Портал:Биографија/Изабрани чланак
Изабрани чланци [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Џуди Гарланд (енгл. Judy Garland, рођена као Френсис Етел Гам (енгл. Frances Ethel Gumm); 10. јун 1922. — 22. јун 1969) је била америчка глумица и певачица. Током каријере која је трајала више од 45 година, Гарландова је као глумица стекла светску славу улогама у мјузиклима и драмама, а као певачица је остала упамћена по својим незаборавним нумерама и наступима на концертима. Међу многобројним филмским наградама, Гарландова је освојила и Оскар за младе глумце, Златни глобус и награду Сесил Б. Демил, а као круна њене успешне каријере уследиле су награде Греми и Тони. Њен тип вокала је био контраалт.
Након што је, заједно са сестрама, одређено време играла у позоришту, и то претежно у водвиљима, Гарландова је потписала уговор са продуцентском кућом Метро-Голдвин-Мејер. Као њен члан, остварила је улоге у више од двадесет филмова, укључујући и девет филмова у којима је глумила заједно са Микијем Рунијем. Улогом у филму „Чаробњак из Оза“ (1939), Џуди Гарланд је стекла светску славу. Након 15 година проведених у овој продуцентској кући, Џуди Гарланд је раскинула уговор и почела да гради такође веома успешну музичку каријеру, која се манифестовала бројним распродатим концертима, укључујући ту и концерт у „Карнеги холу“. Године 1954. Џуди се вратила глуми улогом у филму „Звезда је рођена“ (1954).
Фебруар[уреди извор]
Бети Дејвис (енгл. Bette Davis; 5. април 1908 — 6. октобар 1989) је била америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица. Прве улоге на филму добила је тридесетих година, након неколико успешних представа на Бродвеју. Током своје шездесетогодишње каријере одиграла је преко сто улога у филмовима. Била је тражена и цењена због спремности да игра негативне ликове, и толико успешна у томе да су филмови у којима је глумила рекламирани под слоганом: „Ко је бољи од зле Бети?“. Била је једна од малобројних холивудских дива које су каријеру изградиле једино захваљујући глумачком таленту. Поред маестрално одиграних улога, Дејвисова је такође била позната по својој плаховитој и егоцентричној природи. Сматрали су је за ратоборну и наглу особу због честог супротстављања режисерима и продуцентима.
На самом почетку каријере, привукла је пажњу филмских критичара улогама у драмама Људски окови, Победа над тамом и Писмо. Већ почетком четрдесетих година 20. века била је најтраженија, најплаћенија и најутицајнија америчка филмска звезда, са биоскопским и критичким хитом Мале лисице иза себе. Сценаристи су преправљали сценарио на њен захтев, а режисери јој дозвољавали да мења њихове одлуке, само да не би напустила снимање. Крајем четрдесетих Бетина каријера стагнира, да би 1950. поново почела вртоглаво да расте захваљујући улози Марго Ченинг у култном филму Све о Еви. Ипак, био је то врхунац њене каријере, након чега њена популарност опет опада. Иако је већ била сматрана звездом која се полако гаси, два пута је опет успела да привуче пажњу јавности на себе: први пут када је као улогом психопате у трилеру Шта се догодило са Беби Џејн? освојила млађу публику, а други пут као осамдесетогодишња глумица у дирљивој драми Августовски китови. Дејвисова, која је била прва председница Америчке академије наука и уметности, два пута је награђена Оскаром за најбољу главну глумицу — за улоге у филмовима Опасна из 1935. и Џезебел из 1937. године.
Бети Дејвис је била најплаћенија и најпопуларнија холивудска звезда од 1940. до средине педесетих. Прва је глумица која је добила Награду за животно дело од Америчког филмског института и прва особа која је била номинована за десет Оскара. Тај број надмашили су само Мерил Стрип, Кетрин Хепберн, Лоренс Оливије и Џек Николсон. Поред Хепбернове, Бети Дејвис се сматра најбољом глумицом двадесетог века.
Март[уреди извор]
Ана Болен (енгл. Anne Boleyn; између 1501. и 1507 — 19. мај 1536), прва маркиза од Пембрука и краљица Енглеске, била је друга супруга енглеског краља Хенрија VIII Тјудора и по многима, најутицајнија краљица у историји Велике Британије.
