last One Standing коју изводи Скајлар Греј као музику за филм Веном 2. Песма је објављена 30. септембра 2021. године.[142]

Такође се појавио као гост на наступу репера Ел-Ел Кул Џија, у Дворани славних рокенрола, 30. октобра 2021. године.

Дана 13. фебруара 2022. године, Еминем је наступио на манифестацији Superbowl LVI Halftime Show, са Др Дреом, Кендриком Ламаром, Мери Џеј Блајџ, Снуп Догом и Фифти Сентом. Извео је песму Lose Yourself.[143]

Остали подухвати[уреди | уреди извор]

Шејди рекордс и Д12[уреди | уреди извор]

Након Еминемових вишеплатинастих рекордних продаја, издавачка кућа Интерскоуп му је понудила сарадњу; репер је с Полом Розенбергом основао Шејди рекордс, поткрај 1999. године. Еминем је увео своју детроитску клапу, Д12 и Трајса, у издавачку кућу и потписао уговор са Фифти Сентом у заједничком подухвату 2002. године са Афтерматом — издавачком кућом Доктора Дреа. Године 2003, Еминем и Доктор Дре су додали атлантског репера Стат Квоа као члана Шејди—Афтермата. Ди-џеј Грин Лантерн, Еминемов бивши ди-џеј, био је са Шејди рекордсом до спора повезаног с Фифти Сентовом завадом око Џадакиса која га је приморала да напусти ову издавачку кућу. Алкемист је потом постао Еминемов ди-џеј на турнејама. Године 2005, Еминем је прихватио још једног репера из Атланте у Шејди тим — Бобија Криквотера, као и репера из Вест Коуста Кешиса.[16]

Дана 5. децембра 2006. године, из Шејди рекордса је изашао компилацијски албум Eminem Presents: The Re-Up. Пројекат је започео као микстејп, али када је Еминем пронашао материјал бољи него што је очекивао издао је албум. The Re-Up-ом је намеравано да се уведу на сцену Кво, Кешис и Криквотер.[144] Док се снимао Infinite, Еминем, Пруф и Кон Артис основали су групу од репера-колега који су сада већ познати као Д12 — скраћеница за „Детроитских дванаест” (енгл. Detroit Twelve) или „Дерти дозен” (енгл. Dirty Dozen) —, бенд који је наступао стилом сличним оном Вутанг клана.[145] Године 2001, деби албум Д12 бива објављен Devil's Night.[146] Први сингл са албума је био Shit on You, а наредни Purple Pills (ода рекреативном коришћењу дрога) и Fight Music. За Purple Pills је поново написан текст за радио и телевизију, при чему је уклоњено много референци ка дроги и сексу. Песма је добила и нови назив: Purple Hills (досл. „љубичаста брда”) уместо пређашњег Purple Pills (досл. „љубичасте пилуле”); ткђ. в. езомепразол.

Након свог дебија, Д12 је отишао на трогодишњи одмор из студија. Поново су се окупили 2004. године за свој други албум D12 World, који укључује хит синглове My Band и How Come. Песма American pshyco 2 (feat. Би-Рил, члан Сајпрес хила), био је још један популарни хит.[146] Према члану Д12 Бизару, Еминем се није нашао на свом албуму Blue Cheese & Coney Island јер је „он заузет радећи своју ствар”.[147]

Јануара 2014, Бас брадерси су објавили да се Д12 вратио и снима у F.B.T.-у. Студио је с њима радио на албуму са Еминемом, и то на најмање три песме. Бизар је изјавио да је Еминем и даље део бенда и да је албум планиран за излазак 2014. године.[148]

Глумачка каријера[уреди | уреди извор]

Након неколико мањих улога, у филму Прање (2001) и гост у Корновом музичком видеу за Got the Life (када је бенду дао демо снимак), Еминем је направио свој холивудски деби у квазиаутобиографском филму 8 миља (2002). Према речима репера, у питању је представљање одрастања у Детроиту а не посвета његовом животу. Снимио је неколико нових песама за саундтрек, укључујући Lose Yourself (песму која је освојила Оскар за најбољу оригиналну песму године 2003. и постала најдужи број један хип хоп сингл у историји).[149] Еминем је био одсутан с церемоније, па је кокомпозитор Луис Ресто примио награду.[150]

Репер је позајмио глас за видео-игру 50 Cent: Bulletproof (као остарели, корумпирани полицајац који говори црначким енглеским) и гостовао на Комеди сентраловом телевизијском програму Crank Yankers, као и онлајн цртаном филму The Slim Shady Show (доступан на DVD-у).[151] Био је одабран да игра на неоствареној филмској верзији серије Have Gun – Will Travel (1957—1963),[152] а такође је био разматран за улогу Дејвида Рајса у филму Скакач (базиран на истоименој књизи).[153] Еминем је имао и камео улогу, сцена расправе с Рејом Романом у филму Смешни људи (2009).

Играо је сам себе у финалу седме сезоне (Lose Yourself) серије Свита, заједно са Кристином Агилером.[154] Иако је Еминему понуђена главна улога у научнофантастичном филму Елизијум (2013), он је одбио јер режисер Нил Бломкамп није хтео да промени локацију из Лос Анђелеса у Детроит.[155] Репер је имао још једну камео улогу, када је играо себе у филму Интервју (2014). Током интервјуа са главним ликом, Дејвом Скајларком (Џејмс Франко), Еминем сатирично аутује као хомосексуалац (геј).[156]

Мемоари[уреди | уреди извор]

Еминемова аутобиографија, The Way I Am, објављена је 21. октобра 2008. године. У књизи је детаљно описао своју борбу са сиромаштвом, дрогом, славом, сламањем срца и депресијом; испричао је причу о свом успону и уласку у свет славних, прокоментарисао претходне контроверзе и приложио оригинални лист са текстом песама Stan и The Real Slim Shady.[157] Аутобиографија реперове мајке (My Son Marshall, My Son Eminem) објављена је наредног месеца, а у овом делу Деби Нелсон описује своје детињство и адолесценцију, упознавање Еминемовог оца и успон свог сина у свет славе те начине на које се носи са истом.

Маркетинг и добротворни рад[уреди | уреди извор]

Еминем се појавио у две рекламе које су приказане током Супер боула XLV. У првој, једноминутном споту за Липтонов ледени чај Бриск, репер је пластична фигура.[158] У другој, двоминутном ПП-у — до тада најдужем у историји Супер боула — за Крајслер 200, Еминем вози кроз Детроит (уз Lose Yourself као саундтрек) према свом програму у Фокс театру.[159][160]

Основао је Фондацију „Маршал Метерс” (енгл. Marshall Mathers Foundation) да би се помогло угроженим и младима у неповољном положају. Фондација ради као спона добротворне организације коју је основао Норман Јатума, детроитски правни заступник.[161]

Уметнички рад[уреди | уреди извор]

Утицаји и техника реповања[уреди | уреди извор]

Еминем је навео неколико ем-сијева који су утицали на његов стил реповања, међу којима су и Ешам,[162] Кул Џи,[163] Маста Ејс, Биг Деди Кејн,[163] Нуклеус, Ајс-Ти, Мантроникс, Мели Мел (в. The Message), Ел-Ел Кул Џеј, Бисти бојси, Ран—Ди-Ем-Си, Раким и Буги даун.[164]

У књизи Како реповати, Герила Блек истиче како је Еминем проучавао друге ем-сијеве да би усавршио своју реп технику: „Еминем је слушао све и то је оно што га је учинило једним од великана.”[165] У књизи, други ем-сијеви такође хвале аспекте његове реп технике; разноликост, хумористична тематика,[166] повезивање с публиком,[167] задржавање концепта у више серија албума,[168] комплексне шеме римовања,[169] уобличавање речи тако да се римују,[170] вишеслоговне риме,[163] много рима за бар,[171] сложени ритмови,[172] јасна енунцијација[173] (добра дикција), те коришћење мелодије[174] и синкопације.[175]

Еминем је познат по томе што је већину својих песама написао на папиру (документовано у The Way I Am), и то за неколико дана или недеља док не добије жељени текст;[176] он је „воркахолик[177] и стручан за „слагање” вокала.[178]

Алтерега[уреди | уреди извор]

Еминем је користио алтерега у својим песмама за различите стилове реповања и теме о којима пева. Његов најпознатији алтерего, Слим Шејди (енгл. Slim Shady) први пут се појавио на ЕП-у Slim Shady. Песме у овом лицу су насилне и мрачне, са карактеристичним комичним елементом.[179] Еминем је умањио учесталост Слим Шејдија на албуму Recovery јер је осећао како не одговара теми албума.[180] Други лик је Кен Кениф (енгл. Ken Kaniff), хомосексуалац који збија шале о Еминемовим песмама. Кена је створио и оригинално представио његов друг из Детроита, репер Аристотел, на албуму Slim Shady LP; овде Кениф зеза Еминема преко телефона. Након расправе по изласку албума Еминем је одлучио да користи лика Кенифа на албуму Marshall Mathers и наредним албумима (не укључујући Encore и Recovery). Аристотел, љут на Еминема што користи његов лик, направио је микстејп у улози Кенифа како исмева Еминема.

Сарадње и продукције[уреди | уреди извор]

Иако Еминем обично сарађује са реперима из Афтермат ентертејнмента и Шејди рекордса, као што су Др Дре, 50 Сент, Д12, Оби Трајс и Јелавулф, међу његове сараднике убрајају се и Редман, Кид Рок, Ди-Ем-Екс, Лил Вејн, Миси Елиот, Џеј-Зи, Дрејк, Ријана, Ники Минаж, Егзибит, Метод Мен, Џадакис, Фет Џо, Стики Фингаз, Ти-Ај и Јанг Џизи. Еминем је уживо одреповао стих у изведби Баста Рајмсовог ремикса Touch It, на додели Музичке награде БЕТ 27. јуна 2006. године. Нашао се у Ејконовом синглу Smack That (с његовог другог студијског албума Konvicted), као и Лил Вејновом хиту Drop the World (трећи на његовом седмом студијском албуму Rebirth) и Фифти Сентовој нумери My Life (водећи сингл на Фифти Сентовом шестом студијском албуму Street King Immortal).

Еминем је био извршни продуцент прва два албума Д12 (Devil's Night и D12 World), два албума Обија Трајса (Cheers и Second Round's on Me), те два албума Фифти Сента (Get Rich or Die Tryin' и The Massacre).[181] Продуцирао је многе песме за друге репере, на пример Џадакиса (Welcome To D-Block), Џеј-Зија (Renegade, Moment of Clarity), Лојда Банкса (On Fire, Warrior Part 2, Hands Up), Тонија Јајоа (Drama Setter), Трик-Трика (Welcome 2 Detroit), Егзибита (My Name, Don't Approach Me)...[182] Највећи део албума The Eminem Show продуцирао је Еминем, са својим дугогодишњим сарадником Џефом Басом;[183] такође је копродуцирао Encore са Доктором Дреом. Године 2004, Еминем је био коизвршни продуцент Тупаковог постхумног албума Loyal to the Game, с његовом мајком Афени.[184] Продуцирао је британски сингл број један Ghetto Gospel (feat. Елтон Џон),[185] The Cross са Насовог албума God's Son[186] и осам нумера на албуму Обија Трајса из 2006. Second Round's on Me (такође се појављује на There They Go).[187] Репер је продуцирао и неколико нумера на Трик-Триковом албуму The Villain (јавља се и на Who Want It),[188] а исто тако је продуцирао и четири нумере на Кешисовом албуму из 2013. The County Hound 2.

Еминем се сматра необичним по структурисању својих песама помоћу текста, уместо писања за битове.[189] Један изузетак је Stan, који је настао из идеје и темељног нацрта који је продуцирао Форти-Фајв Кинг.[189] Након што је урадио мали сегмент продукције за Relapse и Recovery, Еминем је продуцирао значајну порцију албума The Marshall Mathers LP 2. О продукцији сопствене музике је рекао следеће: „Понекад, могу добити нешто у својој глави, као што је идеја или расположење нечега што бих хтео, а нећу увек то добијати идући кроз различите нумере које су други људи направили. Они не знају шта је у мојој глави. Мислим да можда помаже, помало, уз разноликост, звук тога, али такође, ја бих добио нешто у својој глави и хтео да могу ту идеју изложити од нуле.”[190]

Поређење са другим извођачима[уреди | уреди извор]

Као текстописац и белачки извођач истакнут у жанру у којем већи утицај имају црначки уметници, Еминем се често пореди са Бобом Диланом.[191] Репер Ешер Рот се пореди са Еминемом, а Рот му је посветио песму на свом албуму (As I Em) која га је увредила.[192][193][194] Остварени трубач Николас Пејтон назвао је Еминема „Биксом Бајдербеком хип хопа”.[195]

Еминем и хришћански хип хоп уметник Кеј-Џеј-52 такође су међусобно поређени, а Кеј-Џеј-52 је Еминема назвао својим „хришћанским панданом”.[196] Кеј-Џејев сингл Dear Slim био је контроверзан међу Еминемовим фановима када се појавио у ТВ серији Total Request Live. Иако је он рекао да песма није настала с намером обезвређивања,[197] Кеј-Џеј-52 је примио имејл с говором мржње и песма је била број 26 на листи ВХ1 Топ 40 најгорих момената у хип хопу.[198]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Породица[уреди | уреди извор]

Еминем је доста био под лупом, и као репер и приватно.[33] Женио се двапут, оба пута са Кимберли Аном Скот (енгл. Kimberly Anne Scott). Упознао је Ким у средњој школи; он је имао 15, а она 13 година кад је он без мајице стајао на столу репујући I'm Bad Ел-Ел Кул Џеја.[199] Ким и њена сестра близнакиња Дон побегле су од куће; уселиле су се код Еминема и његове мајке, кад је он био 15-годишњак. Од тада су почеле везе и раскиди са Ким (1989). Њихова ћерка Хејли (енгл. Hailie) рођена је 25. децембра 1995; Маршал и Кимберли су се венчали 1999, а развели 2001. године. Иако је Еминем 2002. рекао за Ролинг стоун „Радије бих имао бебу преко свог пениса него да се оженим поново”, он и Ким су се накратко поново венчали јануара 2006. Он је предао папире за развод почетком априла,[200] а пар је прихватио заједничко старатељство за Хејли.[201] Он се такође стара о Дониној ћерки Алејни (енгл. Alaina),[202] те о Витни (енгл. Whitney) — Киминој ћерки из другог брака.[203][204] Почетком 2010, Еминем је одбацио извештавања таблоида да су се он и Ким помирили.[205] Имао је правно старатељство над својим млађим полубратом Нејтаном (енгл. Nathan), који је такође репер и познат је под својим уметничким именом „Нејт Кејн” (енгл. Nate Kane).[206][207] У својој песми Headlights (2014), Еминем се извинио — и изјавио љубав према — својој мајци.[208]

Проблеми са законом[уреди | уреди извор]

Године 1999, Еминемова мајка је тужила сина тражећи око 10 милиона долара за блаћење на албуму The Slim Shady LP; добила је око 1.600 долара одштете 2001. године.[209] Дана 3. јуна 2000. године, Еминем је ухапшен током препирке са Дагласом Дејлом у продавници озвучења за ауте у Ројал Оуку (Мичиген); у овом инциденту, Еминем је извукао ненапуњен пиштољ и уперио га у земљу. Наредног дана, у Ворену (Мичиген) поново је ухапшен — сада за напад на Џона Гереру на паркингу Хот рок кафеа; овде је видео Гереру како се љуби с његовом женом.[210][211] Еминем је реконструисао напад на Гереру у песми The Kiss (Skit) са албума The Eminem Show. Репер је оптужен за поседовање прикривеног оружја и напад, признао је кривицу и осуђен је на две године условне казне; како год, оптужба за напад на Гереру је одбачена као део споразума о признању кривице.[212] Дана 7. јула 2000. године, Ким је покушала самоубиство резањем вена по зглобовима,[213] а касније је тужила Еминема за блаћење пошто је описао њену насилну смрт у песми Kim.[211]

Дана 26. октобра 2000. године, репер је имао договорен наступ у торонтском Скајдоуму; у то је Џим Флаерти, државни тужилац из Онтарија, рекао да се Еминему не би требало допустити да уђе у земљу. „Ја лично не желим да ико долази у Канаду ко ће овде да дође и заговара насиље над женама”, рекао је. Флаерти је такође рекао да му се „згадило” кад је прочитао текст песме Kill You, у којој се налазе стихови Дрољо, мислиш да нећу ниједну курву гушити / Док гласне жице у њеном врату не престану више радити? (енгл. Slut, you think I won't choke no whore / Till the vocal cords don't work in her throat no more?). Иако је реакција јавности на Флаертијеве ставове била генерално негативна, уз разматрање забране Еминему да уђе у земљу као проблема са слободом говора, либерални ЧПП Мајкл Брајант је сугерисао да се против репера подигну оптужбе за злочин из мржње због заступања насиља над женама у текстовима његових песама.[214] Роберт Еверет-Грин је у едиторијалу за Глоуб енд мејл написао „Бити нападан је Еминемов опис посла”,[215] а концерт репера у Торонту се одржао како је и планирано.[216]

Санитарни радник Деанџело Бејли тужио је Еминема потражујући 2001. године 1 милион долара, уз оптужбе за угрожавање његове приватности објављивањем информација које га приказују у погрешном светлу — у песми Brain Damage, која Бејлија представља као насилног школског силеџију. Иако је Бејли признао да је малтретирао Еминема у школи, рекао је да је то било пуко „налетање” и да му је дао „малу ћушку”. Законска оптужба је одбачена 20. октобра 2003; судиница Дебора Сервито, која је донела пресуду, оценила је да је публици јасно како су речи песме претеране.[217]

Дана 28. јуна 2001. године, Еминем је осуђен на једногодишњу пробацију и друштвено користан рад — уз новчану казну од око 2.000 долара — за незаконито поседовање односно коришћење оружја током свађе са запослеником Сајкопатик рекордса.[218]

Дана 31. марта 2002. године, француски џез пијаниста Жак Лусје подигао је тужбу од 10 милиона долара против Еминема и Доктора Дреа — тврдећи како је бит за Kill You из његовог инструментала Pulsion.[219] Лусје је захтевао да се продаја The Marshall Mathers LP заустави, а све преостале копије униште. Парница је била заказана за јун 2004, а случај је касније решен.[220]

Дана 8. децембра 2003. године, Тајна служба Сједињених Америчких Држава је објавила како „истражује” тврдње да Еминем прети председнику Џорџу В. Бушу[50] у песми We As Americans (неиздати ’бутлег’ у то време) — и то речима Је*еш новац / Не репујем за мртве председнике / Радије бих видео мртвог председника / Никада није било речено, али ја постављам преседан (енгл. Fu*k money / I don't rap for dead presidents / I'd rather see the president dead / It's never been said but I set precedents). Инцидент је укључен у спот за песму Mosh, а у питању су новински исечци на зиду са чланцима о несрећним догађајима у Бушевој каријери. We As Americans се на крају нашла на бонус диску делукс издања албума Encore, али са измењеним текстом.

Године 2007, Еминемова компанија за издавање музике (Ејт мајл стајл) и Мартин афилијејтед тужили су Епл и Афтермат ентертејнмент, тврдећи да Афтермат није овлашћен за преговарање са Еплом око дигиталног преузимања 93 Еминемове песме на Епловом Ајтјунсу.[221][222] Случај против Епла је решен недуго по почетку суђења, крајем септембра 2009.[223]

Јула 2010, Апелациони суд Сједињених Америчких Држава за Девети округ покренуо је парницу Ф.Б.Т. продакшонс против Афтермат рекордса — пошто су Ф.Б.Т продукција и Еминем били дужни да плаћају краљевску таксу од 50% Афтерматових укупних прихода од лиценцирања снимака за компаније као што су Епл, Спринт, Некстел, Сингулар и Т-Мобајл. Марта 2011, Врховни суд САД је одбио саслушање.[224]

Октобра 2013, Еминем је семпловао вирални хит чикашке реп групе Хотстајлз Lookin' Boy (2008) — за свој хит сингл Rap God (2013). Група тврди да Еминем није добио дозволу да користи семпл нити им је дао икакав допринос или компензацију.[225] У новембру 2013, Хотстајлз је објавио дис трек за Еминема насловљен Rap Fraud, где семплују неколико његових песама и критикују га за неодавање заслуга.[226][227] У јануару 2015, ТМЗ је објавио да Хотстајлз тужи репера и његову издавачку кућу (Шејди рекордс) — у висини спора од 8 милиона долара, за коришћење семпла Lookin' Boy у трајању од 25 секунди у песми Rap God без добијене дозволе.[228][229]

Проблеми са здрављем[уреди | уреди извор]

Еминем је јавно говорио о својој зависности о лековима на рецепт, укључујући викодин, амбијен и валијум.[230] Према пријатељу и колеги члану Д12 Пруфу, Еминем се први пут „отрезнио” 2002. године.[231] Током продукције филма 8 миља, репер је — радећи 16 сати дневно — развио несаницу. Сарадник му је дао таблету амбијена која га је „оборила”, подстакнувши га на тражење рецепата. Ово је било Еминемово прво искуство са зависношћу о дрогама, које је на њега утицало неколико година. Пред крај продукције албума Encore, он би „само долазио у студио и забушавао [са] џеповима пуним пилула”. Еминем је лекове почео да користи да би се „осећао нормално”, узимајући „невероватне количине [...] Пио сам између 40 и 60 валијума [у дану]. Викодина, можда 30.”. Дрога би га одржавала будним најмање 22 сата, након чега би узимао још. Његова маса се повећала на 100 kg (230 lb) и редовно је јео брзу храну: „Клинци иза шалтера су ме знали — то их није чак ни збуњивало. Или бих одседао у ’Код Денија’ или ’Биг Боју’ и сам јео. Било је тужно.” Еминем је постао непрепознатљив због добијања на килажи, а једном је начуо како се два тинејџера расправљају о томе да ли је то он или не: „Еминем није дебео.”[17]

У децембру 2007, Еминем је хоспитализован након предозирања опиоидом метадон који је први пут купио од дилера који му је рекао да је „исти као викодин, а лакши за [твоју] јетру”. Репер је наставио да купује још, све док једне ноћи није колабирао у купатилу и био хитно превезен у болницу. Доктори су му рекли да је прогутао количину еквивалентну четири врећице хероина и да је био „два сата од умирања”. Након што је пропустио Божић са својом децом, Еминем је слабашан и непотпуно детоксикован тражио отпуст са одељења. Поцепао је менискус свог колена кад је накратко заспао на свом каучу, због чега је оперисан; по повратку кући, имао је епилептички напад.[17] Његова употреба дрога „вратила се тамо где је и пре била” унутар месец дана. Еминем је почео да иде на црквена окупљања да би се очистио, али након што су му почели тражити аутограме одлучио је да потражи помоћ од саветника за рехабилитацију. Почео је са програмом вежби у којима се истицало трчање. Елтон Џон је био ментор током овог периода; позивао је Еминема једном седмично да га провери.[17]

Ментална болест[уреди | уреди извор]

У књизи My Son Marshall, My Son Eminem, његова мајка је изјавила да се Еминем борио са биполарним поремећајем током свог живота. Рекла је да се стање погоршало након што је његова бивша супруга Ким Метерс родила ћерку Хејли.[232]

Оптужбе за хомофобију[уреди | уреди извор]

Неки од Еминемових текстова сматрало се да су хомофобични, а аустралијски политичар је покушао да му забрани улазак у ову земљу.[233] Еминем одбацује оптужбе, тврдећи да су кад је он одрастао речи као што је „фагот” (енгл. faggot — педер, хомић) и „квир” (енгл. queer — чудан, хомосексуалац/нехетеросексуалац) биле уопштено у употреби на погрдан начин а не специфично према хомосексуалцима. Током интервјуа на 60 минута, новинар Андерсон Купер је истражио проблем:[234]

Купер: Неки од текстова, као, знате, у песми Criminal кажете Моје речи су као бодеж с назубљеном оштрицом, Који ће те збости у главу, небитно да ли си фаг или лез, Или хомосекс, хермаф или трансавест, Хлаче или хаљина — мрзиш педере? Одговор је ’да’ (енгл. My words are like a dagger with a jagged edge, That'll stab you in the head, whether you're a fag or lez, Or the homosex, hermaph or a trans-a-vest, Pants or dress—hate fags? The answer's 'yes')
Еминем: Да, ова сцена у којој сам ушао. Том речју се разбацивало толико, знате, „фагот” се тако упућивало константно једно другима, као у ’бетлу’.
Купер: Да ли ти не волиш геј људе?
Еминем: Не, ја немам никакав проблем ни са ким. Знате шта ја мислим? Само једноставно кажем ’ма како било’.

Репер је пријатељ Елтона Џона.[235] Када га је Њујорк тајмс питао о легализацији истополних бракова у Мичигену, Еминем је одговорио: „Мислим да ако двоје људи воли једно друго, онда шта дођавола? Мислим да би свако требало да има шансу да буде једнако јадан, ако жели”;[236] додао је да је његов „свеукупни поглед на ствари много зрелији него што је некад био”.[237]

Неколико година после, Еминем је поново оптужен за коришћење хомофобичних речи у својим текстовима. На оптужбе везано за сингл Rap God одговорио је: „Не знам како да кажем ово, а да не кажем како сам и говорио милион пута. Али та реч, та врста речи, када сам почео с ’бетл-реп[ин]ом’ или шта већ, никада заправо нисам изједначавао те речи...”[238]

Легат[уреди | уреди извор]

Велики графит Еминема
Графит Еминема у Шангају
Илустрација Еминема у отвореном скејтпарку Саутси у Портсмуту (Хемпшир, Енглеска, УК)

Еминем је био на 83. месту Ролинг стоунове[239][240] и 79. месту Ви-Ејч ванове листе „100 највећих уметника свих времена”.[241] Године 2010, МТВ Португал је рангирао Еминема као седму највећу икону у историји поп музике.[242] С обзиром на то да су уметничку форму хип хопа развијали Афроамериканци, Хиспаноамериканци и Латиноамериканци, Еминем се сматра за једног од најуспешнијих репера свих времена;[243][244][245] његова истакнута форма у црначкој музици довела је до тога да га се сматра једном од важних фигура у популарној музици 21. века. Осим тога, извршио је велики утицај на уметнике хип хопа и других бројних жанрова.

