Boston

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Boston (višeznačna odrednica).
Boston
engl. Boston

Bostonstraight.jpg
Boston

Grb

Zastava
Osnovni podaci
Država Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD
Savezna država Zastava Masačusetsa Masačusets
Okrug Safok
Osnovan 1630.
Stanovništvo
Stanovništvo (2010) 617.594
Geografske karakteristike
Koordinate 42°21′28″N 71°03′34″W / 42.357778, -71.059444
Vremenska zona UTC-5, leti UTC-4
Nadmorska visina 43 m
Površina 232,1 km²
Boston na mapi Massachusetts
{{{alt}}}
Boston
Boston na mapi SAD
{{{alt}}}
Boston
Boston na mapi SAD
Ostali podaci
Gradonačelnik Tomas Menino
(Demokratska stranka)
Pozivni broj +1 617 i +1 857
ZIP kod 02115
FIPS kod 25-07000
Veb-strana www.cityofboston.gov

Boston (engl. Boston) je glavni i najveći grad države Masačusets u Sjedinjenim Američkim Državama.[1] Kao najveći grad Nove Engleske, Boston se smatra njenim nezvaničnim ekonomskim i kulturnim centrom.[2] Po popisu stanovništva iz 2010. u njemu je živelo 617.594 stanovnika.[3] Sa stanovnicima prigradskih naselja, Boston broji 4,4 miliona stanovnika.

Boston je osnovan 1630. godine dolaskom Engleza na poluostrvo Šomut.[4] Tokom Američke revolucije, krajem 18. veka, Boston je bio poprište mnogih važnih bitaka i političkih prevrata, poput Bostonskog masakra i Bostonske čajanke. Nekoliko bitaka tokom revolucije su se odvijale u samom centru današnjeg grada – opsada Bostona i bitka kod Banker Hila. Nakon revolucije, Boston je postao važan saobraćajni centar sa svojom lukom na Atlantskom okeanu. Boston godišnje poseti 16,3 miliona turista.[5][4] Boston je prvi grad u Sjedinjenim Državama koji je imao prvu osnovnu školu koja se finansirala iz državnog budžeta, Latinska škola Bostona (osnivana 1635. godine) [6], prvi koledž – Harvard (osnovan 1636. godine), kao i prvi podzemni metro.[7]

Boston je postao važan centar za visoko obrazovanje, kao i važan centar za istraživanja u oblasti nauke [8]. Boston takođe ima i jedan od najviših standarda života u SAD, pa je i time jedan od najskupljih gradova u SAD.[9]

Geografija[uredi]

Pogled na Kenmor skver. U daljini se mogu videti Prudenšal i Henkok kule. Kenmor skver je poznat po velikoj svetlećoj reklami za naftnu kompaniju Venecuele - Sitgo. Kenmor skver je takođe važna tačka u gradskom prevozu gde se presecaju zelene linije lakog metroa i odakle polaze autobsu ka različitim delovima grada. Takođe se na slici može videti rekla Čarls, koja deli Boston i Kembridž.

Boston je veoma kompaktan, prilično nabijen i gusto naseljen grad. Najveći razlog kompaktnosti ovog grada je taj što se nakon naseljavanja grada u 17. veku nije mnogo vodilo računa o dizajnu ulica i četvrti, već se grad spontano proširavao bez nekog određenog urbanističkog plana. Zbog toga danas postoji jedna dugačka ulica može da ima i po tri različita imena, iako se radi o jednoj ulici. Pravi primer za to je Hantigton avenija koja se prostire od Sout Enda do prigradskih naselja i pri tome menja ime od Hantigton avenije u Rut 9 do kasnije u ulicu Bojlston. Tako da je Boston često konfuzan za tek doseljene građane i turiste, jer se oni mogu kretati jednom ulicom koja bez ikakvog pravila menja ime iz bloka u blok. Prema zvaničnim podacima sam grad Bostona ima ukupnu površinu od 232,1 km² (89,6 kvadratnih milja). Od toga 125.4 km² čini zemljište, dok 106.7 km² čini voda. U SAD, u gradovima sa više od 500.000 stanovnika, samo je San Francisko sa približnim brojem stanovnika manji u površini od Bostona. Nadmorska visina grada Bostona je 5,8 metara, dok se najviša tačka grada, vrh brda Belevju, nalazi na 101 metar nadmorske visine.[10] Najniža tačka grada je na 0 metara nadmorske visine.[11]

Boston je okružen prigradskim naseljima koji čine veliki krug oko Bostona i u kome najveći broj građana koji radi u Bostonu i živi. Prigradska naselja su Vintrop, Revir, Čelsi, Everet, Samervil, Kembridž, Votertaun, Njuton, Bruklin, Nidem, Dedam, Kanton, Milton i Kvinsi.

Boston je u prvim vekovima svog postojanja bio sagrađen na tri brda. Kako je broj stanovništva rastao tako je počelo uzimanje zemlje sa brda, kako bi se ostali deo grada izravnao. Tako da su današnji krajevi grada Bek Bej i Saut End u stvari izgrađeni na zemljištu koje je 'skinuto' sa brda. Od tri prvobitna brda, jedino je Bikon Hil ostalo prilično netaknuto. Sam centar grada se poznat po tome kao najstariji deo Bostona u kojem se mogu naći tare ciglane zgrade, u proseku sa po četiri sprata. Veliki deo grada je izgrađen od ovakvih zgrada, koje se danas mešaju sa novijom, najčešće, visokom gradnjom. Visoke zgrade od preko pedeset spratova se nalaze najvećim delom u Finansijskom distriktu grada, ali i u samom centru grada, gde se nalazi i najviša zgrada u Bostonu – Henkok kula.[traži se izvor od 01. 2014.] Na jednoj od zgrada se nalazi i antena sa raznobojnim sijalicama, koja pokazuje kakva će biti vremenska prognoza. U nedeljnim novinama se može naći mala pesmica od četiri stiha koja objašnjava boje:

Steady blue, clear view.
Flashing blue, clouds due.
Steady red, rain ahead.
Flashing red, snow instead.

