Дражета

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дражета је српско и хрватско презиме и име. Презиме је доста ретко и изворно га налазимо у пет места на подручју бивше Југославије; у селима Мошорин и Стари Бановци (Војводина), селима Ивошевци и Ходиље (Далмација) и у граду Јајцу (Босна). Дражете у Мошорину, Старим Бановцима и Ивошевцима су српске народности и православне вере, док су Дражете у Ходиљу и Јајцу хрватске народности и католичке вере. Дражете православне вере за крсну славу имају Светог Стефана. Постоји и непотврђена прича по којој има и Дражета муслиманске вере у околини Приједора, у западној Босни.

Настанак презимена[уреди]

Пре него што је постало презиме, Дражета је било лично име, које се на подручју бивше Југославије помиње од 12. века. Име Дражета је настало као развојни облик имена Драже. Име је словенског порекла и настало је од описног придева „драг“.

Не можемо тачно рећи када је и где настало презиме Дражета. Први сигурни подаци о презимену потичу из 18. века. У селу Десићи у Црној Гори је 1521. године забележена особа са именом Дражета Радивој, али не можемо тачно знати да ли је тој особи Дражета било име или презиме.

Порекло презимена[уреди]

Породично стабло фамилије Дражета из Мошорина
Породично стабло фамилије Дражета из Старих Бановаца
Породично стабло фамилије Дражета из Ивошеваца
Породично стабло фамилије Дражета из Ходиља
Породично стабло фамилије Дражета из Јајца

Презиме Дражета се јавља у Мошорину од 1783, а у Старим Бановцима од 1805. године. Дражете у ова два села су једни друге сматрали рођацима и у прошлости су се често посећивали. Према „Хроници Старих Бановаца“ (Сремска Митровица, 1989), Дражете су се у Старе Бановце доселили са подручја данашње Хрватске. У матичној књизи умрлих у Мошорину, забележен је 1783. године Дражета Марко, син Григорија „шијака“. Називом „шијак“ су у то време означавани досељеници из Хрватске. Пошто на подручју Хрватске налазимо презиме Дражета у селу Ивошевци у северној Далмацији, можемо са великим степеном вероватноће тврдити да су се Дражете у Мошорин и Старе Бановце доселиле из Ивошеваца. То потврђује и крсна слава, Свети Стефан, коју славе Дражете у сва три села. Занимљив је и навод др Душана Ј. Поповића (Срби у Војводини, књига друга, Нови Сад, 1990) да се у Мошорину и Вилову налазило нарочито много „шијака“ пореклом из Далмације и Хрватске.

Приликом утврђивања порекла Дражета из села Ивошевци, важно је осврнути се на сродничку везу ове породице са породицом Вујасиновић. Наиме, Дражете и Вујасиновићи у Ивошевцима сматрају једни друге рођацима, а о овом сродству постоје две различите приче. Према једној причи Дражете потичу од Вујасиновића, односно, Дражета је првобитно био породични надимак за једне од Вујасиновића, а касније је постао посебно презиме. У прилог овоме говори и то што Дражете и Вујасиновићи имају за крсну славу Светог Стефана, јер је код Срба раније постојао обичај да се презиме мења, али крсна слава не.

Према другој причи, Дражете не потичу од Вујасиновића, већ су се и Дражете и Вујасиновићи у Ивошевце доселили из села Лужаца код Санског Моста у западној Босни, а сродство ове две породице долази одатле што се предак Вујасиновића оженио из Дражета. Према непотврђеним причама у околини Приједора у западној Босни било је Дражета муслиманске вере, што говори у прилог тврдњи да Дражете воде порекло са овог подручја. У књизи Презимена Срба у Босни (Ђорђе Јањатовић, Сомбор, 1993), на подручју Приједора и Санског Моста налазимо презимена Вујасиновић и Вујасин, а обе породице за крсну славу имају Светог Стефана, што потврђује да Вујасиновићи у Ивошевцима воде порекло из тих крајева.