Најпродаванији је уметник од 2000. до 2009. према Нилсен саундскену;[246] са процењеним бројем албума продатих у целом свету на преко 172 милиона, Еминем је један од најпродаванијих музичких уметника на свету. Репер има преко девет милијарди прегледа својих музичких видеа на Јутјуб каналу „EminemVEVO”.[247] Године 2010, Еминемова музика је генерисала 94 милиона стримова (више од иједног другог музичког уметника),[248] а у мају 2014. Спотифај га је назвао најстримованијим уметником свих времена. Према Билборду, два од Еминемових албума су међу топ пет најпродаванијих албума од 2000. до 2010. године. Love the Way You Lie (11× платинасти) и Not Afraid (10× платинасти) синглови су сертификовани као ’дијамантски’ према RIAA-и, што га чини првим уметником са две дигиталне дијамантски сертификоване песме у САД.[249] У УК, Еминем је до 2010. продао преко 12,5 милиона синглова и албума.[250] Јуна 2014, Еминем је био други најпродаванији мушки извођач Нилсен саундскен ере, шести најпродаванији извођач у САД и први најпродаванији хип хоп извођач, са статистиком од 45,1 милиона (односно 47,4 милиона)[251] продатих албума и 42 милиона продатих нумера (укључујући 31 милион дигиталних сингл сертификација).[252][253][254][255] Еминем је имао десет број један албума на листи Билборд 200: седам соло (пет оригиналних албума и две компилације), два са Д12 и један са Бед митс Ивилом.[256] Билборд је The Eminem Show, The Marshall Mathers LP и Encore рангирао као трећи, седми и четрдесети најпродаванији албум (редом) деценије 2000—2009.[257][258] Репер је имао 13 број један синглова у целом свету.[258][259]

Еминему се приписује позитиван допринос успеху каријера реп протежеа, као што је Фифти Сент,[260][261][262] Јелавулф,[263][264] Стат Кво,[265][266] Ројс да фајв-најн,[267][268] Кешис,[269][270] Оби Трајс,[271][272] Боби Криквотер;[272][273] те реп група као што је Д12[274][275][276] и Слотерхаус.[277][278][279][280]

Августа 2011, Ролинг стоун је Еминема прозвао Краљем хип хопа; тада су анализиране продаје албума, позиције на ритам и блуз, хип хоп и реп табелама, прегледи на Јутјубу, друштвени медији, зараде на концертима, индустријске награде и критички рејтинзи соло репера који су стварали музику од 2009. до прве половине 2011. године.[281] Његов други албум с великом издавачком кућом, The Marshall Mathers LP, био је најбрже продаван соло албум историји САД;[32] Ролинг стоун, Тајм и Икс-икс-ел су га рангирали као један од најбољих хип хоп албума свих времена;[282] Ролинг стоун га је рангирао као седми најбољи албум прве деценије 21. века.[283] Трећи сингл са албума (Stan) једна је од Еминемових критички највише хваљених песама; веб-сајт Pitchfork је назвао „културном прекретницом”.[284]

Бројни уметници су навели Еминема као музичара и човека који је утицао на њих, међу њима и:

Следећи репери спадају међу оне познате који су Еминема назвали једним од највећих репера свих времена:

Турнеје[уреди | уреди извор]

Лого за турнеју „The Monster” (2014)

Сопствене[уреди | уреди извор]

  • „The Slim Shady LP” (1999)
  • „The Recovery” (2010—2013)
  • „Rapture” (2014)
  • „South America” (2016)[258][319][320]
  • „Revival” (2018)
  • „Rapture 2019” (2019)[321]

Остале[уреди | уреди извор]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Соло[уреди | уреди извор]

Д12[уреди | уреди извор]

Остали албуми[уреди | уреди извор]

  • 1988: The New Jacks EP (Ди-џеј Батер Фингерс)
  • 1990: Steppin' onto the Scene (Соул интент)
  • 1992: Still in the Bassmint (Соул интент)
  • 1995: Soul Intent (Соул интент)
  • 1997: Slim Shady EP
  • 1997: The Underground EP (Д12)
  • 2001: Devil's Night (Д12)
  • 2002: Music from and Inspired by the Motion Picture 8 Mile
  • 2003: Straight from the Lab
  • 2003: The Singles
  • 2005: Curtain Call: The Hits
  • 2006: Eminem Presents: The Re-Up
  • 2009: Relapse: Refill
  • 2011: Hell: The Sequel (Бед митс Ивил)
  • 2014: Shady Classics (са Ди-џеј Ву Кидом)
  • 2014: Shady XV (Шејди рекордс)
  • 2015: Music from and Inspired by the Motion Picture Southpaw[322]

Песме у којима је исмевао познате[уреди | уреди извор]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филм[258][324]
Год. Српски назив Изворни назив Улога Напомене
2000. Da Hip Hop Witch Еминем
2001. Прање The Wash Крис неприписано
2002. 8 миља 8 Mile Џими „Би-Рабит” Смит мл.
2009. Смешни људи Funny People Еминем камео
2014. Интервју The Interview Еминем камео
2017. Bodied Еминем продуцент
Телевизија[258][324]
Год. Српски назив Изворни назив Улога Напомене
1999.
2000.
2002.
2004.
2010.
2013.
Уживо суботом увече Saturday Night Live музички гост сезона 25, епизода 03: Норм Макдоналд / Доктор Дре, Снуп Дог и Еминем
сезона 26, епизода 01: Роб Лоу / Еминем
сезона 27, епизода 19: Кирстен Данст / Еминем
сезона 30, епизода 04: Кејт Винслет / Еминем
сезона 36, епизода 10: Џеф Бриџиз / Еминем и Лил Вејн
сезона 39, епизода 05: Кери Вошингтон / Еминем
2000. The Slim Shady Show Еминем, Маршал Метерс, Слим Шејди, Кен Кениф веб-серија
2004. Crank Yankers Били Флечер сезона 03, епизода 01: Еминем и Трејси Морган
2010. Свита Entourage Еминем сезона 07, епизода 10: Lose Yourself
2013. Detroit Rubber Еминем веб-серија
сезона 01, епизода 01: Пилот
такође извршни продуцент
Шоу Џонатана Роса The Jonathan Ross Show Еминем сезона 05, епизода 06
Документарци[258][324]
Год. Српски назив Изворни назив Улога Напомене
2003. Фифти Сент: Нова сорта 50 Cent: The New Breed Еминем споредна улога
2012. Из ничега нешто: Уметност репа Something from Nothing: The Art of Rap Еминем споредна улога
Како зарадити новац продајући дрогу How to Make Money Selling Drugs Еминем споредна улога
2015. Not Afraid: Прича Шејди рекордса Not Afraid: The Shady Records Story Еминем главна улога
Стреч и Бобито: Радио који је променио животе Stretch and Bobbito: Radio That Changed Lives Еминем споредна улога
2017. Пркосни The Defiant Ones Еминем споредна улога
Концертни филмови[258][324]
Год. Српски назив Изворни назив Улога Напомене
2000. Турнеја Up in Smoke The Up In Smoke Tour главни извођач заједно са Доктором Дреом, Снуп Догом и Ајс Кјубом
2005. Лајв из Њујорк Ситија Live from New York City главни извођач концерт у Медисон сквер гардену
Видео-игре[258][324]
Год. Српски назив Изворни назив Улога Напомене
2005. Фифти Сент: Отпоран на метке 50 Cent: Bulletproof детектив Маквикар глас и фигура
2017. Шејди ворс Shady Wars Еминем фигура

Књиге[уреди | уреди извор]

Год. Српски назив Изворни назив[325] Страница Напомене
2000. Angry Blonde 148
2003. Шта год кажете да сам: Живот и време Еминема Whatever You Say I Am: The Life and Times of Eminem 278
2008. Такав какав сам The Way I Am 208

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Поделио је 2002. Оскар за најбољу оригиналну песму (Lose Yourself, написао је са Џефом Басом и Луисом Рестом). Оскар који је добио учинио га је првим репером који је добио ову награду.[326]

Репер је добио петнаест награда Греми. Похваљен је за „вербалну енергију” и квалитет текстова, те рангиран на девето место МТВ листе „Највећи ем-сијеви свих времена”.[327][328] Године 2003, био је 13. на МТВ листи 22 највећа гласа у музици[329] и 82. на Ролинг стоун листи Бесмртних.[330] Године 2008, читаоци магазина Вајб за Еминема су оценили да је Најбољи живи репер.[331][332]

The Real Slim Shady (с његовог другог албума који је освојио Греми, The Marshall Mathers LP) критикује награде у свом другом стиху, а Еминем је тада веровао како ће га негативно мишљење о његовом раду спречити да добије награду. Репер је добио МТВ Награду за глобалну икону на додели МТВ Јуроп 2013. у Амстердаму.[333]

Пословни подухвати[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Vestern, Dan. „Eminem Net Worth in 2020”. Wealthy Gorilla. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ Ankeny, Jason; Torreano, Bradley. „Eminem – Biography”. Allmusic. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  3. ^ а б в „Eminem's Biography”. Fox News. 17. 9. 2009. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  4. ^ Roberts, David (2006). British Hit Singles & Albums (XIX izd.). London: Guinness World Records Limited. str. 137. ISBN 978-1-904994-10-7. 
  5. ^ Унитед Статес Публиц Рецорд Нумбер 1222170896
  6. ^ Унитед Статес Публиц Рецордс Нумбер 292343335
  7. ^ а б в Nelson, Debbie (2008). My Son Marshall, My Son Eminem. Beverly Hills, CA: Phoenix Books. ISBN 978-1-59777-596-0. 
  8. ^ „Еминем'с Естрангед Фатхер Марсхалл Бруце Матхерс Јр. Диес Ат 67”. 10 даилy. 27. 6. 2019. Приступљено 27. 6. 2019. 
  9. ^ а б „Eminem's mom gives her side of the story”. Today.msnbc.msn.com. 6. 11. 2008. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  10. ^ а б Happy days. 26. SPIN Media LLC. avgust 2010. str. 96. ISSN 0886-3032. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  11. ^ а б в г д Elrick, M. L. (25. 7. 2000). „Eminem's dirty secrets”. Salon. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  12. ^ а б в г д ђ е ж з Bozza, Anthony (29. 4. 1999). „Eminem Blows Up”. Rolling Stone. New York City (811). ISSN 0035-791X. Pristupljeno 9. 3. 2013. 
  13. ^ Steven, Williams. „Eminem's Long-Lost Sister Shocked By Relation”. Contactmusic.com. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  14. ^ Hilburn, Robert (14. 5. 2000). „Has He No Shame?”. The Los Angeles Times. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  15. ^ Hasted, Nick (2011). „The White Negro”. The Dark Story of Eminem. Music Sales Group. str. 55. ISBN 978-1-84938-458-2. 
  16. ^ а б „Eminem”. Encyclopædia Britannica. 6. 3. 2016. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  17. ^ а б в г д ђ Eells, Josh (25. 11. 2010). „Eminem on the Road Back From Hell”. Rolling Stone. New York City (1118). ISSN 0035-791X. Pristupljeno 25. 4. 2017. »knocked [him] out«  »just go into the studio and goof off [with] a pocketful of pills«  »feel normal«  »ridiculous amount [...] I could consume anywhere from 40 to 60 Valium [in a day]. Vicodin, maybe 30«  »The kids behind the counter knew me – it wouldn't even faze them. Or I'd sit up at Denny's or Big Boy and just eat by myself. It was sad.«  »Eminem ain't fat.«  »just like Vicodin, and easier on [your] liver«  »about two hours from dying«  »ramped right back to where it was before« 
  18. ^ Bozza (2003). стр. 119.
  19. ^ ЦБСНеwсОнлине (10. 10. 2010). „Eminem's Road to Stardom”. 60 Minutes. YouTube.
  20. ^ Bozza (2003). стр. 14.
  21. ^ Bozza (2003). стр. 15.
  22. ^ Reeves, Mosi (17. 11. 2016). „Eminem's 'Infinite': Producers Revisit, Remix MC's Inauspicious Debut”. Rolling Stone. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  23. ^ Bozza (2003). стр. 16.
  24. ^ а б в „Timeline”. Rock on the Net. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  25. ^ Drumming, Neil (14. 2. 2001). „Smut Peddlers: Split-Level Raunch”. Washington Post. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  26. ^ Dearborn, Matt; Duke (1. 12. 2005). „Interview: His name is not Slim Shady”. University Wire. Arhivirano iz originala 6. 11. 2008. g. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  27. ^ а б Bozza (2003). стр. 81.
  28. ^ Bozza (2003). стр. 24.
  29. ^ Stubbs, David (2006). Eminem: The Stories Behind Every Song. Da Capo Press. str. 58. ISBN 978-1-56025-946-6. 
  30. ^ „Eminem and his ex-wife remarry”. St. Petersburg Times. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  31. ^ „American certifications – Eminem”. Recording Industry Association of America. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  32. ^ а б „Eminem Bounces Britney From Top Spot”. Rolling Stone. 31. 5. 2000. Arhivirano iz originala 1. 4. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  33. ^ а б „Eminem's criminal record”. BBC News. 11. 4. 2001. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  34. ^ Bozza (2003). стр. 60.
  35. ^ „Some Marilyn Manson Scraps From the Road”. NY Rock. Arhivirano iz originala 15. 6. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  36. ^ „150 Greatest Rock Lists Ever”. Rock List Music. jul 2004. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  37. ^ „25 years of Hip-hop”. Top 40 Charts. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  38. ^ „The RS 500 Greatest Songs of All Time”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 24. 4. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  39. ^ а б Brill, James M.; McMahon, Chris (11. 3. 2016). „The Top Albums of Each Decade and How They Influenced Guitar Sales”. reverb.com. Reverb.com, LLC. Arhivirano iz originala 7. 10. 2017. g. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  40. ^ Basham, David (22. 2. 2001). „Eminem, Elton's 'Stan' Duet Proves Anticlimactic”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  41. ^ Basham, David (10. 2. 2001). „Eminem, Elton John To Duet At Grammys”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  42. ^ Геиер, Тхом; Јенсен, Јефф; Јордан, Тина; Лyонс, Маргарет; Марковитз, Адам; Насхаwатy, Цхрис; Пасторек, Wхитнеy; Рице, Лyнетте; Роттенберг, Јосх; Сцхwартз, Миссy; Слезак, Мицхаел; Сниерсон, Дан; Стацк, Тим; Строуп, Кате; Туцкер, Кен; Варy, Адам Б.; Возицк-Левинсон, Симон; Wард, Кате (11. 12. 2009). „The 100 greatest movies, TV shows, albums, books, characters, scenes, episodes, songs, dresses, music videos and trends that entertained us over the past 10 years”. Entertainment Weekly. (1079/1080): 74—84. »It was the hug heard 'round the world. Eminem, under fire for homophobic lyrics, shared the stage with a gay icon for a performance of "Stan" that would have been memorable in any context.«
  43. ^ Boone, Christian (21. 2. 2001). „Eminem Protesters Few But Passionate”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  44. ^ Pareles, Jon (17. 7. 2000). „Four Hours Of Swagger From Dr. Dre And Friends”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  45. ^ Bozza (2003). стр. 70.
  46. ^ Erlewine, Stephen Thomas (2002). „"The Eminem Show" – Overview”. AllMusic. Arhivirano iz originala 30. 1. 2005. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  47. ^ Goldberg, Bernard (2005). 100 People Who Are Screwing Up America. New York City: HarperCollins. str. 140. ISBN 978-0-06-076128-8. 
  48. ^ Bozell, L. Brent III (24. 7. 2002). „Eminem – Tasteless, Incoherent, and Tired”. MediaResearch.org. Creators Syndicate. Arhivirano iz originala 3. 8. 2002. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  49. ^ а б „Top 50 Global Best Selling Albums for 2002” (PDF). International Federation of the Phonographic Industry, IFPI. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  50. ^ а б „Secret Service checks Eminem's 'dead president' lyrics”. CNN. 6. 12. 2003. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  51. ^ Erlewine, Stephen Thomas (2004). „"Encore" – Overview”. Allmusic. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  52. ^ а б „Stevie Wonder has words to say about Eminem”. AllHipHop. Arhivirano iz originala 5. 3. 2005. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. »kicking a man while he's down«  »bullshit«  »Eminem has lost his ghetto pass. We want the pass back.« 
  53. ^ DeLuca, Dan (12. 11. 2004). „Eminem's new album doesn't build on previous success”. The Philadelphia Inquirer. Arhivirano iz originala 29. 4. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  54. ^ Thomas, Mike (14. 10. 2004). „Is the King of Pop losing it?”. Chicago Sun-Times. Jim Kirk. Arhivirano iz originala 16. 10. 2004. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. »Last year, Eminem forced me to halt production on the video for my 'Lose Yourself' parody because he somehow thought that it would be harmful to his image or career. So the irony of this situation with Michael is not lost on me.« 
  55. ^ Donaldson-Evans, Catherine (12. 11. 2004). „Jackson Bashes Eminem in Fox Exclusive”. Fox News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  56. ^ „Michael Jackson buys rights to Eminem tunes and more”. Rolling Stone. 31. 5. 2007. Arhivirano iz originala 27. 12. 2007. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  57. ^ Reid, Shaheem (20. 10. 2004). „Eminem Targets Bush on New Track 'Mosh'. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. »This weapon of mass destruction that we call our president«  »Fuck Bush« 
  58. ^ Reid, Shaheem (25. 10. 2004). „Eminem's 'Mosh' Video Hits the Internet”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  59. ^ „Race for the White House: Eminem joins fight.”. The Mirror. 1. 11. 2004. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  60. ^ „Guess Who's Back, Back Again, Shady's Back, Tell A Friend”. Rapbasement.com. 19. 9. 2008. Arhivirano iz originala 4. 12. 2008. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Right now I'm kinda just concentrating on my own stuff, for right now and just banging out tracks and producing a lot of stuff. You know, the more I keep producing the better it seems like I get 'cause I just start knowing stuff'.« 
  61. ^ Јокеста (19. 9. 2008). „Reps Confirm New Eminem Album May Hit Stores 4th Quarter”. DefSounds. Приступљено 25. 4. 2017.
  62. ^ Cohen, Jonathan (12. 12. 2008). „Exclusive: Eminem Talks New Album, Book”. Billboard. Arhivirano iz originala 23. 5. 2013. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  63. ^ „Eminem Gives Details On His Relapse”. Rapbasement.com. 12. 12. 2008. Arhivirano iz originala 14. 12. 2008. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Me and Dre are back in the lab like the old days, man. Dre will end up producing the majority of the tracks on 'Relapse'. We are up to our old mischievous ways ... let's just leave it at that.« 
  64. ^ а б в „Eminem Relapses Twice; 2 NEW Albums Coming”. Rapbasement.com. 5. 3. 2009. Arhivirano iz originala 11. 6. 2009. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  65. ^ а б „Eminem's Relapse Due in May; Relapse 2 Also To Be Released This Year”. Pigeons & Planes. 5. 3. 2009. Arhivirano iz originala 5. 9. 2017. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  66. ^ Strause, Jackie (2. 6. 2009). „Eminem stunt faked”. New York Post. Arhivirano iz originala 12. 3. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  67. ^ Kaufman, Gil (2. 11. 2009). „Eminem Rocks New Orleans' Voodoo Fest With First Full Concert of 2009”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  68. ^ „Eminem announces 'Relapse: Refill' album featuring five unreleased songs”. NME. IPC Media. 20. 11. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I want to deliver more material for the fans this year like I originally planned. ... Hopefully these tracks on The Refill will tide the fans over until we put out Relapse 2 next year. ... I got back in with Dre and then a few more producers, including Just Blaze, and went in a completely different direction which made me start from scratch. The new tracks started to sound very different than the tracks I originally intended to be on Relapse 2, but I still want the other stuff to be heard.« 
  69. ^ Pareles, Jon (21. 5. 2009). „Get Clean, Come Back: Eminem's Return”. The New York Times. New York, NY: Arthur Ochs Sulzberger, Jr. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  70. ^ Еминем (15. 5. 2009). „Еминем: Тхе Прелапсе Специал” (интервју, аудио). Интервју са Рееф. Неw Yорк Цитy, НY: Схаде 45. 
  71. ^ Reid, Shaheem; Rodriguez, Jayson (15. 5. 2009). „Eminem Album Preview: Relapse Is Scary, Funny And Personal”. MTV News. MTV Networks. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  72. ^ „Eminem becomes psychotic murderer in violent video for new single '3am'. NME. IPC Media. 3. 5. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  73. ^ Rodriguez, Jayson (23. 4. 2009). „Eminem's Next Single, '3 A.M.,' Leaks Online”. MTV News. MTV Networks. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  74. ^ а б „Eminem Speaks On New Album Recovery”. Rap Radar. 14. 4. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I had originally planned for Relapse 2 to come out last year. But as I kept recording and working with new producers, the idea of a sequel to Relapse started to make less and less sense to me, and I wanted to make a completely new album. The music on Recovery came out very different from Relapse, and I think it deserves its own title.« 
  75. ^ Kaufman, Gil (30. 6. 2010). „Eminem Notches Year's Highest Debut With Recovery”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  76. ^ Caulfield, Keith (30. 6. 2010). „Eminem's 'Recovery' Explodes At No. 1 on Billboard 200 With 741,000”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  77. ^ Kreps, Daniel. „Eminem's 'Recovery' Tops Chart for Fifth Week”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 21. 8. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  78. ^ „Eminem Won't Budge From No. 1 On Billboard 200; Lil Wayne Tops Digital Songs”. Billboard. 25. 8. 2010. Arhivirano iz originala 28. 8. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  79. ^ Цаулфиелд, Кеитх (5. 1. 2011). „Eminem's 'Recovery' Is 2010's Best-Selling Album; Katy Perry's 'California Gurls' Top Digital Song”. Billboard.com. Prometheus Media Group. Приступљено 25. 4. 2017.
  80. ^ „Chart Watch Extra: Eminem Bumps Off Gaga – Chart Watch”. New.music.yahoo.com. 4. 3. 2011. Arhivirano iz originala 24. 5. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  81. ^ Staff, SR (5. 6. 2010). „Eminem's Not Afraid Video Premiere Set”. Singer's Room. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  82. ^ „Eminem Album & Song Chart History”. Billboard. Nielsen Business Media. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  83. ^ Yоунгс, Иан (21. 12. 2010). „Alex Da Kid: The Brit behind 2010's biggest hit”. BBC. Приступљено 25. 4. 2017.
  84. ^ Jacobs, Allen (24. 11. 2010). „Hip Hop Album Sales: The Week Ending 11/21/2010 | Get The Latest Hip Hop News, Rap News & Hip Hop Album Sales”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  85. ^ „IFPI 2011 Report: Global Recorded Music Sales Fall 8.4%; Eminem, Lady Gaga Top Int'l Sellers”. Billboard.biz. 30. 3. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  86. ^ „Most successive US No.1 albums by a solo artist”. guinnessworldrecords.com. 10. 7. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  87. ^ Jacobs, Allen (17. 6. 2010). „Eminem to perform at 2010 BET awards”. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  88. ^ „Eminem And Jay-z Announce More "Home & Home" Dates”. artistdirect.com. 25. 6. 2010. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  89. ^ „Top 10 Rappers: Eminem Extended Interview”. BET.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  90. ^ „MTV VMA Recap: Stage Rewind with Eminem, Rihanna, Taylor, Kanye and Bieber”. Singersroom.com. 13. 9. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  91. ^ Цантор, Паул (24. 10. 2010). „Eminem Is The Hottest MC In The Game!” (24. 10. 2010). MTV Networks. Приступљено 25. 4. 2017.
  92. ^ „The 2010 HipHopDX Year End Awards: Discussing Lil' Wayne, Drake & Many More Hip Hop Artists”. HipHopDX. 13. 12. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  93. ^ Мухаммад, Латифах (19. 10. 2010). „Rihanna and Eminem to make a Love the Way You Lie sequel”. Theboombox.com. Приступљено 25. 4. 2017.
  94. ^ „The Top 25 Music Moments of 2010”. Billboard.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  95. ^ Semigran, Aly (14. 2. 2011). „Skylar Grey Breaks Out With Dre, Eminem Grammy Performance – Music, Celebrity, Artist News”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  96. ^ Rodriguez, Jayson (18. 2. 2011). „Eminem Shoots 'Space Bound' Video With Porn Star Sasha Grey”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  97. ^ „Joseph Kahn Tweet”. Twitter. 19. 6. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  98. ^ „Space Bound by Eminem”. Itunes.apple.com. 14. 6. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  99. ^ „Eminem is working on a new album”. Aftermath Music. 25. 4. 2017. Arhivirano iz originala 27. 5. 2012. g. Pristupljeno 24. 5. 2012. 
  100. ^ Cooper, Roman (28. 10. 2012). „Eminem Announces Eighth Studio Album For 2013”. hiphopdx.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  101. ^ Martin, Andrew; Isenberg, Daniel; Troisi, Daniel; Drake, David; Ortiz, Edwin; Baker, Ernest; Ahmed, Insanul; Moore, Jacob; Nostro, Lauren (2. 1. 2013). „6. Eminem, TBA — The 50 Most Anticipated Albums of 2013”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  102. ^ „Eminem's Next Album Coming 'Post-Memorial Day' 2013 | Music News”. Rolling Stone. 8. 2. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. »We fully expect to be releasing a new Eminem album in 2013. He's been working on it for some time.«  »It's safe to say that it will be post-Memorial Day at some point, but we're not exactly sure when. We've got some dates locked in for him to perform live in Europe in August, so we're trying to see what else lines up.« 
  103. ^ „Dr. Dre Returns To The Studio, Says Eminem Is Nearly Finished New Album”. The Versed. 24. 3. 2013. Arhivirano iz originala 27. 4. 2013. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  104. ^ „Eminem To Hit The Studio With No I.D. – Music, Celebrity, Artist News”. MTV.com. 10. 9. 2012. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  105. ^ Reed, Ryan (14. 8. 2013). „Eminem Unveils Hard-Hitting New Song, 'Survival' – Yahoo! Music”. Music.yahoo.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  106. ^ Ortiz, Edwin (14. 8. 2013). „Eminem "Survival". Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  107. ^ „'Call of Duty: Ghosts' launch trailer: dogs, destruction, Eminem”. Relaxnews. Yahoo! News. 22. 10. 2013. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  108. ^ „Eminem's 'MMLP2' Album Announced At VMAs”. huffingtonpost.com. 25. 8. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  109. ^ „Eminem's Album Sales Impress As 'MMLP2' Hits No. 1”. Huffingtonpost.com. 13. 11. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  110. ^ Caulfield, Keith (12. 11. 2013). „Eminem's 'Marshall Mathers LP 2' Scores Second-Biggest Debut of Year”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  111. ^ Ortiz, Edwin (8. 11. 2013). „Eminem Four Singles in Billboard Hot 100 Top 20”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  112. ^ „Eminem Ties Beatles Billboard Record | Hot 96.3”. Indyhiphop.com. 11. 11. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  113. ^ Lynch, Joe (8. 11. 2013). „Eminem Is First Lead Artist Since Beatles to Score 4 Top 20 Hits”. Fuse.tv. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  114. ^ Gallo, Phil (25. 8. 2014). „Eminem Announces 'Shady XV' Compilation With New Track 'Guts Over Fear'. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  115. ^ „SHADYXV Tracklist Revealed”. eminem.com. 29. 10. 2014. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  116. ^ Grow, Kory (11. 11. 2014). „Hear Eminem's Love Letter to His Hometown, 'Detroit Vs. Everybody'. Rolling Stone. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  117. ^ Rosenberg, Paul. „SHADYXV out 11/24”. Twitter. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  118. ^ Tardio, Andres (3. 12. 2014). „Hip Hop Album Sales: Eminem, Rick Ross, Beyonce”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  119. ^ Stutz, Colin (12. 3. 2015). „Eminem Releases 10-Disc Career-Spanning Vinyl Box Set”. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  120. ^ Harling, Danielle (19. 1. 2015). „Eminem To Appear On "Worldwide Choppers 2", According To Tech N9ne”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  121. ^ Daly, Rhian (23. 5. 2015). „Eminem to release new song on 'Southpaw' soundtrack”. NME. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  122. ^ EminemVEVO (9. 7. 2015). Eminem Kings Never Die. YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  123. ^ Flanagan, Andrew (25. 6. 2015). „Eminem Is Zane Lowe's First Interview for Apple's Beats 1 Radio Station”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  124. ^ McCollum, Brian (1. 7. 2015). „Eminem sings Seger as Colbert hosts Monroe public access show”. Detroit Free Press. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  125. ^ Andreeva, Nellie (15. 6. 2015). „Eminem To Produce & Write Music For Joe Carnahan's 'Narc' Series At Paramount TV”. Deadline.com. Penske Media Corporation. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  126. ^ Kaufman, Gil (17. 6. 2016). „'Suicide Squad' Soundtrack: Skrillex & Rick Ross, Panic! at the Disco Cover 'Bohemian Rhapsody' & More”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  127. ^ Spanos, Brittany (22. 9. 2016). „Hear Eminem, Skylar Grey's Bonnie and Clyde-Inspired 'Kill for You'. Rolling Stone. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  128. ^ Berke, Jeremy (19. 10. 2016). „Eminem announces new album with manic 8-minute 'Campaign Speech' bashing Trump”. businessinsider.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  129. ^ EminemVEVO (17. 11. 2016). Eminem – Infinite (F.B.T. Remix) [Official Audio]. YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  130. ^ EminemVEVO (22. 11. 2016). Eminem – Partners In Rhyme: The True Story of Infinite (Official Trailer). YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  131. ^ Evans, Gavin (5. 2. 2017). „Ann Coulter Calls Eminem An 'Idiot' in Response to Him Rapping About Her”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I think it's unfortunate that the left, from Berkeley to Eminem with his rap songs, has normalized violence against women, as Eminem has done.« 
  132. ^ EminemVEVO (10. 11. 2017). Eminem - Walk On Water (Audio) ft. Beyoncé. YouTube. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  133. ^ Morgan Britton, Luke (28. 11. 2017). „Eminem reveals release date for new album 'Revival'. NME. Pristupljeno 20. 3. 2018. 
  134. ^ Caulfield, Keith (3. 9. 2018). „Eminem's Kamikaze Set for No. 1 Debut on Billboard 200 Albums Chart”. Billboard. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  135. ^ Caulfield, Keith (9. 9. 2018). „Eminem Earns Ninth No. 1 Album on Billboard 200 Chart With 'Kamikaze'. Billboard. Pristupljeno 29. 1. 2019. 
  136. ^ Минскер, Еван (17. 2. 2020). „Еминем Сурприсе Дропс Неw Албум Мусиц то Бе Мурдеред Бy: Листен”. Питцхфорк. 
  137. ^ „‘Sorry it took me 18 years to get here’; Eminem performs ‘Lose Yourself’ at Oscars, people are confused”. FOX31 Denver. 10. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020. 
  138. ^ Eminem - Godzilla ft. Juice WRLD (Dir. by @_ColeBennett_). YouTube. 9. 3. 2020. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  139. ^ McIntyre, Hugh (11. 3. 2020). „Eminem’s ‘Music To Be Murdered By’ Is Just The Second Album Released This Year To Be Certified Gold”. Forbes. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  140. ^ „Kid Cudi and Eminem Announce New Song "The Adventures of Moon Man and Slim Shady". 8. 7. 2020. 
  141. ^ Bloom, Madison. „Listen to Eminem’s New Album Music to Be Murdered By - Side B”. Pitchfork. Pristupljeno 18. 12. 2020. 
  142. ^ „Venom: Eminem Previews New Track for Let There Be Carnage”. CBR.com. 29. 9. 2021. 
  143. ^ „SPEKTAKL KAO DA JE 2000. Nastup legendarnih repera zasenio Superboul /VIDEO/”. Blic.rs. 
  144. ^ „Re-Up CD”. Encore. Arhivirano iz originala 11. 4. 2008. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  145. ^ Bozza (2003). стр. 19.
  146. ^ а б Smith, Kerry (maj 2006). „D12 > Biography”. Allmusic. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  147. ^ „Бизарре: Сплит Персоналитy”. XXЛ (интервју). Интервју са Саммy Неwман-Бецк. 24. 10. 2007. Архивирано из оригинала 27. 12. 2007. г. Приступљено 31. 7. 2017. »хе'с бусy доинг хис тхинг« 
  148. ^ Bonoan, Christian (22. 1. 2014). „Eminem And D12 Are Making Music Again”. XXL. Arhivirano iz originala 31. 7. 2017. g. Pristupljeno 31. 7. 2017 — preko Detroit Free Press. 
  149. ^ „World Records (8 April 2007)”. Lefalaja.com. Arhivirano iz originala 29. 8. 2010. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  150. ^ Elson, Rachel F. (24. 3. 2003). „Eminem Naps Through His Oscar Victory”. People. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  151. ^ „VU Games, Eminem, and Dr. Dre debut 50 Cent: Bulletproof”. Xbox Solution. Arhivirano iz originala 15. 1. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  152. ^ „Eminem To Star In 'Have Gun, Will Travel'. Ustinet News. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  153. ^ Carroll, Larry (14. 2. 2008). „Eminem Almost Had Hayden Christensen's Role In Jumper. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  154. ^ Ross, Robyn (29. 6. 2010). „Eminem, Aguilera to Appear on Entourage Season Finale”. TVGuide.com. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  155. ^ Michaels, Sean (18. 7. 2013). „Eminem and Die Antwoord's Ninja both turned down lead in sci-fi film”. Guardian. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  156. ^ Keneally, Meghan (18. 12. 2014). The Interview: Best Scenes From the Movie That Won't Be in Theaters”. ABC News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  157. ^ Димонд, Анна (21. 10. 2008). „Eminem, All Grown Up? Rapper to Release Tell-All”. TV Guide. Приступљено 25. 4. 2017.
  158. ^ Herrera, Monica (31. 1. 2011). „Eminem to Star in Super Bowl Claymation Ad: Report”. Billboard. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  159. ^ Kaufmann, Gil (7. 2. 2011). „Eminem Praised For Chrysler Super Bowl Commercial”. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  160. ^ „Eminem's Chrysler Commercial Hailed as One of Top Super Bowl Ads of 2011”. thecelebritycafe.com. 7. 2. 2011. Arhivirano iz originala 10. 2. 2011. g. Pristupljeno 31. 7. 2011. 
  161. ^ „Marshall Mathers Foundation: Celebrity Supporters & Events”. looktothestars.org. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  162. ^ Hess, Mickey (2009). „Esham”. Hip Hop in America: A Regional Guide: Volume 1: East Coast and West Coast. ABC-CLIO. str. 411—413. ISBN 978-0-313-34323-0. 
  163. ^ а б в Edwards (2009). стр. 88.
  164. ^ Eminem; Jenkins, Sacha (2008). The Way I Am. Dutton Adult. str. 20. 
  165. ^ Edwards (2009). стр. x. »Eminem listened to everything and that's what made him one of the greats.«
  166. ^ Edwards (2009). стр. 5, 38.
  167. ^ Edwards (2009). стр. 7.
  168. ^ Edwards (2009). стр. 34.
  169. ^ Edwards (2009). стр. 66, 107.
  170. ^ Edwards (2009). стр. 85.
  171. ^ Edwards (2009). стр. 106.
  172. ^ Edwards (2009). стр. 120, 129.
  173. ^ Edwards (2009). стр. 244.
  174. ^ Edwards (2009). стр. 253.
  175. ^ Edwards (2009). стр. 257.
  176. ^ Edwards (2009). стр. 160.
  177. ^ Edwards (2009). стр. 212. »workaholic«
  178. ^ Edwards (2009). стр. 282. »stacking«
  179. ^ Tyrangiel, Josh (3. 6. 2002). „The Three Faces of Eminem”. TIME. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  180. ^ Ziegbe, Mawuse (17. 6. 2010). „Eminem Says 'Slim Shady' Wasn't Right for Recovery”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  181. ^ Daly, Sean (3. 3. 2005). „Guns & Lovers: Two Sides of 50 Cent”. Washington Post. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  182. ^ MTV News Staff (16. 4. 2004). „For The Record: Quick News On Eminem And Jadakiss, William Hung, Blink-182, Beastie Boys, The Darkness & More”. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  183. ^ „White American”. The Village Voice. Arhivirano iz originala 18. 5. 2005. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  184. ^ Godfrey, Sarah (22. 12. 2004). „Posthumous 2Pac and the Living Em”. Washington Post. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  185. ^ „Elton John goes hip-hop!”. NME. UK. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  186. ^ „Album Reviews”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 9. 12. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  187. ^ „Obie Trice Back For 'Seconds' On New CD”. Billboard. Arhivirano iz originala 8. 8. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  188. ^ Reid, Shaheem (28. 1. 2008). „Eminem Brings Weight To Trick Trick LP; Newcomer Says Slim Shady Hasn't Gotten Fat, Though”. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  189. ^ а б „Interview With Marc Labelle”. HitQuarters. 28. 11. 2005. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  190. ^ Cooper, Roman (19/20. 11. 2013). „Eminem Describes Returning To Producing On The Marshall Mathers LP 2. HipHopDX. Pristupljeno 31. 7. 2017. »Sometimes, I may get something in my head, like an idea or the mood of something that I would want, and I'm not always gonna get that by going through different tracks that other people have made. They don't know what's in my head. I think maybe it helps, a little bit, with diversity, the sound of it, but also, I would get something in my head and want to be able to lay down that idea from scratch.« 
  191. ^ Smith, David (11. 7. 2014). „Seven things you need to know about Eminem before his Wembley Stadium gigs”. London Evening Standard. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  192. ^ „Asher Roth Is on His Way to Stardom”. Philadelphia Weekly. 14. 3. 2009. Arhivirano iz originala 4. 1. 2013. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  193. ^ „Nicholas Payton Twitter”. Twitter. 3. 12. 2012. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  194. ^ Harling, Danielle (27. 11. 2013). „Asher Roth Says Eminem Diss Was 'Pretty Amazing'. Hiphopdx. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  195. ^ Wolfe, Brendan (2017). Finding Bix: The Life and Afterlife of a Jazz Legend (илустр. izd.). University of Iowa Press. str. 39. ISBN 978-1-60938-506-4. Pristupljeno 31. 7. 2017. »the Bix Beiderbecke of hip hop« 
  196. ^ „The Christian Slim Shady? | Teens”. Christianitytoday.com. 3. 1. 2001. Arhivirano iz originala 30. 8. 2011. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. »Christian counterpart« 
  197. ^ „ChristianMusicToday.com: KJ-52 Interview – Getting It Right”. Christianitytoday.com. 29. 9. 2003. Arhivirano iz originala 10. 9. 2009. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  198. ^ „KJ-52 – 2006 GMA Music Awards”. Google. Arhivirano iz originala 29. 6. 2011. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  199. ^ Baker, Ernest; Ahmed, Insanul (21. 2. 2013). „50 Things You Didn't Know About Eminem”. Complex. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  200. ^ Robertson, Jessica (5. 4. 2006). „Eminem to Divorce Kim, Again”. Rolling Stone. Pristupljeno 1. 8. 2017. »I would rather have a baby through my penis than get married again« 
  201. ^ Eames, Tom (8. 10. 2013). „Eminem's daughter Hailie is named Homecoming Queen”. Digital Spy. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  202. ^ Papenfuss, Mary (21. 1. 2016). „US: Rapper Eminem reeling after sister-in-law Dawn Scott dies of apparent heroin overdose”. International Business Times. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  203. ^ Alexandra, Ward (22. 11. 2013). „Kim Mathers, Rapper Eminem Back Together? Nope, 'Just Friends'. Newsmax Media. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  204. ^ Alexandra, Ward (4. 8. 2015). „How Eminem lost nearly 40 kilograms after rehab”. The Sydney Morning Herald. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  205. ^ „Eminem & Wife Reunion Denied”. National Ledger. 8. 2. 2010. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  206. ^ Vultaggio, Maria (30. 10. 2013). „Eminem Apologizes To Mother Debbie Mathers In 'Headlights'. International Business Times. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  207. ^ Nunez, Jessica (16. 2. 2010). „Eminem's brother Nate 'Nate Kane' Mathers to drop new album, perform at Majestic Theatre”. Mlive.com. Advance Publications. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  208. ^ „Eminem Finally Apologizes to Mom on 'Headlights'. Rolling Stone. 13. 10. 2013. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  209. ^ Bozza (2003). стр. 69.
  210. ^ „Tour tickets available for a price”. The 411 Online. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  211. ^ а б „Eminem and Kim to divorce again”. BBC News. 6. 4. 2006. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  212. ^ Franz, Norb (10. 4. 2001). „Eminem Gets Two Years' Probation In Weapon Case”. MTV News. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  213. ^ „Eminem wife's suicide bid”. BBC News. 10. 7. 2000. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  214. ^ Mackie, Richard; Nelson, Marissa (26. 10. 2000). „Ontario wants rap star banned”. Globe and Mail. Toronto. str. A1, A4. »I personally don't want anyone coming to Canada who will come here and advocate violence against women«  »disgusted« 
  215. ^ Everett-Green, Robert (26. 10. 2000). „Bad rap for a rapper”. Globe and Mail. Toronto. str. A25. »Being offensive is Eminem's job description« 
  216. ^ Zahlaway, Jon (26. 10. 2000). „Eminem to play despite Canadian officials concerns”. LiveDaily. Arhivirano iz originala 2. 12. 2000. g. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  217. ^ Dansby, Andrew (20. 10. 2003). „Judge Drops Eminem Rap”. Rolling Stone. Pristupljeno 1. 8. 2017. »bumped«  »little shove« 
  218. ^ VanHorn, Teri (28. 6. 2001). „Eminem Gets Probation”. MTV News. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  219. ^ „Eminem sued by jazz star”. BBC News. 31. 3. 2002. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  220. ^ Finn, Robin (25. 5. 2007). „A Defender of the Controversial, and Now of Imus”. The New York Times. 
  221. ^ а б Halcom, Chad (23/24. 9. 2009). „Eminem's publisher Eight Mile Style to go to trial with Apple”. Crainsdetroit.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  222. ^ Стемпел, Јонатхан (23. 9. 2009). „Аппле, Еминем хеадед фор триал ас талкс бреак доwн”. Реутерс.цом. Приступљено 1. 8. 2017.
  223. ^ „Eminem's Music Publisher, Apple Settle Dispute”. Cbsnews.com. 6. 10. 2009. Arhivirano iz originala 13. 11. 2010. g. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  224. ^ „Петитион фор wрит оф цертиорари то тхе Унитед Статес Цоурт оф Аппеалс фор тхе Нинтх Цирцуит дениед” (21. 3. 2011). сцхолар.гоогле.цом. Приступљено 1. 8. 2017.
  225. ^ „Hotstylz claim Eminem's Rap God uses unauthorised sample”. Guardian. 6. 1. 2015. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  226. ^ C. M., Emmanuel (7. 11. 2013). „Hotstylz Releases Eminem Diss Track Rap Fraud. XXL. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  227. ^ Johnson, Billy Jr. (11. 11. 2013). „Hotstylz: Why We Dissed Eminem's Daughter”. Rolling Stone. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  228. ^ Stutz, Collin (5. 1. 2015). „Eminem Sued By Chicago Rappers Hot Stylz Over 'Rap God' Lyrics”. Billboard. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  229. ^ Augustin, Camille (6. 1. 2015). „Chicago Rappers Hotstylz To Sue Eminem For $8 Million Over Sample In 'Rap God'. Vibe.com. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  230. ^ McGee, Tiffany (4. 5. 2009). „Eminem Bounces Back from 20-Pill-a-Day Addiction”. People. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  231. ^ Reid, Shaheem (4. 3. 2002). „Has Eminem Gone The Way Of Mase And MC Hammer?”. MTV News. Pristupljeno 17. 8. 2017. »sobered up« 
  232. ^ „Does Eminem Have Bipolar Disorder? – World of Psychology”. psychcentral.com. 13. 12. 2007. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  233. ^ Gimenes, Erika (2. 7. 2001). „Australia wants to ban Eminem”. Hollywood.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  234. ^ „Eminem Discusses Homophobic Lyrics With Anderson Cooper”. Towelroad.com. 10. 11. 2010. Arhivirano iz originala 24. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. »Cooper: Some of the lyrics, like, you know, in the song Criminal you say My words are like a dagger with a jagged edge, That'll stab you in the head, whether you're a fag or lez, Or the homosex, hermaph or a trans-a-vest, Pants or dress—hate fags? The answer's 'yes'.
    Eminem: Yeah, this scene I came up in. That word was thrown around so much, you know, "faggot" was like thrown around constantly to each other, like in battling.
    Cooper: Do you not like gay people?
    Eminem: No, I don't have any problem with nobody. You know what I mean? I'm just like whatever.«
     
