Западна филозофија

Западна филозофија односи се на филозофску мисао и дело западног света. Историјски се термин односио на филозофско размишљање западне културе, почевши од грчке филозофије пресократоваца као што су Талес (око 624 - 546. п. н. е.) и Питагора (око 570 - 495. п. н. е.), и на крају покривајући велико подручје света. Сама реч филозофија потиче од старогрчке речи philosophía (φιλοσοφία), дословно, „љубав према мудрости” (φιλεῖν phileîn, „волети” и σοφία sophía, „мудрост”).

Опсег филозофије у древном разумевању, и списи (бар неких) древних филозофа били су интелектуални подухвати. То је укључивало проблеме филозофије онако како се данас разуме; али је обухватило и многе друге дисциплине, попут чисте математике и природних наука, попут физике, астрономије и биологије (на пример, Аристотел је писао о свим тим темама).

Древна филозофија

Главни чланак: Древна грчка филозофија

Пресократски период

Главни чланак: Пресократовци

Сократова биста, римска копија по грчком оригиналу из 4. века п. н. е.

У пресократском периоду, древни филозофи су први артикулисали питања о „арцхḗ” (узроку или првом принципу) универзума. За западну филозофију се обично наводи да почиње у грчким градовима западне Мале Азије, или Јоније, с Талесом из Милета, који је био активан око 585. године п. н. е. и био одговоран за тамну изреку, „све је вода”. Његови најпознатији студенти били су Анаксимандар („све је апејрон”, са приближним значењем „неограничено”) и Анаксимен из Милета („све је ваздух”).

Питагора, са острва Самос крај обале Јоније, који је касније је живео у Кротону, у јужној Италији (Magna Graecia). Питагорејци сматрају да је „све број”, дајући формалне описе за разлику од претходног Јонијиног материјала. Они такође верују у метемпсихозу, трансмиграцију душа или реинкарнацију.

Класични период

Сократ

Јонија, извор ране грчке филозофије, у западном Малој Азији

Кључна фигура грчке филозофије је Сократ. Сократ је студирао под неколико софиста, али је грчку филозофију претворио у грану филозофије која се и данас следи. Каже се да је после посете пророчници од Делфија провео већи део свог живота испитујући свако у Атини ко би ступио у контакт с њим, да би оповргао пророчницино пророчанство да неће бити мудрије човека од Сократа. Сократ је користио критички приступ који се назива еленчус или Сократов метод да би испитао људске погледе. Желео је да проучи људске ствари: добар живот, правду, лепоту и врлину. Иако Сократ није ништа написао, неки од његових многих ученика записали су његове разговоре. Грчка демократија судила му је због корумпирања младих и безбожности. Проглашен је кривим и осуђен на смрт. Иако његови пријатељи понудили да му помогну да побегне из затвора, он је одлучио да остане у Атини и да се придржава својих принципа. Његово погубљење састојало се у испијању отровне кокуте и умро је 399. године п. н. е..

Платон

Платон је био Сократов ученик. Платон је основао Атинску академију и написао је низ дијалога у којима је примењен сократски метод истраживања за испитивање филозофских проблема. Неке централне идеје Платонових дијалога су бесмртност душе, корист од праведности, зло незнања и теорија форми. Форме су универзална својства која сачињавају праву стварност и у контрасту су са променљивим материјалним стварима које је он звао „постајућим”.

Аристотл

Аристотел је био ученик Платона. Аристотел је вероватно био први заиста систематски филозоф и научник. Писао је о физици, биологији, зоологији, метафизици, естетици, поезији, позоришту, музици, реторици, политици и логици. Аристотеловска логика била је прва врста логике која је покушала да категорише сваки важећи силогизам. Аристотел је подучавао Александра Великог, који је касније покорио већи део древног света. Хеленизација и аристотеловска филозофија имали су знатан утицај на готово све наредне филозофе запада и Блиског Истока, укључујући хеленистичке, римске, византијске, западносредњовековне, јеврејске и исламске мислиоце.

Хеленистички период

Главни чланак: Хеленистичка филозофија

Фоллоwинг Соцратес а вариетy оф сцхоолс оф тхоугхт емергед. Ин аддитион то Плато'с Ацадемy анд Аристотле'с Перипатетиц сцхоол, отхер сцхоолс оф тхоугхт деривед фром Соцратиц пхилосопхy инцлудед тхе Ацадемиц Скептицс, тхе Цyницс, тхе Цyренаицс, тхе Стоицс, анд тхе Неоплатонистс. Ин аддитион, тwо нон-Соцратиц сцхоолс деривед фром тхе теацхингс оф Соцратес' цонтемпорарy Демоцритус флоурисхед, Пyррхонисм анд Епицуреанисм.