Kada se upaljene sijalice na anteni plave boje, znači da će biti lepo vreme bez oblaka. Kada plave sijalice trepere, znači da će biti oblačno. Crvene sijalice označavaju dolazak kiše, dok crvene sijalice koje trepere označavaju sneg.

Boston Komon, koji se nalazi na pola puta između finansijskog distrikta i Bikon Hila, je najstariji park u Sjedinjenim Američkim Državama.[12] Zajedno sa Bostonskom baštom i Smaragdnom ogrlicom, čini sistem otvorenih parkova, koje je osmislio Frederik Lo Olmsted, kako bi grad ostao u zelenilu.[13] Esplanada je šetalište duž reke Čarls, na bostonskoj strani (na suprotnoj obali se nalazi grad Kembridž, gde su smešteni univerziteti Harvard i MIT). Boston takođe ima i nekoliko velikih peščanih plaža koje se nalaze na obalama Atlantskog okeana.

Klima[uredi]

Boston u proleće

Bostonom vlada kontinentalna klima koja je uobičajna u regionu. Leta su uglavnom vruća i sparna, dok su zime veoma hladne sa puno snega. Nije neuobičajno, ako je zima duga i hladna, da sneg pada čak i u maju i oktobru.[14]

Neki od klimatskih rekorda u Bostonu:

  • Najranija ikada zabeležena temperatura od preko 30°C je bila u martu 1998. godine
  • Samo jednom u istoriji merenja, se dogodilo da je februaru zabeležena temperatura od 21°C.
  • Najviša temperatura ikada zabeležena je bila od 40°C, 4. jula 1911. godine.
  • Najniža temperatura ikada zabeležena je bila od -28°C, 9. februara 1934. godine.[15]

Najtopliji mesec u godini je juli, sa prosečnom temperaturom od 27,7°C (najviša tokom dana) i 18,4°C (najniža temperatura tokom dana). Najhladniji mesec je januar, sa prosečnom temperaturom od -5,6°C.[16]


Klima Bostona
Pokazatelj Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Godišnje
Srednji maksimum, °C 2,5 3,7 7,9 13,4 19,3 24,8 27,9 26,7 22,5 16,6 11 5,4 15,2
Srednji minimum, °C −5,5 −4,3 −0,3 4,7 10,1 15,2 18,6 18,1 13,8 8 3,3 −2,3 6,6
Količina padavina, mm 99,6 83,8 97,8 91,4 82,3 81,8 77,7 85,6 88,1 96,3 101,1 94,7 1.080,3
Izvor: World Weather


Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Bostona

Boston su osnovali 17. septembra 1630. godine doseljenici iz Engleske. Puritanci su nakon dolaska iz Engleske, osnovali Masačusets Bej Koloniju, a u nekim spisima se mešaju sa doseljenicima koji su osnovali koloniju Plimut deset godina pre toga. Ove dve grupe doseljenika su istorijski i religijski različite, i ove dve kolonije su tek 1691. godine ujedinjene u jedno, pod nazivom Provincija zaliva Masačusets.

Poluostrvo Šomut je prevlakom fizički bilo spojeno sa kontinentalnim delom Severne Amerike, a sa jedne strane je bila okruženo rekom Čarls, a sa druge strane Atlantskim okeanom. Nekoliko praistorijskih arheoloških iskopina su potvrdile da je poluostrvo bilo naseljeno američkim Indijancima još u 5. veku p. n. e.[17] Engleski doseljenici su novoosnovani grad nazvali Boston, po Bostonu u Engleskoj, iz kojeg je nekoliko prominentnih porodica emigriralo u Novi svet.

Prvi guverner Masačusets Bej Kolonije, Džon Vintrop, je tokom ceremonije proglašenja prvog guvernera dao besedu, koju je nazvao „Model hrišćanskog milosrđa“, i koja je u osnovi imala ideju da Boston ima posebni savez sa Bogom. Doseljenici su nakon osnivanja grada imali nameru da naprave moderan grad sa dobro organizovanom građanskom strukturom i iz te želje osnovali su prvu osnovnu i srednju školu, Latinsku školu Bostona (1635))[6], i prvi američki univerzitet, Harvard koledž (1636). Do sredine 1700-ih, Boston je bio najveći grad britanske Severne Amerike.[18]

1770. godine, Velika Britanija je pokušala da uspostavi strožu kontrolu nad svojim kolonijama, u najvećoj meri putem oporezivanja. Povišeni porez je bio jedan od pokretača ideje o revoluciji, koja je ubrzo i usledila. Brojne bitke tokom Američke revolucije su se odigrale u samom centru današnjeg Bostona – Bostonski masakr, Bostonska Čajanka, bitka za Leksington i Konkord, bitka kod Banker Hila i opsada Bostona. Tokom ovog perioda, Pol Revir, današnji nacionalni simbol patriotizma u Sjedinjenim Državama, postao je poznat po svojoj ulozi kurira u revoluciji.

Nakon revolucije, kao američka luka najbliža Evropi, Boston je ubrzo postao jedan od najbogatijih međunarodnih trgovačkih centara. Preko ove luke, Boston je izvozio rum, ribu, so i duvan. Tokom ovog finansijkog uspona grada, mlađe generacije bostonskih porodica koje su emigrirale u Sjedinjene Države postaju deo elite novog američkog društva. Ove porodice i do danas imaju veliku, kako političku tako i finansijsku, moć u američkom društvu. Ove porodice su nazvane Bostonski Brahmini ili Prve porodice Bostona. Godine 1822. Boston je proglašen gradom.[19]