  235. ^ „Elton John – John Slams Eminem's Homophobic Label”. Contactmusic.com. 8. 4. 2005. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  236. ^ „New 'tolerant' Eminem supports gay marriage”. Today.msnbc.msn.com. 17. 6. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. »I think if two people love each other, then what the hell? I think that everyone should have the chance to be equally miserable, if they want.« 
  237. ^ Solomon, Deborah (16. 6. 2010). „Questions for Eminem – The Real Marshall Mathers”. The New York Times. Pristupljeno 17. 8. 2017. »My overall look on things is a lot more mature than it used to be.« 
  238. ^ Hiatt, Brian (4. 11. 2013). „Exclusive: Eminem Responds to 'Rap God' Homophobia Accusations”. Rolling Stone. Pristupljeno 17. 8. 2017. »I don't know how to say this without saying it how I've said it a million times. But that word, those kind of words, when I came up battle-rappin' or whatever, I never really equated those words...« 
  239. ^ „Rolling Stone, 100 Greatest Artists of All Time”. rollingstone.com. Arhivirano iz originala 25. 1. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  240. ^ „100 Greatest Artists”. Rolling Stone. 2. 12. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  241. ^ „Michael Jackson, the Beatles, Bob Dylan, Led Zeppelin and the Rolling Stones Top VH1's '100 Greatest Music Artists of All Time' List”. New York: Prnewswire.com. 25. 8. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  242. ^ „MTV Top 10 | Ep. 1 | Pop Icons #07 | Eminem”. Mtv.pt. Arhivirano iz originala 19. 12. 2010. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  243. ^ Greatest of All Time”. Billboard. 12. 11. 2015. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  244. ^ Smith, Troy L. (30. 4. 2020). „Ranking the 50 greatest rappers since 2000”. cleveland.com. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  245. ^ „The 50 Greatest Rappers of All Time”. LiveAbout. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  246. ^ Montgomery, James (8. 12. 2009). „Eminem Is The Best-Selling Artist Of The Decade”. MTV News. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  247. ^ „EminemVEVO, About”. YouTube. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  248. ^ „The Nielsen Company & Billboard's 2010 Music Industry Report”. Business Wire. 6. 1. 2011. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  249. ^ Baker, Soren (10. 6. 2014). „Eminem First Artist With Two Digital Diamond Awards”. HipHopDX. Cheri Media Group. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  250. ^ „EMINEM – The Official Charts Company”. Theofficialcharts.com. Arhivirano iz originala 1. 5. 2010. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  251. ^ Christman, Ed (25. 9. 2017). „Eminem Fans Will Soon Be Able to Invest in Royalties From His Catalog”. Billboard. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  252. ^ Grein, Paul (11. 6. 2014). „Chart Watch: 50 Cent's Sales Slide”. Yahoo! Music. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  253. ^ „The Nielsen Company & Billboard's 2011 Music Industry Report”. Business Wire. 5. 1. 2012. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  254. ^ „Eminem becomes first double Diamond Digital winner”. RTÉ. 11. 6. 2014. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  255. ^ Grein, Paul (26. 10. 2011). „Week Ending Oct. 23, 2011. Albums: Casting Crowns Not Crowned”. Yahoo! Music. Arhivirano iz originala 30. 10. 2011. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  256. ^ Kreps, Daniel (24. 6. 2010). „Eminem Will Score Biggest Sales Week of 2010”. Rolling Stone. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  257. ^ „Billboard – Music Charts, Music News, Artist Photo Gallery & Free Video”. Billboard. 2009. Arhivirano iz originala 19. 7. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  258. ^ а б в г д ђ е ж з и Duthel, C. (2012). Pitbull – Mr. Worldwide. Lulu.com. str. 289. ISBN 978-1-4710-9035-6. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  259. ^ Hombach, Jean-Pierre (2012). Eminem – The King of Hip Hop. Lulu.com. str. 27. ISBN 978-1-4716-3046-0. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  260. ^ „The Mentor: Eminem. The Protégé: 50 Cent”. capitalxtra.com. Capital Xtra. str. 7. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  261. ^ „Mentors And Their Musical Protégés”. capitalxtra.com. S7S Lockdown. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  262. ^ Nessif, Bruna (19. 3. 2014). „50 Cent on Friendship With Eminem: "It's Impossible to Ruin the Relationship" That We've Built”. eonline.com. ENews. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Eminem had some very kind words to say about his protégé after 50 Cent announced his departure from the label.« 
  263. ^ Maloney, Sean L. (27. 1. 2011). „The rise of Yelawolf, from drifter to Eminem protege, includes a Nashville chapter – No Sleep 'Til Antioch”. nashvillescene.com. Nashville Scene. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  264. ^ Altatis, Conviron (15. 6. 2015). „Eminem's Protégé Yelawolf: I'm Alcoholic; 'Best Friend' Rapper Talks Love Story Album”. yibada.com. Yibada. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  265. ^ Harris, Chris (14. 7. 2005). „Anger Management Tour bus crashes; Stat Quo, Eminem's DJ among those injured”. mtv.com. MTV News. Pristupljeno 5. 9. 2017. »An Anger Management 3 tour bus whose passengers included Eminem's DJ, Alchemist, and the Detroit rapper's latest protégé, Atlanta's Stat Quo, collided with a pair of tractor-trailers just outside Odessa, Missouri, before overturning Wednesday night, triggering a six-vehicle pileup that left 11 people seriously injured.« 
  266. ^ „About Stat Quo”. genius.com. Genius Media Group Inc. Pristupljeno 5. 9. 2017. »After 50 Cent, Stat Quo was the second artist signed to both Shady Records and Aftermath Entertainment and became Dr. Dre and Eminem's newest protégé.« 
  267. ^ Zenker, Trey (25. 4. 2016). „Royce Da 5’9″: 5 albums that changed my life”. tidal.com. Tidal. Pristupljeno 5. 9. 2017. »First known as a former protege to Eminem, the Detroit native has collaborated frequently...« 
  268. ^ Eddy, Chuck (2011). „Race Mixing”. Rock and Roll Always Forgets: A Quarter Century of Music Criticism. Duke University Press. str. 188. ISBN 978-0-8223-5010-1. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Eminem's own height-identified protégé, Royce Da 5–9, has an amusing name...« 
  269. ^ „Eminem's Protege Ca$his Warns The Competition”. rapbasement.com. Rap Basement. 26. 4. 2007. Arhivirano iz originala 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  270. ^ Edwards, Paul (2009). „Interviewed Artists: Cashis”. How to Rap: The Art and Science of the Hip-hop MC. Chicago Review Press. str. 319. ISBN 978-1-56976-377-3. Pristupljeno 5. 9. 2017. »A protégé of Eminem, Cashis was featured...« 
  271. ^ „Shooting injures Eminem protege Obie Trice”. today.com. Today. The Associated Press. 31. 12. 2005. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  272. ^ а б „Hip-Hop News: Rap Star Eminem Presents Hip Hop Protégés”. rapnewsdirect.com. Rap News Network. 19. 9. 2006. Arhivirano iz originala 9. 12. 2007. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  273. ^ „We are TKC and this is Asoka”. tomboykc.com. Tomboy KC. 2014. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  274. ^ „Eminem's D12 thrown off tour”. news.bbc.co.uk. BBC News. 7. 8. 2001. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  275. ^ Dangelo, Joe (6. 8. 2001). „D12, Esham Evicted From Warped After Backstage Fight”. mtv.com. MTV News. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  276. ^ „About Eminem & D12”. eminemlab.com. Eminem Lab. Pristupljeno 5. 9. 2017. »D12 was formed in 1990, but they only achieved mainstream success when their most accomplished member, Eminem, had risen to international fame and notoriety in the early part of the 21st century, although D12 had been a powerful force in the underground rap scene for several years prior.« 
  277. ^ „5 Reasons Eminem Signing Slaughterhouse, Yelawolf Is Good For Rap – Acid Rapper Claims He, T.N.T. Were Jumped By Eminem Protégés”. mtv.com. MTV News. 12. 1. 2011. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Along with springing 50 Cent and D12's careers, as well as breaking acts Obie Trice and Stat Quo, signing Slaughter House gives Eminem a chance to exhibit some CEO muscle while still enjoying the spoils of the spotlight himself.« 
  278. ^ Markman, Rob (6. 9. 2011). „Eminem, Royce Da 5'9" Success Inspires Slaughterhouse – 'To Have Him On Our Team Is Only Gonna Make Us Better,' Crooked I Says Of Royce”. mtv.com. MTV News. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  279. ^ Tardio, Andres (31. 8. 2012). „Slaughterhouse Says Eminem Was "Big Difference" On "welcome to: Our House," Share Stories Behind "Goodbye" & "Truth Or Truth". hiphopdx.com. HipHopDX. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  280. ^ „ShadyXV – Eminem”. Spotify. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  281. ^ Molanphy, Chris (15. 8. 2011). „Introducing the King of Hip-Hop”. Rolling Stone. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  282. ^ Погледајте:
  283. ^ Nigel, D. (10. 12. 2009). „Rolling Stones Top 100 Albums Of The Decade | RealTalkNY”. uproxx.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  284. ^ Fennessey, Sean (5. 12. 2005). „Pitchfork: Album Reviews: Eminem: Curtain Call: The Hits”. Pitchfork. Arhivirano iz originala 3. 3. 2009. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. »a cultural milestone« 
  285. ^ „The Weeknd Says Eminem Destroyed "The Hills" Rremix And Jay Z On 'Renegade'. Southpawer. 25. 11. 2016. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  286. ^ Showbiz, Bang (20. 3. 2010). „50 Cent inspired by Eminem to rap”. Azcentral.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  287. ^ Jerzy, DJ YRS (6. 10. 2014). „Usher talks career ups and downs, Eminem, ex-wife, and tour secrets with "Sway In The Morning" [VIDEO]”. Hip-Hop Vibe.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  288. ^ Shaun, R. (29. 9. 2012). „Kendrick Lamar Says Eminem Influenced His Style”. Vladtv.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  289. ^ Millar, Paul (13. 9. 2011). „Ed Sheeran's debut album '+' inspired by Eminem”. Digital Spy. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  290. ^ Kaplan, Ilana (14. 12. 2011). „Redhead Redemption: Ed Sheeran”. Interview Magazine. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  291. ^ „Shades of Cool: 12 of Lana Del Rey's Biggest Influences”. Rolling Stone. 16. 7. 2014. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  292. ^ Simpson, Takia (27. 2. 2011). „Big Sean talks about his past, influences”. Northern Star Online. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  293. ^ Langhorne, Cyrus (18. 5. 2010). „J. Cole Inspired By Eminem & Canibus, "I Used To Hang [Their] Raps On My Wall" [Video]”. Sohh.Com. Arhivirano iz originala 21. 5. 2010. g. Pristupljeno 17. 4. 2014. 
  294. ^ „Skylar Grey Reveals Eminem's Influence on Her New Single, "C'mon Let Me Ride". Fuse. 16. 3. 2013. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  295. ^ Skidmore, Martin (27. 10. 2003). „Bubba Sparxxx –”. FreakyTrigger. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  296. ^ ASHER ROTH talks EMINEM Comparisons & Being White - New Song "As I Em". YouTube. SKEE TV. 15. 4. 2009. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  297. ^ Shotwell, James (25. 4. 2013). „Machine Gun Kelly Honors Eminem In Detroit”. Under the Gun Review. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  298. ^ Samuel, S (23. 12. 2011). „Eminem Has Been My Mentor For A Long Time, Says Yelawolf”. Sohh.Com. Arhivirano iz originala 7. 1. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  299. ^ Lilah, Rose (7. 9. 2012). „Hopsin Talks On Eminem's Influence & "Ill Mind Of Hopsin 5". Hotnewhiphop.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  300. ^ Moore, Jacob (1. 9. 2011). „Tyler, The Creator Meets Eminem”. Complex. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  301. ^ Kopki, Alison (3. 3. 2009). „Interview with Hollywood Undead: Common Misconceptions | The Aquarian Weekly”. The Aquarian Weekly. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  302. ^ Geisler Eigenmann, Conan (21. 7. 2016). „Eminem, Yelawolf, Linkin Park influenced me: 'Gold' singer Kiiara”. Yibada. Arhivirano iz originala 6. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  303. ^ „ЦХРИС WЕББY | Идол Магазине” (интервју). Интервју са Бианца Спада. Идолмаг.цо.ук. Архивирано из оригинала 2. 3. 2014. г. Приступљено 17. 8. 2017. 
  304. ^ Tardio, Andres (31. 10. 2013). „Chance The Rapper Says He Couldn't Meet Eminem Despite Touring With Him | Get The Latest Hip Hop News, Rap News & Hip Hop Album Sales”. HipHopDX. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  305. ^ Kenner, Rob; Brooks, Brian; Drake, David; Ahmed, Insanul; Sella, Nicholas; Schonberger, Nick (8. 11. 2013). „30 Rap Artists Talk About Their Favorite Eminem Song, Album, and Moment”. ComPlex. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  306. ^ „20 Things You Didn’t Know about Joyner Lucas”. Pristupljeno 25. 5. 2020. 
  307. ^ „Juice WRLD freestyle NEW! Hour of fire over Eminem beats! Westwood (4K)”. 5. 10. 2018. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  308. ^ „XXXTENTACION RESPONDS TO EVERYONE HATING EMINEM’S "WALK ON WATER" COMEBACK: "Y’ALL F**KING TRIPPING". 19. 11. 2017. 
  309. ^ „Tech N9ne on Twitter”. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  310. ^ XXXtentacion sings the hook of Eminem's "Stan" (2018). Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  311. ^ „30 Rap Artists Talk About Their Favorite Eminem Song, Album, and Moment”. Complex. 8. 11. 2013. 
  312. ^ „BTS Names Their Musical Inspiration and Their Most Unexpected Celebrity Fan”. Entertainment Tonight. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  313. ^ David Banner On White Rappers Using The "N" Word. YouTube. djvlad. 19. 7. 2011. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  314. ^ Wiz Khalifa Calls Eminem One of the Greatest Rappers of All Time | Larry King Now. YouTube. nandishShady. 17. 3. 2013. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  315. ^ Talib Kweli on "White Male Privilege" & Eminem. YouTube. djvlad. 5. 6. 2013. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  316. ^ Exclusive: The Last MC That Impressed Kool G. Rap Is Eminem. YouTube. djvlad. 28. 1. 2011. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  317. ^ Exclusive: Redman Talks About Eminem's 10 Grammy Nominations. YouTube. djvlad. 14. 12. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  318. ^ Kuperstein, Slava (9. 10. 2009). „Jay-Z Reacts To MTV's "Hottest MC" List | Get The Latest Hip Hop News, Rap News & Hip Hop Album Sales”. HipHopDX. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  319. ^ а б „Eminem: Tour Statistics”. setlist.fm. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  320. ^ а б „Eminem's Concert History”. concertarchives.org. str. 4. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  321. ^ „Eminem Announces 2019 Rapture Tour”. Eminem.com. 29. 10. 2018. Pristupljeno 8. 12. 2018. 
  322. ^ а б в г „Eminem Discography”. discogs.com. str. 146. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  323. ^ „Eminem Shady Records Short Biography and Chron Discography”. shadyrecords.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  324. ^ а б в г д „Eminem Filmography”. imdb.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  325. ^ „Eminem's books and quotes”. goodreads.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  326. ^ Rachel F., Nelson (24. 3. 2003). „Eminem Naps Through His Oscar Victory”. People. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  327. ^ „Seamus Heaney praises Eminem”. BBC News. 30. 6. 2003. Arhivirano iz originala 29. 8. 2016. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. »verbal energy« 
  328. ^ „The Greatest MCs of All Time”. MTV. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  329. ^ „Listology: MTV's 22 Greatest Voices in Music”. Listology.com. Arhivirano iz originala 8. 3. 2005. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  330. ^ „The Immortals: Rolling Stone”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 16. 10. 2008. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  331. ^ „Eminem Is The Best Rapper Alive | Eminem | Rap Basement”. Rapbasement.com. 7. 10. 2008. Arhivirano iz originala 5. 9. 2017. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  332. ^ Reid, Shaheem (7. 10. 2008). „Eminem Is The Best Rapper Alive, According To Vibe Poll”. MTV News. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  333. ^ „Eminem Is Our 2013 Global Icon!”. TV MTV EMA. 11. 9. 2013. Arhivirano iz originala 6. 2. 2014. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 

