Ovaj članak je dobar. Klikni ovde za više informacija.

Aleksandar Đorđević (košarkaš)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Aleksandar Đorđević

Aleksandar Đorđević kao selektor Srbije 2015
Aleksandar Đorđević kao selektor Srbije 2015

Lične informacije
Puno ime Aleksandar Đorđević
Nadimak Saša, Sale Nacionale
Datum rođenja (1967-08-26)26. avgust 1967.(51 god.)
Mesto rođenja Beograd (SFRJ)
Državljanstvo  Srbija
Visina 1,88 m
Pozicija plejmejker
Juniorski klubovi
Godine: Klubovi:
Crvena zvezda
Radnički
Seniorski klubovi
Godine: Klubovi:
1983—1992
1992—1994
1994—1996
1996
1997—1999
1999—2002
2003—2005
2005
Partizan
Olimpija Milano
Fortitudo Bolonja
Portland
Barselona
Real Madrid
Skavolini Pezaro
Olimpija Milano
Trenerska karijera
Godine: Klubovi:
2006—2007
2011—2012
2013—
2015—2016
2016—2018
Olimpija Milano
Beneton Trevizo
Srbija
Panatinaikos
Bajern Minhen
Reprezentacija
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Savezna Republika Jugoslavija SFR / SR Jugoslavija
Nagrade

|} Aleksandar Đorđević – Saša (Beograd, 26. avgust 1967) je bivši jugoslovenski i srpski košarkaš a sada košarkaški trener. Trenutno je selektor košarkaške reprezentacije Srbije.

U svojoj karijeri igrao je za Partizan, Olimpiju Milano, Fortitudo, Portland Trejlblejzerse, Barselonu, Real Madrid i Skavolini Pezaro. Osvojio je 2 prvenstva Jugoslavije (1987. i 1992), 2 kupa Jugoslavije (1989. i 1992), 3 prvenstva Španije (1997, 1999 i 2000), 3 Kupa Radivoja Koraća (1989, 1993. i 1999) i Kup evropskih šampiona 1992.

Odigrao je 108 utakmica u dresu reprezentacije Jugoslavije, sa kojom je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996, zlato sa Svetskog prvenstva 1998, zlata s Evropskih prvenstava 1991, 1995. i 1997, kao i bronzu 1987. godine. Đorđević se pamti po svojim trojkama u poslednjoj sekundi u finalu Kupa evropskih šampiona 1992. (za Partizan) i na utakmici protiv Hrvatske (za reprezentaciju Jugoslavije) na Evropskom prvenstvu 1997. 1995. godine primio je zlatnu značku Sporta, nagradu za najboljeg sportistu u Jugoslaviji, a Jugoslovenski olimpijski komitet mu je dodelio nagradu za najboljeg muškog sportistu. ULEB ga je 2008. izabrao među 50 ljudi koji su najzaslužniji za razvoj košarke u Evropi. Igračku karijeru je završio 3. jula 2005. godine, ubrzo se otisnuo u trenerske vode i bio je šef stručnog štaba italijanskih prvoligaša Armani Džins Milano i Beneton Treviza, pre nego što je u decembru 2013. došao na mesto selektora A reprezentacije Srbije. Jedan je od jugoslovenskih ambasadora dobre volje i osnivač humanitarne organizacije „Grupe 7“.

Igračka karijera[uredi]

Mlađe kategorije[uredi]

Aleksandar Đorđević rođen u porodici Bratislava Đorđevića, košarkaškog trenera. Košarku je počeo da trenira 1977. u Crvenoj zvezdi, a prvi trener mu je bio Božidar Maljković. Njih dvojica su posle 10 meseci zajedno prešli u Radnički, ali se Đorđević vratio u Crvenu zvezdu pošto je Radnički ostao bez dvorane za treninge. Posle dve nedelje u Crvenoj zvezdi, njeni treneri su ga proglasili netalentovanim.[1] Paralelno sa treniranjem košarke, pohađao je Desetu beogradsku gimnaziju.

