Пређи на садржај

Списак хрватских владара

С Википедије, слободне енциклопедије

Дат је списак хрватских владара који су имали власт над подручјем данашње Републике Хрватске и дијелова сусједних држава, почевши од досељења Хрвата на данашње просторе до данас.

Рана хрватска средњовјековна држава

[уреди | уреди извор]

Настанак хрватске државе се због недостатка историјских извора може пратити тек од почетка 9. века. У историографији постоје бројни називи за прву државу Хравта, као што су Кнежевина Хрватска, Хрватска кнежевина, Приморска Хрватска, Приморска кнежевина, Далматинска Хрватска, Далматинска кнежевина итд.). Најчешће се назива Приморском Хрватском, што је термин осмишљен од стране хрватских историографа 19. века, у време националног буђења Хрвата. Појам је настао из потребе да се раносредњевековна Хрватска јужно од реке Купе, историјски и правно повеже са бившом Краљевином Славонијом, за коју је такође осмишљен термин "Панонска Хрватска". Иако су оба термина убрзо прихваћена од већине угледних историчара и ушла у употребу у свим релевантним светским научним и образовним институцијама, познато је да се у раносредњовековним историјским изворима не помињу под наведеним називима, већ као Далмација, Либурнија, Горња Панонија, Доња Панонија, итд. С тим у вези, угледни хрватски историчар Иво Голдштајн наводи:[1]

Новаковић константно пише "Приморска Хрватска", иако тако нешто у повијести није уопће постојало. То су хисториографски појмови, измислили су их историчари прошлих генерација како би нагласили хрватство тих покрајина које се није истицало у називима оног времена. Међутим, у доба Људевита Посавског постоје Далмација и Славонија, затим се у изворима спомињу и Панонија, Либурнија, Илирик, а тек се у другој половици 9, па у 10. и 11. ст. јавља и афирмира име Хрватска. Данас за упорабу назива "Приморска Хрватска" и других сличних, нема више оправдања, они само уносе забуну и треба их одбацити.

У хрватској историографији се за први документ у коме се појављују називи "Хрват" и "Хрватска" на подручју Далмације и Либурније сматра повеља кнеза Трпимира (Трпмимирова даровница) од 4. марта 852. године, где се Трпимир назива "кнезом Хрвата" (Dux Croatorum), а његова земља "Краљевством Хрвата" (Regnum Croatorum). Међутим, с обзиром да Трпимирова даровница сачувана тек у препису који датира из 16. века, те због њене садржине, истакнути хрватски историчари, укључујући Наду Клаић, одбацују је као фалсификат.

Владари Далмације и Лимбурније (до 925)

[уреди | уреди извор]
Кнежевина Далмација и Либурнија
Владар Владавина Напомена
Непознати кнез крај 7. века
Борна око 810—821. вазал франачког цара Карла Великог
Владислав 821—835. По некима владао до 823.
Људемисл 823(?)—835.(?) По неким изворима.
Мислав око 835—845.
Трпимир I око 845—864. Оснивач династије Трпимировића
Здеслав 864. син Трпимира I
Домагој 864—876. збацио братића Здеслава
Иљко 876—876/8. Домагојев син
Здеслав 876/8—879. опет на пријестољу
Бранимир 879. — око 892.
Мунцимир (Мутимир) око 892—910. млађи Здеславов брат
Томислав 910—925. син Мунцимира

Хрватска за народних краљева (925—1102)

[уреди | уреди извор]
Владар Владавина Напомена
Трпимировићи
Томислав око 925. — око 928. Као кнез поразио Мађаре, те ујединио обје хрватске земље у јединствено краљевство.[2] Папа 925. назива Томислава хрватским краљем.[3] Није познато да ли је Томислав круњен, од кога и гдје.[4]
Трпимир II око 928 — око 935. Вјероватно Томиславов брат.[3]
Крешимир I око 935 — око 945. Вјероватно Трпимиров син. Хрватско краљевство још увијек на дотадашњој снази.[3]
Мирослав око 945949. У рату за пријестоље 949. бан Прибина збацио краља Мирослава и довео Михаила Крешимира II Мирослав је убијен.[2]
Михаило Крешимир II 949 — око 969. Обновио моћ краљевства. Његова жена била је Јелена.[5]
Стјепан Држислав око 969 — око 997. Оставио три сина: Светослава, Крешимира и Гојслава.
Светослав Суроња око 9971000. Борио се с браћом за пријестоље. Млетачки дужд Петар II Орсеоло заузима градове на обали.
Крешимир III око 10001030. Владао заједно с братом Гојславом (око 10001020)
Стефан I око 10301058. Започела обнова Хрватског краљевства. Завладао је далматинским градовима, једино су Млечани закратко завладали Задром[5]
Петар Крешимир IV 10581074. У вријеме његовог владања Хрватско краљевство досегло највећи опсег. Вратио је власт у далматинске градове и чврсто држао Славонију.[2]
Дмитар Звонимир 10751089. Окрунио га папински легат у Солину. Ожењен Јеленом Лијепом, сестром угарског краља Ладислава[5]
Стјепан II 10891091. Посљедњи Трпимировић.
Свачићи (Сначићи)
Петар Свачић 10931097. Дио великаша изабрао је домаћега великаша Петра, коме народно предање даје надимак „Свачић“.[3] Вјероватно је био из племена Качића и рођак неретљанског кнеза Славца[2]

