Санџак — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 178.149.239.157 (разговор) на последњу измену корисника 24.135.167.158
ознака: враћање
Ред 6: Ред 6:
| Опис_слике =
| Опис_слике =
| седиште = [[Нови Пазар]]
| седиште = [[Нови Пазар]]
| Највећи_градови = [[Нови Пазар]]<br />[[Бијело Поље]]<br />[[Пријепоље]]<br />[[Тутин]]
| Највећи_градови = [[Нови Пазар]]<br />[[Пљевља]]<br />[[Прибој]]<br />[[Бијело Поље]]
| држава = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Црна Гора}}
| држава = {{застава|Србија}}<br />{{застава|Црна Гора}}
| регион = [[Шумадија и западна Србија]]
| регион = [[Шумадија и западна Србија]]
| административна_јединица = [[Рашки управни округ|Рашки округ]]<br />[[Златиборски управни округ|Златиборски округ]]
| административна_јединица = [[Рашки управни округ|Рашки округ]]<br />[[Златиборски управни округ|Златиборски округ]]
| површина = 8.686км
| површина = 8.403
| становништво = 390.737
| становништво = 390.737
}}
}}
'''Санџак''' је историјски [[геополитика|геополитички]] регион између [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]], а који је име добио по некадашњем [[Новопазарски санџак|Новопазарском санџаку]] (1878–1913), са чијим се [[Историја|историјским]] [[Граница (географија)|границама]] делимично подудара. Санџак није oзваничен регион према уствном праву Србије нити Црне Горе.
'''Санџак''' је историјски [[геополитика|геополитички]] регион између [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]], а који је име добио по некадашњем [[Новопазарски санџак|Новопазарском санџаку]] (1878–1913), са чијим се [[Историја|историјским]] [[Граница (географија)|границама]] делимично подудара. Санџак не постоји као званичан регион Србије нити Црне Горе.


== Назив ==
== Назив ==
Ред 19: Ред 19:


== Географија ==
== Географија ==
Географска област која се назива Рашком области је административно подeљена између Србије и Црне Горе. Шест [[општина]] припадају Србији ([[Нови Пазар]], [[Општина Сјеница|Сјеница]], [[Општина Тутин|Тутин]], [[Општина Пријепоље|Пријепоље]], [[Општина Нова Варош|Нова Варош]], [[Општина Прибој|Прибој]]), а осам припадају Црној Гори ([[Пљевља]], [[Бијело Поље]], [[Беране]], [[Петњица]], [[Андријевица]], [[Рожаје]], [[Плав]] и [[Гусиње]]). Највећи град у региону је Нови Пазар (у Србији, 101.000), а остали већи градови су: Бијело Поље (у Црној Гори, 46.000) и Пријепоље (у Србији, 37.000). У Србији, општине Нови Пазар и Тутин су део [[Рашки управни округ|Рашког округа]], а општине Сјеница, Пријепоље, Нова Варош и Прибој су део [[Златиборски управни округ|Златиборског округа]].
Географска област која се назива Рашком области је административно подeљена између Србије и Црне Горе. Шест [[општина]] припадају Србији ([[Нови Пазар]], [[Општина Сјеница|Сјеница]], [[Општина Тутин|Тутин]], [[Општина Пријепоље|Пријепоље]], [[Општина Нова Варош|Нова Варош]], [[Општина Прибој|Прибој]]), а шест припадају Црној Гори ([[Пљевља]], [[Бијело Поље]], [[Беране]], [[Андријевица]], [[Рожаје]], [[Плав]]). Према другим интерпретацијама, црногорске општине Плав и Андријевица не спадају у Санџак. Највећи град у региону је Нови Пазар (у Србији, 101.000), а остали већи градови су: Пљевља (у Црној Гори, 23.800) и Прибој (у Србији, 19.600). У Србији, општине Нови Пазар и Тутин су део [[Рашки управни округ|Рашког округа]], а општине Сјеница, Пријепоље, Нова Варош и Прибој су део [[Златиборски управни округ|Златиборског округа]].


Области које се убрајају у Санџак на истоку обухватају највећи део [[Рашка област|Рашке области]] (изузев [[Општина Рашка|општине Рашка]]), а на западу јужне делове [[Стари Влах|Старог Влаха]]. На југозападу обухваћени су и делови [[Стара Херцеговина|Старе Херцеговине]] ([[општина Пљевља]]).
Области које се убрајају у Рашку на истоку обухватају највећи део [[Рашка област|Рашке области]] (изузев [[Општина Рашка|општине Рашка]]), а на западу јужне делове [[Стари Влах|Старог Влаха]]. На југозападу обухваћени су и делови [[Стара Херцеговина|Старе Херцеговине]] ([[општина Пљевља]]).