Partizan[uredi]

Željko Obradović i Aleksandar Đorđević na prijateljskoj utakmici Slovenija-Srbija.

Na nagovor Vlade Dragutinovića i svoga oca, 1983. godine je prešao u Partizan, za koji su tada igrali slavni igrači poput Nebojše Zorkića, Željka Obradovića, Milenka Savovića, Gorana Grbovića i Danka Cvjetičanina, a trener je bio Borislav Džaković. Đorđević je u debitantskoj sezoni sa Partizanom zauzeo 7. mesto.

U sezoni 1984/1985 novi trener Partizana Zoran Slavnić je Đorđevića sa 17 godina uvrstio u prvi tim. Svoj debi Đorđević je imao u porazu Partizana od Šibenke u Šibeniku. U neizvesnoj utakmici Partizana i vicešampiona Crvene zvezde te sezone, Slavnić je dva minuta pred kraj utakmice uveo Đorđevića u igru, čijom je trojkom odlučena utakmica. Partizan je tu sezonu završio na 5. mestu.

Ni u sledećoj sezoni, sa novim trenerom Vladislavom Lučićem, Partizan nije mogao dalje od polufinala plej-ofa u kom ga je zaustavila moćna Cibona 2:1.

U Partizan su tog leta dovedeni Vlade Divac, Žarko Paspalj, Ivo Nakić, a za prvog trenera je postavljen Duško Vujošević. Partizan je u sezoni 1986/1987. uspeo da osvoji titulu savladavši u finalu Crvenu zvezdu.

Sledeće sezone, Partizan je u Kupu evropskih šampiona stigao do fajnal-fora u belgijskom gradu Gentu, ali je izgubio u polufinalu od Makabija. U domaćem prvenstvu sledeće četiri godine dominirala je Jugoplastika sa Kukočem i Rađom. Partizan je na domaćoj sceni uspeo da osvoji nacionalni kup 1989, a na evropskoj Kup Radivoja Koraća iste te godine. Na kraju te sezone Đorđević nije bio pozvan u reprezentaciju za Evropsko prvenstvo 1989. i razočaran, odlučio je da ode na odsluženje vojnog roka. Partizan su tog leta napustili i Divac i trener Vujošević.

Tokom 1990. Đorđević je bio na probi u Boston seltiksima, ali ugovor nije sklopljen pošto se Boston odlučio za Čarlsa Smita, pa se Đorđević vratio u Partizan.

Sa novim mladim trenerom Željkom Obradovićem i Aleksandrom Đorđevićem kao prevodnikom novog mladog tima čiji je prosek godina bio 21,7,[2] Partizan je osvojio prvenstvo i kup okrnjene Jugoslavije i Kup evropskih šampiona 1992. na fajnal-foru u Istanbulu. Zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, Partizan je sve utakmice, osim četvrfinala protiv italijanskog Knora, morala igrati na neutralnom terenu u španskom gradu Fuenlabrada kod Madrida. U finalu protiv španskog Huventuda, na 8 sekundi do kraja utakmice i pri vođstvu španskog tima 70:68 Đorđević je pretrčao ceo teren i pogodio šut za tri poena i doneo Partizanu prvu i jedinu titulu prvaka Evrope.

Olimpija Milano[uredi]

Posle 9 godina provedenih u Partizanu, novi klub Aleksandra Đorđevića bila je Olimpija Milano (tada Filips). Sa Olimpijom Đorđević je osvojio još jedan Kup Radivoja Koraća, dok je u italijanskom prvenstvu dva puta bio zaustavljen u četvrtfinalu plej-ofa.

Fortitudo Bolonja[uredi]

Posle Olimpije, novi Đorđevićev klub je bio Fortitudo Bolonja (tada je nosio imena Filodoro i Timsistem). Godinu dana pre njegovog isteka, po dolasku novog generalnog menadžera kluba, Đorđević i Fortitudo su raskinuli ugovor, uz uslov da Đorđević da ne može da igra za neki klub iz Italije.