Skolej Trg u Bostonu, oko 1880. godine

Zakon o embargu iz 1807. godine, koji je usvojen tokom Napoleonovih ratova, je u velikoj meri suzbio plovidbu iz luke u Bostonu, pa su građani Bostona morali da pronađu novi način obrtanja kapitala, što je dovelo do razvoja teške industrije, kao i zanatstva. Industrija je postala važan deo privrede grada, i već sredinom 1800-tih godina industrija je premašila prihode koje bi grad imao da je ostao pri trgovini iz priobalnih luka. Sve do početka 1900-tih godina, Boston je bio najvažiji proizvodni centar, naročito u tekstilnoj i kožnoj industriji. Mnogobrojne male reke koje prilaze gradu ili se spajaju sa rekom Čarls koja prolazi gradom, su u velikoj meri olakšale trgovinu tekstila i kože u regionu. I danas se mogu videti mnogobrojne stare fabrike za proizvodnju tekstila koje se nalazi blizu reka. Kasnije, dolaskom železnice, industrija se razvila i po prigradskim naseljima i trgovina u velikoj meri modernizovala. Boston je u ovo vreme važio kao kulturni, književni i naučni centar, tradicija koja je ostala i do danas. Usled veoma visokog stepena obrazovanja lokalnog stanovništva, grad je postao i centar pokreta za ukidanje ropstva u Sjedinjenim Državama.[20]

Tipične niskosrpatnice u samom centru Bostona. Ovakav stil gradnje dominira starijim delovima grada, gde je prosek spratova u ovakvim zgradama četiri. Boston je grad u SAD sa najvećim brojem ovakvih komšiluka, izgrađenih još u 19. veku.

Do 1820. godine, stanovništvo grada se udvostručilo, i sa novim prilivom evropskih imigranata, i etnički sastav grada je postao raznolik. Tokom ovog priliva imigranata, najveću grupu čine irski imigranti, kojih je 1850. godine bilo 35.000.[21] Grad je u drugoj polovini 19. veka imao svoj drugi talas imigranata, od kojih su najbrojniji bili Rusi, poljski Jevreji i Francuzi iz Kvebeka. Tokom ovog perioda, ovako raznoliko stanovništvo je osnovalo svoje kvartove, koje i dan-danas nose naziv po svojim prvim doseljenicima. Tako su Italijani naselili severni kraj, Irci Južni Boston, a ruski Jevreji zapadni kraj. Imigranti su sa sobom doneli različite religije, tradicije, domaću hranu kao i jezike. Zahvaljujući irskim i italijanskim imigrantima, koji su sa sobom doneli katolicizam, katolici i danas čine najbrojniju religijsku grupu u Bostonu.[22]

Između 1630. i 1890. godine, lokalne arhitekte i građevinci su izmenili prvobitni izgled Bostona tako što su mnoge močvare i peščare postale deo urbanog Bostona.[23][24] Ovu urbanističku promenu, Valter Mjuir Vajthil je u šali opisivao kao proces sečenja brda kako bi se rupe popunile. Jedan od najvećih promena izgleda je bila 1807. godine kada je brdo Bikonpotpuno poravnato kako bi se popunila močvara sa dodatnim zemljištem. Taj deo grada je današnji Hejmarket Trg. Na Bikon brdu se danas nalazi skupština države Masačusets. Sama zgrada se nalazi na delu kojem je nekad bilo vrh brda.

Demografija[uredi]

Prema popisu stanovništva iz 2010. u gradu je živelo 617.594 stanovnika, što je 28.453 (4.8%) stanovnika više nego 2000. godine.[3]

Grupa 2000. 2010.
Belci 291.561 (49.5%) 290.312 (47.0%)
Afroamerikanci 149.202 (25.3%) 150.437 (24.4%)
Azijati 44.284 (7.5%) 55.235 (8.9%)
Hispanoamerikanci 85.089 (14.4%) 107.917 (17.5%)
Ukupno 589.141 617.594
Kretanje broja stanovnika
Popis Stan.
1790. 18.320
1800. 24.937 36,1%
1810. 33.787 35,5%
1820. 43.298 28,1%
1830. 61.392 41,8%
1840. 93.383 52,1%
1850. 136.881 46,6%
1860. 177.840 29,9%
1870. 250.526 40,9%
1880. 362.839 44,8%
1890. 448.477 23,6%
1900. 560.892 25,1%
1910. 670.585 19,6%
1920. 748.060 11,6%
1930. 781.188 4,4%
1940. 770.816 -1,3%
1950. 801.444 4,0%
1960. 697.197 -13,0%
1970. 641.071 -8,1%
1980. 562.994 -12,2%
1990. 574.283 2,0%
2000. 589.141 2,6%
2010. 617.594 4,8%

Prema popisu iz 2000. godine, u Bostonu, bez prigradskih naselja, živelo je 589.141 ljudi. Procene za 2006. godinu su te da u Bostonu živi 596.630 ljudi[traži se izvor od 01. 2014.], da grad ima 239.528 domaćinstava i 115.212 porodica. U 2000. godini gustina naseljenosti je bila 12.166 ljudi na jednu kvadratnu milju, iliti 4.697 ljudi na jedan kvadratni kilometar. Od 25 najvećih gradova u SAD (po broju stanovnika), ispred Bostona se nalaze samo San Francisko, Čikago i Njujork. Kako veći deo ljudi živi u prigradskim mestima, tokom radnog dana, broj ljudi u Bostonu može da se poveća i do 1,2 miliona ljudi [25]. Prema istom popisu, iz 2000. godine, u Bostonu je živelo:

  • 54,47% belaca
  • 2,33% crnaca
  • 0,4% američkih indijanaca
  • 7,52% američkih azijata
  • 0,06% potomaka doseljenika sa pacifičkih ostrva
  • 7,83% drugih rasa i
  • 4,39% ljudi mešanih rasa.
Bostonska luka


14,4% ljudi se izjasnilo kao Latinoamerikanci (oni koji vode poreklo iz španskog govornog područja Severne i Južne Amerike). Ljudi irskog porekla čine najveću populaciju belaca koji su jedne iste etničke grupe, čak 15,8%. Italijani čine 8,3% stanovništva, dok potomci Zapadno indijskih ostrva čine 6,4% [26]. Skoro polovina tog broja čine ljudi sa Haitija.

Od 239.528 domaćinstava, 22,7% je imalo decu mlađu od 18 godina, 27,4% u bili bračni parovi, 16,4% domaćinstva je bilo sa jednim starateljem - ženom, dok je 51,9% činilo pojedince. 9,1% čine ljudi stariji od 65 godina, koji su živeli sami. Prosečna veličina domaćinstva je bila 2,31 i prosečna veličina porodice je bila 3,17 članova [27].