== Историја ==
== Историја ==
Ред 36: Ред 36:
== Демографија ==
== Демографија ==


Око 54% становништва области чине [[Бошњаци]] и [[Муслимани (народ)|Муслимани]], а око 41% [[Срби]] и [[Црногорци (народ)|Црногорци]]. У области живи и мањи број [[Албанци|Албанаца]], [[Роми|Рома]] и других.
Око 46% становништва области чине [[Бошњаци]] и [[Муслимани (народ)|Муслимани]], а око 50% [[Срби]] и [[Црногорци (народ)|Црногорци]]. У области живи и мањи број [[Албанци|Албанаца]], [[Роми|Рома]] и других.


У српским општинама Нови Пазар, Тутин, Сјеница и црногорским општинама Плав, Гусиње, Петњица и Рожаје већину становништва чине Бошњаци. У српским општинама Прибој, Пријепоље, Нова Варош и црногорским општинама Пљевља и Андријевица већинско становништво су Срби. Српска општина Пријепоље и црногорске општине Бијело Поље и Беране су етнички мешовите са релативном српском већином.
У српским општинама Нови Пазар, Тутин, Сјеница и црногорским општинама Плав и Рожаје већину становништва чине Бошњаци. У српским општинама Прибој, Пријепоље, Нова Варош и црногорским општинама Пљевља и Андријевица већинско становништво су Срби. Црногорске општине Бијело Поље и Беране су етнички мешовите са релативном српском већином.


<gallery widths="200px" heights="200px">
<gallery widths="200px" heights="200px">
Ред 60: Ред 60:
=== Галерија ===
=== Галерија ===
<gallery widths="200px" heights="200px">
<gallery widths="200px" heights="200px">
Датотека:Sandzak02.png|Општине које спадају у регион Санџак
Датотека:Sandzak02.png|Општине које би (према ставу СДА) чиниле територијално-политичку јединицу - Санџак
Датотека:National Symbol of Bosniaks in Sandzak.png|Грб санџачких Бошњака у Србији и Црној Гори
Датотека:National Symbol of Bosniaks in Sandzak.png|Неформални симбол санџачких муслимана у Србији и Црној Гори
</gallery>
</gallery>




== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 13. август 2020. у 18:49

За друге употребе погледајте страницу Санџак (административна јединица).
Санџак
СедиштеНови Пазар
Највећи градовиНови Пазар
Пљевља
Прибој
Бијело Поље
Држава Србија
 Црна Гора
РегионШумадија и западна Србија
Административна јединицаРашки округ
Златиборски округ
Површина8.403
Становништво390.737

Санџак је историјски геополитички регион између Србије и Црне Горе, а који је име добио по некадашњем Новопазарском санџаку (1878–1913), са чијим се историјским границама делимично подудара. Санџак не постоји као званичан регион Србије нити Црне Горе.

Назив

Име Санџак је пореклом из турског језика (Sancak) и овај назив је првобитно означавао заставу; област коју су султани давали на управу својим војводама (управа над мањом области). У Србији се део Санџака назива Рашка област, с тим што се овај назив историјски односи на много ширу територију од географске територије Санџака. Код аутохтоног православног становништва које се из ове области исељавало у Шумадију у 19. и почетком 20. века, област се искључиво називала Стара Србија. Назив Санџак је устаљен и општеприхваћен тек након Другог светског рата.[1]

Географија

Географска област која се назива Рашком области је административно подeљена између Србије и Црне Горе. Шест општина припадају Србији (Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој), а шест припадају Црној Гори (Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Рожаје, Плав). Према другим интерпретацијама, црногорске општине Плав и Андријевица не спадају у Санџак. Највећи град у региону је Нови Пазар (у Србији, 101.000), а остали већи градови су: Пљевља (у Црној Гори, 23.800) и Прибој (у Србији, 19.600). У Србији, општине Нови Пазар и Тутин су део Рашког округа, а општине Сјеница, Пријепоље, Нова Варош и Прибој су део Златиборског округа.

Области које се убрајају у Рашку на истоку обухватају највећи део Рашке области (изузев општине Рашка), а на западу јужне делове Старог Влаха. На југозападу обухваћени су и делови Старе Херцеговине (општина Пљевља).

Историја

Главни чланци: Рашка, Новопазарски санџак и Санџак (1943—1945)
Новопазарски санџак 1878. године
Подручје у надлежности Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Санџака (ЗАВНОС-а), 1943-1945. године

У средњем веку, на овим просторима око реке Рашке је основана српска држава Рашка, чије се седиште налазило у граду Расу, недалеко од данашњег Новог Пазара, т.ј. Новог Трговишта (слично је и средљевековна држава Босна добила име, по реци око које је настала, т.ј. по реци Босни). За време Османског царства, санџак је био назив једне од административно-управних области те државе, и таквих санџака је било на стотине широм Османског царства од средње Европе до Азије.

Велики део датих области улазио је у Новопазарски санџак, административну јединицу Турске чије је седиште био Нови Пазар. Санџак је као модеран територијално-политички концепт добио име по Новопазарском санџаку.