Римски период

Главни чланак: Римска филозофија

Римска филозофија wас хеавилy инфлуенцед бy тхе традитионс оф Греек пхилосопхy. Тхороугх студy оф Греек пхилосопхy wас фирст интродуцед бy Цицеро. Ин Империал тимес Епицуреанисм анд Стоицисм wере партицуларлy популар, еспециаллy тхе латтер, ас репресентед бy тхе wоркс оф Сенеца тхе Yоунгер анд Марцус Аурелиус.

Види још

• Западни свет
• Источна филозофија
• Источни свет

Литература

• Кеннy, Антхонy. А Неw Хисторy оф Wестерн Пхилосопхy (Оxфорд Университy Пресс, 2012).
• Цоплестон, Фредерицк (1946–1975). А Хисторy оф Пхилосопхy. Греат Бритаин: Цонтинуум.
• Хегел, Георг Wилхелм Фриедрицх (1996) [1892 Кеган Паул]. Халдане, Елизабетх Сандерсон, ед. Ворлесунген üбер дие Гесцхицхте дер Пхилосопхие [Хегел'с Лецтурес он тхе хисторy оф пхилосопхy 3 волс.]. Хуманитиес Пресс Интернатионал.
• Баирд, Форрест Е.; Кауфманн, Wалтер (2008). Фром Плато то Деррида. Уппер Саддле Ривер, Неw Јерсеy: Пеарсон Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-158591-1. 
• Николаос Бакалис (2005). Хандбоок оф Греек Пхилосопхy: Фром Тхалес то тхе Стоицс Аналyсис анд Фрагментс. Траффорд Публисхинг. ИСБН 978-1-4120-4843-9. 
• Јохн Бурнет, Еарлy Греек Пхилосопхy, 1930.
• Фрееман, Цхарлес (1996). Егyпт, Грееце анд Роме. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-815003-9. 
• Wиллиам Кеитх Цхамберс Гутхрие, А Хисторy оф Греек Пхилосопхy: Волуме 1, Тхе Еарлиер Пресоцратицс анд тхе Пyтхагореанс, 1962.
• Сøрен Киеркегаард, Он тхе Цонцепт оф Иронy wитх Цонтинуал Референце то Соцратес, 1841.
• А.А. Лонг. Хелленистиц Пхилосопхy. Университy оф Цалифорниа, 1992. (2нд Ед.)
• Мартин Литцхфиелд Wест, Еарлy Греек Пхилосопхy анд тхе Ориент, Оxфорд, Цларендон Пресс, 1971.
• Мартин Литцхфиелд Wест, Тхе Еаст Фаце оф Хелицон: Wест Асиатиц Елементс ин Греек Поетрy анд Мyтх, Оxфорд [Енгланд] ; Неw Yорк: Цларендон Пресс, 1997.
• Цларк, Степхен. 2012. Анциент Медитерранеан Пхилосопхy: Ан Интродуцтион. Неw Yорк: Блоомсбурy.
• Цурд, Патрициа, анд D.W. Грахам, едс. 2008. Тхе Оxфорд Хандбоок оф Пресоцратиц Пхилосопхy. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс.
• Гаца, Катхy L. 2003. Тхе Макинг оф Форницатион: Ерос, Етхицс, анд Политицал Реформ ин Греек Пхилосопхy анд Еарлy Цхристианитy. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс.
• Гарани, Мyрто анд Давид Констан едс. 2014. Тхе Пхилосопхизинг Мусе: Тхе Инфлуенце оф Греек Пхилосопхy он Роман Поетрy. Пиеридес, 3. Неwцастле упон Тyне: Цамбридге Сцхоларс Публисхинг.
• Гилл, Марy Лоуисе, анд Пиерре Пеллегрин. 2009. А Цомпанион то Анциент Греек Пхилосопхy. Оxфорд: Блацкwелл.
• Ханкинсон, Р.Ј. 1999. Цаусе анд Еxпланатион ин Анциент Греек Тхоугхт. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс.
• Хугхес, Беттанy. 2010. Тхе Хемлоцк Цуп: Соцратес, Атхенс анд тхе Сеарцх фор тхе Гоод Лифе. Лондон: Јонатхан Цапе.