Stanovništvo po starosti je podeljeno na sledeći način:

  • 19,8% mlađi od 18 godina
  • 16,2% 18-24 godine
  • 35,8% 25-44 godine
  • 17,8% 45-64 godine
  • 10,4% 65 godina i stariji

Odnos žena i muškaraca u svim starosnim grupama je 100:92,8. Odnos žena i muškaraca za starosnu grupu, 18 i više, je 100:90,2.

Prosečna primanja u jednom domaćinstvu godišnje je 39.629$, i prosečno godišnje primanje u jednoj porodici je 44.151$. Muškarci su imali prosečno primanje od 37.435$, dok su žene imale 32.421$. Primanje po glavi stanovnika je 23.353$. 19,5% stanovništva živi u siromaštvu. 25,6% mlađih od 18 godina i 18,2% starijih od 65 godina žive u siromaštvu [28].

Ekonomija[uredi]

Fakulteti i univerziteti koji se nalaze u Bostonu u velikoj meri doprinose lokalnoj i regionalnoj ekonomiji. Ove visoko-obrazovne ustanove su u protekle dve decenije bile najveći razlog smanjenju nezaposlenosti lokalnog stanovništva, jer sa razvojem ovih ustanova došlo je i do povećanja broja radnih mesta. Pored značajnosti u zapošljavanju stanovništva, ove ustanove su i razlog što su mnoge svetske multinacionalne korporacije otvorile svoja predstavništva u i oko Bostona. Prema podacima ministarstva za razvoj grada Bostona, iz 2003. godine, studenti koji studiraju u ili oko Bostona u fiskalnoj 2002. godini su doprineli ekonomiji grada 4,8 milijardi dolara[traži se izvor od 01. 2014.]. Od svih američkih velikih gradova, Boston dobija najveću godišnju svotu iz federalne kase od Nacionalnih zdravstvenih Instituta [29].

Finansijski deo Bostona

Turizam takođe znatno doprinosi ekonomiji grada. U fiskalnoj 2004. godini, turisti su potrošili 7,9 milijardi dolara, i po broju posetilaca postavili Boston među prvih deset najposećenijih gradova u SAD [30]. Važne industrije koje deluju u Bostonu su u velikoj meri finansijske prirode. Velike kompanije koje pružaju privatna i društvena osiguranja su prve započele sa radom u Bostonu, i odatle se proširile preko cele Amerike. Ovo je učinilo da Boston, posle Njujorka, postane finansijski centar SAD. Benk of Amerika i Sovern Benk imaju svoja regionalna sedišta u Bostonu [31]. Boston takođe ima veoma razvijenu štamparsku industriju koja je ujedno i najstarija u SAD, sa velikim štamparsko-izdavačkim kućama.

Prema podacima iz fiskalne 2005. godine Boston je brojao 2.398.900 radnika. Od toga [1]:

  • 1.200 je radilo u rudarstvu
  • 100.500 u građevini
  • 231.200 u proizvdnji
  • 424.100 u komercijali, trgovini i transportu
  • 72.000 u informacionom sektoru (razni biroi, mediji, servisni informacioni biroi, itd.)
  • 182.800 u finansijskom sektoru
  • 374.200 u raznim profesionalnim delatnostima (kontrolori leta, javne službe, itd.)
  • 431.600 u obrazovnim i zdravstvenim institucijama
  • 206.900 u ugostiteljstvu i turizmu
  • 85.700 u raznim službama
  • 288.000 u lokalnoj vlasti

Prosečna plata radnika u proizvodnji je iznosila $18.65 na sat.

Stopa nezaposlenosti je iznosila 4,9%

Obrazovanje[uredi]

Boston ima reputaciju intelektualnog centra SAD, i zato nosi nadimak Atina Amerike. Takva reputacija dolazi iz činjenice da u samom gradu Bostonu i u susednom Kembridžu, postoji više od sto koledža i univerziteta[traži se izvor od 01. 2014.], sa preko 250.000 studenata [8]. U samom gradu, univerzitet Boston (skr. BU) na četvrtom je mestu po broju zaposlenih u jednoj instituciji, što oslikava stepen zastupljenosti visokoobrazovnih ustanova u svakodnevnom životu grada[traži se izvor od 01. 2014.].

Kampus Boston Univerziteta se prostire uz duž Čarls reke, na Komonvelt Aveniji, dok se medicinski fakultet univerziteta nalazi u južnom delu grada - Saut End. Nortistern Univerzitet, još jedan veliki privatni univerzitet se nalazi u poznatom istorijskom komšiluku - Fenvej. Vilok, Simons, Emanuel i Ventvort koledži, kao i Masačusets koledž farmacije i zdravstvenih nauka se takođe nalaze blizu Nortisterna i pripadaju delu zvanom Fenvej. Sufolk Univerzitet, omanji privatni univerzitet, poznat u SAD po svom pravnom fakultetu, se nalazi na Bikon Hilu. Pravni fakultet Nju Ingland univerziteta, je omanji pravni fakultet, koji se nalazi u pozorišnom distriktu grada. Ovaj fakultet je prvobitno osnovan kao pravni fakultet za žene [32]. Emerson koledž sa reputacijom kao jedan od prestižnijih koledža za društvene nauke, novinarstvo, lingvistiku i film, se nalazi blizu Boston Komon-a (prvog javnog parka u SAD). Boston koledž, čiji se prvobitni kampus nalazio u južnom delu Bostona, danas se nalazi u zapadnom delu grada, na granici dveju opština, Brajtona i Njutona. Kampus Boston koledža se i dalje teritorijalno širi nedavnom kupovinom zemljišta od ogranka Katoličke Crkve u Bostonu [33].

