UEFA Liga šampiona

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

UEFA Liga šampiona

UEFA Champions League logo.svg
Osnovano 1955 (od 1992 u sadašnjem format)
Regija Evropa (UEFA)
Broj timova 32 (takmičenje po grupama)
76 ili 77 (ukupno)
Poslednji pobednik Španija FK Real Madrid (2013/14.)
(10 titula)
Najtrofejniji klub Španija FK Real Madrid
(10 titula)
Televizijske kuće Spisak televizijskih kuća
Moto Himna lige šampione
Soccerball current event.svg Liga šampiona 2014/15.

UEFA Liga šampiona (poznata još kao: Evropski kup, ULŠ) je pokrenuta 1955. godine kao Kup prvaka Evrope i okupljala je klubove-prvake evropskih država. Broj klubova i sistem takmičenja se menjao, a Liga šampiona je danas najjače i najbogatije fudbalsko takmičenje na svetu. Do sezone 1991/92. takmičenje se nazivalo Kup evropskih šampiona (KEŠ), a od sezone 1992/93. deo se igra u grupama i menja naziv u UEFA Liga šampiona.

Pored ovog takmičenja pod vođstvom UEFA-e igra se još i Kup UEFA koji je od 2009. godine preimenovan u Ligu Evrope i od tada je malo izmenjen format ovog takmičenja, dok je Kup pobednika kupova UEFA ukinula nakon sezone 1998/99. a Intertoto kup 2008.

Trenutni šampion UEFA Lige šampiona je Real Madrid koji je u finalu 24. maja 2014. na stadionu svetlosti u Lisabonu pobedio gradskog rivala Atletiko Madrid sa 4:1 nakon produžetaka i tako osvojio jubilarnu 10. titulu šampiona Evrope.

Istorija[uredi]

Izvorno nazvan Evropski kup šampiona ili skraćeno Evropski kup nastala je od ideje sportskog urednika francuskog L' Ekipa Gabrijela Anoa koji je predložio stvaranje takmičenja koje bi odlučilo koji je najbolji klub u Evropi. Ideja je nastala kao odgovor na tvrdnje nekih britanskih novina da je Vulverhempton najbolji klub na svetu jer je pobedio Honved iz Mađarske rezultatom 3:2 na svom terenu 1954. godine.

"Biće bolje da sačekamo da Vulverhempton otputuje u Moskvu ili Budimpeštu da potvrde svoju nepobedivost, a ako su Englezi baš tako uvereni u kvalitet svog fudbala, onda je vreme za turnir", rekao je Ano.

Decembra 1954, Žak Rizvik, Anov kolega izložio je prvi plan projekta u kome je stajalo da će učestvovati 14-16 ekipa, da će se utakmice igrati sredinom nedelje u večernjim satima, što je bilo vrlo neuobičajno za to vreme, a i da bi radnička klasa mogla da stigne da gleda utakmice i da pravo prenosa imaju televizije koje prate klub iz svoje zemlje kao i najvažnije sportske novine.

Prva zvanična utakmica Kupa šampiona odigrana je 4. septembra 1955. godine, a sastali su se FK Sporting Lisabon i FK Partizan Beograd.

Broj učesnika bio je ograničen samo na pobedničke klubove domaćih liga i prošlogodišnjeg osvajača kupa. Ovakav kvalifikacioni sistem bio je sve do 1997. Od sezone 1997/98., pravila su promenjena kako bi turnir dobio veću napetost (i dodatni novac sponzora), i kako bi trebalo da bude „zanimljiviji“. Klubovi koje nisu bili prvaci u državi mogle su se kvalifikovati, bazirane naravno na relativnoj snazi njihove lige – sa UEFA-ini koeficijenti, drugoplasirani tim iz španske la lige je imao veći vrednost i automatski se kvalifikuje u ligu šampiona, nego na primer, prvi tim iz poljske lige. Kao rezultat toga, sistem je promenjen tako da „slabiji“ državni prvaci moraju u kvalifikacije za Ligu šampiona, dok drugoplasirani iz „jačih“ liga idu direktno. Taj sistem se koristi i danas.

