UEFA Liga šampiona
|
UEFA Liga šampiona |
|
|---|---|
 |
|
| Osnovano | 1955 (od 1992 se igra po sadašnjem format) |
| Regija | Evropa (UEFA) |
| Broj timova | 32 (grupna faza) 76 ili 77 (ukupno) |
| Poslednji pobednik |  FK Bajern Minhen (5. titula) |
| Najtrofejniji klub |  FK Real Madrid (9 titula) |
| Televizijske kuće | Spisak televizijskih kuća |
| Moto | Himna lige šampione |
 Liga šampiona 2012/13. |
|
UEFA Liga šampiona (poznata još kao: Evropski kup, ULŠ) je pokrenuta 1955. godine kao Kup prvaka Evrope i okupljala je klubove-prvake evropskih država. Broj klubova i sistem takmičenja se menjao, a Liga šampiona je danas najjače i najbogatije fudbalsko takmičenje na svetu. Do sezone 1991/92. takmičenje se nazivalo Kup evropskih šampiona (KEŠ), a od sezone 1992/93. deo se igra u grupama i menja naziv u UEFA Liga šampiona.
Pored ovog takmičenja pod vođstvom UEFA-e igra se još i Kup UEFA koji je od 2009. godine preimenovan u Ligu Evrope i od tada je malo izmenjen format ovog takmičenja, dok je Kup pobednika kupova UEFA ukinula nakon sezone 1998/99. a Intertoto kup 2008.
Trenutni šampion UEFA Lige šampiona je Bajern Minhen koja je u finalu 25. maja 2013. na stadionu Vembli u Londonu pobedio Borusiju Dortmund sa 2:1.
Sadržaj |
Istorija[uredi]
Izvorno nazvan Evropski kup šampiona ili skraćeno Evropski kup nastala je od ideje sportskog urednika francuskog L' Ekipa Gabrijela Anoa koji je predložio stvaranje takmičenja koje bi odlučilo koji je najbolji klub u Evropi. Ideja je nastala kao odgovor na tvrdnje nekih britanskih novina da je Vulverhempton najbolji klub na svetu jer je pobedio Honved iz Mađarske rezultatom 3:2 na svom terenu 1954. godine.
"Biće bolje da sačekamo da Vulverhempton otputuje u Moskvu ili Budimpeštu da potvrde svoju nepobedivost, a ako su Englezi baš tako uvereni u kvalitet svog fudbala, onda je vreme za turnir", rekao je Ano.
Decembra 1954, Žak Rizvik, Anov kolega izložio je prvi plan projekta u kome je stajalo da će učestvovati 14-16 ekipa, da će se utakmice igrati sredinom nedelje u večernjim satima, što je bilo vrlo neuobičajno za to vreme, a i da bi radnička klasa mogla da stigne da gleda utakmice i da pravo prenosa imaju televizije koje prate klub iz svoje zemlje kao i najvažnije sportske novine.
Prva zvanična utakmica Kupa šampiona odigrana je 4. septembra 1955. godine, a sastali su se FK Sporting Lisabon i FK Partizan Beograd.
Broj učesnika bio je ograničen samo na pobedničke klubove domaćih liga i prošlogodišnjeg osvajača kupa. Ovakav kvalifikacioni sistem bio je sve do 1997. Od sezone 1997/98., pravila su promenjena kako bi turnir dobio veću napetost (i dodatni novac sponzora), i kako bi trebao biti „zanimljiviji“. Klubovi koje nisu bili prvaci u državi mogle su se kvalifikovati, bazirane naravno na relativnoj snazi njihove lige – sa UEFA-ini koeficijenti, drugoplasirani tim iz španske la lige je imao veći vrednost i automatski se kvalifikuje u ligu šampiona, nego na primer, prvi tim iz poljske lige. Kao rezultat toga, sistem je promenjen tako da „slabiji“ državni prvaci moraju u kvalifikacije za Ligu šampiona, dok drugoplasirani iz „jačih“ liga idu direktno. Taj sistem se koristi i danas.
Kvalifikacije[uredi]
Liga šampiona dostupna je svim državnim prvacima iz država članica UEFA (osim Lihtenštajnu, koji nema vlastitu ligu), te drugoplasiranim, trećeplasiranim i četvrtoplasiranim iz jačih liga. Od januara 2007. dve najniže rangirane lige igraju predkvalifikacije i pobednik se uključuje u kvalifikacije. Te dve države su trenutno Andora i San Marino.