Nekoliko velikih univerziteta se nalaze u susednom Kembridžu, mada imaju zgrade i u Bostonu, te studenti mogu imati predavanja u istom danu u Bostonu i u Kembridžu. Harvard Univerzitet je najstarija institucija visokog obrazovanja u SAD, i nalazi se velikim delom u Kembridžu, duž reke Čarls. Fakulteti za biznis i menadžment Harvardskog univerziteta, kao i medicinski, stomatološki i fakultet zdravstvene zaštite nalaze se u Bostonu, fizički odvojeni od kampusa u Kambridžu [34]. Tehnološki institut Masačusetsa (MIT) koji je prvo osnovan u Bostonu, preseljen je u Kembridž pošto se ukazala potreba za većim prostorom. MIT je preseljen u Kembridž 1916. godine. Medicinski fakultet univerziteta Tafts obavlja dužnost nadgledanja rada Medicinskog centra Nove Engleske, dok se ostatak kampusa univerziteta Tafts nalazi u severnoj opštini Bostona - Samervilu. Istern Nazarin koledž u opštini Kvinsi, jedini je evangelistički hrišćanski koledž u gradu Bostonu, i aktivan je u svakodnevnom radu hrišćanskog sveštenstva u Bostonu[traži se izvor od 01. 2014.].

Bostonski državni sistem za obrazovanje je najstariji u zemlji. Ovaj sistem čine sve državne osnovne i srednje škole u Bostonu, i broji 57.000 učenika, od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole. Sistem broji 145 škola, među njima i Bostonska latinska škola (najstarija državna osnovna škola u SAD, osnovana 1635. godine). Pored državnih, Boston broji i veliki broj privatnih osnovnih i srednjih škola. 2002. godine, biznis magazin Forbs je ocenio javni sistem državnih škola u Bostonu kao najbolji sistem državnog obzarovanja u SAD, sa prosečnom stopom učenika koji završe poslednji razred srednje škole od 82% [35]. 2005. godine sistem koji obuhvata sve državne škole je brojao[36]

  • 45,5% crnaca
  • 31,2% učenika poreklom iz latinske Amerike
  • 14,0% belaca
  • 9,0% Azijata

Boston je mesto nekoliko muzičkih i umetničkih konzervatorijuma - Umetnički institut Bostona, koledž za primenjenu umetnost Masačusets, i Muzički konzervatorijum Nove Engleske (najstariji konzervatorijum u SAD), Škola muzeja lepih umetnosti, i muzička akademija Berkli. Jedini državni univerzitet u Bostonu je univerzitet Masačusets u opštini Dorčester, dok su jedina dva dvogodišnja koledža Roksburi Komjuniti koledž i Bunker Hil Komjuniti koledž u opštini Roksberi.

HarvardWidenerLibrary.jpg
Kampus Boston Koledža
Ventvort Koledž. Predsednica koledža je prof. dr. Zorica Panić, prva predsednica isključivo tehničkog koledža

Za više informacija pogledajte:

Kultura[uredi]

Kao rezultat velikog broja davno osnovanih visoko obrazovnih institucija, Boston se smatra kulturnim i intelektualnim centrom Nove Engleske. Grad ima nekoliko pozorišta sa fasadama nalik na evropske u pogledu ukrasa i stila. Grad održava mnoge festivale, koji često traju po ceo vikend. Doček Nove godine, proslava Dana nezavisnosti 4. jula i Boston Pop kocert su tri festivala na početku i na kraju kojih se uvek održava trideseto-minutni vatromet program na obalama reke Čarls i u luci na Atlantskom okeanu. Boston je poznat po svom lokalnom dijalektu i akcentu (bostonski akcenat) koji se umnogome razlikuje od dijalekta širom Nove Engleske. Lokalno stanovništvo izgovara „Boston“ kao „Basten“. Za Boston se takođe vezuje kuhinja Nove Engleske u kojoj se ističe morska hrana, naročito rakovi i jastozi. Potomci imigranata iz Irske koji su pre 20-og veka emigrirali u okolinu današnjeg Bostona, danas imaju veoma jak politički i religiozni uticaj. I dan danas u nekim delovima grada se oseća jak uticaj Irske kulture, kroz postojanje velikog broja pabova, restorana sa irskom muzikom i godišnjim festivalima kojim se proslavljaju irske tradicije. Simbol Irske - zelena detelina - se može naći i kao logo košarkaškog kluba Boston Seltiks.

Konzulati u Bostonu[uredi]

Zastava Brazila Brazil Zastava Kanade Kanada Zastava Turske Turska Zastava Kolumbije Kolumbija Zastava Francuske Francuska Zastava Kostarike Kostarika
Zastava Portugalije Portugalija Zastava Meksika Meksiko Zastava Japana Japan Zastava Grčke Grčka Flag of the Dominican Republic Dominikanska Republika Zastava Slovenije Slovenija
Zastava Libana Liban Zastava Jamajke Jamajka Zastava Australije Australija Zastava Belgije Belgija Zastava Italije Italija Zastava Norveške Norveška
Zastava Čilea Čile Zastava Finske Finska Zastava Hondurasa Honduras Zastava Mađarske Mađarska Zastava Islanda Island Flag of the Netherlands Holandija
Zastava Monaka Monako Zastava Maroka Maroko Zastava Nepala Nepal Zastava Pakistana Pakistan Zastava Poljske Poljska Zastava Bolivije Bolivija
Zastava Rumunije Rumunija Zastava Senegala Senegal Zastava Švajcarske Švajcarska Zastava Tajlanda Tajland Zastava Haitija Haiti Zastava Barbadosa Barbados
Zastava Šri Lanke Šri Lanka Zastava Austrije Austrija Zastava Nemačke Nemačka Zastava Izraela Izrael Zastava Republike Irske Republika Irska Zastava Ekvadora Ekvador
Zastava Južne Koreje Južna Koreja Zastava Španije Španija Zastava Engleske Engleska Zastava Venecuele Venecuela Zastava Malija Mali Zastava Danske Danska
Zastava Salvadora Salvador Zastava Perua Peru Zastava Luksemburga Luksemburg Zastava Kipra Kipar

Kriminal[uredi]