• Кахн, C.Х. 1994. Анаxимандер анд тхе Оригинс оф Греек Цосмологy. Индианаполис, ИН: Хацкетт
• Луцхте, Јамес. 2011. Еарлy Греек Тхоугхт: Бефоре тхе Даwн. Неw Yорк: Цонтинуум.
• Мартíн-Веласцо, Марíа Јосé анд Марíа Јосé Гарцíа Бланцо едс. 2016. Греек Пхилосопхy анд Мyстерy Цултс. Неwцастле упон Тyне: Цамбридге Сцхоларс Публисхинг.
• Нигхтингале, Андреа W. 2004. Спецтацлес оф Трутх ин Цлассицал Греек Пхилосопхy: Тхеориа ин итс Цултурал Цонтеxт. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс.
• О’Градy, Патрициа. 2002. Тхалес оф Милетус. Алдерсхот, УК: Асхгате.
• Преус, Антхонy. 2010. Тхе А то З оф Анциент Греек Пхилосопхy. Ланхам, MD: Сцарецроw.
• Реид, Хеатхер L. 2011. Атхлетицс анд Пхилосопхy ин тхе Анциент Wорлд: Цонтестс оф Виртуе. Етхицс анд Спорт. Лондон; Неw Yорк: Роутледге.
• Wолфсдорф, Давид. 2013. Плеасуре ин Анциент Греек Пхилосопхy. Кеy Тхемес ин Анциент Пхилосопхy. Цамбридге; Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс.
• Бриссон, L. ет ал. Лире лес Прéсоцратиqуес. Прессес университаирес де Франце, Парис, 2012.
• Цолли, Гиоргио, Тхе Греек Wисдом (Ла Сапиенза греца, 3 вол. Милан 1977-1980)
• Де Вогел, Цорнелиа Ј., Греек Пхилосопхy, Волуме I, Тхалес то Плато, Е.Ј. Брилл, Леиден, 1963
• Диелс, Херманн, Дие Фрагменте дер Ворсократикер, 6тх ед., рев. бy Wалтхер Кранз (Берлин, 1952).
• Фрееман, Катхлеен, . Фрееман, Катхлеен (1948). Анцилла то тхе Пре-Соцратиц Пхилосопхерс: А Цомплете Транслатион оф тхе Фрагментс ин Диелс. Форготтен Боокс. ИСБН 978-1-60680-256-4.  (Цамбридге, [1948] 1970).
• Ллоyд, Г. Е. Р. (1970). Еарлy Греек Сциенце: Тхалес то Аристотле. Неw Yорк: Нортон. 
• Кирк, Г.С., Равен, Ј.Е. & Сцхофиелд, M., Тхе Пресоцратиц Пхилосопхерс (Сецонд Едитион), Цамбридге Университy Пресс, 1983
• Нахм, Милтон C., Селецтионс фром Еарлy Греек Пхилосопхy, Апплетон-Центурy-Црофтс, Инц., 1962
• Алаин Соурниа. Воyаге ен паyс прéсоцратиqуе. Публибоок, 2007.
• Гианнис Стамателлос, Интродуцтион то Пресоцратицс: А Тхематиц Аппроацх то Еарлy Греек Пхилосопхy wитх Кеy Реадингс, Wилеy-Блацкwелл, 2012.
• Адрадос, Францисцо Р. 1994. "Хуман Воцабуларy анд Натуралист Воцабуларy ин тхе Пресоцратицс." Глотта 72.1-4: 182-195.
• Цорнфорд, Ф. M. 1991. Фром Религион то Пхилосопхy: А Студy ин тхе Оригинс оф Wестерн Спецулатион. Принцетон, Њ: Принцетон Университy Пресс.
• Грахам, D. W. 2010. Тхе Теxтс оф Еарлy Греек Пхилосопхy: Тхе Цомплете Фрагментс анд Селецтед Тестимониес оф тхе Мајор Пресоцратицс. 2 волс. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс.
• Франек, Јурај. 2013. "Пресоцратиц Пхилосопхy анд тхе Оригинс оф Религион." Граецо-Латина Бруненсиа. 18.1: 57-74.
• Фурлеy, D. Ј., анд Р. Е. Аллен, едс. 1970. Студиес ин Пресоцратиц Пхилосопхy. Вол. 1, Тхе Бегиннингс оф Пхилосопхy. Лондон: Роутледге & Кеган Паул.
• Јаегер, W. 1947. Тхе Тхеологy оф тхе Еарлy Греек Пхилосопхерс. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс.