Ана је рођена у аристократској породици која је имала велику моћ на двору. Захваљујући врхунском образовању које је примила на школовању у Француској, на двору надвојвоткиње Маргарите од Аустрије, беспрекорним манирима и природном шарму, лако је освојила краља Хенрија VIII Тјудора и постала прво његова љубавница, а потом се 28. маја 1533. и удала за њега, чиме је постала краљица Енглеске. Боленова је захваљујући Хенријевој слепој љубави успела да своју породицу учини најмоћнијом у краљевству, али не и да краљу подари тако жељеног мушког потомка. Након што је родила будућу славну краљицу Елизабету I, а потом једва преживела бројне побачаје, краљ ју је презрео, а ускоро и заменио другом женом, исто као што је и Катарину Арагонску заменио њоме. Заправо, Ана није доживела да види венчање своје наследнице са својим мужем — погубљена је 19. маја 1536, неколико часова пре него што се Хенри венчао са Џејн Симор. Смртна пресуда је донета јер је наводно било утврђено да се краљица бавила вештичарењем, као и да је починила инцест.
Иако није била славна и поштована владарка попут своје кћерке, Ана је била веома утицајна и моћна. У историји је упамћена као жена одговорна за раскид Британског Краљевства са Католичком црквом и увођење протестантизма у Енглеску. Док су је католици проклињали као срамоту за католицизам, протестанти су је славили као мученицу и борца за чисту Енглеску. Ипак, памти се и у бољем светлу: као особа која је на хладан британски двор донела дух ренесансе, француску моду и либерална схватања.
Април[уреди извор]
Лара Софи Кати Крокарт (хол. Lara Sophie Katy Crokaert; рођена 9. јануара 1970), познатија под својим сценским именом Лара Фабијан, је белгијско-италијанска кантауторка и глумица са канадским држављанством. Говори више језика, те своје песме пева на француском, италијанском и енглеском. Иако не говори течно ниједан језик, неке од песама певала је на шпанском, португалском, руском, поводом шесдесетогодишњице Дана независности Израела на хебрејском, као и на немачком језику верзију песме Croire, са којом је представљала Луксембург на Песми Евровизије 1988. Такође, говори помало холандски, односно фламански језик. До сада, продала је преко 18 милиона плоча широм света, а вокални опсег јој обухвата четири октаве.
Мај[уреди извор]
Мајкл Џозеф Џексон (енгл. Michael Joseph Jackson; 29. август 1958 — 25. јун 2009), био je амерички музичар и један од комерцијално најуспешнијих и најутицајнијих забављача свих времена. Његови доприноси музици, плесу и моди, заједно са приватним животом праћеним јаким публицитетом, чинили су га значајном фигуром у популарној култури четири деценије. Познат и као Краљ попа, соло каријеру је започео 1971. године након дебија на професионалној сцени 1964. као водећи и најмлађи члан групе Џексон 5.
Почетком 1980-их Џексон је постао доминантна фигура у поп музици. Његов шести студијски албум „Thriller“, издат 1982. године, најпродаванији је албум свих времена. Четири од осталих његових издања, „Off the Wall“ (1979), „Bad“ (1987), „Dangerous“ (1991) и „HIStory: Past, Present and Future, Book I“ (1995), такође спадају међу најпродаванијим музичким материјалима на свету. Наступима и спотовима, Џексон је популаризовао неколико комплексних плесачких техника као што су робот и месечев ход. Широко се наводи као најзаслужнији за преображај музичких спотова из промотивне алатке у уметничку форму са спотовима песама: „Beat It“, „Billie Jean“ и „Thriller“, који су га учинили првим афроамеричким извођачем са снажним публицитетом на Музичкој телевизији. Његов јединствен музички звук, вокални стил и кореографије су инспирисале бројне поп, рок, ритам и блуз и хип хоп извођаче рушећи културне, расне и генерацијске баријере. Два пута уврштен у „Рокенрол кућу славних“, његова остала достигнућа су многи Гинисови рекорди, укључујући и рекорд за „Најуспешнијег забављача свих времена“, 15 Греми награда, 26 америчких музичких награда, 13 синглова бр. један, и процењена продаја од преко 750 милиона албума широм света. Био је истакнут филантроп и хуманитарац који је зарадио и донирао милионе долара подржавши 39 акција и основавши своју фондацију.
Јуни[уреди извор]
Вилхелм Рихард Вагнер (нем. Wilhelm Richard Wagner; Лајпциг, 22. мај 1813. — Венеција, 13. фебруар 1883) је био немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар.
Вагнер је личност од пресудног значаја за историју музике; као један од највећих стваралаца на подручју опере (или „музичке драме“, како је волео да зове своје сопствене), у својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века, нарочито у „Тристану и Изолди“, где се обилно користи хроматизмом и где можемо наћи корен атоналности. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима је теоријски поставио основу „свеукупне уметности“ (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма најсавршенији облик уметничког израза јер обухвата све остале гране уметности и да има потенцијал да „искупи свет“, из ког разлога су га још за живота многи оновремени критичари прогласили за мегаломана.
За све своје опере сам је писао либрето (или, у вагнеровском речнику, „поему“), што је последица веровања у „свеукупну уметност“, а улагао је велики труд како би их извео онако како је замислио. С тим циљем је и подигао сопствену оперску кућу. Осим тога, Вагнер је био и велики диригент који је, према чувеном Вилхелму Фуртвенглеру, заједно с Хансом фон Биловом довео до стварања нове генерације диригената.
