KK Partizan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
KK Partizan
sezona 2017/18.
Grb partizan.JPG
Nadimak Crno-beli
Liga Košarkaška liga Srbije
Jadranska liga
Liga šampiona
Osnovan (1945-10-04)4. oktobar 1945.(72 god.)
Dvorana Hala Aleksandar Nikolić
(kapacitet: 5.878)[1]
Kombank arena
(kapacitet: 18.386)[2]
Lokacija Beograd,  Srbija
Boje kluba          
Trener Srbija Miroslav Nikolić
Prvaci (1) Kup evropskih šampiona
(3) Kupa Radivoja Koraća
(21) Nacionalno prvenstvo
(13) Nacionalni kup
(6) Jadranska liga
Veb-sajt kkpartizan.rs
Dresovi
Kit body blacksides.png
Domaći jersey
Kit shorts blacksides.png
Team colours
Domaći
Kit body whitesides.png
Gostujući jersey
Kit shorts whitesides.png
Team colours
Gostujući

KK Partizan (ili zbog sponzorskih razloga Partizan HIS) je srpski profesionalni košarkaški klub iz Beograda. Dvadeset jedan put je osvajao nacionalno prvenstvo, trinaest puta nacionalni kup, šest puta Jadransku ligu. Partizan je osvojio Kup evropskih šampiona 1992. godine što je najveći uspeh u srpskoj klupskoj košarci, iako je te sezone, zbog rata u Jugoslaviji, odigrao samo jednu utakmicu pred svojim navijačima. Pored tog uspeha u evropskim takmičenjima, osvojio je i tri Kupa Radivoja Koraća 1978, 1979. i 1989. godine. KK Partizan je prvi košarkaški klub iz Srbije koji je u septembru 2009. godine odigrao zvaničnu utakmicu sa NBA timovima.

Partizan kao domaćin utakmice igra u hali Aleksandar Nikolić, sagrađenoj 1973, sa kapacitetom od 5.878 sedećih mesta, dok utakmice u Evropskim takmičenjima igra i u Kombank areni sa predviđenim kapacitetom od 18.386 sedećih mesta. Navijači Partizana se nazivaju Grobari.

Istorija[uredi]

Osnivanje i prve godine (1945—1971)[uredi]

Košarkaška ekipa Partizana iz Beograda (1952/1953), stoje Borislav Stanković, Ivan Jovanović, Mirko Marjanović (drugi, treći i četvrti sleva), čuče Radomir Šaper i Čeda Stojanović (drugi i treći sleva)

Nastao je kao košarkaška sekcija Sportskog društva Centralnog doma Jugoslovenske narodne armije. Sportsko društvo CDJA Partizan osnovano je 4. oktobra 1945. Košarkaška sekcija CDJA Partizan nastala je od košarkaške reprezentacije Jugoslovenske armije, koja je 1945. godine osvojila prvenstvo države na turniru sa reprezentacijama jugoslovenskih republika. Pod imenom Partizan košarkaši današnjeg KK Partizan nastupaju od prvog klupskog šampionata Jugoslavije, održanog 1946. godine. KK Partizan je 1953. godine zvanično prestao da bude klub Jugoslovenske narodne armije. A tokom 1958. godine je celo sportsko društvo je dobilo naziv Jugoslovensko sportsko društvo Partizan.

Iako veoma jakog igračkog sastava, sa dosta košarkaša koji su nastupali za reprezentaciju Jugoslavije, na prvu titulu seniorskog šampiona Jugoslavije Partizan je čekao do 1976. godine. U prvih 30 godina postojanja kluba, za Partizan su igrali asovi kao što su: Mirko Marjanović, Boža Munćan, Radomir Šaper, Vilmoš Loci, Lajoš Engler, Čeda Stojičević, Borislav Stanković, Borislav Ćurčić, Branko Radović, Radovan Radović, Miloš Bojović, Dragutin Čermak, Slobodan Jelić i mnogi drugi. U ovom periodu Partizan je pet puta bio drugi u prvenstvu Jugoslavije, u dva navrata imao je i isti broj bodova kao prvoplasirani tim, ali nije uspeo da stigne do titule nacionalnog prvaka.

Početak uspeha[uredi]

Dražen Dalipagić – Praja je ukupno deset sezona nastupao za Partizan.

Uspon KK Partizan je započeo početkom 70-ih godina, kada su klub počeli da vode bivši košarkaši i kada je stručni rad kao selektor i kao trener u svoje ruke preuzeo Ranko Žeravica. Žeravica je izvršio selekciju mladih igrača na čelu sa Draženom Dalipagićem i Draganom Kićanovićem. Pošto je kao trener državne reprezentacije (do 1965. kao pomoćnik Aleksandra Nikolića, a zatim kao prvi trener), više od deset godina pratio razvoj svetske košarke, uključujući i američku profesionalnu, Ranko Žeravica je u radu sa mladom ekipom Partizana pokušao da spoji najbolje osobine američke i sovjetske koncepcije košarkaške igre.