Током Другог светског рата, у оквиру Народноослободилачке војске Југославије деловао је Црногорско-санџачки НОП одред и Трећа пролетерска санџачка ударна бригада. 1943. године, на ослобођеној територији Санџака формирано је Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака, које је управљало Санџаком као посебном облашћу све до 1945. године. Од успостављања републичких граница 1945. године, област је подељена између Србије и Црне Горе. Као неминовна последица југословенског федерализма, ови крајеви су почели да губи кохезију јединственог простора. Јужни и северни делови региона су почели, након 1945. године, да гравитирају према сопственим републичким центрима у привредном, саобраћајном и политичком смислу. Након погоршања односа између Србије и Црне Горе у СРЈ, што се наставило и у Државној Заједници Србија и Црна Гора, административна линија која пролази средином области је добила све одлике међудржавне границе. Распадом Државне Заједнице Србија и Црна Гора овај процес је окончан и озваничен.

Демографија

Око 46% становништва области чине Бошњаци и Муслимани, а око 50% Срби и Црногорци. У области живи и мањи број Албанаца, Рома и других.

У српским општинама Нови Пазар, Тутин, Сјеница и црногорским општинама Плав и Рожаје већину становништва чине Бошњаци. У српским општинама Прибој, Пријепоље, Нова Варош и црногорским општинама Пљевља и Андријевица већинско становништво су Срби. Црногорске општине Бијело Поље и Беране су етнички мешовите са релативном српском већином.

  • Етнички састав Санџака по насељима, према пописима из 2002. и 2003. године
    Етнички састав Санџака по насељима, према пописима из 2002. и 2003. године
  • Етнички састав Санџака по општинама, према пописима из 2002. и 2003. године
    Етнички састав Санџака по општинама, према пописима из 2002. и 2003. године
  • Етнички састав Санџака по општинама, према пописима из 2011. године
    Етнички састав Санџака по општинама, према пописима из 2011. године

Политика

Санџак је као територијално-политички концепт заступљен у програмима неких локалних бошњачких странака у југозападној Србији и северној Црној Гори (попут Странке демократске акције Сулејмана Угљанина са средиштем у Новом Пазару).

Странка демократске акције (средиште у Новом Пазару) је у време успостављања Савезне Републике Југославије априла 1992. године изашла са захтевом (у име бошњачког народа) да Санџак добије територијалну аутономију. Овај захтев је поновљен након проглашења Државне Заједнице Србија и Црна Гора фебруара 2003. године. Са распадом заједничке српско-црногорске државе овај сценарио је онемогућен, али се СДА (и друге локалне бошњачке странке) и даље залажу за административно јединство Санџака.

Порекло становништва

На подручју геополитичке регије Санџак има јако мало староседилачких породица за које би се могло рећи да ту живе од средњег века. Код православног становништва доминирају старохерцеговачка и брдско-црногорска струја, док је код муслимана снажно заступљена и малисорска, тј. северноалбанска, која је међу муслиманском популацијом Санџака јако неравномерно распоређена, имајући у виду да бележи изузетно високе проценте на зетско-санџачком говорном подручју, прецизније у југоисточној половини Санџака (Нови Пазар, Рожаје, Тутин, Сјеница, Петњица, Плав, Гусиње и део бјелопољске општине), док је на источнохерцеговачком говорном подручју (Пријепоље, Пљевља, Прибој и Нова Варош) има само у траговима. То су доказала и најновија генетска истраживања, на којима је утврђено да хаплогрупе R1b BY-611, J2b M241 (типичне за Албанце) и типични албански огранци хаплогрупе Е1b (у првом реду род Климената и део рода Куча, који су мешовито српско-албанско племе [2]) досежу јако висок проценат међу санџачким муслиманима. [3] [4] Посматрајући обе популације као целине, без географске и дијалекатске поделе, можемо закључити да санџачки Срби углавном воде порекло од досељеника из старе Херцеговине, Брда и Црне Горе, док већи део санџачких муслимана води порекло од досељеника из северне Албаније.

Галерија

  • Општине које би (према ставу СДА) чиниле територијално-политичку јединицу - Санџак
    Општине које би (према ставу СДА) чиниле територијално-политичку јединицу - Санџак
  • Неформални симбол санџачких муслимана у Србији и Црној Гори
    Неформални симбол санџачких муслимана у Србији и Црној Гори


Види још

Извори

  1. ^ Радојко Николић, Записи о досељеницима, Зборник радова Народног музеја Чачак, 1971, стр. 39
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2018. г. Приступљено 23. 04. 2018. 
  3. ^ http://bosnjackidnk.com/baza-bez-markera/
  4. ^ ДНК разбија митове: Чисти Словени из средње Босне и Санџака? • Фронтал.СРБ

Спољашње везе

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Санџак и муаџери.
Санџак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Санџак&oldid=23295836”