Portland Trejlblejzersi[uredi]

Posle Olimpijskih igara u Atlanti, Leni Vilkens, selektor američke reprezentacije i trener Atlanta Hoksa je bio zainteresovan da dovede Đorđevića u svoj tim. Ipak, Đorđević je prihvatio ponudu Portland Trejlblejzersa za minimalnu platu u NBA od 247.000 dolara. U Portlandu je, suprotno svojim očekivanjima, bio zadužen za odbrambene zadatke, pa se Đorđević, nakon 8 odigranih utakmica i 61 minut u NBA, vratio u Evropu, ovaj put u špansku Barselonu.[3]

Barselona[uredi]

Povratak u Evropu je pozitivno uticao na Đorđevićevu igru.[3] Đorđević je sa Barselonom te sezone osvojio prvenstvo Španije, pobedom u finalnoj seriji plej-ofa nad Real Madridom 3:2. Kruna njegovih dobrih igara te sezone je bio izbor u tim Zapada za evropsku Ol-star utakmicu održanoj u Tel Avivu 30. decembra 1997. Đorđević je u porazu Zapada od Istoka 129:107 bio najefikasniji igrač sa 23 poena, dok je u takmičenju u šutiranju trojki osvojio prvo mesto.[4]

U svojoj poslednjoj sezoni u Barseloni, Đorđević je osvojio još jedno prvenstvo Španije, ovaj put protiv Kahe San Fernando, i Kup Radivoja Koraća. Zbog povrede Đorđević je propustio Evropsko prvenstvo u košarci 1999. u Francuskoj.

Real Madrid[uredi]

Aleksandar Đorđević je svoju karijeru nastavio u Barseloninom najvećem rivalu, Real Madridu. Đorđević je predvodio Real do pobede u finalnoj seriji nad favorizovanom Barselonom. Zbog porodičnih razloga otkazao je svoj nastup za reprezentaciju Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000.

Predvođena Pauom Gasolom, Barselona se sledeće sezone revanširala Real Madridu, savladavši ga i u finalu plej ofa ACB lige i u finalu Kupa kralja.

Skavolini Pezaro[uredi]

Posle godinu dana pauze, novi Đorđevićev klub bio je Skavolini iz Pezara. Sa Skavolinijem Đorđević je stigao do finala Kupa Italije, u kom je poražen od tih godina neprikosnovenog Benetona, četvrtog mesta u ligaškom delu sezone i polufinala plej-ofa, u kom je poražen od kasnijeg šampiona Montepaskija. Napustio je Skavolini krajem 2004. posle velike svađe sa upravom.[5]

Olimpija Milano[uredi]

Đorđević se 25. februara 2005. vratio u Olimpiju (sada Armani Džins). Armani je stigao do finala plej-ofa italijanske lige, a Đorđević je doneo pobedu Armaniju u majstorici protiv Benetona. Armani je u finalnoj seriji izgubio od Klimamija 3:1, pogotkom Rubena Daglasa uz zvuk sirene u četvrtoj utakmici.

Reprezentativna karijera[uredi]

Aleksandar Đorđević je sa reprezentacijom osvojio medalje na velikim takmičenjima kao igrač i selektor.

Đorđević je sa juniorskom reprezentacijom Jugoslavije osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 1986. u Gmundenu (Austrija). Selektor juniorske reprezentacije bio je Svetislav Pešić, a u timu su se našli i Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Luka Pavićević, Nebojša Ilić, Teoman Alibegović i Slaviša Koprivica.

Sledeće godine je sa seniorskom reprezentacijom Jugoslavije učestvovao na Evropskom prvenstvu u košarci 1987. u Atini. Prvobitno je selektor Krešimir Ćosić pozvao Nebojšu Ilića, ali on nije imao pasoš, pa nije mogao da putuje. Zbog toga se Košarkaški savez Jugoslavije odlučio da pozove Đorđevića, koji je ranije na startu priprema otpao zbog bolesti. Jugoslavija je tom prvenstvu iznenađujuđe poražena u polufinalu od domaćina Grčke, pa se morala zadovoljiti utakmicom za treće mesto protiv Italije. I kada je izgledalo je da će Jugoslavija ostati i bez bronzane medalje, selektor Krešimir Ćosić je u igru uveo Đorđevića i Jugoslavija je osvojila medalju.[6] Đorđević je nekoliko nedelja kasnije sa juniorskom reprezentacijom osvojio i Svetsko prvenstvo u Bormiju.