Цитирана библиографија[уреди | уреди извор]

  • Bozza, Anthony (2003). Whatever You Say I Am: The Life and Times of Eminem. New York: Crown Publishing Group. ISBN 978-1-4000-5059-8. 
  • Edwards, Paul (2009). How to Rap: The Art & Science of the Hip-Hop MC. Chicago: Chicago Review Press. ISBN 978-1-55652-816-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Награде
Оскар за најбољу оригиналну песму
2002.
Билбордовизвођач деценије
2009.
Тренутно

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

1972—1991: Детињство[уреди | уреди извор]

Еминем је живео у улици Eight Mile Road града Детроита

Еминем је рођен као Маршал Брус Метерс III у Сент Џозефу (Мисури, САД),[1] као син Деборе Реј „Деби” Нелсон-Метерс (раније Нелсон-Бригс; рођена 6. јануара 1955)[2][3][4] и Маршала Бруса Метерса мл. (познат као Брус; 30. јун 1950 — 27. јун 2019).[4][5] Води порекло од мешавине шкотских, енглеских, немачких, швајцарских и пољских предака. Сиромашна самохрана мајка га је одгојила као сина јединца, пошто је отац напустио породицу пре Еминемовог другог рођендана и никад га више није контактирао. До своје 12 године, Маршал и његова мајка су променили више градова у држави Мисури (укључујући и Сент Џозеф, Савану и Канзас Сити) пре него што су се настанили у предграђу ДетроитаВорену (Мичиген).[6][7]

Еминем потиче из породице која се у САД доселила из Енглеске, Немачке/Швајцарске, односно Шкотске. Деби је имала 14 година када је срела 18-годишњег Бруса. Када је имала 17 година, умало је умрла током 73-часовне операције при рођењу свог сина.[8] Маршалови родитељи су били у бенду по имену Деди ворбакси и свирали су у Рамади (на граници ДакотаМонтана), пре него што су се њихови односи погоршали. Брус је убрзо напустио породицу и преселио се у Калифорнију;[9] касније је добио још два детета, Мајкла и Сару (рођена око 1982).[10] Деби је касније имала сина по имену Нејтан „Нејт” Кејн Самара (рођен 3. фебруара 1986).[4] Током детињства, Еминем и Деби су се стално селили између Мисурија и Мичигена; ретко су боравили у једној кући више од годину дана. У Мисурију су живели у различитим градовима, а у Ворен — предграђе Детроита — настанили су се када је Маршал имао 11 година.[6][7]

Као тинејџер, Маршал је писао писма свом биолошком оцу Брусу; према Деби, сва су дошла назад са ознаком „вратити пошиљаоцу”.[9] Пријатељи и породица тврде да је Маршал имао срећно детињство, али помало усамљено. Често је био злостављан. Један прогонитељ, Деанџело Бејли, Маршалу је нанео теже повреде главе (што се помиње у његовој песми Brain Damage); након овога, Деби је 1982. године поднела тужбу против школе (случај је одбачен наредне године).[8] Са мајком Деби је живео у једној од три белачке куће у њиховом блоку, где су га млађи црнци претукли неколико пута.[9] Као дете је био заинтересован за приповедање, желећи да постане цртач стрипа.[11] Међутим, након набавке копије албума групе Бисти бојси, Маршал је постао заинтересован за хип хоп. Еминем је прву реп песму (Reckless, feat. Ајс-Ти) чуо на албуму Breakin', који му је поклонио Дебин полубрат Рони Полкингхорн (који му је касније постао музички менаџер). Када је Полкингхорн починио самоубиство године 1991, Еминем је престао да прича неколико дана и доживео је психички слом; није имао снаге да му дође на сахрану...[9] Данас Еминем има истетовирано „Ronnie R.I.P.” на горњем делу леве руке.[9][12]

Еминемов живот у дому у којем је одрастао био је ретко стабилан; често је улазио у сукобе с мајком, коју је социјални радник описао као „веома сумњичаву, готово параноидну личност”. Када јој је син постао познат, Деби није била импресионирана коментарима да је мање него идеална мајка, тврдећи да је Маршалу пружила сигурност и да је одговорна за његов успех. Деби је 1987. године дозволила да бегунац Кимберли Ен „Ким” Скот остане у њиховој кући; неколико година после, Еминем је почео да улази у и раскида везе са Скотовом.[8] Након што је провео три године похађајући девети разред, због изостајања и лоших оцена,[13] са 17 година је напустио Средњу школу „Линколн” у Мичигену. Иако га је занимао енглески језик, никада није истраживао литературу (више је био за стрипове) и није волео математику и друштвене науке.[14] Еминем је радио на неколико послова да би помогао мајци да плати рачуне, касније тврдећи да га је често избацивала из куће без обзира на ово. Када би га напустила да би играла бинго, он је слушао гласан стерео и писао песме.[9]

Са 14 година Еминем је почео да репује са средњошколским пријатељем Мајком Рубијем; одабрали су да наступају под псеудонимом „Маникс” (енгл. Manix) односно „Ем-ен-Ем” (енгл. M&M), од чега је касније настало „Еминем” (енгл. Eminem).[1][8] Када су као Ем-ен-Ем приступили групи Басминт продакшонс, издали су први ЕПSteppin' Onto The Scene. Касније су променили име у Soul Intent и око 1995. издали свој први сингл — Fuckin' Backstabber у продукцији Мешин дак рекордса. Еминем је кришом улазио у суседну Средњу школу „Озборн” и са пријатељем и репером-другаром Пруфом за време ручка одржавао фристајл реп бетлове.[15] Суботом су одлазили на опен мик такмичења у Хип хоп шоу на Вест 7 мајлу, место које се сматрало нултом тачком детроитске реп сцене.[9] Мучећи се да успе у индустрији у којој преовлађују црнци, Еминем је стекао поштовање андерграунд хип хоп публике.[1][16][17] Када је писао стихове, желео је да му се римује већина речи; писао је дуге речи или фразе на папиру, а испод комбиновао риме за сваки слог.[14] Иако речи иначе нису имале смисла, понављање је Еминему помогло да увежба мелодију и риме.[14]

1992—1999: Почеци, Infinite, породични проблеми, The Slim Shady LP и успостављање[уреди | уреди извор]

Еминем на позорници у белој мајици кратких рукава
Еминем у Немачкој (1999)

Како је репутација Еминема расла, тражило га је неколико реп група; прва је била Њу џекси. Након што су се распали он је прешао у Соул интент, који је издао сингл на свом ЕП-у Soul Intent уз фит Пруфа.[1] Еминем и Пруф су се потом удружили са још четири репера и основали Д12 (Дерти дозен/Детроит твелв , енгл. The Dirty Dozen/Детроит тwелве), чији је први албум Devil's Night изашао 2001. године.[9] Еминем је први пут направио законски прекршај као 20-годишњак, када је ухапшен за суделовање у ’драјвбај’ пуцњави са пиштољем за пејнтбол. Случај је одбачен јер се жртва није појавила на суђењу.[8]

Метерс је 1992. године потписао уговор са продукцијском кућом FBT продакшонс, коју су водили браћа Џеф и Марк Бас. Метерс је такође одређено време хонорарно радио као кувар и перач посуђа у ресторану „Гилбертс лоџ” у Сент Клер Шорсу.[18] Године 1996, снимио је албум Infinite у студију Басминт, који је био у власништву браће Бас; албум је издат под њиховим независним именом Веб ентертејнмент.[19] Албум је био комерцијални промашај након изласка.[20] Еминем је касније изјавио: „Очигледно сам био млад и под утицајем разних уметника, па сам добио мноштво коментара да звучим као Нас и Аз. Infinite је покушај да схватим какав мој стил репа треба да буде, како желим да звучим преко микрофона и како представљам себе. То је био покусни пројекат. Имам осећај да је Infinite био само демо који смо мало више погурали.” Једна од тема упакованих у Infinte је била његова борба за подизање новорођене ћерке Хејли Џејд Скот Метерс у сиромашним условима, као и борба да постане богат.[21] У раној каријери, Еминем је сарађивао са детроитским ем-сијем Ројсом да фајв-најном, у бенду под именом Бед митс Ивил. Након издавања албума Infinite, Еминемова борба са дрогом и алкохолом је кулминирала, те је довела до безуспешног покушаја самоубиства.[1]

Еминем је The Slim Shady LP објавио фебруара 1999. године и овај албум је постао један од најпопуларнијих у овој години, достигавши 3× платинасти тираж до краја године.[22] Са овим албумом популарност је расла и у контроверзним текстовима. По издавању The Slim Shady EP, Метерс је био оптужен да копира стил андерграунд репера Кејџа.[23][24] У току промоције ЕП-а, Метерс је пришао члану групе Инсејн клаун поси, Џозефу Брусу; предао му је летак на којем је писало да ће група учествовати на промотивној журци ЕП-а. Брус је одбио да се појави, зато што га Маршал није претходно питао за допуштење да се име њихове групе нађе у промоцији. Пошто је Брусово одбијање примио као личну увреду, касније их је нападао у интервјуима које је давао за радио-станице.

Еминем (лево) у Арени ARCO на турнеји „Up in Smoke” (јун 2000)

Џими Ивин, оснивач Интерскоуп рекордса, захтевао је Еминемов демо снимак након што је овај освојио друго место на реп олимпијади одржаној 1997. године. Еминем је такође освојио и признање Wake Up Show's Freestyle Performer Of The Year, што му је помогло да дође до уговора за плочу. Ивин је пустио снимак продуценту Доктору Дреу, оснивачу Афтермат ентертејнмента. Њих двојица су почели са снимањем музике за Еминемов надолазећи пројекат, The Slim Shady LP; Еминем је био извођач-гост на албуму Кид Рока, Devil Without a Cause. Хип хоп магазин Сорс у марту 1998. године, у делу Unsigned Hype, објавио је чланак о Еминему.[9][25][26][27]

По писању магазина Билборд, у овом тренутку живота Еминем је схватио да је музика једини излаз из несрећног живота. Након потписивања уговора са Афтермат ентертејнментом односно Интерскоуп рекордсом 1998. године, Еминем је издао свој први велики студијски албум, The Slim Shady LP, који је већином био заснован на продукцији Доктора Дреа; годину дана касније, 1999. године, Билборд је похвалио албум као „лирички испред свих осталих”. Албум је постао један од најпопуларнијих у 1999. години и постао 3× платинасти до краја године.[22] Са популарношћу албума, у јавност су дошли и контроверзни текстови песама. У песми 97 Bonnie and Clyde, он описује пут са својом ћерком, где се решава тела своје супруге. Једна друга песма, Guilty Conscience, завршава се охрабривањем човека да убије своју жену и њеног љубавника. Guilty Conscience је обележио почетак пријатељства и музичку повезаност Еминема и Доктора Дреа. Двојица уметника ће и касније сарађивати у стварању хит песама, укључујући Forgot Abouth Dre и What's the Difference са Дреовог албума из 2001, Bitch Please II са The Marshal Mathers LP, Say Wath You Say са The Eminem Show, Encore / Curtains Down са Encore и Old Time's Sake и Crack a Bottle са албума Relapse. Доктор Дре се појављивао на сваком Еминемовом студијском албуму под псеудонимом „Афтермат” (енгл. Aftermath). Албум The Slim Shady LP je dobio 4× platinaste nagrade od Asocijacije američke muzičke industrije (engl. Recording Industry Association of America, RIAA).[28][29]

2000—2002: The Marshall Mathers LP, сукоби око текстова и The Eminem Show[уреди | уреди извор]

The Marshall Mathers LP је изашао у мају 2000. године. Продат је у 1,76 милиона примерака у првој недељи; тиме је оборио рекорд Снуп Договог првенца Doggystyle као најбрже продаван хип хоп албум, али и рекорд првенца Бритни Спирс ...Baby One More Time као најбрже продаван сингл албум у историји Сједињених Америчких Држава.[30][31] Први објављени сингл са албума, The Real Slim Shady, имао је успеха на сцени и створио је контроверзу због увреда на рачун познатих личности; између осталог, у песми се каже и да је Кристина Агилера оралним сексом задовољила Фреда Дерста и Карсона Дејлија.[32] У другом синглу, The Way I Am, он открива својим фановима притисак од стране продуцентске куће на пробијање песме My Name Is и продају више плоча. Иако је Еминем у споту за My Name Is извршио пародију на ексцентричног рокера Мерилина Менсона, уметници су наводно у добрим односима. Менсон се помиње у песми The Way I Am, појавио се у музичком споту за исту и на концерту извео лајв ремикс за песму The Way I Am са Еминемом.[33] На трећем синглу Stan (који садржи делове Дајдоове песме Thank You), Еминем покушава да се избори са новонасталом славом, певајући о поремећеном фану који убија себе и своју трудну девојку, слично као и у песми 97 Bonnie & Clyde са албума The Slim Shady LP.[16] У споту за песму Stan, Еминем је приказан како пише левом руком, што је прекинуло препуцавање фанова о томе која му је рука доминантнија. Магазин Кју је песму Stan назвао трећом најбољом реп песмом свих времена,[34] а заузела је десето место на сличном рангирању сајта Top40-Charts.com.[35] Након што је постала јако призната, песма је стављена на 290. место Ролинг стоунове листе 500 Greatest Songs of All Time (500 најбољих песама свих времена).[36] Јула 2000, Еминем је постао први белац који се појавио на насловној страници магазина Сорс.[25] Албум The Marshall Mathers LP je u martu 2011. dobio ’dijamantski’ sertifikat od RIAA-е, а продало се 32 милиона копија широм света.[37]

Еминем је 2001. наступио са Елтоном Џоном на 43. додели награде Греми,[38] а Геј и лезбијска алијанса против клевете (енгл. Gay & Lesbian Alliance Against Defamation, GLAAD) — организација која је сматрала Еминемове текстове хомофобичнима — осудила је Елтонов наступ са Еминемом.[39] Магазин Ентертејнмент викли је уврстио је песму на ’бест-оф’ листу на крају деценије, са следећим коментаром: „То је био глас који је чуо цео свет. Еминем, под притиском оптужби за хомофобичне текстове, дели бину са геј иконом и изводи Stan у наступу који ће бити незабораван у сваком погледу.”[40] На дан церемоније, 21. фебруара, GLAAD је одржао протест испред лосанђелеског Стејплс центра, дворане у којој се одржавала додела Гремија.[41] Музичке турнеје на којима је Еминем учествовао 2001. године укључују „Up in Smoke” (са реперима Доктором Дреом, Снуп Догом, Егзибитом и Ајс Кјубом)[42] и „Family Values” (са бендом Лимп Бизкит),[43] као и „Anger Management” (са Папа роучом, Лудакрисом и Егзибитом).

Еминемов трећи велики албум је The Eminem Show. Објавио га је маја 2002. године и добио још један хит албум који се нашао на првом месту најбољих листа на свету, са продајом од око 1,332 милиона примерака у првој недељи.[22] Албум је на сцену донео сингл Without Me, у којем се износе увредљиви коментари на рачун бој бендова и неких појединаца, између осталог и Лимп Бизкита, Дика и Лин Чејни, Мобија и др. The Eminem Show, по критеријуму RIAA сертификован као ’дијамантски’, албум је који представља ефекте његовог успона у свет славних, однос са супругом и ћерком, те статус у хип хоп друштву. Такође су оптужбе у песмама биле упућене и на избацивача, кога је Еминем видео да се љуби с његовом женом 2000. године. Стивен Томас Ерелвајн из Олмјузика приметио је да је и поред очигледно присутног беса у пар песама, овај албум доста мање агресиван од The Marshall Mathers LP.[44] Међутим, Лео Брент Бозел III, који је раније критиковао The Marshall Mathers LP због исказане мржње према жени,[45] критиковао је The Eminem Show као албум са доста непристојних речи, наденувши Еминему надимак „Еминеф” због пречесте употребе енглеског вулгаризма motherfucker односно fuck на овом албуму.[46] The Eminem Show је био најпродаванији албум на свету за годину 2002.[47]

2003—2007: Encore, још сукоба око текстова и музичка пауза[уреди | уреди извор]

Еминем на позорници, са плавом косом и у оделу
На турнеји „Anger Manage­ment”, изводи Encore (авг. 2005)

Дана 8. децембра 2003. године, Тајна служба Сједињених Америчких Држава је признала да је очекивала да се Еминем кандидује за председника САД и изјавила како „испитује” наводе да је Еминем претио председнику САД.[48] Они су били забринути због његових речи из текста за песму We As Americans: „Је*еш новац / Не репујем за мртве председнике / Радије бих видео мртвог председника / Никада није било речено, али ја постављам преседан”. Песма We As Americans је касније објављена као бонус диск албума Encore.[49]

Encore је издат 2004. године и био је још један његов албум који је освајао најбоље листе широм света. Продаја овог албума је делимично вођена првим синглом Just Lose It, која садржи увредљиве речи и псовке за Мајкла Џексона. Дана 12. октобра 2004. године, недељу дана након објављивања сингла Just Lose It, Џексон је позвао лосанђелески радијски програм Стива Харвија како би изнео своје незадовољство видеом (који представља пародију Мајкла Џексона како присуствује парници за злостављање деце, те уграђује пластичну хирургију, као и инцидент паљења Мајклове косе током снимања рекламе за Пепси 1984. године). У песми Еминем каже следеће: „То није ударац на Мајкла / То је само метафора / Ја сам само психо”. Многи Џексонови пријатељи и присталице осудили су видео, укључујући Стивија Вондера (који је исти описао као „ударање човека који је пао” и „с*ање”)[50] и Стива Харвија (који је рекао: „Еминем је изгубио своју пропусницу за гето. Желимо пропусницу назад.”).[50] У овом споту Еминем је такође направио пародију на Пи-ви Хермана, Ем-си Хамера и Мадону током њене светске турнеје „Blond Ambition”.[51] „Вирд Ал” Јанковик, који је направио пародију на Еминемову песму Lose Yourself у забавном програму Couch Potato за свој албум из 2003. године под називом Poodle Hat, изјавио је за Чикаго сан-тајмс о Џексоновом протесту следеће: „Прошле године, Еминем ме присилио на заустављање продукције видеа за пародију Lose Yourself јер је некако мислио да би могла да наштети његовој слици или каријери. Тако да је иронија ове ситуације што Мајкл није киван на мене.”[52] Иако је телевизија Блек ентертејнмент престала да пушта видео-снимак, МТВ је објавио да ће наставити са емитовањем истог. Сорс је, преко главног извршног директора Рејмонда „Бензина” Скота, позвао на повлачење видеа, уклањање песме са албума и Еминемово јавно извињење Џексону.[53] Џексон и Сони су 2007. године купили Фејмоз мјузик од Вајакома, предавши му права на песме Еминема, Шакире, Бека и других.[54]

Упркос комичној теми водећег сингла, Encore је имао и озбиљније тематике, укључујући и антиратну нумеру Mosh. Ова песма је оштро критиковала Џорџа В. Буша и остале америчке председнике који су објављивали рат и бомбардовања широм света; на Буша се односио текст „Ово оружје за масовно уништење које зовемо нашим председником” и псовка „Је*еш Буша”.[55] Недељу дана пре председничке кампање у САД за 2004. Еминем је објавио видео за Mosh на интернету.[56] У видеу, Еминем окупља војску (укључујући репера Лојда Банкса) жртава Бушеве администрације и води их према Белој кући. Када уђу унутра, открива се да су регистровани да гласају; видео завршава са поруком „ГЛАСАЈ у уторак 2. новембра” (енгл. VOTE Tuesday November 2). Након поновног избора Буша, завршетак видеа је измењен; Еминем и протестанти врше инвазију Беле куће током одржавања председничког говора.[57]

Сингл Like Toy Soldiers има за тему уништење хип хоп културе и мржњу међу реперима. Албум је, дакле, сачињен мање-више од неких комичних или песама са политичким порукама, али и тужних песама. Вреди поменути Mockingbird, песму у којој се Маршал обраћа ћерки Хејли Џејд односно усвојеној ћерки Алејни и говори о тешком животу са својом породицом коју издржава у браку пуном несугласица са супругом Ким. Такође је била популарна песма Ass Like That, која представља шести и последњи сингл албума објављеног јуна 2005. (од када није издао ниједан студијски албум наредне четири године).