Kvalifikacije[uredi]

Liga šampiona dostupna je svim državnim prvacima iz država članica UEFA (osim Lihtenštajnu, koji nema vlastitu ligu), te drugoplasiranim, trećeplasiranim i četvrtoplasiranim iz jačih liga. Od januara 2007. dve najniže rangirane lige igraju predkvalifikacije i pobednik se uključuje u kvalifikacije. Te dve države su trenutno Andora i San Marino.

Broj klubova u Ligi šampiona koji ima jedan savez zavisi o njenom rejtingu na UEFA-inoj listi koeficijenata:

  • savezi koje zauzimaju 1., 2. i 3. mesto imaju 4 predstavnika
  • savezi koje zauzimaju 4., 5. i 6. mesto imaju 3 predstavnika
  • savezi rangirane od 7. do 15. mesta imaju 2 predstavnika
  • savezi koje su rangirane ispod 16. mesta imaju jednog predstavnika

Pozicija saveza takođe određuje u koju fazu kvalifikacije idu njeni predstavnici. Na primer, tri najbolje rangirana saveza imaju dva kluba u fazi po grupama (to su prvaci i drugoplasirani) i dva kluba u trećem pretkolu (za treće i četvrtoplasirane klubove) gde recimo najniže rangirani savezi imaju samo jednog predstavnika i to u 1. pretkolu. Devet najbolje plasiranih saveza imaju bar jednog predstavnika koji direktno ide u fazu po grupama.

Mapa državne članice UEFA-e, klubovi koji su dostigli do grupne faze u Ligi šampiona. ██ zemlje koji su dostigli barem do grupne faze.

Za period od 2009. do 2012. godine UEFA je pripremila novi sistem kvalifikacija po kojem će 22 ekipe imati direktno učešće u kvalifikacijama po grupama umesto dosadašnjih 16 (6 novih kvalifikanata će biti trećeplasirani klubovi iz tri prvorangirane lige + prvaci liga rangiranih od 10. do 12. mesta), dok će se preostalih 10 mesta tražiti kroz dva različita kvalifikaciona pravca. Jedan će biti rezervisan za neprvake saveza rangiranih od 1. do 15. mesta, tj. ekipe koje su u nacionalnom prvenstvu zauzele mesta odmah ispod direktnih učesnika po grupama. Drugi će biti rezervisan za prvake saveza rangiranih od 13. mesta naniže. Obe kvalifikaciona pravca igraće se nezavisno jedan od drugog i svaki će kao konačne pobednike izdvojiti po 5 klubova koji će biti posljednji učesnici kvalifikacija po grupama. Svrha ove ideje je da se prvacima slabijih liga omogući lakši pristup do Lige šampione kroz njihove međusobne utakmice, nego protiv klubova iz jačih evropskih liga koji to nisu učinili kroz domaće prvenstvo.

Dodatno mesto u fazi po grupama rezervisano je za prošlogodišnje prvake, u slučaju da se oni ne kvalifikuju u Ligu šampiona. Ni jedan savez nije limitiran na slanje najviše četiri kluba po sezoni. To znači da prošlogodišnji prvak, ukoliko se ne plasira kao jedan od četiri (ili manje, zavisi od lige) kluba, zauzima mesto četvrtoplasiranog kluba, a njega smešta na 5. mesto, koje ga vodi u Kup UEFA.

Takođe, gledajući sportske kriterijume, svaki klub mora biti licenciran od strane saveza iz kojeg dolazi kako bi učestvovao u Ligi šampiona. Da bi dobio licencu, klub mora zadovoljiti određene stadionske, infrastrukturne i finansijske uslove.

Kontroverza se dogodila kada se Liverpul, koji je osvojio Ligu šampiona 2004/05., nije uspeo kvalifikovati među čeiri najbolja kluba u Premijer ligi. FS Engleske je odlučio da će FK Everton (koji je bio četvrti) uzeti poslednje mesto. UEFA je donela odluku da oba kluba mogu nastupiti u Ligi šampiona. Liverpul je počeo od prvog kola kvalifikacija, a Everton od trećeg. Liverpul je te sezone postao prvi klub, uz slovačku Artmediju, koji se iz prvog kola kvalifikacija kvalifikovao u takmičenje po grupama. Ista stvar je pošla za rukom i BATE Borisovu i Anortozisu u sezoni 2008/09. Liverpul je u sezoni 2004/05. postao i prva klub koji je iz prvog kola kv. došao do nokaut faze Lige šampiona.