Мађарска управа (1102—1526)

[уреди | уреди извор]
Владар Владавина Напомена
херцег Алмош (Алмо)[3] 10911095. Ладислав га поставио за посебног хрватског краља између Гвозда и Драве.[5] Није био круњен. Кад је Алмош побјегао из сјеверне Хрватске, превладао је народни краљ Петар.[3]
Коломан 11021116.
Стефан II 1116—1131.
Бела II Слијепи 1131—1141.
Гејза II 1141—1162.
Стефан III 1162.
Ладислав II 1162—1163.
Стефан IV 1163—1172.
Бела III 1172—1196.
Емерик 1196—1204.
Ладислав III. 1204–1205.
Андрија II 1205—1235.
Бела IV 1235—1270.
Стефан V 1270—1272.
Ладислав IV Куманац 1272—1290.
Андрија III Млечанин 1290—1301.
Владар Владавина Напомена
Карло I Роберт 1301—1342.
Лудовик I Велики 1342—1382.
Марија 1382—1385.
Карло II Драчки 1385—1386.
Ладислав Напуљски 1403—1409. борио се за пријестоље са Жигмундом Луксембуршким. Видјевши да се не може одржати на пријестољу, 1409. године продаје Венецији своја династичка права на Далмацију за 100.000 дуката.

Разне династије

[уреди | уреди извор]
Владар Владавина Напомена
Луксембурговци
Жигмунд Луксембуршки 1387—1437.
Хабзбурговци
Алберт II 1437—1439.
Анжујци
Елизабета 1439—1440.
Јагелонци
Владислав I 1440—1444.
Хабзбурговци
Ладислав V Посмрче 1444—1457.
Хуњади
Матија Корвин 1458–1490.
Јагелонци
Владисалв II 1490—1516.
Лајош II 1516—1526.
Запоље
Јован Запоља 1527—1540. по избору славонског племства
Владар Владавина Напомена
Хабзбурговци
Фердинанд I 1527—1564.
Максимилијан II 1564—1576.
Рудолф II 1576—1608.
Матеус II 1608—1619.
Фердинанд II 1619—1637.
Фердинанд III 1637—1657.
Леополд I 1657-1705.
Јозеф I 1705—1711.
Карло III 1711—1740.
Марија Терезија 1740—1780.
Хабзбург-Лотаринговци
Јозеф II 1780—1790.
Леополд II 1790—1792.
Франц II 1792—1806. укинуто Свето римско царство
Франц I 1806—1835. проглашено Аустријско царство
Фердинанд I 1835—1848.
Франц Јозеф I 1848—1916.
Карло I 1916—1918.

Хрватске земље под млетачком влашћу

[уреди | уреди извор]

Хрватске земље под турском влашћу

[уреди | уреди извор]

(Дијелови данашње Хрватске и сусједних држава с аутохтоним хрватским становништвом)

Турски султани:

Хрватске земље под француском влашћу

[уреди | уреди извор]

Хрватска у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, од 1929. Краљевини Југославији

[уреди | уреди извор]

Хрватска у доба НДХ

[уреди | уреди извор]
  • Томислав II (1941—1943) (није изабран, него је договором Павелића и краљевске италијанске куће од Савоја суверенитет прешао на Звонимирову круну која је предана Томиславу II), стварни диктатор НДХ био је Анте Павелић.
  1. ^ Goldstein 1984, стр. 241–242.
  2. ^ а б в г Драгутин Павличевић, Повијест Хрватске. Загреб, 2007.
  3. ^ а б в г д ђ Рудолф Хорват, Повијест Хрватске I. (од најстаријег доба до г. 1657)
  4. ^ Фердо Шишић, Повијест Хрвата, Префлед повијести хрватскога народа 600. 1526, претисак Марјан тисак, 2004.
  5. ^ а б в г Трпимир Мацан, Повијест хрватскога народа, Загреб, 1992.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]