2008—2009: Повратак, Relapse и Refill[уреди | уреди извор]

Еминем на бини у белој мајици, сивој јакни и са бејзбол капом
Са Д12 (мај 2009)

Еминем се појавио на својој радио-станици „Шејд 45 Сиријус” септембра 2008. године, када је изјавио: „Управо сада се некако само концентришем на своје ствари, за [ово] сада и само избацивање нумера и продукцију мноштва ствари. Знате, што сам више окренут производњи више се чини да напредујем ’[зато] што почињем да улазим у шему ствари’.”[58] Интерскоуп је потврдио да је нови албум[59] Еминема заказан за излазак у пролеће 2009. године.[60] Децембра 2008. године, Еминем је пружио више информација о албуму, за који је претходно откривен назив — Relapse. Он је рекао: „Ја и Дре смо поново у лабораторији као у стара времена, човече. Дре ће завршити продукцију већине нумера на Relapse. Враћамо се својим старим несташним начинима [да правимо опет добру музику] ... нека за сада ово буде све.”[61]

Према саопштењу за штампу од 5. марта 2009. године,[62][63] Еминем је најавио излазак два нова албума ове године.[62][63] Relapse, који је први албум, објављен је 19. маја; његов први сингл и музички видео We Made You изашли су 7. априла.[62] Иако се Relapse није баш показао у продаји као претходни Еминемови албуми, ипак је био комерцијални успех са доста одличних критика, а представља и велики повратак репера у хип хоп свет. Relapse је назван једним од најбољих албума у 2009. години, а продат је у више од пет милиона копија широм света. Током доделе МТВ филмске награде 2009, Саша Барон Коен је покушао да се спусти у публику у костиму анђела; међутим, слетео је нагих ногу међуножјем у потрбушном положају испред Еминемове главе односно на његово лице, након чега је овај љутито напустио церемонију; три дана после, репер је рекао да је акробација била намерно приређена.[64] Дана 30. октобра, Еминем је наступио на фестивалу Вуду експиријенс у Њу Орлеансу као главна звезда, што је био његов први прави концерт — 2009. године.[65] Наступ је укључивао неколико нумера са албума Relapse, као и доста старијих хитова и наступ групе Д12. Еминем је 19. новембра на свом сајту најавио Relapse Refill за 21. децембар; ово је било реиздање албума Relapse, са још седам бонус нумера (укључујући Forever и Taking My Ball). Еминем је поводом изласка новог ЦД-а рекао:

Желим да испоручим више материјала својим обожаватељима ове године, као што сам и планирао. ... Надамо се да ће ове нумере са Refill ’држати’ фанове док не избацимо Relapse 2 следеће године. ... Нашао сам се поново са Дреом и затим још неколико продуцената, укључујући Џаст Блејза, те отишао у потпуно другом смеру због чега сам решио да кренем од нуле. Нове нумере су почеле да звуче веома другачије од нумера за које сам ја првобитно намеравао да се нађу на Relapse 2, али још увек желим да се остале ствари чују.[66]

Relapse је шести студијски албум извођача. Већ у првој недељи од изласка у продају, продато је око три милиона примерака. Овај албум је промовисао рехабилитациони центар „Попсомп Хилс”. Песме Déjà Vu и Beautiful је посветио „свом најбољем пријатељу који је убијен 11. априла 2006. године” (тј. себи); у Déjà Vu говори о свом предозирању метадоном 2007. године[67] и дрогирању током периода када је престао да се бави музиком,[68] када се довео у такво стање да га се чак и ћерка плашила.[69] Познатија песма са овог албума је и 3 a.m., у којој Еминем описује себе као серијског убицу током убилачког похода.[70][71]

Између овог и албума Encore издао је 6. децембра 2005. године свој први компилацијски албум, Curtain Call: The Hits, са највећим хитовима до тада снимљеним. Годину после је изашао Eminem Presents: The Re-Up, који је компилација најбољих песама разних извођача Шејди рекордса. Нешто после овога је издао албум Relapse 2: Refill.

2010—2011: Recovery и поновно окупљање Бед митс Ивила[уреди | уреди извор]

Дана 14. априла 2010. године Еминем је твитовао обожаватељима „Нема Relapse 2”. Иако су они који га прате помислили да неће бити његовог студијског албума, он је заправо променио наслов у Recovery и ово потврдио тако што је твитовао „RECOVERY” са линком до свог сајта. Еминем је затим изјавио:

Првобитно сам планирао да Relapse 2 изађе прошле године. Али пошто сам настављао са снимањем и радом са новим продуцентима, идеја о наставку за Relapse је почела да има све мање и мање смисла за мене, а и хтео сам да направим потпуно другачији албум. Музика на [албуму] Recovery испала је веома различита од [оне на албуму] Relapse, и мислим да заслужује свој засебан наслов.[72]

Његов седми студијски албум објављен је 18. јуна.[72] У САД Recovery је забележио тираж од 741.000 продатих копија у првој недељи, што га је рангирало на врх листе Billboard 200.[73][74] Ово је био шести узастопни Еминемов студијски албум на првом месту у САД, који је такође остварио међународни комерцијални успех и поставио рекорд као прворангирани албум у преко деведесет држава широм света. Recovery је остао на првом месту листе Billboard 200 пет узастопних недеља од укупно седам недеља колико је био на овој позицији поменуте листе.[75][76]

Билборд је објавио да ће Recovery бити најпродаванији албум 2010. године, што ће Еминема учинити првим уметником у историји Нилсен саундскена са два албума који су најпродаванији до краја године.[77] Recovery је најпродаванији дигитални албум у историји.[78] Први сингл са овог албума, Not Afraid, објављен је 29. априла и моментално се нашао на првом месту листе Billboard Hot 100; музички видео за ову песму је објављен 4. јуна.[79] Not Afraid је попраћен синглом Love the Way You Lie, који је дебитовао на другом месту пре него што се пробио на врх.[80] Иако је Love the Way You Lie био најпродаванији сингл 2010. године у Уједињеном Краљевству, није успео да се попне на прво место (ово је први пут да се ово десило у УК још од 1969).[81] Упркос критикама због недоследности, албум Recovery је добио позитивне оцене већине критичара. До 21. новембра 2010. године, у САД овај албум је продат у три милиона примерака.[82] Recovery је био најпродаванији албум на свету 2010. године и придружио се бестселер албуму The Eminem Show који је продат у 30 милиона копија широм света[37] и који је био најпродаванији 2002. године; овако је Еминем постао репер са два објављена албума који су најпродаванији до краја године широм света.[47][83] Албумом Recovery, Еминем је оборио и рекорд за два узастопна албума број један соло извођача у САД.[84]

Еминем и Ријана на бини испред три велика екрана
Дует Love the Way You Lie са Ријаном на партију Е3 2010

Еминем се појавио на додели награде BET 2010. године,[85] где је извео Not Afraid и Airplanes, Part II са Бобом и Кишом Коул. Касније исте године, наступао је на концерту Активижон Е3. Јуна 2010. године, Еминем и Џеј-Зи су најавили да ће наступати заједно у Детроиту и Њујорку, на концертима названим турнеја „Home & Home”. Прва два концерта су брзо распродата, због чега су одржане репризе оба концерта у истим градовима.[86] Такође, БЕТ је именовао Еминема за најбољег репера 21. века.[87] Еминем је 12. септембра 2010. године отворио церемонију доделе МТВ Видео музичких награда, изводећи Not Afraid и Love the Way You Lie са Ријаном која је певала рефрене.[88] Због успеха албума Recovery и турнеје „Home & Home”, Еминем је од МТВ-а добио признање Hottest MC in the Game за 2010. годину;[89] такође, онлајн магазин Хип хоп ди-екс га је прогласио ем-сијем године 2010.[90] Еминем и Ријана су поново сарађивали и снимили Love the Way You Lie (Part II), наставак њиховог популарног дуета. За разлику од првог дела, у другом је Ријана главни певач и песма се пева углавном из женске перспективе.[91] Децембра 2010. године, „Great Eminem Recovery” заузео је прво место на листи „Билбордових Топ 25 музичких момената 2010. године”.[92] Еминем се појавио и на додели награда Греми 13. фебруара 2011. године, када је извео Love the Way You Lie (Part II) (са Ријаном и Адамом Левином) и I Need a Doctor (са Доктором Дреом и Скајлар Греј).[93] Тог фебруара објављено је да ће Space Bound да буде четврти сингл албума Recovery, са музичким спотом за песму у којем глуми бивша порно звезда из САД Саша Греј;[94][95] дуго очекивани видео је објављен 24. јуна на iTunes стору.[96]

2012—2013: The Marshall Mathers LP 2[уреди | уреди извор]

Еминем је 24. маја 2012. године обзнанио да ради на свом следећем студијском албуму,[97] који би требало да буде пуштен у продају 2013. године.[98] Без икаквог наслова или датума објављивања албум се нашао на бројним листама најишчекиванијих албума у 2013. години (укључујући МТВ); магазин Комплекс га је рангирао на шесту позицију, а Икс-икс-ел на пету.[99]

Дана 11. фебруара 2013. године, Еминемов менаџер Пол Розенберг је најавио његов осми студијски албум, који ће бити објављен након Меморијалног дана те године. „У потпуности очекујемо излазак новог Еминемовог албума 2013. Радио је већ на њему неко време”, рекао је Розенберг. „Сигурно се може рећи да ће изаћи некад након Меморијалног дана, али нису тачно сигурни када. Имамо неке датуме резервисане за њега да наступа уживо у Европи у августу, тако да покушавамо да видимо шта се још поклапа.” Албум је остао ненасловљен.[100] Доктор Дре је 22. марта изјавио да ради са Еминемом на албуму и да је скоро готов;[101] Но Ај-Ди је потврђен као продуцент.[102]

Песма под називом Survival (feat. Лиз Родригез), настала у сарадњи са продуцентом Ди-џеј Калилом, премијерно је пуштена 14. августа 2013. године у мултиплејер трејлеру за видео игру Call of Duty: Ghosts. Према саопштењу за јавност, први сингл са Еминемовог осмог студијског албума требало је да буде ускоро објављен.[103][104][105] Током доделе награда МТВ VMA 2013. године, најављено је да ће се албум звати The Marshall Mathers LP 2 (наставак албума The Marshall Mathers LP) и да је планирано да буде пуштен у продају 5. новембра 2013. године.[106]

Еминем стоји у мајици кратких рукава, шорцу и бејзбол капи
На Лолапалузи у Чикагу (2014)

Сингл-првенац Berzerk је објављен 25. августа 2013. године и дебитовао је на 3. месту чарта Billboard Hot 100. Касније током исте године су откривена још два сингла: Rap God и The Monster (са Ријаном).

The Marshall Mathers LP 2 је изашао 5. новембра 2013. године, у продукцији Афтермат ентертејнмента, Шејди рекордса и Интерскоуп рекордса. Стандардна верзија садржи 16 нумера, док делукс издање садржи и други диск са још 5 додатних песама. MMLP2 је постао седми Еминемов албум који је дебитовао на првом месту Billboard 200 и био је други по продаји у првој недељи издања.[107][108] По објављивању албума, репер Еминем је постао први уметник још од Битлса са четири сингла у првих 20 на листи Billboard Hot 100.[109][110][111]

Еминемов осми студијски албум је изашао у новембру 2013. Најпознатије песме са овог албума су Rap God, Berzerk, Headlights и Survival. У једном делу песме Rap God Еминем изговара 116 речи у 15 секунди.

2014—2020: Shady XV, винилни бокс-сет, Southpaw; Revival, Kamikaze и Music to Be Murdered By[уреди | уреди извор]

Еминем на Концерту за јунаштво у Вашингтону (2014)

Јуна 2014. године, Еминем и његов менаџер Пол Розенберг почели су да користе хештег „#SHADYXV” на друштвеним мрежама, а репер је на наступу носио мајицу са текстом „SHADYXV”. Према саопштењу за јавност које је објављено на Еминемовом сајту 25. августа 2014. године, хештег је био име предстојеће компилације Шејди рекордса: Shady XV. Истог дана излази први сингл са албума (Guts Over Fear, feat. Сија Ферлер),[112] а списак песама које треба да се нађу на албуму објављен је 29. октобра.[113] Затим је Шејди рекордс објавио ’сајфер’ за промоцију албума, у којем је Еминем одрадио 7-минутни фристајл. Detroit Vs. Everybody (други сингл на албуму) са Еминемом, Деж Лоуф, Ројсом да фајв-најном, Денијем Брауном, Биг Шоном и Трик-Триком, објављен је 11. новембра 2014. године.[114] Shady XV је објављен 24. новембра, током недеље Црног петка;[115] садржи највеће хитове на једном диску, а на другом нове песме извођача Шејди рекордса као што су Д12, Слотерхаус, Бед митс Ивил и Јелавулф. Албум је дебитовао на трећем месту листе Billboard 200, са продајом у првој недељи од око 138.000 примерака само у Сједињеним Државама.[116]

Еминем је 12. марта 2015. године објавио сет од десет грамофонских плоча под називом The VINYL LPS односно The Official Eminem Box Set, са песмама из целе каријере (лимитирано издање; 26. марта је постао доступан широм света). Сет садржи седам од Еминемових осам студијских албума (сви осим албума Infinite), саундтрек филма 8 миља, компилацију Eminem Presents: The Re-Up, те колекцију највећих хитова Curtain Call: The Hits.[117] Јануара 2015, објављено је да ће Еминем да отпева део Тек Најнове песме Speedom (Worldwide Choppers 2).[118] Песма уз фит Криз Каликоа изашла је 20. априла. Еминем је такође певао део Јелавулфовог сингла Best Friend са албума Love Story.

2015
Музика инспирисана филмом Southpaw

Еминем је извршни продуцент saundtreka за спортско-драмски филм Левица (енгл. Southpaw), снимљен у Шејди рекордсу. Први сингл на овом албуму је добио назив Phenomenal и изашао је 2. јуна 2015. године.[119] Други сингл, назван Kings Never Die (feat. Гвен Стефани), објављен је 10. јула 2015. године на Еминемовом VEVO каналу на Јутјубу.[120] Еминем је био први кога је Зејн Лоу интервјуисала на станици Битс 1; интервју је 1. јула 2015. године стримован онлајн на радио-станици Битс 1.[121] Еминем се појавио у ’паблик аксес’ шоуу Only in Monroe, који се снима у Монроу (Мичиген), а интервјуисао га је водитељ-гост Стивен Колберт за епизоду која је емитована 1. јула 2015. године. Еминем је у епизоди певао делове песама Боба Сигера на инстистирање Колберта, а такође је кратко прокоментарисао и Southpaw.[122]

Еминем наступа уживо (2016)

Јуна 2015. откривено је да ће Еминем бити извршни продуцент и музички супервизор ТВ серије Motor City чија ће премиса да буде заснована на филму Нарк (енгл. Narc) из 2002. године.[123] Јуна 2016, Еминемов сингл Without Me са албума The Eminem Show нашао се на saundtreku филма Одред отписаних (енгл. Suicide Squad).[124] Септембра 2016, Еминем се појавио у песми Скајлар Греј по имену Kill For You, која се налази на њеном албуму Natural Causes.[125]

2016
Најава новог албума и Infinite (F.B.T. Remix)

Дана 19. октобра 2016. Еминем је објавио нову политичку хип хоп песму наслова Campaign Speech и објавио да ради на новом албуму.[126] Еминем 17. новембра 2016. објављује ремастеровану верзију песме Infinite на свом VEVO Јутјуб каналу.[127] Пет дана после објављује трејлер за 10-минутни кратки документарац насловљен Partners in Rhyme: The True Story of Infinite.[128]

2017—2018
Revival и Kamikaze

Фебруара 2017. Еминем је имао фит у песми No Favors са Биг Шоновог албума I Decided. У песми, Еминем назива новоизабраног председника САД Доналда Трампа „ку*ком”; такође репује и о конзервативној и политичкој коментаторки Ен Коултер (која је присталица Трампа). Коултерова је коментаришући текст песме окарактерисала Еминема као „идиота” и изјавила следеће: „Мислим да је несрећа да левица, из Берклија преко Еминема са овом његовом реп песмом, насиље против жена проглашава нормалним, као што је то Еминем урадио.”[129] Еминем је 10. новембра 2017. године објавио главну песму свог предстојећег албума — Walk on Water, коју изводи заједно са Бијонсе.[130] Еминем је на свом званичном Фејсбук и Твитер налогу потврдио да његов нови албум Revival излази 15. децембра 2017. године; на овом албуму нашли су се музичари као што су Фрешер, Бијонсе, Скајлар Греј, Екс амбасадорси, Ед Ширан, Алиша Киз, Кејлани и Пинк.[131] Дана 31. августа 2018. године, Еминем је објавио претходно ненајављен албум — свој десети студијски албум; носи назив Kamikaze и представља његов други студијски албум пуне дужине у последњих осам месеци.[132] Албум се нашао на врху листе Билборд 200, чиме је постао његов девети албум заредом који је ово остварио; продато је 434.000 примерака током прве седмице од изласка.[133]

2020
Music to Be Murdered By, Music to Be Murdered By - Side B

Дана 17. јануара 2020. године, Метерс је објавио још један претходно ненајављен албум Music to Be Murdered By. У овом албуму се као гости појављују Ројс да фајв-најн, Јанг Ем-Ај, Ку Тајп, Денаун, Вајт Голд, Ед Ширан, Ђус Ворлд, Скајлар Греј, Андерсон Пак, Дон Толајвер, Кxнг Крукд, Џоел Ортиз и Блек Тоут.[134]

Дана 9. фебруара 2020. године, Еминем је наступио на 92. додели Оскара отпевавши песму Lose Yourself.[135]

Дана 9. марта 2020. године, изашао је спот за песму Godzilla на Јутјуб каналу Lyrical Lemonade. У споту се као гости појављују Мајк Тајсон и Др. Дре.[136]

Дана 11. марта 2020. године, албум Music to Be Murdered By сертификован је као златни.[137]

Дана 9. јула 2020. године, ћерка репера Кид Кудија, Вада, на друштвеној мрежи објавила је да он избацује песму са Еминемом која је насловљена The Adventures of Moon Man & Slim Shady; песма је изашла дан касније.[138]

Дана 18. децембра 2020. године, Еминем је објавио наставак албума Music to Be Murdered By, под називом Music to Be Murdered By - Side B, са 16 нових песама.[139]

2021—данас: Superbowl LVI[уреди | уреди извор]

Дана 28. септембра 2021. године, објавио је на друштвеним мрежама да ће се појавити као гост са Поло Џијем и Мозијем на песми Last One Standing коју изводи Скајлар Греј као музику за филм Веном 2. Песма је објављена 30. септембра 2021. године.[140]

Такође се појавио као гост на наступу репера Ел-Ел Кул Џија, у Дворани славних рокенрола, 30. октобра 2021. године.

Дана 13. фебруара 2022. године, Еминем је наступио на манифестацији Superbowl LVI Halftime Show, са Др Дреом, Кендриком Ламаром, Мери Џеј Блајџ, Снуп Догом и Фифти Сентом. Извео је песму Lose Yourself.[141]

У новембру 2022. Еминем је уведен у Дворану славних рокенрола.[142]

Остали подухвати[уреди | уреди извор]

Шејди рекордс и Д12[уреди | уреди извор]

Након Еминемових вишеплатинастих рекордних продаја, издавачка кућа Интерскоуп му је понудила сарадњу; репер је с Полом Розенбергом основао Шејди рекордс, поткрај 1999. године. Еминем је увео своју детроитску клапу, Д12 и Трајса, у издавачку кућу и потписао уговор са Фифти Сентом у заједничком подухвату 2002. године са Афтерматом — издавачком кућом Доктора Дреа. Године 2003, Еминем и Доктор Дре су додали атлантског репера Стат Квоа као члана Шејди—Афтермата. Ди-џеј Грин Лантерн, Еминемов бивши ди-џеј, био је са Шејди рекордсом до спора повезаног с Фифти Сентовом завадом око Џадакиса која га је приморала да напусти ову издавачку кућу. Алкемист је потом постао Еминемов ди-џеј на турнејама. Године 2005, Еминем је прихватио још једног репера из Атланте у Шејди тим — Бобија Криквотера, као и репера из Вест Коуста Кешиса.[13]

Дана 5. децембра 2006. године, из Шејди рекордса је изашао компилацијски албум Eminem Presents: The Re-Up. Пројекат је започео као микстејп, али када је Еминем пронашао материјал бољи него што је очекивао издао је албум. The Re-Up-ом је намеравано да се уведу на сцену Кво, Кешис и Криквотер.[143] Док се снимао Infinite, Еминем, Пруф и Кон Артис основали су групу од репера-колега који су сада већ познати као Д12 — скраћеница за „Детроитских дванаест” (енгл. Detroit Twelve) или „Дерти дозен” (енгл. Dirty Dozen) —, бенд који је наступао стилом сличним оном Вутанг клана.[144] Године 2001, деби албум Д12 бива објављен Devil's Night.[145] Први сингл са албума је био Shit on You, а наредни Purple Pills (ода рекреативном коришћењу дрога) и Fight Music. За Purple Pills је поново написан текст за радио и телевизију, при чему је уклоњено много референци ка дроги и сексу. Песма је добила и нови назив: Purple Hills (досл. „љубичаста брда”) уместо пређашњег Purple Pills (досл. „љубичасте пилуле”); ткђ. в. езомепразол.

Након свог дебија, Д12 је отишао на трогодишњи одмор из студија. Поново су се окупили 2004. године за свој други албум D12 World, који укључује хит синглове My Band и How Come. Песма American pshyco 2 (feat. Би-Рил, члан Сајпрес хила), био је још један популарни хит.[145] Према члану Д12 Бизару, Еминем се није нашао на свом албуму Blue Cheese & Coney Island јер је „он заузет радећи своју ствар”.[146]

Јануара 2014, Бас брадерси су објавили да се Д12 вратио и снима у F.B.T.-у. Студио је с њима радио на албуму са Еминемом, и то на најмање три песме. Бизар је изјавио да је Еминем и даље део бенда и да је албум планиран за излазак 2014. године.[147]

Глумачка каријера[уреди | уреди извор]

Након неколико мањих улога, у филму Прање (2001) и гост у Корновом музичком видеу за Got the Life (када је бенду дао демо снимак), Еминем је направио свој холивудски деби у квазиаутобиографском филму 8 миља (2002). Према речима репера, у питању је представљање одрастања у Детроиту а не посвета његовом животу. Снимио је неколико нових песама за саундтрек, укључујући Lose Yourself (песму која је освојила Оскар за најбољу оригиналну песму године 2003. и постала најдужи број један хип хоп сингл у историји).[148] Еминем је био одсутан с церемоније, па је кокомпозитор Луис Ресто примио награду.[149]

Репер је позајмио глас за видео-игру 50 Cent: Bulletproof (као остарели, корумпирани полицајац који говори црначким енглеским) и гостовао на Комеди сентраловом телевизијском програму Crank Yankers, као и онлајн цртаном филму The Slim Shady Show (доступан на DVD-у).[150] Био је одабран да игра на неоствареној филмској верзији серије Have Gun – Will Travel (1957—1963),[151] а такође је био разматран за улогу Дејвида Рајса у филму Скакач (базиран на истоименој књизи).[152] Еминем је имао и камео улогу, сцена расправе с Рејом Романом у филму Смешни људи (2009).

Играо је сам себе у финалу седме сезоне (Lose Yourself) серије Свита, заједно са Кристином Агилером.[153] Иако је Еминему понуђена главна улога у научнофантастичном филму Елизијум (2013), он је одбио јер режисер Нил Бломкамп није хтео да промени локацију из Лос Анђелеса у Детроит.[154] Репер је имао још једну камео улогу, када је играо себе у филму Интервју (2014). Током интервјуа са главним ликом, Дејвом Скајларком (Џејмс Франко), Еминем сатирично аутује као хомосексуалац (геј).[155]

Мемоари[уреди | уреди извор]

Еминемова аутобиографија, The Way I Am, објављена је 21. октобра 2008. године. У књизи је детаљно описао своју борбу са сиромаштвом, дрогом, славом, сламањем срца и депресијом; испричао је причу о свом успону и уласку у свет славних, прокоментарисао претходне контроверзе и приложио оригинални лист са текстом песама Stan и The Real Slim Shady.[156] Аутобиографија реперове мајке (My Son Marshall, My Son Eminem) објављена је наредног месеца, а у овом делу Деби Нелсон описује своје детињство и адолесценцију, упознавање Еминемовог оца и успон свог сина у свет славе те начине на које се носи са истом.

Маркетинг и добротворни рад[уреди | уреди извор]

Еминем се појавио у две рекламе које су приказане током Супер боула XLV. У првој, једноминутном споту за Липтонов ледени чај Бриск, репер је пластична фигура.[157] У другој, двоминутном ПП-у — до тада најдужем у историји Супер боула — за Крајслер 200, Еминем вози кроз Детроит (уз Lose Yourself као саундтрек) према свом програму у Фокс театру.[158][159]

Основао је Фондацију „Маршал Метерс” (енгл. Marshall Mathers Foundation) да би се помогло угроженим и младима у неповољном положају. Фондација ради као спона добротворне организације коју је основао Норман Јатума, детроитски правни заступник.[160]

Уметнички рад[уреди | уреди извор]

Утицаји и техника реповања[уреди | уреди извор]

Еминем је навео неколико ем-сијева који су утицали на његов стил реповања, међу којима су и Ешам,[161] Кул Џи,[162] Маста Ејс, Биг Деди Кејн,[162] Нуклеус, Ајс-Ти, Мантроникс, Мели Мел (в. The Message), Ел-Ел Кул Џеј, Бисти бојси, Ран—Ди-Ем-Си, Раким и Буги даун.[163]

У књизи Како реповати, Герила Блек истиче како је Еминем проучавао друге ем-сијеве да би усавршио своју реп технику: „Еминем је слушао све и то је оно што га је учинило једним од великана.”[164] У књизи, други ем-сијеви такође хвале аспекте његове реп технике; разноликост, хумористична тематика,[165] повезивање с публиком,[166] задржавање концепта у више серија албума,[167] комплексне шеме римовања,[168] уобличавање речи тако да се римују,[169] вишеслоговне риме,[162] много рима за бар,[170] сложени ритмови,[171] јасна енунцијација[172] (добра дикција), те коришћење мелодије[173] и синкопације.[174]

Еминем је познат по томе што је већину својих песама написао на папиру (документовано у The Way I Am), и то за неколико дана или недеља док не добије жељени текст;[175] он је „воркахолик[176] и стручан за „слагање” вокала.[177]

Алтерега[уреди | уреди извор]

Еминем је користио алтерега у својим песмама за различите стилове реповања и теме о којима пева. Његов најпознатији алтерего, Слим Шејди (енгл. Slim Shady) први пут се појавио на ЕП-у Slim Shady. Песме у овом лицу су насилне и мрачне, са карактеристичним комичним елементом.[178] Еминем је умањио учесталост Слим Шејдија на албуму Recovery јер је осећао како не одговара теми албума.[179] Други лик је Кен Кениф (енгл. Ken Kaniff), хомосексуалац који збија шале о Еминемовим песмама. Кена је створио и оригинално представио његов друг из Детроита, репер Аристотел, на албуму Slim Shady LP; овде Кениф зеза Еминема преко телефона. Након расправе по изласку албума Еминем је одлучио да користи лика Кенифа на албуму Marshall Mathers и наредним албумима (не укључујући Encore и Recovery). Аристотел, љут на Еминема што користи његов лик, направио је микстејп у улози Кенифа како исмева Еминема.