Вагнерова дела категоришу се са WWV, што је скраћено од немачког Wagner-Werke-Verzeichniss („Индекс Вагнерових дела“).
Јули[уреди извор]
Ернесто Гевара де ла Серна, познатији као Че Гевара или само Че (шп. Ernesto Guevara de la Serna, Che; рођен 14. јуна 1928. у месту Росарио, у Аргентини, убијен 9. октобра 1967. у селу Ла Игера, у боливијској провинцији Ваље Гранде) био је марксистички револуционар, кубански герилски вођа и теоретичар, лекар, дипломата и писац.
Гевара је представљао једну од кључних личности у револуцији Фидела Кастра на Куби (1956–1959), као члан покрета „26. јул“. Након победе револуције, неколико година је био активан у промоцији револуције друштва, путујући по свету као дипломата Кубе, а затим се лично ангажовао у покретима за ослобођење од диктаторских режима путем герилске борбе, најпре у Конгу, за време владавине Моиза Чомбеа, а потом у Боливији. У Боливији, спрегом Америчке обавештајне агенције и боливијске војске, Гевара је најпре ухваћен, а одмах сутрадан убијен. Његов лик, као борца за ослобођење и жртве империјализма, и данас, неколико деценија после његове смрти, представља један од главних симбола и икона друштвене и политичке револуције широм света. Као строг војсковођа, и потпуно посвећен свом револуционарном циљу са огромним моралним ауторитетом над својим трупама, он је остао контроверзна личност од велике историјске важности.
Август[уреди извор]
Роберт Џејмс „Боби“ Фишер (енгл. Robert James „Bobby“ Fischer; 9. март 1943 — 17. јануар 2008.) је био велемајстор и бивши светски шампион у шаху, који је 1. септембра, 1972. постао први амерички шахиста који је освојио светски шампионат у организацији Светске шаховске федерације. Године 1975. званично је изгубио титулу када је Светска шаховска федерација одбила његове услове за одбрану титуле. Гари Каспаров је написао да је од свих светских шампиона у шаху, јаз између Фишера и његових савременика био највећи у историји шаха
Фишерова победа над совјетским шампионом Борисом Спаским за светску титулу у „мечу столећа“ посматрана је као симболична победа запада која је подстакла међународну популарност шаха. Његов противник је портретисан, посебно у Сједињеним Државама, као производ безличног, механичког и репресивног система државне контроле, док је Фишер био усамљени геније који је победио совјетску доминацију. Као националном хероју, Американци су били спремни да му опросте необично понашање и погледе, и у популарној култури он је постао симбол генија чија бриљантност је било тако велика да га је на крају уништила.
Фишер није бранио своју титулу 1975. јер није могао да постигне договор с међународном шаховском федерацијом FIDE око услова меча. Тада је постао још повученији и није играо такмичарске мечеве све до 1992, када је победио у поновном мечу против Спаског. Такмичење је одржано у Југославији, која је тада била под строгим ембаргом Уједињених нација. Ово је довело до конфликта са владом Сједињених Држава, због чега се никада није вратио у своју родну земљу.
Након тога је живео у Мађарској, Немачкој, на Филипинима и у Јапану. Током овог периода давао је све жешће антиамеричке и антисемитске изјаве, упркос свом јеврејском пореклу. У периоду између 2004. и 2005. након што је његов амерички пасош повучен, јапанске власти су га држале девет месеци под претњом изручења. Након што му је Исланд загарантовао држављанство, јапанске власти су га пустиле у ту земљу, где је живео све до своје смрти 2008.
Септембар[уреди извор]
Грета Гарбо (швед. Greta Garbo; 18. септембар 1905 — 16. април 1990) била је америчка глумица шведског порекла и једна од највећих филмских звезда тридесетих година 20. века. Већ са својим трећим филмом — Пут и ђаво из 1926, Гарбо је постала толико популарна да је њен први звучни филм, Ана Кристи, рекламиран под слоганом Гарбо говори!. Овај филм јој је донео прву номинацију за Оскара за најбољу главну глумицу и статус међународне звезде. Други познати филмови у којима је играла су Романса, Гранд хотел, Ана Карењина, Дама с камелијама и Ниночка. После неуспеха филма Жена са два лица, двадесетседмог у њеној каријери, Грета се повукла са филма. На крају филмске каријере имала је четири номинације за Оскара. Амерички филмски институт је уврстио међу пет најбољих глумица двадесетог века.