Krajem 70-ih godina, kada je Žeravica kao trener odlazio u inostranstvo, njegovi raniji saradnici, Borislav Ćorković i Dušan Ivković, preuzimali su ekipu i nastavljali Žeravicinim putem.

Ovaj period u istoriji kluba obeležen je sa nekoliko trofeja. Prvi je bio titula šampiona Jugoslavije u sezoni 1975/1976, a zatim su sledila i dva osvojena Kupa Radivoja Koraća (u finalu 1978. u Banjaluci je pobeđena Bosna sa 117:110, dok je 1979. u Beogradu Partizan bio bolji od italijanskog AMG Sebastiani Arigonija 108:98), jedan Kup Jugoslavije (1979) i još jedna titula državnog prvaka (1981). Osim treneru Žeravici, Ćorkoviću i Ivkoviću, koji su ekipu vodili do velikih uspeha, izuzetne zasluge za stvaranje velikana evropske košarke pripadaju igračima – pre svih Draženu Dalipagiću i Draganu Kićanoviću, ali i Farčiću, Todoriću, Kerkezu, Mariću, Petroviću, Pešiću, Beravsu, Savoviću i mnogim drugima.

Novi „drim tim“ (1985—1991)[uredi]

Posle zatišja zbog smene generacija, krajem 80-ih godina, pod vođstvom novog direktora kluba Dragana Kićanovića, koji je u rad uključivao i mlade stručnjake, poput Dušana Vujoševića (treneri su sredinom 80-ih bili i Zoran Slavnić, Borislav Džaković, Vladislav Lučić), ponovo je stvoren jak košarkaški tim.

Generacija Aleksandra Đorđevića, Vlade Divca, Žarka Paspalja, Ive Nakića, Miroslava Pecarskog, koja je, uz podršku starijih Željka Obradovića, Milenka Savovića i Gorana Grbovića, predvođena mladim trenerom Dušanom Vujoševićem, Partizan ponovo povela u sam vrh jugoslovenske i evropske košarke.

Ta generacija je 1987. godine osvojila titulu prvaka Jugoslavije, a 1988. posle pobeda u Kupu šampiona nad najjačim evropskim klubovima (Barselona, Makabi, Aris, Filips Milano) obezbedila učešće na Fajnal foru u belgijskom gradu Ganu. Posle poraza u polufinalu od Makabija iz Tel Aviva (82:87), Partizan je pobedom nad Arisom (105:93) osvojio treće mesto u Evropi.

Sledeće, 1989. Partizan je, pojačan Predragom Danilovićem, po treći put osvojio Kup Radivoja Koraća, trijumfom nad Vivom Vizmarom iz Kantua. Posle poraza u prvoj utakmici u Italiji (76:89), u beogradskom revanšu Partizan je slavio sa 101:82. Iste sezone Partizan je osvojio Kup Jugoslavije pobedom nad splitskom Jugoplastikom (87:74).

Vlade Divac i Žarko Paspalj krajem 1989, zajedno sa Draženom Petrovićem, postali su prvi igrači sa prostora Jugoslavije koji su otišli u NBA ligu.

Šampioni Evrope (1991—1992)[uredi]

Željko Obradović i Aleksandar Đorđević, legende Partizana.

Posle odlaska generacije Divca, Paspalja, Grbovića, Savovića i ostalih nosilaca igre u prethodnom periodu, Partizan je pred sezonu 1991/1992. stvorio novi mladi tim, čije su nove zvezde bili Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović. Uprava je za trenera izabrala dotadašnjeg kapitena ekipe i reprezentativca, Željka Obradovića, dok je na mesto stručnog savetnika došao je nekadašnji trener i igrač Partizana Aleksandar Nikolić. Takođe, Partizan je promenio i dvoranu u kojoj je igrao svoje domaće utakmice, prešavši iz Hale sportova u Pionir.

Zbog rata u Hrvatskoj, Partizan je te sezone kao domaćin morao da igra u inostranstvu.[3] Uprava kluba se opredelila da budu „domaćini“ u madridskom predgrađu Fuenlabradi. Takmičenje u Evroligi po grupama, Partizan je završio na četvrtom mestu uz devet pobeda i pet poraza, što je značilo da će Partizan u odlučujućim utakmicama za plasman na Fajnal for, igrati sa bolonjskim Knorom). Knor je u to vreme imao snažan tim predvođen bivšim jugoslovenskim reprezentativcem Jurijem Zdovcom, ali je Partizan u tri utakmice bio bolji i, po drugi put u istoriji kluba, izborio plasman na Fajnal for koji se aprila 1992. održavao u Istanbulu.