Broj klubova u Ligi šampiona koji ima jedan savez zavisi o njenom rejtingu na UEFA-inoj listi koeficijenata:
- savezi koje zauzimaju 1., 2. i 3. mesto imaju 4 predstavnika
- savezi koje zauzimaju 4., 5. i 6. mesto imaju 3 predstavnika
- savezi rangirane od 7. do 15. mesta imaju 2 predstavnika
- savezi koje su rangirane ispod 16. mesta imaju jednog predstavnika
Pozicija saveza takođe određuje u koju fazu kvalifikacije idu njeni predstavnici. Na primer, tri najbolje rangirana saveza imaju dva kluba u fazi po grupama (to su prvaci i drugoplasirani) i dva kluba u trećem pretkolu (za treće i četvrtoplasirane klubove) gde recimo najniže rangirani savezi imaju samo jednog predstavnika i to u 1. pretkolu. Devet najbolje plasiranih saveza imaju bar jednog predstavnika koji direktno ide u fazu po grupama.
Za period od 2009. do 2012. godine UEFA je pripremila novi sistem kvalifikacija po kojem će 22 ekipe imati direktno učešće u kvalifikacijama po grupama umesto dosadašnjih 16 (6 novih kvalifikanata će biti trećeplasirani klubovi iz tri prvorangirane lige + prvaci liga rangiranih od 10. do 12. mesta), dok će se preostalih 10 mesta tražiti kroz dva različita kvalifikaciona pravca. Jedan će biti rezervisan za neprvake saveza rangiranih od 1. do 15. mesta, tj. ekipe koje su u nacionalnom prvenstvu zauzele mesta odmah ispod direktnih učesnika po grupama. Drugi će biti rezervisan za prvake saveza rangiranih od 13. mesta naniže. Obe kvalifikaciona pravca igraće se nezavisno jedan od drugog i svaki će kao konačne pobednike izdvojiti po 5 klubova koji će biti posljednji učesnici kvalifikacija po grupama. Svrha ove ideje je da se prvacima slabijih liga omogući lakši pristup do Lige šampione kroz njihove međusobne utakmice, nego protiv klubova iz jačih evropskih liga koji to nisu učinili kroz domaće prvenstvo.
Dodatno mesto u fazi po grupama rezervisano je za prošlogodišnje prvake, u slučaju da se oni ne kvalifikuju u Ligu šampiona. Ni jedan savez nije limitiran na slanje najviše četiri kluba po sezoni. To znači da prošlogodišnji prvak, ukoliko se ne plasira kao jedan od četiri (ili manje, zavisi od lige) kluba, zauzima mesto četvrtoplasiranog kluba, a njega smešta na 5. mesto, koje ga vodi u Kup UEFA.
Takođe, gledajući sportske kriterijume, svaki klub mora biti licenciran od strane saveza iz kojeg dolazi kako bi učestvovao u Ligi šampiona. Da bi dobio licencu, klub mora zadovoljiti određene stadionske, infrastrukturne i finansijske uslove.
Kontroverza se dogodila kada se Liverpul, koji je osvojio Ligu šampiona 2004/05., nije uspeo kvalifikovati među čeiri najbolja kluba u Premijer ligi. FS Engleske je odlučio da će FK Everton (koji je bio četvrti) uzeti poslednje mesto. UEFA je donela odluku da oba kluba mogu nastupiti u Ligi šampiona. Liverpul je počeo od prvog kola kvalifikacija, a Everton od trećeg. Liverpul je te sezone postao prvi klub, uz slovačku Artmediju, koji se iz prvog kola kvalifikacija kvalifikovao u takmičenje po grupama. Ista stvar je pošla za rukom i BATE Borisovu i Anortozisu u sezoni 2008/09. Liverpul je u sezoni 2004/05. postao i prva klub koji je iz prvog kola kv. došao do nokaut faze Lige šampiona.
Mančester junajted je klub koji je najviše puta učestvovao u takmičenju po grupama, 18 puta.
Sistem takmičenja[uredi]
Takmičenje počinje sa četiri kola kvalifikacija. Zavisno od koeficijenta lige iz koje dolaze i pozicije koju su ostvarili prethodne sezone klubovi se uključuju u Ligu šampiona u nekom od ova četiri kola kvalifikacija. Klubovi sa većim koeficijentima su nosioci i oni se ne mogu susresti međusobno u okviru jednog kola kvalifikacija. U svakom kolu igraju se po dve utakmice jedna kući i jedna u gostima.