Грета се није удавала и није имала деце и живела је сама. Љубавне афере које је имала са бројним глумицама биле су јавна тајна. Гарбо је вешто избегавала интервјуе и појављивања у јавности, те је од 1941. када се повукла, па до смрти 1990. године створила својеврстан мит о себи као једној од најмистериознијих јавних личности. Била је тајанствена и некомуникативна, те није ни чудо што је дала један од најкраћих интервјуа у историји. Када је новинар почео разговор реченицом: Знате, питам се... Гарбо је одсечно одговорила: А зашто се питате? и отишла.
Октобар[уреди извор]
Јанош Хуњади (срп. Сибињанин Јанко; мађ. Hunyadi János; лат. Ioannes Corvinus); (рођен 1387, умро 11. августа 1456, Земун) је био тамишки жупан, северински бан, војвода Ердеља (од 1441), капетан Београда (1444–1446) и намесник (1446–1453) Краљевине Мађарске. Јанош Хуњади је био отац Матије Корвина, једног од најпознатијих мађарских краљева.
Јанош Хуњади је активно учествовао у борбама против Турака. У јесен 1441. упао је у Србију, а у повратку је савладао смедеревског санџакбега Исака. Следеће 1442. године потукао је у Ердељу Мезид-бега, а потом потиснуо Турке из Влашке, одневши победу над румелијским беглербегом Шехабедином на реци Јаломници.
Низ Хуњадијевих победа улио је наду у могућност коначног ослобођења од Турака. Почетком 1443. сабор у Будиму одобрио је покретање крсташког похода. После опсежних припрема, у јесен 1443. савезничка војска под командом краља Владислава, Јанка Хуњадија и деспота Ђурађа Бранковића прешла је преко Дунава у Србију, чиме је отпочела Дуга војна. У првом сукобу, између града Бовна код Алексинца и Ниша, потучен је румелијски беглербег Касим, а потом је продор настављен преко Ниша и Пирота све до Софије. Даље напредовање онемогућили су велика хладноћа, несташица хране и јак турски отпор, па се изнемогла војска повлачила преко Србије и тек у фебруару 1444. ушла у Будим.
Новембар[уреди извор]
Јохан Себастијан Бах (нем. Johann Sebastian Bach; 21. март 1685. Ајзенах — 28. јул 1750. Лајпциг) био је немачки композитор, оргуљаш и чембалиста[a] из доба барока, широко признат као један од највећих композитора и стубова универзалне културе. Његова дела су запажена због интелектуалне дубине, техничког савршенства и уметничке лепоте.
Потиче из једне од најзнаменитијих музичких породица, која је произвела преко 35 значајних композитора и многе музичаре извођаче. За живота је био познат као оргуљаш и чембалиста, док је његово композиторско стваралаштво било сматрано обичним послом професионалног музичара 15—17. века који је стварао музику за пригоде на двору, у цркви или у граду. Са 17 година свирао је оргуље, клавир, виолину, виолу, певао у хору и био помоћник кантора. Касније је радио као оргуљаш, дворски и црквени музичар, диригент и учитељ. Стекао је славу као извођач на оргуљама и чембалу.
Јохан Себастијан Бах је један од најзначајнијих представника универзалног хуманизма у уметности. Творац је великог броја музичких облика који карактеришу барок као раздобље. Бавио се свим жанровима музике осим опере. Дубоко религиозан и конзервативан, у свом делу је сјединио музичке традиције протестантских хорова са традицијама јужне немачке, италијанске и француске школе. Развио је полифони стил касне ренесансе до савршенства.
Децембар[уреди извор]
Сандра Анет Булок (енгл. Sandra Annette Bullock, рођена 26. јула 1964. у Арлингтону, Вирџинија, САД) је америчка филмска глумица. Каријеру је почела крајем осамдесетих, играјући у романтичним комедијама. Најпознатија је по филмовима Брзина, Љубавне чаролије, Док си ти спавао, Мис тајни агент и Две недеље за заљубљивање, док је комедија Веридба њен финансијски најуспешнији филм. За улогу у драми Мртав угао из 2009. године, најуспешнијем спортском филму свих времена, освојила је Златни глобус за најбољу главну глумицу у драми и Оскара за најбољу главну глумицу. Она је прва жена у историји чији је филм у Америци зарадио више од 200.000.000 долара, и прва која је исте године проглашена за најбољу и најгору глумицу Холивуда.
Сандра је једна од најбогатијих и најмоћнијих јавних личности на свету. Укупна зарада од њених филмова износи 3.200.000.000 долара. Годинама важи за најомиљенију глумицу у Америци, где има репутацију једноставне девојке из комшилука. Часопис Пипл прогласио је за жену 2010. године, када је такође проглашена за највећу филмску звезду америчког Југа. Булокова је 2012. уписана у Гинисову књигу рекорда као најплаћенија глумица свих времена. Она је била најпопуларнија глумица прве деценије двадесетпрвог века, а често је навођена као краљица романтичних комедија.