Na fajnal-foru u istanbulskoj dvorani „Abdi Ipekči“ Partizan je pobedio, u tom trenutku dva najjača evropska sastava. U polufinalu je pobedio milanski Filips i u finalu Huventud iz Badalone, trojkom koju je postigao Aleksandar Đorđević u poslednjim trenucima finalne utakmice za konačni rezultat (71:70). Najblistavija sezona u istoriji Partizana upotpunjena je trijumfom u domaćem šampionatu i kupu. Do naslova šampiona Evrope je stigla ekipa čiji je prosek godina bio 21,7 i koja je od 17 utakmica u Evroligi do fajnal fora samo jednu odigrala u Beogradu (revanš četvrtfinala protiv Knora).

Vreme sankcija (1992—1995)[uredi]

Posle osvojenog Kupa evropskih šampiona, najbolji bekovski par Evrope Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović su prešli u Filips, odnosno Knor. Titulu prvaka Evrope, Partizan je izgubio bez prilike da ga brani. Zbog sankcija koje su isključile jugoslovenski sport iz svih evropskih i svetskih takmičenja, Partizan nije dobio pravo da kao evropski prvak učestvuje u Evropskoj ligi.

U sezoni 1993/1994 osvojen je Kup SR Jugoslavije pod vođstvom novog trenera Željka Lukajića. Tim koji je sledeće sezone vodio Borislav Džaković osvojio je oba domaća trofeja. Najbolji igrači Partizana iz tog vremena su bili: Nikola Lončar, Miroslav Berić, Haris Brkić, Željko Rebrača, Predrag Drobnjak, Aleksandar Čubrilo. Nakon što je 1995. jugoslovenskim klubovima ponovo omogućeno da se takmiče u evropskim kupovima, mladi igrači Partizana, bez iskustva u Evropi, nisu prve sezone ostvarili značajniji rezultat u Evropi, ali su, pod vođstvom iskusnog stručnjaka Ranka Žeravice, osvojili titulu prvaka SR Jugoslavije (1995/96) i obezbedili povratak u najjače klupsko evropsko takmičenje – Evropsku ligu.

Novi početak (1996—2006)[uredi]

U sezoni 1996/1997 Partizan je predvođen novim trenerom Miroslavom Nikolićem, ponovo zauzeo mesto među najjačim klubovima Evrope. Pojačan Dejanom Tomaševićem, Dejanom Koturovićem, Draganom Lukovskim, Partizan se u osminu finala Evrolige, gde je posle velike borbe, sa 2-1 u seriji, eliminisan od kasnijeg prvaka Evrope, Olimpijakosa. U domaćem prvenstvu, Partizan je po treći put uzastopno osvojio titulu jugoslovenskog prvaka,

U sezoni 1997/1998, dve godine od povratka u evropska takmičenja, tim Partizana je po treći put u istoriji kluba izborio učešće na Fajnal foru. Posle serije poraza u takmičenju po grupama u Evroligi i ostavke Miroslava Nikolića, koga je na mestu trenera zamenio Milovan Bogojević, Partizan je u osmini finala eliminisao zvaničnog prvaka Evrope Olimpijakos, da bi u četvrtfinalu bio bolji i od prvaka Rusije CSKA. Na fajnal foru u Barseloni, tim iz koga su godinu dana ranije otišli Berić i Koturović, pojačan novim bekovskim tandemom Miroslav RadoševićVladimir Đokić, zauzeo je četvrto mesto, nakon poraza od Kindera i Benetona. U domaćem prvenstvu Partizan je izgubio titulu državnog prvaka, nakon što ga je u plej-ofu izbacio FMP Železnik.

Sledeće sezone klub je napustio Predrag Drobnjak, a na mesto trenera došao je Vladislav Lučić. U Kupu Rajmonda Saporte ekipa je stigla do četvrtfinala gde je poražena od Benetona, ali je neuspešno završeno domaće prvenstvo, koje je zbog NATO bombardovanja prekinuto pre plej ofa (Partizan je zauzeo treće mesto). Ipak, osvojen je Kup SR Jugoslavije, a finalna utakmica u kojoj je Partizan pobedio FMP, odigrana je uz zvuke sirena za vazdušnu opasnost.

Po završetku sezone ekipu su napustili najbolji igrači, Dejan Tomašević, Haris Brkić i Dragan Lukovski. Formiran je novi mladi tim, a na mesto prvog trenera pred sezonu 1999/2000. došao je mladi stručnjak Nenad Trajković. Iako pred početak sezone Partizanu nisu davane realne šanse da osvoji neki od trofeja, ekipa je predvođena Radoševićem, Čubrilom, Čankom, Vardom, Đokićem, Markovićem i Petrovićem osvojila Kup SR Jugoslavije i stigla do finala plej ofa, u kom je poražena od podgoričke Budućnosti.