Mančester junajted je klub koji je najviše puta učestvovao u takmičenju po grupama, 18 puta.

Sistem takmičenja[uredi]

Takmičenje počinje sa četiri kola kvalifikacija. Zavisno od koeficijenta lige iz koje dolaze i pozicije koju su ostvarili prethodne sezone klubovi se uključuju u Ligu šampiona u nekom od ova četiri kola kvalifikacija. Klubovi sa većim koeficijentima su nosioci i oni se ne mogu susresti međusobno u okviru jednog kola kvalifikacija. U svakom kolu igraju se po dve utakmice jedna kući i jedna u gostima.

Od sezone 2009/10. počevši od trećeg kola kvalifikacija klubovi su podeljeni na dva dela, jedan za nacionalne prvake i jedan za klubove koji su kvalifikacije obezbedili završivši u nacionalnom prvenstvu od 2-4. mesta, a to je urađeno da bi se nacionalnim prvacima olakšao put do takmičenja po grupama. Isti sistem za prvake i ostale klubove funkcioniše i u poslednjem kolu kvalifikacija, plej ofu, odakle se pobednici pridružuju klubovima koji su se kroz plasman u domaćoj ligi plasirali direktno u grupe Lige šampiona i prošlogodišnjem pobedniku. Klubovi koji su poraženi u trećem kolu kvalifikcija i plej ofu Lige šampiona svoje takmičenje nastavljaju u Ligi Evrope.

Nakon završenih kvalifikacija 32 kluba bivaju podeljena u osam grupa od po četiri ekipe. Igra se mini-liga u kojoj svaki klub sa svakim od tri protivnika igra kući i na strani. Na kraju dva prvoplasirana se plasiraju u osminu finala Lige šampiona, dok trećeplasirani nastavlja takmičenje u Ligi Evrope.

Šesnaest klubova igra dalje u završnici, počevši od osmine finala, pobednici ulaze u četvrtfinale, polufinale i na kraju se dva najbolja sreću u finalu.

Na sve utakmice koje klubovi igraju u kvalifikacijama i završnici, osim finala, odnosi se pravilo gola u gostima, a ako se na taj način ne može odrediti pobednik igraju se produžeci (dva po 15 minuta) te se na kraju izvode penali. Finale se igra na predodređenom stadionu (ne nužno neutralnom) i igra se samo jedna utakmica.

Izvlačenje parova i grupa je napravljeno tako da se klubovi iz iste zemlje ne mogu sresti pre četvrtfinala.

Sistem takmičenja koji se trenutno koristi je usvojen 2009. godine.

Himna[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Himna UEFA Lige šampione

Himna Lige šampiona je svečana pesma po imenu "Champions League", kompozitora Tonija Britena. Izvodi je Kraljevska filharmonija, a peva hor Akademije Sv. Martina, na tri UEFA-ina službena jezika: engleskom, nemačkom i francuskom jeziku. Himna se izvodi pre početka svake utakmice od grupne faze pa do finala Lige šampiona. Himna traje oko tri minute, a zanimljivo je da nikada nije bila puštena u komercijalnu upotrebu.

Finansije[uredi]

Liga šampiona je visoko profitabilno takmičenje, pogotovo za klubove koji se plasiraju u grupnu fazu. UEFA svim klubovima učesnicima deli deo novca ostvarenog prodajom TV prava. U sezoni 2004/05 količine novca podeljene klubovima varirale su od 3,8 miliona evra (FK Sparta Prag) do 30,6 miliona evra koliko je dobio prvak FK Liverpul.[1]. UEFA procenjuje da je klubovima u sezoni 2005/06 podeljeno oko 430 miliona evra [2] Pored ovoga klubovi kroz prodaju karata, dresova i sponzorstva osiguravaju znatna sredstva upravo zahvaljujući igranju u Ligi šampiona.

Kao na svetskom prvenstvu u fudbalu sponziraju velike kompanije sveta ovaj turnir. Kada je novi sistem lige šampione 1992. godine osnovan, se odlučilo da maksimum 8 kompanije taj turnir mogu da sponziraju. Sponzorske table mogu se videti okolo od terena.