Niska stopa kriminala u gradu krajem 20. i početkom 21. veka je proizvod uspešne saradnje gradske policije sa raznim civilnim grupama i građanskim pokretima širom grada i komšiluka. Broj ubistava u gradu je pao sa 152 1990. godine (26,5 na 100.000 ljudi) na 31 1999. godine (5,26 na 100.000 ljudi). U poslednjih par godina, ovaj broj je umeo da varira i do 50%, u odnosu na prethodnu godinu u isto vreme (60 ubistava 2002. godine, 39 2003. godine, 64 2004. godine i 75 2005. godine). Iako broj ubistava godišnje nije ni približno broju iz 1990. godine, mnogi građani Bostona vide ovo variranje kao problem, i smatraju da bi bostonska policija trebala da primeni nove taktike u sprovođenju reda.[37]

Sport[uredi]

Fenvej Park, stadion američkog bejzbol tima Boston Red Soksa

Boston Red Soksi (u svakodnevnom govoru se zovu prosto „Soks“) su jedan od bejzbol timova koji su osnovali Američku Bejzbol Ligu (engl. American League of Major League Baseball - MLB). Kada su domaćini, tim igra na svom stadijumu - Fenvej Park, blizu Trga Kenmor. Stadijum je sagrađen 1912. godine, i jedan je od najstarijih sportskih arena koji se aktivno i danas koristi u SAD. Boston je grad u kojem je odigrana prva bejzbol igra novoosnovane Svetske Serije, 1903. godine. Serija te godine je igrana između Red Soks-a (koji su se tada zvali Pilgrimi (engl. pilgrim znači doseljenik) i Gusara iz Pitsburga [38].

Boston Seltiksi i Majami Hit u TD Benknort Gardenu

TD Benknort Garden je sportska arena koja se nalazi blizu Severne stanice, i arena u kojoj igraju kao domaćini dva velika tima - Boston Bruins, hokejaški tim i član američke Nacionalne hokejaške lige (engl. NHL), i Boston Seltiks, košarkaški tim i član američke Nacionalne košarkaške asocijacije (engl. NBA). Boston Seltiksi su jedan od osnivača nacionalne košarkaške asocijacije, kao i jedini tim koji ima najveći broj osvojenih titula iz nacionalnih šampionata od 1957. do 1986. godine [39].


Jedan od najposeđenijih sportskih događaja u Bostonu je Bostonski maraton. Putanja kojom maratonci trče kroz grad je duga 42 kilometara. Bostonski Maraton je najstariji maraton na svetu. Održava se svakog trećeg ponedeljka u aprilu, i prvi put je održan 1897. godine, nakon uspešnog prvog modernog maratona na letnjim olimpijskim igrama, održanim 1896. godine. Kao najstariji maraton, Bostonski maraton spada u jedan od svetskih najprestižnijih maratona. Prosečna posećenost je oko 20.000 registrovanih učesnika, dok je na stotu godišnjicu bilo 38.000 registrovanih učesnika [40].


Klub Liga Spot Stadijum Godina osnivanja Šampionati
Boston Red Soks Nacionalna Bejzbol Liga Bejzbol Fenvej Park 1901. 6 svetskih serija
Nju Ingland Patriots Nacionalna Fudbol Liga Američki fudbal Džilet stadijum 1960. 3 Super boula
Boston Seltiksi Nacionalna košarkaška asocijacija Košarka TD Benknort Garden 1946. 16 NBA titula
Boston Bruins Nacionalna hokej Liga Hokej TD Benknort Garden 1924. 5 Stenli Kupova
Nju Ingland Revolušn Mejdžor Lig Soker Fudbal Džilet stadijum 1995. nema

Zdravstvene ustanove i institucije[uredi]

Boston je poznat po visoko-obrazovnim ustanovama kao i velikom koncentracijom naučnih kompanija u polju biotehnologije. Veliki broj ovih ustanova su usko povezane sa bolnicama širom Bostona, te su velikim delom sve bolnice u Bostonu univerzitetske. Najveća koncentracija zdravstvenih ustanova se može naći u delu Bostona koji se u svakodnevnom govoru naziva LMA (na engleskom el-em-ej), tj. Longvud Medikal Erija. Ovaj deo grada se zove po Aveniji koja prolazi delom grada, Longvud Avenija. U ovom delu se nalaze svetski poznate i veoma velike bolnice kao što su Medicinski centar Bet Israel Dikones, Dečja bolnica Bostona, bolnice Brigam i Vumens, Onkološki institut Dana-Faber, Medicinski faklutet Univerziteta Harvard, Stomatološki fakultet Univerziteta Harvard i Institut za dijabetes Džoslin. Mnoge ove ustanove imaju kao svoje zaposlene mnogobrojne dobitnike Nobelovih nagrada u raznoraznim poljima medicine i naučnog rada. Glavna bolnica Masačusetsa se nalazi blizu dela poznatog kao Bikon Hil, gde se ujedno nalazi i skupština grada, dok se u kvartovima kao Džamajka Plejn i Vest Roksburi nalazi velika gradska bolnica - Medicinski centar Boston. Ova bolnica je univerzitetska bolnica koja služi studentima Medicinskog fakulteta Univerziteta Boston. Medicinski centar Nove Englesker, koji se nalazi u samom centru grada, je univerzitetka bolnica Univerziteta Tufts. Dečja bolnica Bostona i Medicinski centar Bet Israel Dikones su takođe univerzitetske bolnice i opslužuju studente medicinskog i stomatološkog fakulteta Harvarda.

Mediji[uredi]

Novine[uredi]

Boston Metro
Boston NOW

Dnevne novine: Boston Gloub, Boston Herald, Boston Metro (besplatne novine, koje se mogu naći u svim autobusima i metroima), Boston SADA (takođe besplatne novine koje se mogu naći u javnom prevozu), El Planeta (takođe besplatne novine, štampane na španskom jeziku).

Nedeljne novine: Boston finiks, Improper Bostonian, Vikli Dig, La Semana (novine štampane na španskom jeziku).), Bej Vindous.

Novine štampane dva puta u mesecu: Barstul Sport, Džust Properti (novine za prodaju i kupovinu nekretnina), Džust Rentals Boston (oglas novine za izdavanje stanove), Stuff@night (magazin o noćnim dešavanjima u Bostonu).