Сарадње и продукције[уреди | уреди извор]

Иако Еминем обично сарађује са реперима из Афтермат ентертејнмента и Шејди рекордса, као што су Др Дре, 50 Сент, Д12, Оби Трајс и Јелавулф, међу његове сараднике убрајају се и Редман, Кид Рок, Ди-Ем-Екс, Лил Вејн, Миси Елиот, Џеј-Зи, Дрејк, Ријана, Ники Минаж, Егзибит, Метод Мен, Џадакис, Фет Џо, Стики Фингаз, Ти-Ај и Јанг Џизи. Еминем је уживо одреповао стих у изведби Баста Рајмсовог ремикса Touch It, на додели Музичке награде БЕТ 27. јуна 2006. године. Нашао се у Ејконовом синглу Smack That (с његовог другог студијског албума Konvicted), као и Лил Вејновом хиту Drop the World (трећи на његовом седмом студијском албуму Rebirth) и Фифти Сентовој нумери My Life (водећи сингл на Фифти Сентовом шестом студијском албуму Street King Immortal).

Еминем је био извршни продуцент прва два албума Д12 (Devil's Night и D12 World), два албума Обија Трајса (Cheers и Second Round's on Me), те два албума Фифти Сента (Get Rich or Die Tryin' и The Massacre).[180] Продуцирао је многе песме за друге репере, на пример Џадакиса (Welcome To D-Block), Џеј-Зија (Renegade, Moment of Clarity), Лојда Банкса (On Fire, Warrior Part 2, Hands Up), Тонија Јајоа (Drama Setter), Трик-Трика (Welcome 2 Detroit), Егзибита (My Name, Don't Approach Me)...[181] Највећи део албума The Eminem Show продуцирао је Еминем, са својим дугогодишњим сарадником Џефом Басом;[182] такође је копродуцирао Encore са Доктором Дреом. Године 2004, Еминем је био коизвршни продуцент Тупаковог постхумног албума Loyal to the Game, с његовом мајком Афени.[183] Продуцирао је британски сингл број један Ghetto Gospel (feat. Елтон Џон),[184] The Cross са Насовог албума God's Son[185] и осам нумера на албуму Обија Трајса из 2006. Second Round's on Me (такође се појављује на There They Go).[186] Репер је продуцирао и неколико нумера на Трик-Триковом албуму The Villain (јавља се и на Who Want It),[187] а исто тако је продуцирао и четири нумере на Кешисовом албуму из 2013. The County Hound 2.

Еминем се сматра необичним по структурисању својих песама помоћу текста, уместо писања за битове.[188] Један изузетак је Stan, који је настао из идеје и темељног нацрта који је продуцирао Форти-Фајв Кинг.[188] Након што је урадио мали сегмент продукције за Relapse и Recovery, Еминем је продуцирао значајну порцију албума The Marshall Mathers LP 2. О продукцији сопствене музике је рекао следеће: „Понекад, могу добити нешто у својој глави, као што је идеја или расположење нечега што бих хтео, а нећу увек то добијати идући кроз различите нумере које су други људи направили. Они не знају шта је у мојој глави. Мислим да можда помаже, помало, уз разноликост, звук тога, али такође, ја бих добио нешто у својој глави и хтео да могу ту идеју изложити од нуле.”[189]

Поређење са другим извођачима[уреди | уреди извор]

Као текстописац и белачки извођач истакнут у жанру у којем већи утицај имају црначки уметници, Еминем се често пореди са Бобом Диланом.[190] Репер Ешер Рот се пореди са Еминемом, а Рот му је посветио песму на свом албуму (As I Em) која га је увредила.[191][192][193] Остварени трубач Николас Пејтон назвао је Еминема „Биксом Бајдербеком хип хопа”.[194]

Еминем и хришћански хип хоп уметник Кеј-Џеј-52 такође су међусобно поређени, а Кеј-Џеј-52 је Еминема назвао својим „хришћанским панданом”.[195] Кеј-Џејев сингл Dear Slim био је контроверзан међу Еминемовим фановима када се појавио у ТВ серији Total Request Live. Иако је он рекао да песма није настала с намером обезвређивања,[196] Кеј-Џеј-52 је примио имејл с говором мржње и песма је била број 26 на листи ВХ1 Топ 40 најгорих момената у хип хопу.[197]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Породица[уреди | уреди извор]

Еминем је доста био под лупом, и као репер и приватно.[31] Женио се двапут, оба пута са Кимберли Аном Скот (енгл. Kimberly Anne Scott). Упознао је Ким у средњој школи; он је имао 15, а она 13 година кад је он без мајице стајао на столу репујући I'm Bad Ел-Ел Кул Џеја.[198] Ким и њена сестра близнакиња Дон побегле су од куће; уселиле су се код Еминема и његове мајке, кад је он био 15-годишњак. Од тада су почеле везе и раскиди са Ким (1989). Њихова ћерка Хејли (енгл. Hailie) рођена је 25. децембра 1995; Маршал и Кимберли су се венчали 1999, а развели 2001. године. Иако је Еминем 2002. рекао за Ролинг стоун „Радије бих имао бебу преко свог пениса него да се оженим поново”, он и Ким су се накратко поново венчали јануара 2006. Он је предао папире за развод почетком априла,[199] а пар је прихватио заједничко старатељство за Хејли.[200] Он се такође стара о Дониној ћерки Алејни (енгл. Alaina),[201] те о Витни (енгл. Whitney) — Киминој ћерки из другог брака.[202][203] Почетком 2010, Еминем је одбацио извештавања таблоида да су се он и Ким помирили.[204] Имао је правно старатељство над својим млађим полубратом Нејтаном (енгл. Nathan), који је такође репер и познат је под својим уметничким именом „Нејт Кејн” (енгл. Nate Kane).[205][206] У својој песми Headlights (2014), Еминем се извинио — и изјавио љубав према — својој мајци.[207]

Проблеми са законом[уреди | уреди извор]

Године 1999, Еминемова мајка је тужила сина тражећи око 10 милиона долара за блаћење на албуму The Slim Shady LP; добила је око 1.600 долара одштете 2001. године.[208] Дана 3. јуна 2000. године, Еминем је ухапшен током препирке са Дагласом Дејлом у продавници озвучења за ауте у Ројал Оуку (Мичиген); у овом инциденту, Еминем је извукао ненапуњен пиштољ и уперио га у земљу. Наредног дана, у Ворену (Мичиген) поново је ухапшен — сада за напад на Џона Гереру на паркингу Хот рок кафеа; овде је видео Гереру како се љуби с његовом женом.[209][210] Еминем је реконструисао напад на Гереру у песми The Kiss (Skit) са албума The Eminem Show. Репер је оптужен за поседовање прикривеног оружја и напад, признао је кривицу и осуђен је на две године условне казне; како год, оптужба за напад на Гереру је одбачена као део споразума о признању кривице.[211] Дана 7. јула 2000. године, Ким је покушала самоубиство резањем вена по зглобовима,[212] а касније је тужила Еминема за блаћење пошто је описао њену насилну смрт у песми Kim.[210]

Дана 26. октобра 2000. године, репер је имао договорен наступ у торонтском Скајдоуму; у то је Џим Флаерти, државни тужилац из Онтарија, рекао да се Еминему не би требало допустити да уђе у земљу. „Ја лично не желим да ико долази у Канаду ко ће овде да дође и заговара насиље над женама”, рекао је. Флаерти је такође рекао да му се „згадило” кад је прочитао текст песме Kill You, у којој се налазе стихови Дрољо, мислиш да нећу ниједну курву гушити / Док гласне жице у њеном врату не престану више радити? (енгл. Slut, you think I won't choke no whore / Till the vocal cords don't work in her throat no more?). Иако је реакција јавности на Флаертијеве ставове била генерално негативна, уз разматрање забране Еминему да уђе у земљу као проблема са слободом говора, либерални ЧПП Мајкл Брајант је сугерисао да се против репера подигну оптужбе за злочин из мржње због заступања насиља над женама у текстовима његових песама.[213] Роберт Еверет-Грин је у едиторијалу за Глоуб енд мејл написао „Бити нападан је Еминемов опис посла”,[214] а концерт репера у Торонту се одржао како је и планирано.[215]

Санитарни радник Деанџело Бејли тужио је Еминема потражујући 2001. године 1 милион долара, уз оптужбе за угрожавање његове приватности објављивањем информација које га приказују у погрешном светлу — у песми Brain Damage, која Бејлија представља као насилног школског силеџију. Иако је Бејли признао да је малтретирао Еминема у школи, рекао је да је то било пуко „налетање” и да му је дао „малу ћушку”. Законска оптужба је одбачена 20. октобра 2003; судиница Дебора Сервито, која је донела пресуду, оценила је да је публици јасно како су речи песме претеране.[216]

Дана 28. јуна 2001. године, Еминем је осуђен на једногодишњу пробацију и друштвено користан рад — уз новчану казну од око 2.000 долара — за незаконито поседовање односно коришћење оружја током свађе са запослеником Сајкопатик рекордса.[217]

Дана 31. марта 2002. године, француски џез пијаниста Жак Лусје подигао је тужбу од 10 милиона долара против Еминема и Доктора Дреа — тврдећи како је бит за Kill You из његовог инструментала Pulsion.[218] Лусје је захтевао да се продаја The Marshall Mathers LP заустави, а све преостале копије униште. Парница је била заказана за јун 2004, а случај је касније решен.[219]

Дана 8. децембра 2003. године, Тајна служба Сједињених Америчких Држава је објавила како „истражује” тврдње да Еминем прети председнику Џорџу В. Бушу[48] у песми We As Americans (неиздати ’бутлег’ у то време) — и то речима Је*еш новац / Не репујем за мртве председнике / Радије бих видео мртвог председника / Никада није било речено, али ја постављам преседан (енгл. Fu*k money / I don't rap for dead presidents / I'd rather see the president dead / It's never been said but I set precedents). Инцидент је укључен у спот за песму Mosh, а у питању су новински исечци на зиду са чланцима о несрећним догађајима у Бушевој каријери. We As Americans се на крају нашла на бонус диску делукс издања албума Encore, али са измењеним текстом.

Године 2007, Еминемова компанија за издавање музике (Ејт мајл стајл) и Мартин афилијејтед тужили су Епл и Афтермат ентертејнмент, тврдећи да Афтермат није овлашћен за преговарање са Еплом око дигиталног преузимања 93 Еминемове песме на Епловом Ајтјунсу.[220][221] Случај против Епла је решен недуго по почетку суђења, крајем септембра 2009.[222]

Јула 2010, Апелациони суд Сједињених Америчких Држава за Девети округ покренуо је парницу Ф.Б.Т. продакшонс против Афтермат рекордса — пошто су Ф.Б.Т продукција и Еминем били дужни да плаћају краљевску таксу од 50% Афтерматових укупних прихода од лиценцирања снимака за компаније као што су Епл, Спринт, Некстел, Сингулар и Т-Мобајл. Марта 2011, Врховни суд САД је одбио саслушање.[223]

Октобра 2013, Еминем је семпловао вирални хит чикашке реп групе Хотстајлз Lookin' Boy (2008) — за свој хит сингл Rap God (2013). Група тврди да Еминем није добио дозволу да користи семпл нити им је дао икакав допринос или компензацију.[224] У новембру 2013, Хотстајлз је објавио дис трек за Еминема насловљен Rap Fraud, где семплују неколико његових песама и критикују га за неодавање заслуга.[225][226] У јануару 2015, ТМЗ је објавио да Хотстајлз тужи репера и његову издавачку кућу (Шејди рекордс) — у висини спора од 8 милиона долара, за коришћење семпла Lookin' Boy у трајању од 25 секунди у песми Rap God без добијене дозволе.[227][228]

Проблеми са здрављем[уреди | уреди извор]

Еминем је јавно говорио о својој зависности о лековима на рецепт, укључујући викодин, амбијен и валијум.[229] Према пријатељу и колеги члану Д12 Пруфу, Еминем се први пут „отрезнио” 2002. године.[230] Током продукције филма 8 миља, репер је — радећи 16 сати дневно — развио несаницу. Сарадник му је дао таблету амбијена која га је „оборила”, подстакнувши га на тражење рецепата. Ово је било Еминемово прво искуство са зависношћу о дрогама, које је на њега утицало неколико година. Пред крај продукције албума Encore, он би „само долазио у студио и забушавао [са] џеповима пуним пилула”. Еминем је лекове почео да користи да би се „осећао нормално”, узимајући „невероватне количине [...] Пио сам између 40 и 60 валијума [у дану]. Викодина, можда 30.”. Дрога би га одржавала будним најмање 22 сата, након чега би узимао још. Његова маса се повећала на 100 kg (230 lb) и редовно је јео брзу храну: „Клинци иза шалтера су ме знали — то их није чак ни збуњивало. Или бих одседао у ’Код Денија’ или ’Биг Боју’ и сам јео. Било је тужно.” Еминем је постао непрепознатљив због добијања на килажи, а једном је начуо како се два тинејџера расправљају о томе да ли је то он или не: „Еминем није дебео.”[14]

У децембру 2007, Еминем је хоспитализован након предозирања опиоидом метадон који је први пут купио од дилера који му је рекао да је „исти као викодин, а лакши за [твоју] јетру”. Репер је наставио да купује још, све док једне ноћи није колабирао у купатилу и био хитно превезен у болницу. Доктори су му рекли да је прогутао количину еквивалентну четири врећице хероина и да је био „два сата од умирања”. Након што је пропустио Божић са својом децом, Еминем је слабашан и непотпуно детоксикован тражио отпуст са одељења. Поцепао је менискус свог колена кад је накратко заспао на свом каучу, због чега је оперисан; по повратку кући, имао је епилептички напад.[14] Његова употреба дрога „вратила се тамо где је и пре била” унутар месец дана. Еминем је почео да иде на црквена окупљања да би се очистио, али након што су му почели тражити аутограме одлучио је да потражи помоћ од саветника за рехабилитацију. Почео је са програмом вежби у којима се истицало трчање. Елтон Џон је био ментор током овог периода; позивао је Еминема једном седмично да га провери.[14]

Ментална болест[уреди | уреди извор]

У књизи My Son Marshall, My Son Eminem, његова мајка је изјавила да се Еминем борио са биполарним поремећајем током свог живота. Рекла је да се стање погоршало након што је његова бивша супруга Ким Метерс родила ћерку Хејли.[231]

Оптужбе за хомофобију[уреди | уреди извор]

Неки од Еминемових текстова сматрало се да су хомофобични, а аустралијски политичар је покушао да му забрани улазак у ову земљу.[232] Еминем одбацује оптужбе, тврдећи да су кад је он одрастао речи као што је „фагот” (енгл. faggot — педер, хомић) и „квир” (енгл. queer — чудан, хомосексуалац/нехетеросексуалац) биле уопштено у употреби на погрдан начин а не специфично према хомосексуалцима. Током интервјуа на 60 минута, новинар Андерсон Купер је истражио проблем:[233]

Купер: Неки од текстова, као, знате, у песми Criminal кажете Моје речи су као бодеж с назубљеном оштрицом, Који ће те збости у главу, небитно да ли си фаг или лез, Или хомосекс, хермаф или трансавест, Хлаче или хаљина — мрзиш педере? Одговор је ’да’ (енгл. My words are like a dagger with a jagged edge, That'll stab you in the head, whether you're a fag or lez, Or the homosex, hermaph or a trans-a-vest, Pants or dress—hate fags? The answer's 'yes')
Еминем: Да, ова сцена у којој сам ушао. Том речју се разбацивало толико, знате, „фагот” се тако упућивало константно једно другима, као у ’бетлу’.
Купер: Да ли ти не волиш геј људе?
Еминем: Не, ја немам никакав проблем ни са ким. Знате шта ја мислим? Само једноставно кажем ’ма како било’.

Репер је пријатељ Елтона Џона.[234] Када га је Њујорк тајмс питао о легализацији истополних бракова у Мичигену, Еминем је одговорио: „Мислим да ако двоје људи воли једно друго, онда шта дођавола? Мислим да би свако требало да има шансу да буде једнако јадан, ако жели”;[235] додао је да је његов „свеукупни поглед на ствари много зрелији него што је некад био”.[236]

Неколико година после, Еминем је поново оптужен за коришћење хомофобичних речи у својим текстовима. На оптужбе везано за сингл Rap God одговорио је: „Не знам како да кажем ово, а да не кажем како сам и говорио милион пута. Али та реч, та врста речи, када сам почео с ’бетл-реп[ин]ом’ или шта већ, никада заправо нисам изједначавао те речи...”[237]

Легат[уреди | уреди извор]

Велики графит Еминема
Графит Еминема у Шангају
Илустрација Еминема у отвореном скејтпарку Саутси у Портсмуту (Хемпшир, Енглеска, УК)

Еминем је био на 83. месту Ролинг стоунове[238][239] и 79. месту Ви-Ејч ванове листе „100 највећих уметника свих времена”.[240] Године 2010, МТВ Португал је рангирао Еминема као седму највећу икону у историји поп музике.[241] С обзиром на то да су уметничку форму хип хопа развијали Афроамериканци, Хиспаноамериканци и Латиноамериканци, Еминем се сматра за једног од најуспешнијих репера свих времена;[242][243][244] његова истакнута форма у црначкој музици довела је до тога да га се сматра једном од важних фигура у популарној музици 21. века. Осим тога, извршио је велики утицај на уметнике хип хопа и других бројних жанрова.

Најпродаванији је уметник од 2000. до 2009. према Нилсен саундскену;[245] са процењеним бројем албума продатих у целом свету на преко 172 милиона, Еминем је један од најпродаванијих музичких уметника на свету. Репер има преко девет милијарди прегледа својих музичких видеа на Јутјуб каналу „EminemVEVO”.[246] Године 2010, Еминемова музика је генерисала 94 милиона стримова (више од иједног другог музичког уметника),[247] а у мају 2014. Спотифај га је назвао најстримованијим уметником свих времена. Према Билборду, два од Еминемових албума су међу топ пет најпродаванијих албума од 2000. до 2010. године. Love the Way You Lie (11× платинасти) и Not Afraid (10× платинасти) синглови су сертификовани као ’дијамантски’ према RIAA-и, што га чини првим уметником са две дигиталне дијамантски сертификоване песме у САД.[248] У УК, Еминем је до 2010. продао преко 12,5 милиона синглова и албума.[249] Јуна 2014, Еминем је био други најпродаванији мушки извођач Нилсен саундскен ере, шести најпродаванији извођач у САД и први најпродаванији хип хоп извођач, са статистиком од 45,1 милиона (односно 47,4 милиона)[250] продатих албума и 42 милиона продатих нумера (укључујући 31 милион дигиталних сингл сертификација).[251][252][253][254] Еминем је имао десет број један албума на листи Билборд 200: седам соло (пет оригиналних албума и две компилације), два са Д12 и један са Бед митс Ивилом.[255] Билборд је The Eminem Show, The Marshall Mathers LP и Encore рангирао као трећи, седми и четрдесети најпродаванији албум (редом) деценије 2000—2009.[256][257] Репер је имао 13 број један синглова у целом свету.[257][258]

Еминему се приписује позитиван допринос успеху каријера реп протежеа, као што је Фифти Сент,[259][260][261] Јелавулф,[262][263] Стат Кво,[264][265] Ројс да фајв-најн,[266][267] Кешис,[268][269] Оби Трајс,[270][271] Боби Криквотер;[271][272] те реп група као што је Д12[273][274][275] и Слотерхаус.[276][277][278][279]

Августа 2011, Ролинг стоун је Еминема прозвао Краљем хип хопа; тада су анализиране продаје албума, позиције на ритам и блуз, хип хоп и реп табелама, прегледи на Јутјубу, друштвени медији, зараде на концертима, индустријске награде и критички рејтинзи соло репера који су стварали музику од 2009. до прве половине 2011. године.[280] Његов други албум с великом издавачком кућом, The Marshall Mathers LP, био је најбрже продаван соло албум историји САД;[30] Ролинг стоун, Тајм и Икс-икс-ел су га рангирали као један од најбољих хип хоп албума свих времена;[281] Ролинг стоун га је рангирао као седми најбољи албум прве деценије 21. века.[282] Трећи сингл са албума (Stan) једна је од Еминемових критички највише хваљених песама; веб-сајт Pitchfork је назвао „културном прекретницом”.[283]

Бројни уметници су навели Еминема као музичара и човека који је утицао на њих, међу њима и:

Следећи репери спадају међу оне познате који су Еминема назвали једним од највећих репера свих времена:

Турнеје[уреди | уреди извор]

Лого за турнеју „The Monster” (2014)

Сопствене[уреди | уреди извор]

  • „The Slim Shady LP” (1999)
  • „The Recovery” (2010—2013)
  • „Rapture” (2014)
  • „South America” (2016)[257][318][319]
  • „Revival” (2018)
  • „Rapture 2019” (2019)[320]

Остале[уреди | уреди извор]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Соло[уреди | уреди извор]

Д12[уреди | уреди извор]

Остали албуми[уреди | уреди извор]

  • 1988: The New Jacks EP (Ди-џеј Батер Фингерс)
  • 1990: Steppin' onto the Scene (Соул интент)
  • 1992: Still in the Bassmint (Соул интент)
  • 1995: Soul Intent (Соул интент)
  • 1997: Slim Shady EP
  • 1997: The Underground EP (Д12)
  • 2001: Devil's Night (Д12)
  • 2002: Music from and Inspired by the Motion Picture 8 Mile
  • 2003: Straight from the Lab
  • 2003: The Singles
  • 2005: Curtain Call: The Hits
  • 2006: Eminem Presents: The Re-Up
  • 2009: Relapse: Refill
  • 2011: Hell: The Sequel (Бед митс Ивил)
  • 2014: Shady Classics (са Ди-џеј Ву Кидом)
  • 2014: Shady XV (Шејди рекордс)
  • 2015: Music from and Inspired by the Motion Picture Southpaw[321]

Песме у којима је исмевао познате[уреди | уреди извор]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филм[257][323]
Год. Српски назив Изворни назив Улога Напомене
2000. Da Hip Hop Witch Еминем
2001. Прање The Wash Крис неприписано
2002. 8 миља 8 Mile Џими „Би-Рабит” Смит мл.
2009. Смешни људи Funny People Еминем камео
2014. Интервју The Interview Еминем камео
2017. Bodied Еминем продуцент
Телевизија[257][323]
Год. Српски назив Изворни назив Улога Напомене
1999.
2000.
2002.
2004.
2010.
2013.
Уживо суботом увече Saturday Night Live музички гост сезона 25, епизода 03: Норм Макдоналд / Доктор Дре, Снуп Дог и Еминем
сезона 26, епизода 01: Роб Лоу / Еминем
сезона 27, епизода 19: Кирстен Данст / Еминем
сезона 30, епизода 04: Кејт Винслет / Еминем
сезона 36, епизода 10: Џеф Бриџиз / Еминем и Лил Вејн
сезона 39, епизода 05: Кери Вошингтон / Еминем
2000. The Slim Shady Show Еминем, Маршал Метерс, Слим Шејди, Кен Кениф веб-серија
2004. Crank Yankers Били Флечер сезона 03, епизода 01: Еминем и Трејси Морган
2010. Свита Entourage Еминем сезона 07, епизода 10: Lose Yourself
2013. Detroit Rubber Еминем веб-серија
сезона 01, епизода 01: Пилот
такође извршни продуцент
Шоу Џонатана Роса The Jonathan Ross Show Еминем сезона 05, епизода 06
Документарци[257][323]
Год. Српски назив Изворни назив Улога Напомене
2003. Фифти Сент: Нова сорта 50 Cent: The New Breed Еминем споредна улога
2012. Из ничега нешто: Уметност репа Something from Nothing: The Art of Rap Еминем споредна улога
Како зарадити новац продајући дрогу How to Make Money Selling Drugs Еминем споредна улога
2015. Not Afraid: Прича Шејди рекордса Not Afraid: The Shady Records Story Еминем главна улога
Стреч и Бобито: Радио који је променио животе Stretch and Bobbito: Radio That Changed Lives Еминем споредна улога
2017. Пркосни The Defiant Ones Еминем споредна улога
Концертни филмови[257][323]
Год. Српски назив Изворни назив Улога Напомене
2000. Турнеја Up in Smoke The Up In Smoke Tour главни извођач заједно са Доктором Дреом, Снуп Догом и Ајс Кјубом
2005. Лајв из Њујорк Ситија Live from New York City главни извођач концерт у Медисон сквер гардену
Видео-игре[257][323]
Год. Српски назив Изворни назив Улога Напомене
2005. Фифти Сент: Отпоран на метке 50 Cent: Bulletproof детектив Маквикар глас и фигура
2017. Шејди ворс Shady Wars Еминем фигура

Књиге[уреди | уреди извор]

Год. Српски назив Изворни назив[324] Страница Напомене
2000. Angry Blonde 148
2003. Шта год кажете да сам: Живот и време Еминема Whatever You Say I Am: The Life and Times of Eminem 278
2008. Такав какав сам The Way I Am 208

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Поделио је 2002. Оскар за најбољу оригиналну песму (Lose Yourself, написао је са Џефом Басом и Луисом Рестом). Оскар који је добио учинио га је првим репером који је добио ову награду.[325]

Репер је добио петнаест награда Греми. Похваљен је за „вербалну енергију” и квалитет текстова, те рангиран на девето место МТВ листе „Највећи ем-сијеви свих времена”.[326][327] Године 2003, био је 13. на МТВ листи 22 највећа гласа у музици[328] и 82. на Ролинг стоун листи Бесмртних.[329] Године 2008, читаоци магазина Вајб за Еминема су оценили да је Најбољи живи репер.[330][331]

The Real Slim Shady (с његовог другог албума који је освојио Греми, The Marshall Mathers LP) критикује награде у свом другом стиху, а Еминем је тада веровао како ће га негативно мишљење о његовом раду спречити да добије награду. Репер је добио МТВ Награду за глобалну икону на додели МТВ Јуроп 2013. у Амстердаму.[332]