Trenutni sponzori UEFA Lige šampione su:

Finala Lige šampiona[uredi]

Finale Lige šampiona je najveća i najvažnija utakmica u okviru evropskog klupskog fudbala. Stadion na kojem se finale igra odabran je dve sezone pre utakmice od strane UEFA-e.

Prvo finale je odigrano 13. juna 1956. na stadionu Park prinčeva u Parizu. Poslednje finale je odigrano 24. maja 2014. godine na stadionu svetlosti u Lisabonu između gradskih rivala Real Madrida i Atletiko Madrida. U toj utakmici pobedio je Real Madrid sa 4:1 nakon produžetaka.

Dosad najviše finala je održano na stadionima Hejsel (do tragedije 29. maja, 1985), starom Vembliju i Prateru (Ernst Hapel), po četiri. Što se tiče gradova, finaliste su najviše puta ugostili Pariz i London, čak pet puta, dok je od država Italija bila domaćin osam puta.

Španski Real Madrid je najviše puta osvojio Ligu šampiona, ukupno deset titula. Drugi po uspehu je italijanski Milan (7), a iza njega dolaze Liverpul i Bajern Minhen (5), Ajaks i Barselona (4). Za kompletan spisak osvajača pogledaj donju tabelu.

Klub koji osvoji Ligu šampiona dobija prelazni trofej koji mora vratiti UEFA-i dva meseca pre sledećeg finala. Svaki pobednik dobije manju kopiju trofeja u stalno vlasništvo. Klubovi koji osvoje tri titule prvaka Evrope zaredom ili 5 ukupno dobijaju trofej u trajno vlasništvo a UEFA za sledeću sezonu pravi novi.

Pet klubova je u istoriji ostvarilo ovaj uspeh:

Pregled finala[uredi]

Sezona Pobednik Rezultat Finalista Stadion
1955/56. Real Madrid Španija 4:3 Francuska Rems Park prinčeva,
Pariz Francuska
1956/57. Real Madrid Španija 2:0 Italija Fjorentina Stadion Santijago Bernabeu,
Madrid Španija
1957/58. Real Madrid Španija 3:2 prod. Italija Milan Hejsel stadion,
Brisel Belgija
1958/59. Real Madrid Španija 2:0 Francuska Rems Stadion Nekar,
Štutgart Zapadna Nemačka
1959/60. Real Madrid Španija 7:3 Zapadna Nemačka Ajntraht Frankfurt Hempden park,
Glazgov Škotska
1960/61. Benfika Portugalija 3:2 Španija Barselona Vankdorf stadion,
Bern Švajcarska
1961/62. Benfika Portugalija 5:3 Španija Real Madrid Olimpijski stadion,
Amsterdam Holandija
1962/63. Milan Italija 2:1 Portugalija Benfika Vembli stadion,
London Engleska
1963/64. Inter Italija 3:1 Španija Real Madrid Prater stadion,
Beč Austrija
1964/65. Inter Italija 1:0 Portugalija Benfika San Siro,
Milano Italija
1965/66. Real Madrid Španija 2:1 Jugoslavija Partizan Hejsel stadion,
Brisel Belgija
1966/67. Seltik Škotska 2:1 Italija Inter Nacionalni stadion,
Oeiras Portugalija
1967/68. Mančester junajted Engleska 4:1 prod. Portugalija Benfika Vembli stadion,
London Engleska
1968/69. Milan Italija 4:1 Holandija Ajaks Stadion Santijago Bernabeu,
Madrid Španija
1969/70. Fejnord Holandija 2:1 prod. Škotska Seltik San Siro,
Milano Italija
1970/71. Ajaks Holandija 2:0 Flag of Greece (1970-1975).svg Panatinaikos Vembli stadion,
London Engleska
1971/72. Ajaks Holandija 2:0 Italija Inter De Kuip,
Roterdam Holandija
1972/73. Ajaks Holandija 1:0 Italija Juventus Stadion Crvena zvezda,
Beograd Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
1973/74. Bajern Minhen Zapadna Nemačka 1:1 prod.,
4:0
(repriza)
Španija Atletiko Madrid Hejsel stadion,
Brisel Belgija
1974/75. Bajern Minhen Zapadna Nemačka 2:0 Engleska Lids junajted Park prinčeva,
Pariz Francuska
1975/76. Bajern Minhen Zapadna Nemačka 1:0 Francuska Sent Etjen Hempden park,
Glazgov Škotska
1976/77. Liverpul Engleska 3:1 Zapadna Nemačka Borusija Menhengladbah Olimpijski stadion,
Rim Italija
1977/78. Liverpul Engleska 1:0 Belgija Klub Briž Vembli stadion,
London Engleska
1978/79. Notingem forest Engleska 1:0 Švedska Malme Olimpijski stadion,
Minhen Zapadna Nemačka
1979/80. Notingem forest Engleska 1:0 Zapadna Nemačka Hamburger Stadion Santijago Bernabeu,
Madrid Španija
1980/81. Liverpul Engleska 1:0 Španija Real Madrid Park prinčeva,
Pariz Francuska
1981/82. Aston Vila Engleska 1:0 Zapadna Nemačka Bajern Minhen De Kuip,
Roterdam Holandija
1982/83. Hamburger Zapadna Nemačka 1:0 Italija Juventus Olimpijski stadion Spiridon Luis,
Atina Grčka
1983/84. Liverpul Engleska 1:1 prod.,
4:2 pen.
Italija Roma Olimpijski stadion,
Rim Italija
1984/85. Juventus Italija 1:0 Engleska Liverpul Hejsel stadion,
Brisel Belgija
1985/86. Steaua Bukurešt Flag of Romania (1965-1989).svg 0:0 prod.,
2:0 pen.
Španija Barselona Sančez Pishuan,
Sevilja Španija
1986/87. Porto Portugalija 2:1 Zapadna Nemačka Bajern Minhen Prater stadion,
Beč Austrija
1987/88. PSV Ajndhoven Holandija 0:0 prod.,
6:5 pen.
Portugalija Benfika Stadion Nekar,
Štutgart Zapadna Nemačka
1988/89. Milan Italija 4:0 Flag of Romania (1965-1989).svg Steaua Bukurešt Kamp Nou,
Barselona Španija
1989/90. Milan Italija 1:0 Portugalija Benfika Prater stadion,
Beč Austrija
1990/91. Crvena zvezda Jugoslavija 0:0 prod.,
5:3 pen.
Francuska Olimpik Marselj Stadion Sveti Nikola,
Bari Italija
1991/92. Barselona Španija 1:0 prod. Italija Sampdorija Vembli stadion,
London Engleska
1992/93. Olimpik Marselj Francuska 1:0 Italija Milan Olimpijski stadion,
Minhen Nemačka
1993/94. Milan Italija 4:0 Španija Barselona Olimpijski stadion Spiridon Luis,
Atina Grčka
1994/95. Ajaks Holandija 1:0 Italija Milan Ernst Hapel stadion,
Beč Austrija
1995/96. Juventus Italija 1:1 prod.,
4:2 pen.
Holandija Ajaks Olimpijski stadion,
Rim Italija
1996/97. Borusija Dortmund Nemačka 3:1 Italija Juventus Olimpijski stadion,
Minhen Nemačka
1997/98. Real Madrid Španija 1:0 Italija Juventus Amsterdam arena,
Amsterdam Holandija
1998/99. Mančester junajted Engleska 2:1 Nemačka Bajern Minhen Kamp Nou,
Barselona Španija
1999/00. Real Madrid Španija 3:0 Španija Valensija Stad de Frans,
Pariz Francuska
2000/01. Bajern Minhen Nemačka 1:1 prod.,
5:4 pen.
Španija Valensija San Siro,
Milano Italija
2001/02. Real Madrid Španija 2:1 Nemačka Bajer Leverkuzen Hempden park,
Glazgov Škotska
2002/03. Milan Italija 0:0 prod.,
3:2 pen.
Italija Juventus Old Traford,
Mančester Engleska
2003/04. Porto Portugalija 3:0 Francuska Monako Arena AufŠalke,
Gelzenkirhen Nemačka
2004/05. Liverpul Engleska 3:3 prod.,
3:2 pen.
Italija Milan Olimpijski stadion Ataturk,
Istanbul Turska
2005/06. Barselona Španija 2:1 Engleska Arsenal Stad de Frans,
Pariz Francuska
2006/07. Milan Italija 2:1 Engleska Liverpul Olimpijski stadion Spiridon Luis ,
Atina Grčka
2007/08. Mančester junajted Engleska 1:1 prod.,
6:5 pen.
Engleska Čelsi Stadion Lužnjiki,
Moskva Rusija
2008/09. Barselona Španija 2:0 Engleska Mančester junajted Olimpijski stadion,
Rim Italija
2009/10. Inter Italija 2:0 Nemačka Bajern Minhen Stadion Santijago Bernabeu,
Madrid Španija
2010/11. Barselona Španija 3:1 Engleska Mančester junajted Stadion Vembli,
London Engleska
2011/12. Čelsi Engleska 1:1 prod.,
4:3 pen.
Nemačka Bajern Minhen Alijanc arena,
Minhen Nemačka
2012/13. Bajern Minhen Nemačka 2:1 Nemačka Borusija Dortmund Stadion Vembli,
London Engleska
2013/14. Real Madrid Španija 4:1 prod. Španija Atletiko Madrid Stadion svetlosti,
Lisabon Portugalija