• Луцхте, Јамес. 2011. Еарлy Греек Тхоугхт: Бефоре тхе Даwн. Неw Yорк: Цонтинуум
• Мансфелд, Ј., анд D. Т. Руниа. 2010. Аëтиана: Тхе Метход анд Интеллецтуал Цонтеxт оф а Доxограпхер. Вол. 3, Студиес ин тхе Доxограпхицал Традитионс оф Анциент Пхилосопхy. Леиден, Тхе Нетхерландс, анд Неw Yорк: Брилл.
• Мансфелд, Ј. анд О. Примавеси. 2011. Дие Ворсократикер: Гриецхисцх/Деутсцх. Стуттгарт: Рецлам.
• МцКирахан, Р. D. 2011. Пхилосопхy Бефоре Соцратес. Индианаполис, ИН: Хацкетт.
• Робб, К., ед. 1983. Лангуаге анд Тхоугхт ин Еарлy Греек Пхилосопхy. Ла Салле, ИЛ: Хегелер Институте.
• Стокес, M. 1971. Оне анд Манy ин Пресоцратиц Пхилосопхy. Wасхингтон, DC: Центер фор Хеллениц Студиес.
• Властос, Г. 1995. Студиес ин Греек Пхилосопхy. Вол. 1, Тхе Пресоцратицс. Едитед бy D. W. Грахам. Принцетон, Њ: Принцетон Университy Пресс.
• Фаррелл, Јосепх. 2014. "Пхилосопхy ин Вергил." Ин Тхе Пхилосопхизинг Мусе: Тхе Инфлуенце оф Греек Пхилосопхy он Роман Поетрy. Едитед бy Мyрто Гарани анд Давид Констан. Неwцастле-упон-Тyне: Цамбридге Сцхоларс Публ.
• Гриффин, Мириам Т. 2013. "Латин Пхилосопхy анд Роман Лаw." Ин Политеиа ин Греек анд Роман Пхилосопхy. Едитед бy Веритy Харте анд Мелисса Лане, 96-115. Цамбридге; Неw Yорк: Цамбридге Университy Пр.
• Хаммер, Деан C. 2014. Роман Политицал Тхоугхт: Фром Цицеро то Аугустине. Цамбридге; Неw Yорк: Цамбридге Университy Пр.
• Морфорд, M. 2002. Тхе Роман Пхилосопхерс фром тхе Тиме оф Цато тхе Ценсор то тхе Деатх оф Марцус Аурелиус. Лондон анд Неw Yорк: Роутледге.
• Поwелл, Ј. Г. Ф., ед. 1995. Цицеро тхе Пхилосопхер. Оxфорд: Цларендон.
• Раwсон, Е. 1985. Интеллецтуал Лифе ин тхе Лате Роман Републиц. Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс.
• Стар, Цхристопхер. 2015. "Роман Трагедy анд Пхилосопхy." Ин Брилл’с Цомпанион то Роман Трагедy. Едитед бy Георге Wиллиам Маллорy Харрисон. Леиден: Брилл.
• Трапп, M. 2007. Пхилосопхy ин тхе Роман Емпире: Етхицс, Политицс анд Социетy. Асхгате, УК: Алдерсхот.
• Wиллиамс, Г. D., анд К. Волк, едс. 2015. Роман Рефлецтионс: Студиес ин Латин Пхилосопхy. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс.
• Волк, К., анд Г. D. Wиллиамс, едс. 2006. Сееинг Сенеца Wхоле: Перспецтивес он Пхилосопхy, Поетрy, анд Политицс. Цолумбиа Студиес ин тхе Цлассицал Традитион 28. Леиден, Тхе Нетхерландс: Брилл.

Спољашње везе

• The Stanford Encyclopedia of Philosophy
• Internet Encyclopedia of Philosophy
• The Routledge Encyclopedia of Philosophy
• Западна филозофија на сајту ПхилПаперс
• Philosophy Sites on the Internet – Tel Aviv University list
• Glyn Hughes' Squashed Philosophers – abridged versions of classic philosophy texts.
• -{Схорт Хисторy оф Wестерн Пхилосопхy, А, бy Јоханнес Хирсцхбергер; едитед бy Цларе Хаy;}. ИСБН 978-0-7188-3092-2.
• Пхилосопхy Форумс
• Пхилосопхy Wики Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (14. мај 2007)