Пословни подухвати[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Ankeny, Jason; Torreano, Bradley. „Eminem – Biography”. Allmusic. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  2. ^ Унитед Статес Публиц Рецорд Нумбер 1222170896
  3. ^ Унитед Статес Публиц Рецордс Нумбер 292343335
  4. ^ а б в Nelson, Debbie (2008). My Son Marshall, My Son Eminem. Beverly Hills, CA: Phoenix Books. ISBN 978-1-59777-596-0. 
  5. ^ „Еминем'с Естрангед Фатхер Марсхалл Бруце Матхерс Јр. Диес Ат 67”. 10 даилy. 27. 6. 2019. Приступљено 27. 6. 2019. 
  6. ^ а б „Eminem's mom gives her side of the story”. Today.msnbc.msn.com. 6. 11. 2008. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  7. ^ а б Happy days. 26. SPIN Media LLC. avgust 2010. str. 96. ISSN 0886-3032. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  8. ^ а б в г д Elrick, M. L. (25. 7. 2000). „Eminem's dirty secrets”. Salon. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж з Bozza, Anthony (29. 4. 1999). „Eminem Blows Up”. Rolling Stone. New York City (811). ISSN 0035-791X. Pristupljeno 9. 3. 2013. 
  10. ^ Steven, Williams. „Eminem's Long-Lost Sister Shocked By Relation”. Contactmusic.com. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  11. ^ Hilburn, Robert (14. 5. 2000). „Has He No Shame?”. The Los Angeles Times. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  12. ^ Hasted, Nick (2011). „The White Negro”. The Dark Story of Eminem. Music Sales Group. str. 55. ISBN 978-1-84938-458-2. 
  13. ^ а б „Eminem”. Encyclopædia Britannica. 6. 3. 2016. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  14. ^ а б в г д ђ Eells, Josh (25. 11. 2010). „Eminem on the Road Back From Hell”. Rolling Stone. New York City (1118). ISSN 0035-791X. Pristupljeno 25. 4. 2017. »knocked [him] out«  »just go into the studio and goof off [with] a pocketful of pills«  »feel normal«  »ridiculous amount [...] I could consume anywhere from 40 to 60 Valium [in a day]. Vicodin, maybe 30«  »The kids behind the counter knew me – it wouldn't even faze them. Or I'd sit up at Denny's or Big Boy and just eat by myself. It was sad.«  »Eminem ain't fat.«  »just like Vicodin, and easier on [your] liver«  »about two hours from dying«  »ramped right back to where it was before« 
  15. ^ Bozza (2003). стр. 119.
  16. ^ а б „Eminem's Biography”. Fox News. 17. 9. 2009. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  17. ^ ЦБСНеwсОнлине (10. 10. 2010). „Eminem's Road to Stardom”. 60 Minutes. YouTube.
  18. ^ Bozza (2003). стр. 14.
  19. ^ Bozza (2003). стр. 15.
  20. ^ Reeves, Mosi (17. 11. 2016). „Eminem's 'Infinite': Producers Revisit, Remix MC's Inauspicious Debut”. Rolling Stone. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  21. ^ Bozza (2003). стр. 16.
  22. ^ а б в „Timeline”. Rock on the Net. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  23. ^ Drumming, Neil (14. 2. 2001). „Smut Peddlers: Split-Level Raunch”. Washington Post. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  24. ^ Dearborn, Matt; Duke (1. 12. 2005). „Interview: His name is not Slim Shady”. University Wire. Arhivirano iz originala 6. 11. 2008. g. Pristupljeno 24. 4. 2017. 
  25. ^ а б Bozza (2003). стр. 81.
  26. ^ Bozza (2003). стр. 24.
  27. ^ Stubbs, David (2006). Eminem: The Stories Behind Every Song. Da Capo Press. str. 58. ISBN 978-1-56025-946-6. 
  28. ^ „Eminem and his ex-wife remarry”. St. Petersburg Times. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 23. 4. 2008. 
  29. ^ „American certifications – Eminem”. Recording Industry Association of America. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  30. ^ а б „Eminem Bounces Britney From Top Spot”. Rolling Stone. 31. 5. 2000. Arhivirano iz originala 1. 4. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  31. ^ а б „Eminem's criminal record”. BBC News. 11. 4. 2001. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  32. ^ Bozza (2003). стр. 60.
  33. ^ „Some Marilyn Manson Scraps From the Road”. NY Rock. Arhivirano iz originala 15. 6. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  34. ^ „150 Greatest Rock Lists Ever”. Rock List Music. jul 2004. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  35. ^ „25 years of Hip-hop”. Top 40 Charts. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  36. ^ „The RS 500 Greatest Songs of All Time”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 24. 4. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  37. ^ а б Brill, James M.; McMahon, Chris (11. 3. 2016). „The Top Albums of Each Decade and How They Influenced Guitar Sales”. reverb.com. Reverb.com, LLC. Arhivirano iz originala 7. 10. 2017. g. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  38. ^ Basham, David (22. 2. 2001). „Eminem, Elton's 'Stan' Duet Proves Anticlimactic”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  39. ^ Basham, David (10. 2. 2001). „Eminem, Elton John To Duet At Grammys”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  40. ^ Геиер, Тхом; Јенсен, Јефф; Јордан, Тина; Лyонс, Маргарет; Марковитз, Адам; Насхаwатy, Цхрис; Пасторек, Wхитнеy; Рице, Лyнетте; Роттенберг, Јосх; Сцхwартз, Миссy; Слезак, Мицхаел; Сниерсон, Дан; Стацк, Тим; Строуп, Кате; Туцкер, Кен; Варy, Адам Б.; Возицк-Левинсон, Симон; Wард, Кате (11. 12. 2009). „The 100 greatest movies, TV shows, albums, books, characters, scenes, episodes, songs, dresses, music videos and trends that entertained us over the past 10 years”. Entertainment Weekly. (1079/1080): 74—84. »It was the hug heard 'round the world. Eminem, under fire for homophobic lyrics, shared the stage with a gay icon for a performance of "Stan" that would have been memorable in any context.«
  41. ^ Boone, Christian (21. 2. 2001). „Eminem Protesters Few But Passionate”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  42. ^ Pareles, Jon (17. 7. 2000). „Four Hours Of Swagger From Dr. Dre And Friends”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  43. ^ Bozza (2003). стр. 70.
  44. ^ Erlewine, Stephen Thomas (2002). „"The Eminem Show" – Overview”. AllMusic. Arhivirano iz originala 30. 1. 2005. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  45. ^ Goldberg, Bernard (2005). 100 People Who Are Screwing Up America. New York City: HarperCollins. str. 140. ISBN 978-0-06-076128-8. 
  46. ^ Bozell, L. Brent III (24. 7. 2002). „Eminem – Tasteless, Incoherent, and Tired”. MediaResearch.org. Creators Syndicate. Arhivirano iz originala 3. 8. 2002. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  47. ^ а б „Top 50 Global Best Selling Albums for 2002” (PDF). International Federation of the Phonographic Industry, IFPI. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  48. ^ а б „Secret Service checks Eminem's 'dead president' lyrics”. CNN. 6. 12. 2003. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  49. ^ Erlewine, Stephen Thomas (2004). „"Encore" – Overview”. Allmusic. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  50. ^ а б „Stevie Wonder has words to say about Eminem”. AllHipHop. Arhivirano iz originala 5. 3. 2005. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. »kicking a man while he's down«  »bullshit«  »Eminem has lost his ghetto pass. We want the pass back.« 
  51. ^ DeLuca, Dan (12. 11. 2004). „Eminem's new album doesn't build on previous success”. The Philadelphia Inquirer. Arhivirano iz originala 29. 4. 2008. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  52. ^ Thomas, Mike (14. 10. 2004). „Is the King of Pop losing it?”. Chicago Sun-Times. Jim Kirk. Arhivirano iz originala 16. 10. 2004. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. »Last year, Eminem forced me to halt production on the video for my 'Lose Yourself' parody because he somehow thought that it would be harmful to his image or career. So the irony of this situation with Michael is not lost on me.« 
  53. ^ Donaldson-Evans, Catherine (12. 11. 2004). „Jackson Bashes Eminem in Fox Exclusive”. Fox News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  54. ^ „Michael Jackson buys rights to Eminem tunes and more”. Rolling Stone. 31. 5. 2007. Arhivirano iz originala 27. 12. 2007. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  55. ^ Reid, Shaheem (20. 10. 2004). „Eminem Targets Bush on New Track 'Mosh'. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. »This weapon of mass destruction that we call our president«  »Fuck Bush« 
  56. ^ Reid, Shaheem (25. 10. 2004). „Eminem's 'Mosh' Video Hits the Internet”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  57. ^ „Race for the White House: Eminem joins fight.”. The Mirror. 1. 11. 2004. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  58. ^ „Guess Who's Back, Back Again, Shady's Back, Tell A Friend”. Rapbasement.com. 19. 9. 2008. Arhivirano iz originala 4. 12. 2008. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Right now I'm kinda just concentrating on my own stuff, for right now and just banging out tracks and producing a lot of stuff. You know, the more I keep producing the better it seems like I get 'cause I just start knowing stuff'.« 
  59. ^ Јокеста (19. 9. 2008). „Reps Confirm New Eminem Album May Hit Stores 4th Quarter”. DefSounds. Приступљено 25. 4. 2017.
  60. ^ Cohen, Jonathan (12. 12. 2008). „Exclusive: Eminem Talks New Album, Book”. Billboard. Arhivirano iz originala 23. 5. 2013. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  61. ^ „Eminem Gives Details On His Relapse”. Rapbasement.com. 12. 12. 2008. Arhivirano iz originala 14. 12. 2008. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Me and Dre are back in the lab like the old days, man. Dre will end up producing the majority of the tracks on 'Relapse'. We are up to our old mischievous ways ... let's just leave it at that.« 
  62. ^ а б в „Eminem Relapses Twice; 2 NEW Albums Coming”. Rapbasement.com. 5. 3. 2009. Arhivirano iz originala 11. 6. 2009. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  63. ^ а б „Eminem's Relapse Due in May; Relapse 2 Also To Be Released This Year”. Pigeons & Planes. 5. 3. 2009. Arhivirano iz originala 5. 9. 2017. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  64. ^ Strause, Jackie (2. 6. 2009). „Eminem stunt faked”. New York Post. Arhivirano iz originala 12. 3. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  65. ^ Kaufman, Gil (2. 11. 2009). „Eminem Rocks New Orleans' Voodoo Fest With First Full Concert of 2009”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  66. ^ „Eminem announces 'Relapse: Refill' album featuring five unreleased songs”. NME. IPC Media. 20. 11. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I want to deliver more material for the fans this year like I originally planned. ... Hopefully these tracks on The Refill will tide the fans over until we put out Relapse 2 next year. ... I got back in with Dre and then a few more producers, including Just Blaze, and went in a completely different direction which made me start from scratch. The new tracks started to sound very different than the tracks I originally intended to be on Relapse 2, but I still want the other stuff to be heard.« 
  67. ^ Pareles, Jon (21. 5. 2009). „Get Clean, Come Back: Eminem's Return”. The New York Times. New York, NY: Arthur Ochs Sulzberger, Jr. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  68. ^ Еминем (15. 5. 2009). „Еминем: Тхе Прелапсе Специал” (интервју, аудио). Интервју са Рееф. Неw Yорк Цитy, НY: Схаде 45. 
  69. ^ Reid, Shaheem; Rodriguez, Jayson (15. 5. 2009). „Eminem Album Preview: Relapse Is Scary, Funny And Personal”. MTV News. MTV Networks. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  70. ^ „Eminem becomes psychotic murderer in violent video for new single '3am'. NME. IPC Media. 3. 5. 2009. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  71. ^ Rodriguez, Jayson (23. 4. 2009). „Eminem's Next Single, '3 A.M.,' Leaks Online”. MTV News. MTV Networks. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  72. ^ а б „Eminem Speaks On New Album Recovery”. Rap Radar. 14. 4. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I had originally planned for Relapse 2 to come out last year. But as I kept recording and working with new producers, the idea of a sequel to Relapse started to make less and less sense to me, and I wanted to make a completely new album. The music on Recovery came out very different from Relapse, and I think it deserves its own title.« 
  73. ^ Kaufman, Gil (30. 6. 2010). „Eminem Notches Year's Highest Debut With Recovery”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  74. ^ Caulfield, Keith (30. 6. 2010). „Eminem's 'Recovery' Explodes At No. 1 on Billboard 200 With 741,000”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  75. ^ Kreps, Daniel. „Eminem's 'Recovery' Tops Chart for Fifth Week”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 21. 8. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  76. ^ „Eminem Won't Budge From No. 1 On Billboard 200; Lil Wayne Tops Digital Songs”. Billboard. 25. 8. 2010. Arhivirano iz originala 28. 8. 2010. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  77. ^ Цаулфиелд, Кеитх (5. 1. 2011). „Eminem's 'Recovery' Is 2010's Best-Selling Album; Katy Perry's 'California Gurls' Top Digital Song”. Billboard.com. Prometheus Media Group. Приступљено 25. 4. 2017.
  78. ^ „Chart Watch Extra: Eminem Bumps Off Gaga – Chart Watch”. New.music.yahoo.com. 4. 3. 2011. Arhivirano iz originala 24. 5. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  79. ^ Staff, SR (5. 6. 2010). „Eminem's Not Afraid Video Premiere Set”. Singer's Room. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  80. ^ „Eminem Album & Song Chart History”. Billboard. Nielsen Business Media. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  81. ^ Yоунгс, Иан (21. 12. 2010). „Alex Da Kid: The Brit behind 2010's biggest hit”. BBC. Приступљено 25. 4. 2017.
  82. ^ Jacobs, Allen (24. 11. 2010). „Hip Hop Album Sales: The Week Ending 11/21/2010 | Get The Latest Hip Hop News, Rap News & Hip Hop Album Sales”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  83. ^ „IFPI 2011 Report: Global Recorded Music Sales Fall 8.4%; Eminem, Lady Gaga Top Int'l Sellers”. Billboard.biz. 30. 3. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  84. ^ „Most successive US No.1 albums by a solo artist”. guinnessworldrecords.com. 10. 7. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  85. ^ Jacobs, Allen (17. 6. 2010). „Eminem to perform at 2010 BET awards”. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  86. ^ „Eminem And Jay-z Announce More "Home & Home" Dates”. artistdirect.com. 25. 6. 2010. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  87. ^ „Top 10 Rappers: Eminem Extended Interview”. BET.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  88. ^ „MTV VMA Recap: Stage Rewind with Eminem, Rihanna, Taylor, Kanye and Bieber”. Singersroom.com. 13. 9. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  89. ^ Цантор, Паул (24. 10. 2010). „Eminem Is The Hottest MC In The Game!” (24. 10. 2010). MTV Networks. Приступљено 25. 4. 2017.
  90. ^ „The 2010 HipHopDX Year End Awards: Discussing Lil' Wayne, Drake & Many More Hip Hop Artists”. HipHopDX. 13. 12. 2010. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  91. ^ Мухаммад, Латифах (19. 10. 2010). „Rihanna and Eminem to make a Love the Way You Lie sequel”. Theboombox.com. Приступљено 25. 4. 2017.
  92. ^ „The Top 25 Music Moments of 2010”. Billboard.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  93. ^ Semigran, Aly (14. 2. 2011). „Skylar Grey Breaks Out With Dre, Eminem Grammy Performance – Music, Celebrity, Artist News”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  94. ^ Rodriguez, Jayson (18. 2. 2011). „Eminem Shoots 'Space Bound' Video With Porn Star Sasha Grey”. MTV. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  95. ^ „Joseph Kahn Tweet”. Twitter. 19. 6. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  96. ^ „Space Bound by Eminem”. Itunes.apple.com. 14. 6. 2011. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  97. ^ „Eminem is working on a new album”. Aftermath Music. 25. 4. 2017. Arhivirano iz originala 27. 5. 2012. g. Pristupljeno 24. 5. 2012. 
  98. ^ Cooper, Roman (28. 10. 2012). „Eminem Announces Eighth Studio Album For 2013”. hiphopdx.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  99. ^ Martin, Andrew; Isenberg, Daniel; Troisi, Daniel; Drake, David; Ortiz, Edwin; Baker, Ernest; Ahmed, Insanul; Moore, Jacob; Nostro, Lauren (2. 1. 2013). „6. Eminem, TBA — The 50 Most Anticipated Albums of 2013”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  100. ^ „Eminem's Next Album Coming 'Post-Memorial Day' 2013 | Music News”. Rolling Stone. 8. 2. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. »We fully expect to be releasing a new Eminem album in 2013. He's been working on it for some time.«  »It's safe to say that it will be post-Memorial Day at some point, but we're not exactly sure when. We've got some dates locked in for him to perform live in Europe in August, so we're trying to see what else lines up.« 
  101. ^ „Dr. Dre Returns To The Studio, Says Eminem Is Nearly Finished New Album”. The Versed. 24. 3. 2013. Arhivirano iz originala 27. 4. 2013. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  102. ^ „Eminem To Hit The Studio With No I.D. – Music, Celebrity, Artist News”. MTV.com. 10. 9. 2012. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  103. ^ Reed, Ryan (14. 8. 2013). „Eminem Unveils Hard-Hitting New Song, 'Survival' – Yahoo! Music”. Music.yahoo.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  104. ^ Ortiz, Edwin (14. 8. 2013). „Eminem "Survival". Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  105. ^ „'Call of Duty: Ghosts' launch trailer: dogs, destruction, Eminem”. Relaxnews. Yahoo! News. 22. 10. 2013. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  106. ^ „Eminem's 'MMLP2' Album Announced At VMAs”. huffingtonpost.com. 25. 8. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  107. ^ „Eminem's Album Sales Impress As 'MMLP2' Hits No. 1”. Huffingtonpost.com. 13. 11. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  108. ^ Caulfield, Keith (12. 11. 2013). „Eminem's 'Marshall Mathers LP 2' Scores Second-Biggest Debut of Year”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  109. ^ Ortiz, Edwin (8. 11. 2013). „Eminem Four Singles in Billboard Hot 100 Top 20”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  110. ^ „Eminem Ties Beatles Billboard Record | Hot 96.3”. Indyhiphop.com. 11. 11. 2013. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  111. ^ Lynch, Joe (8. 11. 2013). „Eminem Is First Lead Artist Since Beatles to Score 4 Top 20 Hits”. Fuse.tv. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  112. ^ Gallo, Phil (25. 8. 2014). „Eminem Announces 'Shady XV' Compilation With New Track 'Guts Over Fear'. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  113. ^ „SHADYXV Tracklist Revealed”. eminem.com. 29. 10. 2014. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  114. ^ Grow, Kory (11. 11. 2014). „Hear Eminem's Love Letter to His Hometown, 'Detroit Vs. Everybody'. Rolling Stone. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  115. ^ Rosenberg, Paul. „SHADYXV out 11/24”. Twitter. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  116. ^ Tardio, Andres (3. 12. 2014). „Hip Hop Album Sales: Eminem, Rick Ross, Beyonce”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  117. ^ Stutz, Colin (12. 3. 2015). „Eminem Releases 10-Disc Career-Spanning Vinyl Box Set”. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  118. ^ Harling, Danielle (19. 1. 2015). „Eminem To Appear On "Worldwide Choppers 2", According To Tech N9ne”. HipHopDX. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  119. ^ Daly, Rhian (23. 5. 2015). „Eminem to release new song on 'Southpaw' soundtrack”. NME. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  120. ^ EminemVEVO (9. 7. 2015). Eminem Kings Never Die. YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  121. ^ Flanagan, Andrew (25. 6. 2015). „Eminem Is Zane Lowe's First Interview for Apple's Beats 1 Radio Station”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  122. ^ McCollum, Brian (1. 7. 2015). „Eminem sings Seger as Colbert hosts Monroe public access show”. Detroit Free Press. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  123. ^ Andreeva, Nellie (15. 6. 2015). „Eminem To Produce & Write Music For Joe Carnahan's 'Narc' Series At Paramount TV”. Deadline.com. Penske Media Corporation. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  124. ^ Kaufman, Gil (17. 6. 2016). „'Suicide Squad' Soundtrack: Skrillex & Rick Ross, Panic! at the Disco Cover 'Bohemian Rhapsody' & More”. Billboard. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  125. ^ Spanos, Brittany (22. 9. 2016). „Hear Eminem, Skylar Grey's Bonnie and Clyde-Inspired 'Kill for You'. Rolling Stone. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  126. ^ Berke, Jeremy (19. 10. 2016). „Eminem announces new album with manic 8-minute 'Campaign Speech' bashing Trump”. businessinsider.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  127. ^ EminemVEVO (17. 11. 2016). Eminem – Infinite (F.B.T. Remix) [Official Audio]. YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  128. ^ EminemVEVO (22. 11. 2016). Eminem – Partners In Rhyme: The True Story of Infinite (Official Trailer). YouTube. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  129. ^ Evans, Gavin (5. 2. 2017). „Ann Coulter Calls Eminem An 'Idiot' in Response to Him Rapping About Her”. Complex. Pristupljeno 25. 4. 2017. »I think it's unfortunate that the left, from Berkeley to Eminem with his rap songs, has normalized violence against women, as Eminem has done.« 
  130. ^ EminemVEVO (10. 11. 2017). Eminem - Walk On Water (Audio) ft. Beyoncé. YouTube. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  131. ^ Morgan Britton, Luke (28. 11. 2017). „Eminem reveals release date for new album 'Revival'. NME. Pristupljeno 20. 3. 2018. 
  132. ^ Caulfield, Keith (3. 9. 2018). „Eminem's Kamikaze Set for No. 1 Debut on Billboard 200 Albums Chart”. Billboard. Pristupljeno 4. 9. 2018. 
  133. ^ Caulfield, Keith (9. 9. 2018). „Eminem Earns Ninth No. 1 Album on Billboard 200 Chart With 'Kamikaze'. Billboard. Pristupljeno 29. 1. 2019. 
  134. ^ Минскер, Еван (17. 2. 2020). „Еминем Сурприсе Дропс Неw Албум Мусиц то Бе Мурдеред Бy: Листен”. Питцхфорк. 
  135. ^ „‘Sorry it took me 18 years to get here’; Eminem performs ‘Lose Yourself’ at Oscars, people are confused”. FOX31 Denver. 10. 2. 2020. Pristupljeno 10. 2. 2020. 
  136. ^ Eminem - Godzilla ft. Juice WRLD (Dir. by @_ColeBennett_). YouTube. 9. 3. 2020. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  137. ^ McIntyre, Hugh (11. 3. 2020). „Eminem’s ‘Music To Be Murdered By’ Is Just The Second Album Released This Year To Be Certified Gold”. Forbes. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  138. ^ „Kid Cudi and Eminem Announce New Song "The Adventures of Moon Man and Slim Shady". 8. 7. 2020. 
  139. ^ Bloom, Madison. „Listen to Eminem’s New Album Music to Be Murdered By - Side B”. Pitchfork. Pristupljeno 18. 12. 2020. 
  140. ^ „Venom: Eminem Previews New Track for Let There Be Carnage”. CBR.com. 29. 9. 2021. 
  141. ^ „SPEKTAKL KAO DA JE 2000. Nastup legendarnih repera zasenio Superboul /VIDEO/”. Blic.rs. 
  142. ^ „Dolly Parton and Eminem Inducted Into Rock & Roll Hall of Fame’s Class of 2022” [Doli Parton i Eminem induktovani u klasu 2022. Dvorane slavnih rokenrola]. pitchfork.com. 4. 5. 2022. Pristupljeno 7. 5. 2022. 
  143. ^ „Re-Up CD”. Encore. Arhivirano iz originala 11. 4. 2008. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  144. ^ Bozza (2003). стр. 19.
  145. ^ а б Smith, Kerry (maj 2006). „D12 > Biography”. Allmusic. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  146. ^ „Бизарре: Сплит Персоналитy”. XXЛ (интервју). Интервју са Саммy Неwман-Бецк. 24. 10. 2007. Архивирано из оригинала 27. 12. 2007. г. Приступљено 31. 7. 2017. »хе'с бусy доинг хис тхинг« 
  147. ^ Bonoan, Christian (22. 1. 2014). „Eminem And D12 Are Making Music Again”. XXL. Arhivirano iz originala 31. 7. 2017. g. Pristupljeno 31. 7. 2017 — preko Detroit Free Press. 
  148. ^ „World Records (8 April 2007)”. Lefalaja.com. Arhivirano iz originala 29. 8. 2010. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  149. ^ Elson, Rachel F. (24. 3. 2003). „Eminem Naps Through His Oscar Victory”. People. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  150. ^ „VU Games, Eminem, and Dr. Dre debut 50 Cent: Bulletproof”. Xbox Solution. Arhivirano iz originala 15. 1. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  151. ^ „Eminem To Star In 'Have Gun, Will Travel'. Ustinet News. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  152. ^ Carroll, Larry (14. 2. 2008). „Eminem Almost Had Hayden Christensen's Role In Jumper. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  153. ^ Ross, Robyn (29. 6. 2010). „Eminem, Aguilera to Appear on Entourage Season Finale”. TVGuide.com. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  154. ^ Michaels, Sean (18. 7. 2013). „Eminem and Die Antwoord's Ninja both turned down lead in sci-fi film”. Guardian. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  155. ^ Keneally, Meghan (18. 12. 2014). The Interview: Best Scenes From the Movie That Won't Be in Theaters”. ABC News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  156. ^ Димонд, Анна (21. 10. 2008). „Eminem, All Grown Up? Rapper to Release Tell-All”. TV Guide. Приступљено 25. 4. 2017.
  157. ^ Herrera, Monica (31. 1. 2011). „Eminem to Star in Super Bowl Claymation Ad: Report”. Billboard. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  158. ^ Kaufmann, Gil (7. 2. 2011). „Eminem Praised For Chrysler Super Bowl Commercial”. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  159. ^ „Eminem's Chrysler Commercial Hailed as One of Top Super Bowl Ads of 2011”. thecelebritycafe.com. 7. 2. 2011. Arhivirano iz originala 10. 2. 2011. g. Pristupljeno 31. 7. 2011. 
  160. ^ „Marshall Mathers Foundation: Celebrity Supporters & Events”. looktothestars.org. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  161. ^ Hess, Mickey (2009). „Esham”. Hip Hop in America: A Regional Guide: Volume 1: East Coast and West Coast. ABC-CLIO. str. 411—413. ISBN 978-0-313-34323-0. 
  162. ^ а б в Edwards (2009). стр. 88.
  163. ^ Eminem; Jenkins, Sacha (2008). The Way I Am. Dutton Adult. str. 20. 
  164. ^ Edwards (2009). стр. x. »Eminem listened to everything and that's what made him one of the greats.«
  165. ^ Edwards (2009). стр. 5, 38.
  166. ^ Edwards (2009). стр. 7.
  167. ^ Edwards (2009). стр. 34.
  168. ^ Edwards (2009). стр. 66, 107.
  169. ^ Edwards (2009). стр. 85.
  170. ^ Edwards (2009). стр. 106.
  171. ^ Edwards (2009). стр. 120, 129.
  172. ^ Edwards (2009). стр. 244.
  173. ^ Edwards (2009). стр. 253.
  174. ^ Edwards (2009). стр. 257.
  175. ^ Edwards (2009). стр. 160.
  176. ^ Edwards (2009). стр. 212. »workaholic«
  177. ^ Edwards (2009). стр. 282. »stacking«
  178. ^ Tyrangiel, Josh (3. 6. 2002). „The Three Faces of Eminem”. TIME. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  179. ^ Ziegbe, Mawuse (17. 6. 2010). „Eminem Says 'Slim Shady' Wasn't Right for Recovery”. MTV News. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  180. ^ Daly, Sean (3. 3. 2005). „Guns & Lovers: Two Sides of 50 Cent”. Washington Post. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  181. ^ MTV News Staff (16. 4. 2004). „For The Record: Quick News On Eminem And Jadakiss, William Hung, Blink-182, Beastie Boys, The Darkness & More”. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  182. ^ „White American”. The Village Voice. Arhivirano iz originala 18. 5. 2005. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  183. ^ Godfrey, Sarah (22. 12. 2004). „Posthumous 2Pac and the Living Em”. Washington Post. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  184. ^ „Elton John goes hip-hop!”. NME. UK. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  185. ^ „Album Reviews”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 9. 12. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  186. ^ „Obie Trice Back For 'Seconds' On New CD”. Billboard. Arhivirano iz originala 8. 8. 2007. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  187. ^ Reid, Shaheem (28. 1. 2008). „Eminem Brings Weight To Trick Trick LP; Newcomer Says Slim Shady Hasn't Gotten Fat, Though”. MTV News. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  188. ^ а б „Interview With Marc Labelle”. HitQuarters. 28. 11. 2005. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  189. ^ Cooper, Roman (19/20. 11. 2013). „Eminem Describes Returning To Producing On The Marshall Mathers LP 2. HipHopDX. Pristupljeno 31. 7. 2017. »Sometimes, I may get something in my head, like an idea or the mood of something that I would want, and I'm not always gonna get that by going through different tracks that other people have made. They don't know what's in my head. I think maybe it helps, a little bit, with diversity, the sound of it, but also, I would get something in my head and want to be able to lay down that idea from scratch.« 
  190. ^ Smith, David (11. 7. 2014). „Seven things you need to know about Eminem before his Wembley Stadium gigs”. London Evening Standard. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  191. ^ „Asher Roth Is on His Way to Stardom”. Philadelphia Weekly. 14. 3. 2009. Arhivirano iz originala 4. 1. 2013. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  192. ^ „Nicholas Payton Twitter”. Twitter. 3. 12. 2012. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  193. ^ Harling, Danielle (27. 11. 2013). „Asher Roth Says Eminem Diss Was 'Pretty Amazing'. Hiphopdx. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  194. ^ Wolfe, Brendan (2017). Finding Bix: The Life and Afterlife of a Jazz Legend (илустр. izd.). University of Iowa Press. str. 39. ISBN 978-1-60938-506-4. Pristupljeno 31. 7. 2017. »the Bix Beiderbecke of hip hop« 
  195. ^ „The Christian Slim Shady? | Teens”. Christianitytoday.com. 3. 1. 2001. Arhivirano iz originala 30. 8. 2011. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. »Christian counterpart« 
  196. ^ „ChristianMusicToday.com: KJ-52 Interview – Getting It Right”. Christianitytoday.com. 29. 9. 2003. Arhivirano iz originala 10. 9. 2009. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  197. ^ „KJ-52 – 2006 GMA Music Awards”. Google. Arhivirano iz originala 29. 6. 2011. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  198. ^ Baker, Ernest; Ahmed, Insanul (21. 2. 2013). „50 Things You Didn't Know About Eminem”. Complex. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  199. ^ Robertson, Jessica (5. 4. 2006). „Eminem to Divorce Kim, Again”. Rolling Stone. Pristupljeno 1. 8. 2017. »I would rather have a baby through my penis than get married again« 
  200. ^ Eames, Tom (8. 10. 2013). „Eminem's daughter Hailie is named Homecoming Queen”. Digital Spy. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  201. ^ Papenfuss, Mary (21. 1. 2016). „US: Rapper Eminem reeling after sister-in-law Dawn Scott dies of apparent heroin overdose”. International Business Times. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  202. ^ Alexandra, Ward (22. 11. 2013). „Kim Mathers, Rapper Eminem Back Together? Nope, 'Just Friends'. Newsmax Media. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  203. ^ Alexandra, Ward (4. 8. 2015). „How Eminem lost nearly 40 kilograms after rehab”. The Sydney Morning Herald. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  204. ^ „Eminem & Wife Reunion Denied”. National Ledger. 8. 2. 2010. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  205. ^ Vultaggio, Maria (30. 10. 2013). „Eminem Apologizes To Mother Debbie Mathers In 'Headlights'. International Business Times. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  206. ^ Nunez, Jessica (16. 2. 2010). „Eminem's brother Nate 'Nate Kane' Mathers to drop new album, perform at Majestic Theatre”. Mlive.com. Advance Publications. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  207. ^ „Eminem Finally Apologizes to Mom on 'Headlights'. Rolling Stone. 13. 10. 2013. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  208. ^ Bozza (2003). стр. 69.
  209. ^ „Tour tickets available for a price”. The 411 Online. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  210. ^ а б „Eminem and Kim to divorce again”. BBC News. 6. 4. 2006. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  211. ^ Franz, Norb (10. 4. 2001). „Eminem Gets Two Years' Probation In Weapon Case”. MTV News. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  212. ^ „Eminem wife's suicide bid”. BBC News. 10. 7. 2000. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  213. ^ Mackie, Richard; Nelson, Marissa (26. 10. 2000). „Ontario wants rap star banned”. Globe and Mail. Toronto. str. A1, A4. »I personally don't want anyone coming to Canada who will come here and advocate violence against women«  »disgusted« 
  214. ^ Everett-Green, Robert (26. 10. 2000). „Bad rap for a rapper”. Globe and Mail. Toronto. str. A25. »Being offensive is Eminem's job description« 
  215. ^ Zahlaway, Jon (26. 10. 2000). „Eminem to play despite Canadian officials concerns”. LiveDaily. Arhivirano iz originala 2. 12. 2000. g. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  216. ^ Dansby, Andrew (20. 10. 2003). „Judge Drops Eminem Rap”. Rolling Stone. Pristupljeno 1. 8. 2017. »bumped«  »little shove« 
  217. ^ VanHorn, Teri (28. 6. 2001). „Eminem Gets Probation”. MTV News. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  218. ^ „Eminem sued by jazz star”. BBC News. 31. 3. 2002. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  219. ^ Finn, Robin (25. 5. 2007). „A Defender of the Controversial, and Now of Imus”. The New York Times. 
  220. ^ а б Halcom, Chad (23/24. 9. 2009). „Eminem's publisher Eight Mile Style to go to trial with Apple”. Crainsdetroit.com. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  221. ^ Стемпел, Јонатхан (23. 9. 2009). „Аппле, Еминем хеадед фор триал ас талкс бреак доwн”. Реутерс.цом. Приступљено 1. 8. 2017.
  222. ^ „Eminem's Music Publisher, Apple Settle Dispute”. Cbsnews.com. 6. 10. 2009. Arhivirano iz originala 13. 11. 2010. g. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  223. ^ „Петитион фор wрит оф цертиорари то тхе Унитед Статес Цоурт оф Аппеалс фор тхе Нинтх Цирцуит дениед” (21. 3. 2011). сцхолар.гоогле.цом. Приступљено 1. 8. 2017.
  224. ^ „Hotstylz claim Eminem's Rap God uses unauthorised sample”. Guardian. 6. 1. 2015. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  225. ^ C. M., Emmanuel (7. 11. 2013). „Hotstylz Releases Eminem Diss Track Rap Fraud. XXL. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  226. ^ Johnson, Billy Jr. (11. 11. 2013). „Hotstylz: Why We Dissed Eminem's Daughter”. Rolling Stone. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  227. ^ Stutz, Collin (5. 1. 2015). „Eminem Sued By Chicago Rappers Hot Stylz Over 'Rap God' Lyrics”. Billboard. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  228. ^ Augustin, Camille (6. 1. 2015). „Chicago Rappers Hotstylz To Sue Eminem For $8 Million Over Sample In 'Rap God'. Vibe.com. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  229. ^ McGee, Tiffany (4. 5. 2009). „Eminem Bounces Back from 20-Pill-a-Day Addiction”. People. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  230. ^ Reid, Shaheem (4. 3. 2002). „Has Eminem Gone The Way Of Mase And MC Hammer?”. MTV News. Pristupljeno 17. 8. 2017. »sobered up« 
  231. ^ „Does Eminem Have Bipolar Disorder? – World of Psychology”. psychcentral.com. 13. 12. 2007. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  232. ^ Gimenes, Erika (2. 7. 2001). „Australia wants to ban Eminem”. Hollywood.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  233. ^ „Eminem Discusses Homophobic Lyrics With Anderson Cooper”. Towelroad.com. 10. 11. 2010. Arhivirano iz originala 24. 10. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. »Cooper: Some of the lyrics, like, you know, in the song Criminal you say My words are like a dagger with a jagged edge, That'll stab you in the head, whether you're a fag or lez, Or the homosex, hermaph or a trans-a-vest, Pants or dress—hate fags? The answer's 'yes'.
    Eminem: Yeah, this scene I came up in. That word was thrown around so much, you know, "faggot" was like thrown around constantly to each other, like in battling.
    Cooper: Do you not like gay people?
    Eminem: No, I don't have any problem with nobody. You know what I mean? I'm just like whatever.«
     