Od sezone 2009/10. počevši od trećeg kola kvalifikacija klubovi su podeljeni na dva dela, jedan za nacionalne prvake i jedan za klubove koji su kvalifikacije obezbedili završivši u nacionalnom prvenstvu od 2-4. mesta, a to je urađeno da bi se nacionalnim prvacima olakšao put do takmičenja po grupama. Isti sistem za prvake i ostale klubove funkcioniše i u poslednjem kolu kvalifikacija, plej ofu, odakle se pobednici pridružuju klubovima koji su se kroz plasman u domaćoj ligi plasirali direktno u grupe Lige šampiona i prošlogodišnjem pobedniku. Klubovi koji su poraženi u trećem kolu kvalifikcija i plej ofu Lige šampiona svoje takmičenje nastavljaju u Ligi Evrope.
Nakon završenih kvalifikacija 32 kluba bivaju podeljena u osam grupa od po četiri ekipe. Igra se mini-liga u kojoj svaki klub sa svakim od tri protivnika igra kući i na strani. Na kraju dva prvoplasirana se plasiraju u osminu finala Lige šampiona, dok trećeplasirani nastavlja takmičenje u Ligi Evrope.
Šesnaest klubova igra dalje u završnici, počevši od osmine finala, pobednici ulaze u četvrtfinale, polufinale i na kraju se dva najbolja sreću u finalu.
Na sve utakmice koje klubovi igraju u kvalifikacijama i završnici, osim finala, odnosi se pravilo gola u gostima, a ako se na taj način ne može odrediti pobednik igraju se produžeci (dva po 15 minuta) te se na kraju izvode penali. Finale se igra na predodređenom stadionu (ne nužno neutralnom) i igra se samo jedna utakmica.
Izvlačenje parova i grupa je napravljeno tako da se klubovi iz iste zemlje ne mogu sresti pre četvrtfinala.
Sistem takmičenja koji se trenutno koristi je usvojen 2009. godine.
Himna[uredi]
 |
Za više informacija pogledajte članak Himna UEFA Lige šampione |
Himna Lige šampiona je svečana pesma po imenu "Champions League", kompozitora Tonija Britena. Izvodi je Kraljevska filharmonija, a peva hor Akademije Sv. Martina, na tri UEFA-ina službena jezika: engleskom, nemačkom i francuskom jeziku. Himna se izvodi pre početka svake utakmice od grupne faze pa do finala Lige šampiona. Himna traje oko tri minute, a zanimljivo je da nikada nije bila puštena u komercijalnu upotrebu.
Finansije[uredi]
Liga šampiona je visoko profitabilno takmičenje, pogotovo za klubove koji se plasiraju u grupnu fazu. UEFA svim klubovima učesnicima deli deo novca ostvarenog prodajom TV prava. U sezoni 2004/05 količine novca podeljene klubovima varirale su od 3,8 miliona evra (FK Sparta Prag) do 30,6 miliona evra koliko je dobio prvak FK Liverpul.[1]. UEFA procenjuje da je klubovima u sezoni 2005/06 podeljeno oko 430 miliona evra [2] Pored ovoga klubovi kroz prodaju karata, dresova i sponzorstva osiguravaju znatna sredstva upravo zahvaljujući igranju u Ligi šampiona.
Kao na svetskom prvenstvu u fudbalu sponziraju velike kompanije sveta ovaj turnir. Kada je novi sistem lige šampione 1992. godine osnovan, se odlučilo da maksimum 8 kompanije taj turnir mogu da sponziraju. Sponzorske table mogu se videti okolo od terena.
Trenutni sponzori UEFA Lige šampione su:
- Ford
- Gasprom
- Hajneken
- Masterkard
- Soni
- Serija Plejstejšna kao brend Sonija.
- Unikredit
Finala Lige šampiona[uredi]
Finale Lige šampiona je najveća i najvažnija utakmica u okviru evropskog klupskog fudbala. Stadion na kojem se finale igra odabran je dve sezone pre utakmice od strane UEFA-e.
Prvo finale je odigrano 13. juna 1956. na stadionu Park prinčeva u Parizu. Poslednje finale je odigrano 25. maja 2013. godine na stadionu Vembli u Londonu između Bajern Minhena i Borusije Dortmund. U toj utakmici pobedio je Bajern Minhen sa 2:1.
Dosad najviše finala je održano na stadionima Hejsel (do tragedije 29. maja, 1985), starom Vembliju i Prateru (Ernst Hapel), po četiri. Što se tiče gradova, finaliste su najviše puta ugostili Pariz i London, čak pet puta, dok je od država Italija bila domaćin osam puta.
