Пређи на садржај

Вацлав Клаус

С Википедије, слободне енциклопедије
Вацлав Клаус
Лични подаци
Датум рођења(1941-06-19)19. јун 1941. (83 год.)
Место рођењаПраг, Протекторат Чешка и Моравска
ДржављанствоЧешка Чешка
РелигијаЧехословачка Хуситска црква
УниверзитетЕкономски универзитет у Прагу
ПрофесијаЕкономиста и политичар
Породица
СупружникЛивија Клаусова
ДецаВацлав и Јан
Политичка каријера
Политичка
странка		Грађанска демократска партија (1991–2003)
Независни (од 2003)
7. март 2003 — 7. март 2013.
ПретходникВацлав Хавел
НаследникМилош Земан
1. премијер Чешке Републике
1. јануар 1993 — 2. јануар 1998.
ПредседникВацлав Хавел
Претходникфункција установљена
НаследникЈозеф Тошовски
Потпис

Вацлав Клаус (чеш. Václav Klaus; Праг, 19. јун 1941) је чешки економиста и политичар.[1] Бивши председник Чешке Републике од 2003. до 2013. године, који је био и премијер у периоду од 1992. до 1997. године. Један је од оснивача Грађанске демократске партије.[2]

Инострани члан Српске академије наука и уметности од 5. новембра 2009.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на Економском факултету у Прагу 1962. године, докторат одбранио 1968. године[1], а одређено време је провео на универзитетима у Италији и САД на Универзитету Корнел.[2]

Током своје ране каријере, (1963-1970) Клаус је радио као истраживач на Економском институту Чехословачке академије наука, где је на крају постао шеф новооснованог Одељења за макроекономску политику Академије, део Института за прогнозе.[2] Потом је радио у Чехословачкој државној банци (1971‒1986); Центру за економске прогнозе Чехословачке академије наука (1987-1989); Економском факултету Универзитета у Прагу, професор (1995‒).[1]

Након Плишане револуције, као члан Грађанског форума постаје министар финансија 1989. године.[1] У априлу оснива десно оријентисану Грађанску демократску партију (ГДП) и њен лидер остаје до 2002. године. Сада је почасни председник.

Након вишестраначких избора 1992. ГДП постаје најјача чешка партија, а Клаус постаје председник Владе.[1] И после избора 1996. остаје на том месту. Премијер остаје до наредних парламентарних избора 1998. Био је последњи премијер Чешке Републике док је била у оквиру Чешке и Словачке савезне Републике.[2]

Како је партија изгубила на парламентарним изборима 1998. и 2002, Вацлав Клаус одлучује да се кандидује за председника и чешки парламент га бира на то место 28. фебруара 2003.[1] По други пут бива изабран на то место почетком 2008. године. Као председник државе је био познат по критиковању глобалног загревања и зелене идеологије. Био је такође велики критичар Европске уније. Забранио је на пример да буде у његовој резиденцији застава ЕУ.[3]

Заступа евроскептичне ставове. Противник је Лисабонског споразума и са њим повезане централизације и појачане улоге јачих држава у Европи. Био је истакнути критичар НАТО бомбардовања СРЈ, а успротивио се и признавању независности Косова и Метохије. У веси за миграцијском кризом у средњој Европи 2015. је најавио подршку партији Алтернатива за Немачку у Немачкој.[4]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

За свој рад награђен је следећим наградама и признањима. Додељене су му и почасне дипломе бројних универзитета у земљама широм света.:[1][2]

  • 45 почасних доктората;
  • Међународна фондација за слободу (International Freedom Foundation), Њујорк (1990);
  • Шумпетерова награда (Schumpeter Gesellschaft), Беч (1991);
  • Награда „Walter M. Courtis”, Sacred Heart University (1992);
  • Шмитхинова награда за слободу (Max Schmidheiny’s Freedom Price, Max Schmidheiny Stiftung), Санкт Гален (1992);
  • Награда „Појтингер” (Peutinger Prize, Peutinger-Collegium), Минхен (1993);
  • Награда „Лудвиг Ерхарт” (Ludwig Erhard Award, Ludwig Erhard Stiftung) Бон (1993);
  • Награда Компаније „Херман Линдрат” (Hermann Lindrath Gesellschaft) Хановер (1993);
  • Награда „Конрад Аденауер” (Konrad Adenauer Stiftung) Праг (1993);
  • Награда Европског клуба (Club of Europe Award, Club of Europe) Берлин (1995);
  • Награда за транзицију Фондације Форума Кранс Монтана (Le Prix 1994 Transition Award, Fondation du Forum Universale, Crans Montana) (1994);
  • Награда „Адам Смит” (Adam Smith Award, Libertas), Копенхаген (1995);
  • Интернационална награда за демократију Центра за демократију (International Democracy Аward, The Center for Democracy), Вашингтон (1995);
  • Трансатлантска награда за лидерство (Transatlantic Leadership Award, European Institute), Вашингтон (1995);
  • Prognos Award, Prognos Forum, Базел (1995);
  • James Madison International Award, Madison Institute, Џексонвил (1995);
  • Награда „Kарел Енглиш”, Universitas Masarykiana Foundation, Брно (1995);
  • European Enterprise and Crafts Award, Келн (1996);
  • Goldwater Medal for Economic Freedom, Феникс, САД (1997);
  • Bernhard Harms Medal, Kiel Institute (1999);
  • Great Kennedy Cross, John F. Kennedy University, Буенос Ајрес (2002);
  • Distinguished Leader Award, Далас, САД (2003);
  • Founder’s Award, The Fraser Institute, Ванкувер (2004);
  • Prize of the Universitas Masarykiana Foundation, Брно (2004);
  • European Regional Integration Prize – ERI prix, Lower Austria Provincial Assembly, Аустрија (2005);
  • Dean’s Medal for Distinguished Leadership, Brandeis University, International Business School, United States (2005);
  • Награда „Адам Смит” (2006);
  • Foundation for Economic Education, Њујорк(2006);
  • Michal Tošovský Annual Award 2006 – For a Continuous Living Approach and Attitude to Removing Bureaucracy, Праг (2006);
  • The gold medal of the City of Athens, The Athens City Council, Атина (2006);
  • Gold medal of the Hellenic Parliament, Атина (2006);
  • Auslandsösterreicherpreis der Wahlrechtskomitee, Беч (2007);
  • US University Presidential Medal, American University of Cairo, Египат (2008);
  • Great Gold Medal of the University of Hradec Králové, University of Hradec Králové (2008);
  • Julian Simon Prize, Competitive Enterprise Institute, Вашингтон, САД (2008);
  • Columbia Award, Washington Policy Center, Вашингтон, САД (2008);
  • Barry Goldwater Award for Liberty, Goldwater Institute, Феникс, Arizona, САД (2008);
  • Friedrich August von Hayek Foundation International Freiburg Award, Фрајбург (2009);
  • Gold Peutinger’s Medal, Peutinger Collegium, Минхен (2009);
  • Legion of Liberty Award, Instituto de Pensamiento Estratégico Ágora A.C. and Institut Cultural Ludwig von Mises A.C. (Mexico), Праг (2009);
  • „Полак“ награда, Праг (2009);
  • Grand Cross Order, Cámara de Comercio de Lima, Лима (2009);
  • Erwin Kisch Award for Nonfiction, Праг (2010);
  • The Golden Arrow Lifetime Achievement Award, Vienna Congress Com.Sult, Беч (2011);
  • Annual Award of the Association of Entrepreneurs of Slovakia (2012);
  • Slovak Matrix Award (2013);
  • Truman-Reagan Medal of Freedom, Victims of Communism Memorial Foundation, Вашингтон (2013);
  • Hillsdale Freedom Leadership Award, Hillsdale College, Мичиген (2013);
  • „Una Vida por la Libertad“, Caminos de la Libertad, Мексико сити (2013);
  • International Leontief Medal for Contribution to Economic Reforms, Leontief Center, Санкт Петерсбург (2014);
  • Commemorative Medal for Contribution to Economic Theory and Economic Reality, University of Economics in Bratislava (2014);
  • Yegor Gaidar Award, Yegor Gaidar Foundation, Москва (2014);
  • Egon Ervin Kisch Award, Nonfiction Authors’ Club, Letohard (2016);
  • Cross of Merit, Czech Union of Freedom Fighters, Праг (2016);
  • European Freedom Award, Столкхолм (2016);
  • The Jagiellonian Prize, Jagiellońskie College – Toruńska Szkola Wyźsza, Toruń (2017);
  • Premio Impegno Civico, Impegno Civico Association, Болоња (2017);
  • The Petofi Prize, The Twenty-first Century Institute, Будимпешта (2018)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж „ВАЦЛАВ КЛАУС”. sanu.ac.rs. Приступљено 28. 1. 2024. 
  2. ^ а б в г д „Vaclav Klaus's 2024 biography”. speakersassociates.com. Приступљено 28. 1. 2024. 
  3. ^ Чланак на порталу novosti.rs
  4. ^ Чланак на порталу idnes.cz

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вацлав_Клаус&oldid=28558031”