Пређи на садржај

Кукуловце

Координате: 42° 56′ 09″ С; 21° 54′ 00″ И / 42.935833° С; 21.9° И / 42.935833; 21.9
С Википедије, слободне енциклопедије
Кукуловце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.Пад 238
Географске карактеристике
Координате42° 56′ 09″ С; 21° 54′ 00″ И / 42.935833° С; 21.9° И / 42.935833; 21.9
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина274 m
Кукуловце на карти Србије
Кукуловце
Кукуловце
Кукуловце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Кукуловце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 238 становника.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Славујевце је добило име по птичјем свету, а Кукуловце, изгледа по флори, то јест по пољском цвећу кукулу, које c пролећа прекрије ливаде у атару овог села. Можда је његово име настало од имена неког пастира влашке народности Кукула (који се овде први заселио), које сам мишљење заступао раније.

Географија

[уреди | уреди извор]

Осам километара југозападно од Лесковца, на обалама реке Сушице, заселило се најмање село у Сушици - Кукцловце. Овде је река Сушица још више својим paдoм проширила раван но у селу Дрводељи, па је село засељено на задњој речној тераси и цело је у малој равници Сушице.

Хидрографија

[уреди | уреди извор]

Кукуловце је на обали реке Сушице. Поред реке има и један извор испод села. 3а домаће потребе свака кућа има свој бунар. Овде су бунари дубоки од 10 до 18 метара. Северно од села пролази пут који води од Доњег Јајна за Игриште, па се од њега одваја сеоски пут за село Кукуловце - Маринкову махалу.

Атар овог села обухвата простор од 335 хектара, од које површине обрадива земља захвата 208 хектара. Земља носи ове називе: њиве: Росуљке више дpyм, Росуљке испод друм, На дуб, На Дур-Бабе, Влашки прт, Преко влашки прт; ливаде: Јечменке, До тогачевачко. Шуме: Петров забел, Јанков дуб и Под рид.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Кукуловца нема у средњовековним споменицима. Под Турцима имало је два господара: Јумера (Омера) и Дур-Бабу. Чардак Јумеров (Омеров) налазио се у садашњем дворишту Благоја Николића. Пред крај турске власти село је имало седам кућа, од којих је шест чинило господарлук Јумеров, а једна господарлук Дур-Бабе. Кан је забележио село Кукуловце, али није навео број његових кућа, док Милан Ђ. Милићевић каже да је село после ослобођења од Турака имало 12 пореских глава. Кад је село ослобођено од Турака 1877. г., господар села - Јумер - Омер, побегао је у Скопље, па се после рата јавио за накнаду, те је село плаћало аграрни дуг.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Кукуловце живи 240 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (41,4 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 70 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,26.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 275
1953. 296
1961. 291
1971. 306
1981. 307
1991. 296 296
2002. 298 298
2011. 290
2022. 238
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
298 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Политика

[уреди | уреди извор]

На председничким изборима у априлу 2017, 95.67% гласова је освојио Александар Вучић, са 199 гласова од укупно 208 изашлих бирача.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј. В. Јовановић, Лесковачко поречје (други-посебан део), Лесковачки зборник 13, 38 -39 страна, Лесковац, 1973
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]