Španski Real Madrid je najviše puta osvojio Ligu šampiona, ukupno devet titula. Drugi po uspehu je italijanski Milan (7), a iza njega dolaze Liverpul i Bajern Minhen (5), Ajaks i Barselona (4). Za kompletan spisak osvajača pogledaj donju tabelu.
Klub koji osvoji Ligu šampiona dobija prelazni trofej koji mora vratiti UEFA-i dva meseca pre sledećeg finala. Svaki pobednik dobije manju kopiju trofeja u stalno vlasništvo. Klubovi koji osvoje tri titule prvaka Evrope zaredom ili 5 ukupno dobijaju trofej u trajno vlasništvo a UEFA za sledeću sezonu pravi novi.
Pet klubova je u istoriji ostvarilo ovaj uspeh:
- FK Real Madrid, osvajanjem prvih pet takmičenja od 1956. do 1960.
- FK Ajaks Amsterdam, osvojivši tri titule zaredom od 1971. do 1973,
- FK Bajern Minhen, osvojivši tri titule zaredom od 1974. do 1976.
- FK Milan, osvajanjem pete titule 1994,
- FK Liverpul, osvajanjem pete titule 2005.
Pregled finala[uredi]
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
prod. = Produžeci, pen. = Jedanaesterac
Rekordi i statistike[uredi]
Po klubovima[uredi]
Po državama[uredi]
Najbolji strelci svih vremena[uredi]
- Uključuje i kvalifikacione utakmice
| Mesto | Država | Fudbaler | Golovi | Utakmice | Debi u Evropi | Klub(ovi) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | |
Raul Gonzalez | 71 | 144 | 1995 | Real Madrid (66), Šalke 04 (5) |
| 2 |  |
Rud van Nistelroj | 60 | 88 | 1998 | PSV Ajndhoven (9), Mančester junajted (38), Real Madrid (12) |
| 3 |  |
Andrij Ševčenko | 58 | 116 | 1994 | Dinamo Kijev (29), Milan (33), Čelsi (4) |
|
|
 |
Lionel Mesi | 51 | 68 | 2004 | Barselona (51) |
 |
Tijeri Anri | 51 | 114 | 1996 | Monako (7), Arsenal (35), Barselona (9) | |
| 6 |  |
Filipo Inzagi | 50 | 85 | 1997 | Juventus (17), Milan (33) |
| 7 | |
Alfredo Di Stefano | 49 | 58 | 1955 | Real Madrid (49) |
| 8 |  |
Euzebio | 47 | 64 | 1961 | Benfika (47) |
| 9 | |
Alesandro del Pjero | 44 | 92 | 1995 | Juventus (44) |
|
|
|
Fernando Morijentes | 39 | 104 | 1997 | Real Madrid (19), Monako (9), Liverpul (3), Valensija (8) |
|
Kristijano Ronaldo | 39 | 84 | 2003 | Mančester junajted (16), Real Madrid (23) | |
 |
Didje Drogba | 39 | 75 | 2003 | Olimpik Marselj (5), Čelsi (34) |
- Fudbaleri čija su imena podebljana su trenutno aktivni.
Najviše nastupa svih vremena[uredi]
- Uključuje i kvalifikacione utakmice
| Mesto | Država | Fudbaler | Utakmice | Klub |
|---|---|---|---|---|
| 1 | |
Raul Gonzalez | 144 | Real Madrid, Šalke 04 |
|
|
 |
Rajan Gigs | 139 | Mančester junajted |
|
Paolo Maldini | 139 | Milan | |
| 4 | |
Klarens Sedorf | 130 | Ajaks, Real Madrid, Inter, Milan |
| 5 |  |
Roberto Karlos | 128 | Inter Milano, Real Madrid, Fenerbahče |
| 6 |  |
Pol Skols | 128 | Mančester junajted |
| 7 | |
Čavi | 126 | Barselona |
| 8 | |
Iker Kasiljas | 124 | Real Madrid |
| 9 | |
Andrij Ševčenko | 116 | Dinamo Kijev, Milan, Čelsi |
| 10 | |
Karles Pujol | 115 | Barselona |
- Fudbaleri čija su imena podebljana su trenutno aktivni.
Reference[uredi]
- ^ http://www.uefa.com/newsfiles/77276.pdf
- ^ UEFA Champions League – UEFA.com, Pristupljeno 27. 4. 2013.
Vidi još[uredi]
Spoljašnje veze[uredi]
|
|||||||||||
|
||||||||