FM radio stanice[uredi]

Frenkvencija (MHz) Naziv stanice Program
88,1 WMBR muzika raznovrsnog žanra studentskog radija (MIT)
89,7 WGBH Državna javna stanica, finansirana iz federalnog budžeta (klasična muzika, džez muzika)
90,9 WBUR Državna javna stanica, finansirana iz federalnog budžeta (klasična muzika, vesti)
92,9 WBOS Alternativni rok
93,7 WMKK Najnoviji hitovi, vesti
94,5 WJMN-FM Top 40, urbana muzika (Jam'n 94-5)
96,9 WTKK Talk šou
97,7 WKAF Vesti, govorni program, intervjui
98,5 WBMX Pop muzika, RnB
99,5 WCRB Evropska klasična muzika (Classical 99.5)
100,7 WZLX Klasični rok (Boston's Classic Rock)
101,7 WFNX Alternativna muzika
102,5 WKLB-FM Kantri muzika (Country 102,5)
103,3 WODS Stari šlageri (Oldies 103,3)
104,1 WBCN Rok n Rol (The Rock of Boston)
105,7 WROR Klasična muzika
106,7 WMJX Pop hitovi, R n B, rep, top 40 (Magic 106.7)
107,3 WAAF Rok n rol
107,9 WXKS Top hitovi 40 Bilbord liste (Kiss 108)

Televizijske stanice[uredi]

Kao svuda u SAD, Boston ima ograničen broj TV stanica za koje nisu potrebne pretplate, i koje se automatski mogu naći na TV prijemniku kada se TV ukljkuči. Za sve ostale stanice, potrebno je pretplatiti se na kablovsku mrežu, i odabrati listu mnogobrojnih TV stanica. Spisak TV stanica koji sledi je spisak stanica koje građani Bostona dobijaju bez pretplate na kablovsku mrežu.

Kanal Naziv TV stanice Mreža kojoj pripada
2 WGBH PBS - Public Broadcasting Service, državna TV stanica
4 WBZ-TV CBS
5 WCVB-TV ABC
7 WHDH-TV NBC
25 WFXT FOX
27 WUNI Univision Mreža na španskom jeziku
32 WTMU-LP Telemundo Mreža na španskom jeziku
38 WSBK-TV Nezavisna TV stanica
44 WGBH PBS - Public Broadcasting Service, državna TV stanica
46 WWDP NBC
48 WYDN DayStar
56 WLVI-TV The CW
60 WNEU Telemundo Mreža na španskom jeziku
62 WMFP Šoping kanal
66 WUTF-TV TeleFutura
68 WBPX ION Television

Transport[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Javni prevoz u Bostonu
Narandžasta linija bostonskog metroa

Međunarodni aerodrom Logan, koji se nalazi u Istočnom Bostonu uslužuje sav vazdušni saobraćaj Bostona i okoline[traži se izvor od 01. 2014.]. Pored aerodroma Logan, u blizini Bostona nalaze se i tri posredna opštinska aerodroma, Beverli opštinski aerodrom na severu od Bostona, Bedford/Henskom aerodrom zapadno od grada i Norvud Memorial aerodrom južno od grada.

Gradski autobusi koji opslužuju Boston

Ulice Bostona nisu organizovane na primer kao ulice Njujorka gde su ulice u obliku pravougaone mreže sa pravim linijama. Ulice Bostona su građene spontano kako je grad rastao kroz vekove. Ovo spontatno dodavanje ulica po potrebi je dovelo do toga da mnoge ulice odjednom ili gube ili dobijaju po jednu traku, i menjaju imena po komšilucima, iako je reč o jednoj ulici. Marta 2006. američka asocijacija biciklista je navela Boston kao jedan od najgorih gradova za vožnju biciklom u Sjedinjenim državama [41]. Uprkos tome, Boston ima jedan od najvećeg broja biciklista koji dnevno koriste bicikl kao sredstvo transporta [42].

Nadleštvo za saobraćaj Masačusetskog zaliva, skraćeno MBTA (Massachusetts Bay Transportation Authority) je državna služba koja je ekvivalentna Gradskom saobraćajnom preduzeću u Beogradu. MBTA je preduzeće koje je prvo u Sjedinjenim Državama investiralo u podzemni transport, što je ujedno bio i prvi metro u Sjedinjenim Državama. Danas su linije metroa duge 105 kilometara, i pružaju se u sva četiri pravca grada opslužujući sva prigradska naselja [43]. MBTA se u svakodnevnom govoru naziva T.


Pored metroa, MBTA grad i prigradska naselja opslužuje autobusima, kao i udaljena naselja vozom, čija je mreža dugačka 321 kilometara. Javni prevoz igra veliku ulogu u svakodnevnom životu građana Bostona, i time čine MBTA jedan od najposećenijih javnih prevoza u Sjedinjenim Državama [44][45]

Reference[uredi]