Đorđević se u reprezentaciju vratio 1991. za Evropsko prvenstvo u Rimu na kom je Jugoslavija bez Jureta Zdovca osvojila zlatnu medalju. Zbog sankcija uvedenih Saveznoj Republici Jugoslaviji, njenoj košarkaškoj reprezentaciji nije bilo dozvoljeno da učestvuje na međunarodnim takmičenjima (Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni, Evropskom prvenstvu 1993. u Nemačkoj i Svetskom prvenstvu 1994. u Kanadi).

Posle ukidanja sankcija SRJ, prvo takmičenje na kom je učestvovala reprezentacija Jugoslavije bilo je Evropsko prvenstvo u košarci 1995. u Atini. Đorđević je do finala ubacivao prosečno desetak poena po utakmici, ali je zablistao u finalu protiv Litvanije, kada je postigao 41 poen uz 9 trojki iz 12 pokušaja. Na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, Đorđević je bio deo ekipe Jugoslavije koja je osvojila srebrnu medalju, nakon poraza od Amerikanaca.

Sledeće Evropsko prvenstvo u košarci se igralo upravo u Barseloni gde je igrao tih godina, a zbog izostanaka Divca i Paspalja, za kapitena je izabran Đorđević. U meču protiv Hrvatske, prvom nakon raspada Jugoslavije, Đorđević je ponovio šut iz Istanbula 1992. i doneo Jugoslaviji pobedu 64:62. Jugoslavija je odbranila zlatnu medalju pobedom u finalu nad Italijom 61:49, dok je Đorđević proglašen za najkorisnijeg igrača. Zbog povrede meniskusa nije bio spreman za početak Svetskog prvenstva 1998, a za reprezentaciju nisu igrali ni Divac ni Danilović, pa podmlađenoj reprezentaciji Jugoslavije nisu davane velike šanse za osvajanje medalje. Đorđevića je na mestu prvog plejmejkera menjao Saša Obradović. U četvrtfinalu sa Argentinom, u kom se Jugoslavija dugo mučila, Đorđević je uneo preokret. Jugoslavija je u polufinalu savladala domaćina Grčku i Rusiju u finalu i osvojila prvo mesto.

Đorđević se zvanično oprostio od aktivnog igranja košarke 3. jula 2005. u Hali Pionir. U revijalnoj utakmici je učestvovalo 50 aktivnih i bivših košarkaša, nekadašnji Đorđevićevi saigrači i rivali. Prihod od utakmice je išao Unicefovoj kampanji „Škola bez nasilja“, čiji je Đorđević promoter.[7]

Trenerska karijera[uredi]

Dana 25. januara 2006. Đorđević je izabran za trenera svog bivšeg kluba Armani Džins (Olimpija Milano).[8] Na tom položaju je ostao do kraja sezone 2006/07.

U leto 2011. preuzeo je Beneton iz Treviza.[9] I pored velikih finansijskih problema, uspeo je da sačuva tim od ispadanja iz italijanske elite. Međutim, u leto 2012, klub je ostao bez glavnih sponzora pa je morao da se spusti nekoliko rangova niže, što je uslovilo i odlazak igračkog kadra i stručnog štaba.

Đorđević je 25. decembra 2013. postao selektor seniorske reprezentacije Srbije.[10][11] Sa reprezentacijom Srbije je ostvario veliki uspeh na Svetskom prvenstvu u Španiji 2014. osvojivši srebrnu medalju, kao i na Olimpijskim igrama u Rio de Ženeiru 2016. gde je takođe zasijalo srebrno odličje.