Према књизи Антропонимија Буковице (Живко Бјелановић, Сплит, 1988), становништво источног дела далматинске Буковице, у којем се налазе Ивошевци, доселило се на то подручје из западне Босне крајем 17. века. Ово потврђује да Дражете воде порекло из западне Босне, без обзира да ли су се у време досељавања у Ивошевце презивали Дражета или Вујасиновић. Према књизи Презимена Срба у Босни, највећи број презимена код Срба и Хрвата настао је у 16. и 17. веку, а то је време када су преци Дражета вероватно живели на подручју западне Босне. То би отприлике могао бити временски и просторни оквир у коме је настало презиме Дражета.

У Антропонимији Буковице се наводи да је становништво западне Босне, Лике и Далмације, досељено у те крајеве током 16. и 17. века, директан потомак народа којем као извор миграција можемо означити Црну Гору и Херцеговину, посебно крај између Пиве, Таре, Лима и горње Неретве. Управо се на подручју Црне Горе, у селу Десићи, 1521. године помиње особа са именом Дражета Радивој, али не можемо тачно знати да ли је тој особи Дражета било име или презиме. У прилог формирања презимена Дражета на овом подручју, може да говори и непотврђена прича по којој је у Боки которској у Црној Гори било Дражета православне вере.

Што се тиче порекла Дражета католичке вере у Ходиљу и Јајцу, не можемо тачно рећи да ли су ове две групе у међусобном сродству или у сродству са православним Дражетама. Према др Николи Звонимиру Бјеловучићу (Полуострво Рат (Пељешац), Насеља и порекло становништва, књига 11, Београд, 1922), Дражете су се у Ходиље доселили пре 100 година (око 1822) из непознатог места. Постоји више прича о томе одакле су се могли доселити; помињу се Херцеговина, северна Далмација, Војводина, хрватско Загорје, итд, а постоје и приче да су Дражете из Ходиља раније били или православне или муслиманске вере. Ово се свакако надовезује на причу[тражи се извор од 09. 2009.] по којој је у западној Босни било Дражета муслиманске вере. Такође постоје приче да су се Дражете у Ходиљу раније презивали Дело или Руда[тражи се извор од 09. 2009.]. За Дражете у Јајцу се не зна када су и одакле дошли у то место, према једној причи потичу из јужне Далмације (Ходиље)[тражи се извор од 09. 2009.], а према другој из Војводине[тражи се извор од 09. 2009.]. Вероватнија ће бити тврдња да потичу из јужне Далмације, будући да су Дражете у јужној Далмацији католичке вере, исто као и Дражете у Јајцу, док су Дражете у Војводини православне вере.

Слична имена и презимена[уреди]

Постојање личног имена Дражета потврђено је у историјским изворима од 12. века, док је постојање од њега изведеног имена или презимена Дражетин потврђено у историјском извору из 14. века. Лично име Дражета се данас ретко користи, али није потпуно ишчезло из употребе; према телефонском именику Хрватске за 2004. годину у Книну је живела особа са именом Дражета Давидовић, док се особа са именом Дражета Дражетић помиње као аутор стручног рада у хрватском часопису Mljekarstvo (број 03. из 2003. године).

У матичним књигама у селу Мошорин презиме Дражета је бележено у четири различите варијанте: Дражета, Дражетин, Дражетић и Дражетич, иако нема сумње да је оригинални облик презимена гласио Дражета. Данас су се код Дражета пореклом из Мошорина за презиме задржали облици Дражета и Дражетин, док су облици Дражетић и Дражетич ишчезли.

Презиме Дражетић налазимо у селима Турбе и Имљани у Босни, као и у неколико места у Хрватској, највише на подручју Петриње, Славонске Пожеге, Сиска, Велике Горице и Загреба, а ово презиме је први пут регистровано у Шибенику 1386. године. 1416. године се помиње кнез Гргур Дражетић, сусед Дубровчанима, коме су у подручју којим је владао били Омишани. Презиме Дражетић се такође помиње у Великој Писаници у Славонији 1783. године.