  1. ^ „Massachusetts Bigger Cities (over 6000 residents)“. City-Data.com. 2007 Приступљено 28. 04. 2007.. 
  2. ^ Steinbicker (2000), str. 7.
  3. ^ a b „Massachusetts Trend Report 2: State and Complete Places“ Приступљено 7. 1. 2013.. 
  4. ^ a b Banner, David (2007). „BOSTON HISTORY—The History of Boston, Massachusetts“. SearchBoston.com Приступљено 28. 04. 2007.. 
  5. ^ „Boston: Economy“. Thomson Gale (Thomson Corporation). 2006 Приступљено 28. 04. 2007.. 
  6. ^ a b „BPS at a Glance“. Boston Public Schools. 14. 3. 2007. Приступљено 28. 04. 2007.. [mrtva veza od October 2013]
  7. ^ Fagundes 2003
  8. ^ a b „Visitors Guide to Boston“. SearchBoston.com. 2007 Приступљено 19. 02. 2007.. 
  9. ^ Heudorfer, Bonnie; Bluestone, Barry (2004). „The Greater Boston Housing Report Card“ (pdf). Center for Urban and Regional Policy (CURP), Northeastern University. pp. 6 Приступљено 19. 02. 2007.. 
  10. ^ [[[:Шаблон:Gnis3]] „Elevation data—Boston“]. U.S. Geological Survey. 2007 Приступљено 19. 02. 2007.. 
  11. ^ „Bellevue Hill, Massachusetts“. Peakbagger.com. 2007 Приступљено 21. 03. 2007.. 
  12. ^ „Boston Common“. CelebrateBoston.com. 2006 Приступљено 19. 02. 2007.. 
  13. ^ „Franklin Park“. City of Boston. 2007 Приступљено 28. 04. 2007.. 
  14. ^ Wangsness, Lisa (30. 10. 2005.). „Snowstorm packs October surprise“. The Boston Globe Приступљено 29. 04. 2007.. 
  15. ^ „Boston Temperature Records“. NWS Taunton, MA. 2006 Приступљено 09. 02. 2006.. 
  16. ^ „Boston Daily Normals“. NWS Taunton, MA. 2006 Приступљено 19. 04. 2006.. 
  17. ^ „Archaeology of the Central Artery Project: Highway to the Past“. Commonwealth Museum—Massachusetts Historical Commission. 2007 Приступљено 06. 04. 2007.. 
  18. ^ „"Growth" to Boston in its Heyday, 1640s to 1730s“ (PDF). Boston History & Innovation Collaborative. 2006. pp. 2 Приступљено 5. 3. 2013.. 
  19. ^ „About Boston“. City of Boston. 2006 Приступљено 08. 05. 2007.. 
  20. ^ „Boston African American National Historic Site“. National Park Service. 28. 4. 2007. Приступљено 08. 05. 2007.. 
  21. ^ „People & Events: Boston's Immigrant Population“. WGBH/PBS Online (American Experience). 2003 Приступљено 04. 05. 2007.. 
  22. ^ „Boston People“. city-data.com. 2007 Приступљено 05. 05. 2007.. 
  23. ^ „The History of Land Fill in Boston“. iBoston.org. 2006 Приступљено 09. 01. 2006.. 
  24. ^ Howe, Jeffery (1996). „Boston: History of the Landfills“. Boston College Приступљено 30. 04. 2007.. 
  25. ^ „Boston's Population Doubles—Every Day“ (pdf). Boston Redevelopment Authority—Insight Reports. December 1996 Приступљено 24. 02. 2007.. 
  26. ^ „Boston city, Massachusetts — DP-2, Profile of Selected Social Characteristics: 2000“. United States Census Bureau. 2000 Приступљено 04. 05. 2007.. [mrtva veza od October 2013]
  27. ^ „Boston city, Massachusetts — DP-1, Profile of General Demographics Characteristics: 2000“. United States Census Bureau. 2000 Приступљено 04. 05. 2007.. [mrtva veza od October 2013]
  28. ^ „Boston city, Massachusetts — DP-3. Profile of Selected Economic Characteristics: 2000“. United States Census Bureau. 2000 Приступљено 04. 05. 2007.. [mrtva veza od October 2013]
  29. ^ „Top 100 NIH Cities“. SSTI.org. 2004 Приступљено 19. 02. 2007.. 
  30. ^ „Boston Economy“. City-Data.com. 2007 Приступљено 20. 06. 2007.. 
  31. ^ „Cities of the World—Boston Economy“. city-data.com. 2007 Приступљено 28. 04. 2007.. 
  32. ^ „History of NESL“. New England School of Law. 2006 Приступљено 21. 03. 2007.. 
  33. ^ Laczkoski, Michelle (27. 2. 2006.). „BC outlines move into Allston-Brighton“. The Daily Free Press (Boston University) Приступљено 28. 04. 2007.. 
  34. ^ Kladko, Brian (20. 4. 2007.). „Crimson Tide“. Boston Business Journal Приступљено 28. 04. 2007.. 
  35. ^ The Best Education in the Biggest Cities“. Forbes. 2002. 
  36. ^ „Boston public schools“. Boston Globe. November 3, 2005 Приступљено 29. 09. 2007.. 
  37. ^ „Boston MA Crime Statistics (2004—New Crime Data)“. areaConnect.com. 2007 Приступљено 19. 02. 2007.. 
  38. ^ „1903 World Series—Major League Baseball: World Series History“. Major League Baseball at MLB.com. 2007 Приступљено 18. 02. 2007.. 
  39. ^ „NBA Finals: All-Time Champions“. NBA. 2007 Приступљено 20. 02. 2007.. 
  40. ^ „B.A.A. Boston Marathon Race Facts“. Boston Athletic Association. 2007 Приступљено 29. 04. 2007.. 
  41. ^ MacLaughlin, Nina (2006). „Boston Can Be Bike City...If You Fix These Five Big Problems[мртва веза од October 2013]“. The Phoenix - Bicycle Bible 2006. 
  42. ^ „Bicycle Commuting and Facilities in Major U.S. Cities: If You Build Them, Commuters Will Use Them—Another Look“ (pdf). Dill bike facilities. 2003. pp. 5 Приступљено 04. 04. 2007.. 
  43. ^ „Boston: Light Rail Transit Overview“. Light Rail Progress. May 2003 Приступљено 19. 02. 2007.. 
  44. ^ „Census and You“ (pdf). US Census Bureau. January 1996. pp. 12 Приступљено 19. 02. 2007.. 
  45. ^ „Carfree Database Results—Highest percentage (Cities over 250,000)“. Bikes at Work Inc.. 2007 Приступљено 26. 02. 2007.. 

Literatura[uredi]

  • Fagundes, David; Grant, Anthony (2003). The Rough Guide to Boston. Rough Guides. ISBN 978-1-84353-044-2. 
  • Steinbicker, Earl (2000). 50 one day adventures in Massachusetts, Rhode Island, Connecticut, Vermont, New Hampshire, and Maine. Hastingshouse/Daytrips Publishers. ISBN 978-0-8038-2008-1. 
  • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh ed.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
  • Peter C. Mancall, Gary B. Nash, Allan M. Winkler, Charlene Mires, John W. Jeffries, ed. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
  • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third ed.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
  • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
  • Michael Kazin, Rebecca Edwards, Adam Rothman, ed. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :


Dobar članak Članak Boston je izabran u kategoriju dobrih članaka.
Pozivamo Vas da ga unapredite i potom predložite kao kandidata za sjajan članak.