Krajem juna 2015. Đorđević je postao trener grčkog Panatinaikosa, potpisavši dvogodišnji ugovor sa klubom.[12] Ipak na klupi Atinjana nije uspeo da se zadrži ni jednu sezonu, jer je dobio otkaz 19. aprila 2016. godine.[13] Posle eliminacije Panatinaikosa u četvrtfinalu Evrolige od Laboral Kuće sa 3-0 u seriji, Đorđević je dobio otkaz, jer nije uspeo da odvede ekipu na fajnal for. I pored dobrih rezultata u grčkom prvenstvu, u kom je PAO delio vrh tabele sa Olimpijakosom sa učinkom 25-1, Đorđevićev rezultat u Evroligi je okarakterisan kao neuspeh.

Đorđević je 1. avgusta 2016. postavljen za trenera Bajern Minhena.[14]

Ostale aktivnosti[uredi]

Sa Vladom Divcem, Žarkom Paspaljom, Zoranom Savićem, Predragom Danilovićem, Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom, Đorđević je osnivač humanitarne organizacije Grupa 7. Đorđević je nacionalni ambasador Unicefa u Srbiji, zajedno sa Emirom Kusturicom, Anom Ivanović i Jelenom Janković, i promoter Unicefove akcije „Škola bez nasilja“.[15] Imao je kratko pojavljivanje u filmu Ljubiše SamardžićaNebeska udica“. Sada je predsednik upravnog odbora Beogradskog maratona.

Privatno[uredi]

Oženjen je Aleksandrom i imaju dvoje dece.[16]

Uspesi[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Predrag MRMAK. „Večernje novosti: Hvala, Sale!”. Novosti.rs. Pristupljeno 10. 9. 2011. 
  2. ^ „KKPartizan.co.yu”. KKPartizan.co.yu. Arhivirano iz originala na datum 27. 08. 2011. Pristupljeno 10. 9. 2011. 
  3. 3,0 3,1 Thomsen, Ian (3. 02. 1997). „NBA Missed Out on Serbian Star”. International Herald Tribune. Arhivirano iz originala na datum 26. 10. 2005. Pristupljeno 23. 08. 2008. 
  4. ^ (na jeziku: engleski) FIBA Europe: Eurostars 1997 - Tel Aviv
  5. ^ „Glas javnosti: Saša Đorđević napustio Pezaro”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 10. 9. 2011. 
  6. ^ „Zoran Radović: „Ćosić – najbolji čovek na svetu!. B92.net. Приступљено 10. 9. 2011. 
  7. ^ „Novobeogradski pobednik”. Vreme. 30. 06. 2005. 
  8. ^ „Aleksandar Djordjevic named coach of Milano”. fiba. 25. 1. 2006. Приступљено 16. 9. 2017. 
  9. ^ „Саша Ђорђевић тренер Бенетона”. novosti.rs. 2. 7. 2011. Приступљено 1. 8. 2016. 
  10. ^ Đorđević: Prvi cilj pobediti Španiju, igrače ću terati "puškom" (VIDEO), www.sportal.rs, Приступљено 25. 12. 2013.
  11. ^ Saša Đorđević - novi selektor Srbije Приступљено 2.03.2014.
  12. ^ „Ђорђевић нови тренер Панатинаикоса”. b92.net. 26. 6. 2015. Приступљено 1. 8. 2016. 
  13. ^ „Ђорђевић добио отказ у Панатинаикосу”. rts.rs. 19. 4. 2016. Приступљено 1. 8. 2016. 
  14. ^ „Ђорђевић представљен као тренер Бајерна: Свестан сам озбиљности пројекта”. novosti.rs. 1. 8. 2016. Приступљено 1. 8. 2016. 
  15. ^ (на језику: енглески) UNICEF Serbia
  16. ^ „Aleksandar Saša Đorđević: Porodična sreća mi je važnija od svega”. hellomagazin.rs. 14. 6. 2013. Pristupljeno 17. 9. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi]