Пређи на садржај

Доњи Буниброд

Координате: 42° 57′ 34″ С; 22° 01′ 01″ И / 42.959333° С; 22.017° И / 42.959333; 22.017
С Википедије, слободне енциклопедије
Доњи Буниброд
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.452
Географске карактеристике
Координате42° 57′ 34″ С; 22° 01′ 01″ И / 42.959333° С; 22.017° И / 42.959333; 22.017
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина229 m
Доњи Буниброд на карти Србије
Доњи Буниброд
Доњи Буниброд
Доњи Буниброд на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Доњи Буниброд је насељено место на територији града Лесковца у Јабланичком управном округу. Према попису из 2022. било је 452 становника.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Постоје две легенде о постанку имена Буниброд. Обе легенде везују се за Туловску реку и турски период.

Према првој легенди, у турско доба на Туловској реци није постојала ниједна ћуприја, већ се иста прелазила преко посебних греда, од којих се једна налазила на месту где се сада излази из Доњег Буниброда и иде за Бадинце. Једног дана, када је була бунибродског господара ишла из села, река је била набујала, па се була, прелазећи преко греде, оклизнула и утопила у таласима набујале реке. По овом догађају, село је прво названо Булин Брод, од чега је касније настало име Буниброд.

Према другој легенди, у селу је у турско доба живела лепа девојка Бунка, коју је турски господар желео да потурчи и одведе у харем. Међутим, она то није желела, тако да, кад су је једног дана Турци видели како се шета по пољу, покушали су да је ухвате и заробе. Она је, бежећи, стигле до набујале Туловске реке и бацила се у њу. Насупрот веровању Турака да ће се утопити, она је испливала и изашла на другу обалу. Турци нису смели да је испрате, већ су остали на обали, а Бунка им је побегла. Захваљујући овом подвигу, село је по Бунки добило име Бунин Брод, што је касније прешло у Буниброд.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Доњи Буниброд живи 505 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (39,5 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,77.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 755
1953. 748
1961. 745
1971. 739
1981. 696
1991. 678 658
2002. 644 667
2011. 553
2022. 452
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
636 98,75%
Македонци
  
2 0,31%
Бугари
  
1 0,15%
непознато
  
5 0,77%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јовановић, Јован В. (1979). Лесковачко поље и Бабичка гора. Лесковац: Народни музеј. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]