prod. = Produžeci, pen. = Jedanaesterac


Rekordi i statistike[uredi]

Po klubovima[uredi]

Klub Osvajač Finalista Godine pobednik Godine finalista
Španija Real Madrid 10 3 1956, 1957, 1958, 1959, 1960, 1966, 1998, 2000, 2002, 2014 1962, 1964, 1981
Italija Milan 7 4 1963, 1969, 1989, 1990, 1994, 2003, 2007 1958, 1993, 1995, 2005
Nemačka Bajern Minhen 5 5 1974, 1975, 1976, 2001, 2013 1982, 1987, 1999, 2010, 2012
Engleska Liverpul 5 2 1977, 1978, 1981, 1984, 2005 1985, 2007
Španija Barselona 4 3 1992, 2006, 2009, 2011 1961, 1986, 1994
Holandija Ajaks 4 2 1971, 1972, 1973, 1995 1969, 1996
Italija Inter Milano 3 2 1964, 1965, 2010 1967, 1972
Engleska Mančester junajted 3 2 1968, 1999, 2008 2009, 2011
Portugalija Benfika 2 5 1961, 1962 1963, 1965, 1968, 1988, 1990
Italija Juventus 2 5 1985, 1996 1973, 1983, 1997, 1998, 2003
Engleska Notingem forest 2 0 1979, 1980
Portugalija Porto 2 0 1987, 2004
Škotska Seltik 1 1 1967 1970
Nemačka Hamburger 1 1 1983 1980
Rumunija Steaua Bukurešt 1 1 1986 1989
Francuska Olimpik Marselj 1 1 1993 1991
Engleska Čelsi 1 1 2012 2008
Nemačka Borusija Dortmund 1 1 1997 2013
Holandija Fejenord 1 0 1970
Engleska Aston Vila 1 0 1982
Holandija PSV Ajndhoven 1 0 1988
Srbija Crvena zvezda 1 0 1991
Francuska Rems 0 2 1956, 1959
Španija Valensija 0 2 2000, 2001
Španija Atletiko Madrid 0 2 1974, 2014
Italija Fjorentina 0 1 1957
Nemačka Ajntraht Frankfurt 0 1 1960
Srbija Partizan 0 1 1966
Grčka Panatinaikos 0 1 1971
Engleska Lids junajted 0 1 1975
Francuska Sent Etjen 0 1 1976
Nemačka Borusija Menhengladbah 0 1 1977
Belgija Klub Briž 0 1 1978
Švedska Malme 0 1 1979
Italija Roma 0 1 1984
Italija Sampdorija 0 1 1992
Nemačka Bajer Leverkuzen 0 1 2002
Francuska Monako 0 1 2004
Engleska Arsenal 0 1 2006

Po državama[uredi]