Неспорно је да је презиме Дражетић настало од именске основе Дражета, али не можемо рећи да ли је Дражета у овом случају било име или презиме. Уколико је презиме Дражетић настало од презимена Дражета (што се заиста и десило код фамилије Дражета у Мошорину), поставило би се питање могућег сродства Дражетића и Дражета, пре свега оних из Ходиља и Јајца, будући да су Дражетићи католичке вере, исто као и Дражете у овим местима. Забележени су и Дражетићи православне вере у селу Голубињак код Дарувара у Славонији.

Презиме Дражетич, које постоји у Словенији, највероватније је варијанта презимена Дражетић, будући да словеначка абецеда не познаје слово „ћ“.

У Сарајеву је 1882. године забележено презиме Дражетовић. Ради се о особи или особама православне вере, које су за крсну славу имале Светог Саву. Ово презиме није изведено од именске основе Дражета, већ од именске основе Драже, од које је изведено и само име Дражета.

У Српском рјечнику Вука Стефановића Караџића (у Бечу, 1852), забележен је израз „дражетина“, као аугментатив од придева „драга“.

Историјски извори о имену Дражета[уреди]

Натпис из Чичева[уреди]

Најстарији податак о личном имену Дражета налазимо на каменом одломку у цркви Светог Петра у Чичеву код Требиња, у данашњем селу Црнчу. Натпис датира из 12. века (између 1177. и 1200. године). По свему судећи, ради се о три брата који сахрањују мајку. Натпис гласи:

  • „Полета, Друсан (Дружан), Дражета чину раку над материју (матером) у дани славнога кнеза Храмка“

Богомилски поглавар[уреди]

Почетком 13. века један од поглавара босанских богомила звао се Дражета. О њему говоре два историјска извора: Билинопољска изјава и Попис богомилских владара.

Билинопољска изјава је документ у којем су поглавари босанске богомилске цркве, пред изаслаником римског папе, изјавили да се одричу своје јереси. Изјава је потписана 8. априла 1203. године на Билином пољу код Зенице, а један од богомилских поглавара који су је потписали звао се Дражета. Остали поглавари звали су се: Драгич, Љубин, Прибиш, Љубен, Радош и Владош. Драгич је тада био поглавар („дјед“), док су Љубин и Дражета били његови помоћници („гости“), који су после постали његови наследници. После потписивања изјаве, Љубин и Дражета су отишли угарском краљу Емерику и пред њим 30. априла положили заклетву да ће се држати одлука из изјаве. Ова изјава била је само формалног карактера, јер су се богомилски поглавари, упркос потписаној изјави, и даље држали своје вере.

Други извор који говори о Дражети богомилу је Попис богомилских владара, који се налази у јеванђељу босанског тепачије Батала из 1393. године. У попису се налази списак богомилских поглавара од средине 11. века, па све до 1393. године. Овај попис показује да је, после „дједа“ Драгича, „дјед“ био Љубин, а после њега Дражета. Дакле, Дражета је био врховни поглавар („дјед“) босанске богомилске цркве. Сматра се да је Дражета управљао Црквом босанском између 1215. и 1220. године.

Записи са стећака[уреди]

На запису са стећка из места Горње Храсно код Столца, који датира из 1258. године, помиње се клесар са именом Дражета. Запис је следећи:

  • „А се лежи Љубљен у Врхбосни рожден у Врхбосни закопан на својини на племенитој.“
  • „Ја бјех онај ткоји цијел живот на раскрсницам стајах, размишљах, оклијевах.“
  • „Бјех онај ткоји се питах как то да небо не стари а из њег се стално раждају нова и нова годишња доба.“
  • „И у соби где бјех бјеше прозор, а иза прозора бескрај. Ал ја упорно гледах у под.“
  • „И мишљах мојом смерти све ће то коначно стати. Ал није и моја смерт све старша и све тјешња је.“
  • „Кам ми усјече Дражета а запис уписа Хусан не да покажу да бјех већ да ме вишље неима. Љета Господњег 1258.“

Други стећак на коме се помиње име Дражета, познат је као „Дражетин мрамор“ и налази се на заравни Црквине надомак вишеградског села Велика Гостиља. На стећку се налази цртеж коњаника са копљем и мачем, као и следећи натпис:[1]

  • „А се лежи Дражета, Стаслава млађи син. Смерт ме стијже млада. Не згибох от матча и копја, нит гром ме згоди, ветћ згибох од невјерне љубави Радаче тшо је срдцем љубјах више но себе и лудо згубјах главју. Путнитче, не превали биљег, мојже камен и на твоје срдце пасти. Овај кам усијече Љубин от Гајева..."

Дечанске хрисовуље[уреди]

Лично име Дражета, као и име или презиме Дражетин помињу се у Дечанским хрисовуљама, средњовековним српским исправама насталим у време подизања манастира Дечана у првој половини четрнаестог века. У хрисовуљама се налази попис становника Дечанског властелинства, а међу становницима властелинства пописане су и особе које су имале наведена имена. Дечанске хрисовуље су настале око 1330/1331. године.

Лично име Дражета налази се у другој Дечанској хрисовуљи, а пописано је у селу Добра Река, које се налазило на подручју данашње општине Андријевица у Црној Гори. Запис гласи:

  • „Драгоје Хлаповић а брат му Дражета“

У трећој Дечанској хрисовуљи налази се име или презиме Дражетин, које је пописано у селу Власи Сремљане, које се налазило на подручју данашње општине Ђаковица у Метохији. Запис гласи:

  • „Богоје и Дражетин“

Према Српском презименику (Др Велимир Михајловић, Нови Сад, 2002), Дражетин је овде представљало „очинство“, односно презиме, док га Милица Грковић (Имена у Дечанским хрисовуљама, Нови Сад, 1983) сматра именом.

Црногорски дефтери[уреди]

У Црногорском харачком дефтеру из 1521. године у селу Десићи у Црној Гори помиње се особа са именом Дражета Радивој. Иако је у Царском дефтеру за Црну Гору и нахије Грбаљ из 1523. године ово село забележено као Лешњи Десићи, а особа као Дражета Радоња, нема сумње да се ради о истом селу и истој особи. Међутим, не можемо знати да ли је овој особи Дражета било име или презиме.

Катастиг Пећке патријаршије[уреди]

Име Дражета помиње се у месту Берчул у Банату 1660. године, у Светом катастигу монастира светие и великие цркве патриархие пекске. Катастиг представља попис у који је бележено шта је ко дао Пећкој патријаршији. Приликом посете патријархових пуномоћника месту Берчул 1660. године, начињен је следећи запис:

  • „Придоше к нам кметови Дражета, Тома и Радоица и принесоше от села милостињу 1.000 аспри. Паки Дражета писа себе прос, даде 110 аспри; Тома писа себе прос, даде 83 аспре; Радоица писа себе прос, - оста, - рече вола. Радован Ћурчија принесе лисицу на благослов. Благоје писа шкопца, оста.“

Овде се види да се старешина места („кмет“) звао Дражета, а судећи према количини датог новца, може се закључити да је био и најимућнији домаћин у месту.

Познате особе са овим презименом / именом[уреди]

Називи места слични презимену Дражета[уреди]

  • Дражетице, место у Чешкој Републици.[9] Занимљива ствар у вези овог места је чињеница да се једно од места у његовом суседству зове Нови Книн, [10] што упућује на могућу везу ових места са северном Далмацијом, будући да се имена са сличном формом налазе и у северној Далмацији (град Книн и презиме Дражета).

Референце[уреди]

  1. ^ Inter novine | Kameni konjanik
  2. ^ Проф. др Васо Чубриловић, Попис богомилских владара, Политика, 21.02.1965.
  3. ^ Кнез Медо Пуцић, Споменици србски од 1395. до 1423, у Београду, 1858.
  4. ^ http://www.vtsns.edu.rs/profesor.php?id=15
  5. ^ Перо Зубац, Велика Тајна, Београд, 1997.
  6. ^ SLOBODNA DALMACIJA, SUBOTA 13. siječnja 2001. - novosti, Приступљено 2. 4. 2013.
  7. ^ Table of Contents — May 1, 2004, 55 (399), Приступљено 2. 4. 2013.
  8. ^ Worldbasket.com, Приступљено 2. 4. 2013.
  9. ^ Maps, Weather, and Airports for Drazetice, Czech Republic, Приступљено 2. 4. 2013.
  10. ^ Maps, Weather, and Airports for Novy Knin, Czech Republic, Приступљено 2. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Д. Ј. Поповић и С. Матић, О Банату и становништву Баната у 17. веку, из Гласника историјског друштва у Новом Саду, свеска 9 и 10, Сремски Карловци, Српска манастирска штампарија, 1931. - 343.
  • Др Велимир Михајловић, Српски презименик, Нови Сад, 2002.
  • Милица Грковић, Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у 14. веку, Београд, 1986.
  • Милица Грковић, Имена у дечанским хрисовуљама, Нови Сад, 1983.
  • Гордана Вуковић, Љиљана Недељков, Речник презимена Шајкашке (18. и 19. век), Нови Сад, 1983.
  • Бранислав Ђурђев, Ламија Хаџиосмановић, Два дефтера Црне Горе из времена Скендер-бега Црнојевића, друга свеска, Сарајево, 1973.
  • Милица Грковић, Речник личних имена код Срба, Београд, 1977.
  • Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, у Бечу, 1818.
  • проф. др Милан Босанац, Просвјетин именослов, Загреб, 1984.
  • Рјечник хрватскога или српскога језика, Југославенска академија знаности и умјетности, у Загребу, 1884 - 1886.
  • Стојан Новаковић, Српски поменици 15-18. века, у Београду, 1875.
  • Милорад Бабић, Петар Вукелић, Сретеније Зоркић, Хроника Старих Бановаца, Сремска Митровица, 1989.
  • др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига друга, Нови Сад, 1990.
  • Душан Ј. Поповић, Срби у Срему до 1736/7, Београд, 1950.
  • Срета Пецињачки, Стари Бановци до краја 18. века, Матица српска, Зборник за друштвене науке 36, Нови Сад, 1963.
  • Лексик презимена Социјалистичке Републике Хрватске, Загреб, 1976.
  • Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993.
  • Никола Звонимир Бјеловучић, Полуострво Рат (Пељешац), Насеља и порекло становништва, књига 11, Београд, 1922.
  • Живко Бјелановић, Антропонимија Буковице, Сплит, 1988.
  • Павле Ивић и Милица Грковић, Дечанске хрисовуље, Нови Сад, 1976.
  • Велибор Лазаревић, Српски именослов, Земун - Нови Београд, 2001.
  • Радојица Јовићевић, О именима, Београд, 1995.
  • Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, у Бечу, 1852.
  • Ђуро Даничић, Рјечник из књижевних старина српских, дио први, у Биограду, 1863.
  • кнез Медо Пуцић, Споменици србски од 1395. до 1423, у Београду, 1858.
  • Марко Вего, Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине, Сарајево, 1964.
  • Бранкица Чигоја, Најстарији српски ћирилски натписи, Београд, 1998.
  • Милорад Павић, Стари српски записи и натписи, Београд, 1986.
  • Васо Чубриловић, Попис богомилских владара, Политика, 21.02.1965.
  • Љуб. Стојановић, Стари српски записи и натписи, књига 1, Београд, 1902.
  • Вјекослав Клаић, Повиест Босне, Сарајево, 1990.
  • Владимир Ћоровић, Хисторија Босне, Београд, 1940.
  • Фрањо Рачки, Борба Јужних Словена за државну неодвисност - богомили и патарени, Београд, 1931.
  • Augustino Theiner, Vetera monumenta Slavorum meridionalium, Romae, 1863.
  • Светислав Давидовић, Српска православна црква у Босни и Херцеговини (од 960. до 1930. год.), Нови Сад, 1998.
  • Ненад Азизин Тановић, Стећци или облици босанских душа, Сарајево, 1994.
  • Димитрије Богдановић, Косово у повељама српских владара, Бања Лука - Београд, 2000.