  234. ^ „Elton John – John Slams Eminem's Homophobic Label”. Contactmusic.com. 8. 4. 2005. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  235. ^ „New 'tolerant' Eminem supports gay marriage”. Today.msnbc.msn.com. 17. 6. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. »I think if two people love each other, then what the hell? I think that everyone should have the chance to be equally miserable, if they want.« 
  236. ^ Solomon, Deborah (16. 6. 2010). „Questions for Eminem – The Real Marshall Mathers”. The New York Times. Pristupljeno 17. 8. 2017. »My overall look on things is a lot more mature than it used to be.« 
  237. ^ Hiatt, Brian (4. 11. 2013). „Exclusive: Eminem Responds to 'Rap God' Homophobia Accusations”. Rolling Stone. Pristupljeno 17. 8. 2017. »I don't know how to say this without saying it how I've said it a million times. But that word, those kind of words, when I came up battle-rappin' or whatever, I never really equated those words...« 
  238. ^ „Rolling Stone, 100 Greatest Artists of All Time”. rollingstone.com. Arhivirano iz originala 25. 1. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  239. ^ „100 Greatest Artists”. Rolling Stone. 2. 12. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  240. ^ „Michael Jackson, the Beatles, Bob Dylan, Led Zeppelin and the Rolling Stones Top VH1's '100 Greatest Music Artists of All Time' List”. New York: Prnewswire.com. 25. 8. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  241. ^ „MTV Top 10 | Ep. 1 | Pop Icons #07 | Eminem”. Mtv.pt. Arhivirano iz originala 19. 12. 2010. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  242. ^ Greatest of All Time”. Billboard. 12. 11. 2015. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  243. ^ Smith, Troy L. (30. 4. 2020). „Ranking the 50 greatest rappers since 2000”. cleveland.com. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  244. ^ „The 50 Greatest Rappers of All Time”. LiveAbout. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  245. ^ Montgomery, James (8. 12. 2009). „Eminem Is The Best-Selling Artist Of The Decade”. MTV News. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  246. ^ „EminemVEVO, About”. YouTube. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  247. ^ „The Nielsen Company & Billboard's 2010 Music Industry Report”. Business Wire. 6. 1. 2011. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  248. ^ Baker, Soren (10. 6. 2014). „Eminem First Artist With Two Digital Diamond Awards”. HipHopDX. Cheri Media Group. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  249. ^ „EMINEM – The Official Charts Company”. Theofficialcharts.com. Arhivirano iz originala 1. 5. 2010. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  250. ^ Christman, Ed (25. 9. 2017). „Eminem Fans Will Soon Be Able to Invest in Royalties From His Catalog”. Billboard. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  251. ^ Grein, Paul (11. 6. 2014). „Chart Watch: 50 Cent's Sales Slide”. Yahoo! Music. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  252. ^ „The Nielsen Company & Billboard's 2011 Music Industry Report”. Business Wire. 5. 1. 2012. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  253. ^ „Eminem becomes first double Diamond Digital winner”. RTÉ. 11. 6. 2014. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  254. ^ Grein, Paul (26. 10. 2011). „Week Ending Oct. 23, 2011. Albums: Casting Crowns Not Crowned”. Yahoo! Music. Arhivirano iz originala 30. 10. 2011. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  255. ^ Kreps, Daniel (24. 6. 2010). „Eminem Will Score Biggest Sales Week of 2010”. Rolling Stone. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  256. ^ „Billboard – Music Charts, Music News, Artist Photo Gallery & Free Video”. Billboard. 2009. Arhivirano iz originala 19. 7. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  257. ^ а б в г д ђ е ж з и Duthel, C. (2012). Pitbull – Mr. Worldwide. Lulu.com. str. 289. ISBN 978-1-4710-9035-6. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  258. ^ Hombach, Jean-Pierre (2012). Eminem – The King of Hip Hop. Lulu.com. str. 27. ISBN 978-1-4716-3046-0. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  259. ^ „The Mentor: Eminem. The Protégé: 50 Cent”. capitalxtra.com. Capital Xtra. str. 7. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  260. ^ „Mentors And Their Musical Protégés”. capitalxtra.com. S7S Lockdown. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  261. ^ Nessif, Bruna (19. 3. 2014). „50 Cent on Friendship With Eminem: "It's Impossible to Ruin the Relationship" That We've Built”. eonline.com. ENews. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Eminem had some very kind words to say about his protégé after 50 Cent announced his departure from the label.« 
  262. ^ Maloney, Sean L. (27. 1. 2011). „The rise of Yelawolf, from drifter to Eminem protege, includes a Nashville chapter – No Sleep 'Til Antioch”. nashvillescene.com. Nashville Scene. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  263. ^ Altatis, Conviron (15. 6. 2015). „Eminem's Protégé Yelawolf: I'm Alcoholic; 'Best Friend' Rapper Talks Love Story Album”. yibada.com. Yibada. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  264. ^ Harris, Chris (14. 7. 2005). „Anger Management Tour bus crashes; Stat Quo, Eminem's DJ among those injured”. mtv.com. MTV News. Pristupljeno 5. 9. 2017. »An Anger Management 3 tour bus whose passengers included Eminem's DJ, Alchemist, and the Detroit rapper's latest protégé, Atlanta's Stat Quo, collided with a pair of tractor-trailers just outside Odessa, Missouri, before overturning Wednesday night, triggering a six-vehicle pileup that left 11 people seriously injured.« 
  265. ^ „About Stat Quo”. genius.com. Genius Media Group Inc. Pristupljeno 5. 9. 2017. »After 50 Cent, Stat Quo was the second artist signed to both Shady Records and Aftermath Entertainment and became Dr. Dre and Eminem's newest protégé.« 
  266. ^ Zenker, Trey (25. 4. 2016). „Royce Da 5’9″: 5 albums that changed my life”. tidal.com. Tidal. Pristupljeno 5. 9. 2017. »First known as a former protege to Eminem, the Detroit native has collaborated frequently...« 
  267. ^ Eddy, Chuck (2011). „Race Mixing”. Rock and Roll Always Forgets: A Quarter Century of Music Criticism. Duke University Press. str. 188. ISBN 978-0-8223-5010-1. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Eminem's own height-identified protégé, Royce Da 5–9, has an amusing name...« 
  268. ^ „Eminem's Protege Ca$his Warns The Competition”. rapbasement.com. Rap Basement. 26. 4. 2007. Arhivirano iz originala 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  269. ^ Edwards, Paul (2009). „Interviewed Artists: Cashis”. How to Rap: The Art and Science of the Hip-hop MC. Chicago Review Press. str. 319. ISBN 978-1-56976-377-3. Pristupljeno 5. 9. 2017. »A protégé of Eminem, Cashis was featured...« 
  270. ^ „Shooting injures Eminem protege Obie Trice”. today.com. Today. The Associated Press. 31. 12. 2005. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  271. ^ а б „Hip-Hop News: Rap Star Eminem Presents Hip Hop Protégés”. rapnewsdirect.com. Rap News Network. 19. 9. 2006. Arhivirano iz originala 9. 12. 2007. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  272. ^ „We are TKC and this is Asoka”. tomboykc.com. Tomboy KC. 2014. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  273. ^ „Eminem's D12 thrown off tour”. news.bbc.co.uk. BBC News. 7. 8. 2001. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  274. ^ Dangelo, Joe (6. 8. 2001). „D12, Esham Evicted From Warped After Backstage Fight”. mtv.com. MTV News. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  275. ^ „About Eminem & D12”. eminemlab.com. Eminem Lab. Pristupljeno 5. 9. 2017. »D12 was formed in 1990, but they only achieved mainstream success when their most accomplished member, Eminem, had risen to international fame and notoriety in the early part of the 21st century, although D12 had been a powerful force in the underground rap scene for several years prior.« 
  276. ^ „5 Reasons Eminem Signing Slaughterhouse, Yelawolf Is Good For Rap – Acid Rapper Claims He, T.N.T. Were Jumped By Eminem Protégés”. mtv.com. MTV News. 12. 1. 2011. Pristupljeno 5. 9. 2017. »Along with springing 50 Cent and D12's careers, as well as breaking acts Obie Trice and Stat Quo, signing Slaughter House gives Eminem a chance to exhibit some CEO muscle while still enjoying the spoils of the spotlight himself.« 
  277. ^ Markman, Rob (6. 9. 2011). „Eminem, Royce Da 5'9" Success Inspires Slaughterhouse – 'To Have Him On Our Team Is Only Gonna Make Us Better,' Crooked I Says Of Royce”. mtv.com. MTV News. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  278. ^ Tardio, Andres (31. 8. 2012). „Slaughterhouse Says Eminem Was "Big Difference" On "welcome to: Our House," Share Stories Behind "Goodbye" & "Truth Or Truth". hiphopdx.com. HipHopDX. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  279. ^ „ShadyXV – Eminem”. Spotify. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  280. ^ Molanphy, Chris (15. 8. 2011). „Introducing the King of Hip-Hop”. Rolling Stone. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  281. ^ Погледајте:
  282. ^ Nigel, D. (10. 12. 2009). „Rolling Stones Top 100 Albums Of The Decade | RealTalkNY”. uproxx.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  283. ^ Fennessey, Sean (5. 12. 2005). „Pitchfork: Album Reviews: Eminem: Curtain Call: The Hits”. Pitchfork. Arhivirano iz originala 3. 3. 2009. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. »a cultural milestone« 
  284. ^ „The Weeknd Says Eminem Destroyed "The Hills" Rremix And Jay Z On 'Renegade'. Southpawer. 25. 11. 2016. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  285. ^ Showbiz, Bang (20. 3. 2010). „50 Cent inspired by Eminem to rap”. Azcentral.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  286. ^ Jerzy, DJ YRS (6. 10. 2014). „Usher talks career ups and downs, Eminem, ex-wife, and tour secrets with "Sway In The Morning" [VIDEO]”. Hip-Hop Vibe.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  287. ^ Shaun, R. (29. 9. 2012). „Kendrick Lamar Says Eminem Influenced His Style”. Vladtv.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  288. ^ Millar, Paul (13. 9. 2011). „Ed Sheeran's debut album '+' inspired by Eminem”. Digital Spy. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  289. ^ Kaplan, Ilana (14. 12. 2011). „Redhead Redemption: Ed Sheeran”. Interview Magazine. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  290. ^ „Shades of Cool: 12 of Lana Del Rey's Biggest Influences”. Rolling Stone. 16. 7. 2014. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  291. ^ Simpson, Takia (27. 2. 2011). „Big Sean talks about his past, influences”. Northern Star Online. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  292. ^ Langhorne, Cyrus (18. 5. 2010). „J. Cole Inspired By Eminem & Canibus, "I Used To Hang [Their] Raps On My Wall" [Video]”. Sohh.Com. Arhivirano iz originala 21. 5. 2010. g. Pristupljeno 17. 4. 2014. 
  293. ^ „Skylar Grey Reveals Eminem's Influence on Her New Single, "C'mon Let Me Ride". Fuse. 16. 3. 2013. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  294. ^ Skidmore, Martin (27. 10. 2003). „Bubba Sparxxx –”. FreakyTrigger. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  295. ^ ASHER ROTH talks EMINEM Comparisons & Being White - New Song "As I Em". YouTube. SKEE TV. 15. 4. 2009. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  296. ^ Shotwell, James (25. 4. 2013). „Machine Gun Kelly Honors Eminem In Detroit”. Under the Gun Review. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  297. ^ Samuel, S (23. 12. 2011). „Eminem Has Been My Mentor For A Long Time, Says Yelawolf”. Sohh.Com. Arhivirano iz originala 7. 1. 2012. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  298. ^ Lilah, Rose (7. 9. 2012). „Hopsin Talks On Eminem's Influence & "Ill Mind Of Hopsin 5". Hotnewhiphop.com. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  299. ^ Moore, Jacob (1. 9. 2011). „Tyler, The Creator Meets Eminem”. Complex. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  300. ^ Kopki, Alison (3. 3. 2009). „Interview with Hollywood Undead: Common Misconceptions | The Aquarian Weekly”. The Aquarian Weekly. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  301. ^ Geisler Eigenmann, Conan (21. 7. 2016). „Eminem, Yelawolf, Linkin Park influenced me: 'Gold' singer Kiiara”. Yibada. Arhivirano iz originala 6. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  302. ^ „ЦХРИС WЕББY | Идол Магазине” (интервју). Интервју са Бианца Спада. Идолмаг.цо.ук. Архивирано из оригинала 2. 3. 2014. г. Приступљено 17. 8. 2017. 
  303. ^ Tardio, Andres (31. 10. 2013). „Chance The Rapper Says He Couldn't Meet Eminem Despite Touring With Him | Get The Latest Hip Hop News, Rap News & Hip Hop Album Sales”. HipHopDX. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  304. ^ Kenner, Rob; Brooks, Brian; Drake, David; Ahmed, Insanul; Sella, Nicholas; Schonberger, Nick (8. 11. 2013). „30 Rap Artists Talk About Their Favorite Eminem Song, Album, and Moment”. ComPlex. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  305. ^ „20 Things You Didn’t Know about Joyner Lucas”. Pristupljeno 25. 5. 2020. 
  306. ^ „Juice WRLD freestyle NEW! Hour of fire over Eminem beats! Westwood (4K)”. 5. 10. 2018. Pristupljeno 1. 2. 2019. 
  307. ^ „XXXTENTACION RESPONDS TO EVERYONE HATING EMINEM’S "WALK ON WATER" COMEBACK: "Y’ALL F**KING TRIPPING". 19. 11. 2017. 
  308. ^ „Tech N9ne on Twitter”. Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  309. ^ XXXtentacion sings the hook of Eminem's "Stan" (2018). Pristupljeno 14. 7. 2020. 
  310. ^ „30 Rap Artists Talk About Their Favorite Eminem Song, Album, and Moment”. Complex. 8. 11. 2013. 
  311. ^ „BTS Names Their Musical Inspiration and Their Most Unexpected Celebrity Fan”. Entertainment Tonight. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  312. ^ David Banner On White Rappers Using The "N" Word. YouTube. djvlad. 19. 7. 2011. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  313. ^ Wiz Khalifa Calls Eminem One of the Greatest Rappers of All Time | Larry King Now. YouTube. nandishShady. 17. 3. 2013. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  314. ^ Talib Kweli on "White Male Privilege" & Eminem. YouTube. djvlad. 5. 6. 2013. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  315. ^ Exclusive: The Last MC That Impressed Kool G. Rap Is Eminem. YouTube. djvlad. 28. 1. 2011. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  316. ^ Exclusive: Redman Talks About Eminem's 10 Grammy Nominations. YouTube. djvlad. 14. 12. 2010. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  317. ^ Kuperstein, Slava (9. 10. 2009). „Jay-Z Reacts To MTV's "Hottest MC" List | Get The Latest Hip Hop News, Rap News & Hip Hop Album Sales”. HipHopDX. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  318. ^ а б „Eminem: Tour Statistics”. setlist.fm. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  319. ^ а б „Eminem's Concert History”. concertarchives.org. str. 4. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  320. ^ „Eminem Announces 2019 Rapture Tour”. Eminem.com. 29. 10. 2018. Pristupljeno 8. 12. 2018. 
  321. ^ а б в г „Eminem Discography”. discogs.com. str. 146. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  322. ^ „Eminem Shady Records Short Biography and Chron Discography”. shadyrecords.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  323. ^ а б в г д „Eminem Filmography”. imdb.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  324. ^ „Eminem's books and quotes”. goodreads.com. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  325. ^ Rachel F., Nelson (24. 3. 2003). „Eminem Naps Through His Oscar Victory”. People. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  326. ^ „Seamus Heaney praises Eminem”. BBC News. 30. 6. 2003. Arhivirano iz originala 29. 8. 2016. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. »verbal energy« 
  327. ^ „The Greatest MCs of All Time”. MTV. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  328. ^ „Listology: MTV's 22 Greatest Voices in Music”. Listology.com. Arhivirano iz originala 8. 3. 2005. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  329. ^ „The Immortals: Rolling Stone”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 16. 10. 2008. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  330. ^ „Eminem Is The Best Rapper Alive | Eminem | Rap Basement”. Rapbasement.com. 7. 10. 2008. Arhivirano iz originala 5. 9. 2017. g. Pristupljeno 5. 9. 2017. 
  331. ^ Reid, Shaheem (7. 10. 2008). „Eminem Is The Best Rapper Alive, According To Vibe Poll”. MTV News. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  332. ^ „Eminem Is Our 2013 Global Icon!”. TV MTV EMA. 11. 9. 2013. Arhivirano iz originala 6. 2. 2014. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 

Цитирана библиографија[уреди | уреди извор]

  • Bozza, Anthony (2003). Whatever You Say I Am: The Life and Times of Eminem. New York: Crown Publishing Group. ISBN 978-1-4000-5059-8. 
  • Edwards, Paul (2009). How to Rap: The Art & Science of the Hip-Hop MC. Chicago: Chicago Review Press. ISBN 978-1-55652-816-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Награде
Оскар за најбољу оригиналну песму
2002.
Билбордовизвођач деценије
2009.
Тренутно