Država Pobeda Finalista Pobednički klub Finalista
Španija Španija 14 10 Real Madrid (10), Barselona (4) Real Madrid (3), Barselona (3), Valensija (2), Atletiko Madrid (2)
Italija Italija 12 14 Milan (7), Juventus (2), Inter (3) Juventus (5), Milan (4), Inter (2), Fjorentina (1), Roma (1), Sampdorija (1)
Engleska Engleska 12 7 Liverpul (5), Mančester junajted (3), Notingem forest (2), Aston Vila (1), Čelsi (1) Liverpul (2), Mančester junajted (2), Lids junajted (1), Arsenal (1), Čelsi (1)
Nemačka Nemačka 7 10 Bajern Minhen (5), Borusija Dortmund (1), Hamburger (1) Bajern Minhen (5), Bajer Leverkuzen (1), Borusija Menhengladbah (1), Ajntraht Frankfurt (1), Hamburger (1), Borusija Dortmund (1)
Holandija Holandija 6 2 Ajaks (4), PSV Ajndhoven (1), Fejnord (1) Ajaks (2)
Portugalija Portugal 4 5 Benfika (2), Porto (2) Benfika (5)
Francuska Francuska 1 5 Olimpik Marselj (1) Rems (2), Sent Etjen (1), Olimpik Marselj (1), Monako (1),
Srbija Srbija (Socijalistička Federativna Republika JugoslavijaSFRJ) 1 1 Crvena zvezda (1) Partizan (1)
Rumunija Rumunija 1 1 Steaua Bukurešt (1) Steaua Bukurešt (1)
Škotska Škotska 1 1 Seltik (1) Seltik (1)
Švedska Švedska 0 1 Malme (1)
Grčka Grčka 0 1 Panatinaikos (1)
Belgija Belgija 0 1 Klub Briž (1)

Najbolji strelci svih vremena[uredi]

Od 2. juna 2012.

Uključuje i kvalifikacione utakmice
Mesto Država Fudbaler Golovi Utakmice Debi u Evropi Klub(ovi)
1 Španija Raul Gonzalez 71 144 1995 Real Madrid (66), Šalke 04 (5)
2 Holandija Rud van Nistelroj 60 88 1998 PSV Ajndhoven (9), Mančester junajted (38), Real Madrid (12)
3 Ukrajina Andrij Ševčenko 58 116 1994 Dinamo Kijev (29), Milan (33), Čelsi (4)
4
Argentina Lionel Mesi 66 85 2004 Barselona (66)
Francuska Tijeri Anri 51 114 1996 Monako (7), Arsenal (35), Barselona (9)
6 Italija Filipo Inzagi 50 85 1997 Juventus (17), Milan (33)
2 ArgentinaŠpanija Alfredo Di Stefano 49 58 1955 Real Madrid (49)
8 Portugalija Euzebio 47 64 1961 Benfika (47)
9 Italija Alesandro del Pjero 44 92 1995 Juventus (44)
10
Španija Fernando Morijentes 39 104 1997 Real Madrid (19), Monako (9), Liverpul (3), Valensija (8)
Portugalija Kristijano Ronaldo 62 101 2003 Mančester junajted (16), Real Madrid (46)
Obala Slonovače Didje Drogba 39 75 2003 Olimpik Marselj (5), Čelsi (34)
Fudbaleri čija su imena podebljana su trenutno aktivni.

Najviše nastupa svih vremena[uredi]

Od 2. juna 2012.

Uključuje i kvalifikacione utakmice
Mesto Država Fudbaler Utakmice Klub
1 Španija Raul Gonzalez 144 Real Madrid, Šalke 04
2
Vels Rajan Gigs 139 Mančester junajted
Italija Paolo Maldini 139 Milan
4 Holandija Klarens Sedorf 130 Ajaks, Real Madrid, Inter, Milan
5 Brazil Roberto Karlos 128 Inter Milano, Real Madrid, Fenerbahče
6 Engleska Pol Skols 128 Mančester junajted
7 Španija Čavi 126 Barselona
8 Španija Iker Kasiljas 124 Real Madrid
9 Ukrajina Andrij Ševčenko 116 Dinamo Kijev, Milan, Čelsi
10 Španija Karles Pujol 115 Barselona
Fudbaleri čija su imena podebljana su trenutno aktivni.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]