Sezonu 2000/01. je obeležio povratak velikih asova, Vlade Divca, Predraga Danilovića i Žarka Paspalja, ovaj put, na mesta predsednika i potpredsednika kluba.

Partizan je sezonu 2000/01. počeo pojačan povratnicima Berićem, Bulatovićem, Glintićem, kao i nemačkim reprezentativcem i sinom Milovana Bogojevića Vladimirom Bogojevićem, a timu se kasnije priključio i Branko Milisavljević. Trener Nenad Trajković je smenjen posle nekoliko utakmica, a na njegovo mesto došao je Darko Ruso, bivši pomoćnik Željka Obradovića u reprezentaciji SR Jugoslavije.

U decembru 2000. ubijen je Haris Brkić, koji se nekoliko nedelja pre toga vratio u Partizan. Sezonu 2000/01 je obeležio kapiten Miroslav Berić, koji je bio najbolji strelac Suprolige i JUBA lige i probio se na četvrto mesto večite klupske liste strelaca. Ipak, Partizan je sezonu završio bez trofeja. U Suproligi je eliminisan u osmini finala od francuskog Asvela, dok je u plej-ofu i Kupu SR Jugoslavije poražen u finalu od Budućnosti.

Povratak Duška Vujoševića u Partizan poklapa se sa početkom dominacije Partizana u prvenstvu SR Jugoslavije. Nosioci igre bili su novopridošlice Vlado Šćepanović, Miloš Vujanić, Jovo Stanojević i Đuro Ostojić, a veliki doprinos osvajanju trofeja dali su i kapiten Veselin Petrović, Nenad Čanak, Vule Avdalović, Nenad Krstić, Predrag Materić, Aleksandar Glintić, Stevan Nađfeji i Aleksandar Gajić.

Letnja pauza donela je velike promene u igračkom sastavu Partizana. Najbolji centar domaće lige te sezone Jovo Stanojević je nastavio karijeru u nemačkoj Albi, Vlado Šćepanović prešao je u Fortitudo iz Bolonje, a otišao je i kapiten Veselin Petrović. U Partizan je nakon početka sezone 2002/2003 stigao američki košarkaš Frederik Haus, koji je svojom požrtvovanom igrom u odbrani postao ljubimac navijača Partizana. Partizan je te sezone odbranio titulu savladavši KK FMP Železnik u finalu plej-ofa sa 3:0.

Duško Vujošević je natrofejniji trener Partizana.

Prvenstvo Srbije i Crne Gore se zbog učestvovanja FMP Železnika, Crvene zvezde, Budućnosti i Lovćena u Jadranskoj ligi igralo u dve faze: klubovi koji nisu učestvovali u Jadranskoj ligi su igrali regularno prvenstvo, a 4 prvoplasirane ekipe su išle u Superligu u kojoj su igrali sa ekipama koje su igrale Jadransku ligu. Partizan je bio najbolji u prvoj fazi ispred Hemofarma i Vojvodine. U finalu plej-ofa Partizan savladao vršački Hemofarm sa 3:1, nakon koša povratnika Vlade Šćepanovića u zadnjoj sekundi utakmice. Ipak, Partizan nije osvojio duplu krunu pošto je prethodno poražen od KK Crvene zvezde u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća u Novom Sadu. Partizan su na kraju sezone napustili Nenad Krstić (Nju Džerzi Netsi) i Frederik Haus (Lijetuvos ritas).

Pred početak sezone 2004/2005. Vlade Divac i Predrag Danilović su podneli ostavke nezadovoljni stanjem košarke u Srbiji.[4] Partizan su u međuvremenu pojačali najkorisniji igrač prethodnog prvenstva Dejan Milojević iz Budućnosti, Luka Bogdanović iz Crvene zvezde, Predrag Šuput iz Vojvodine, Amerikanac Blejk Step i Milan Gurović iz Huventuda (koji je zbog bolesti proveo u klubu samo tri meseca). Klub je te sezone prvi put učestvovao u Jadranskoj ligi. Partizan je četvrti put zaredom osvojio nacionalno prvenstvo, opet pobedom nad Hemofarmom 3:1 u finalu plej-ofa.

Klub je na kraju te sezone napustili Vule Avdalović i Blejk Step, a dovedeni su Nikola Lončar i Amerikanac Džerald Braun. Braun je klub napustio 31. decembra 2005, umesto njega je doveden drugi Amerikanac Vontigo Kamings, dok je Nikola Lončar dobio otkaz. Partizan je te sezone osvojio petu uzastopnu titulu pobedom u finalu nad Crvenom zvezdom od 3:0. Na kraju te sezone Dejan Milojević je napustio klub i prešao u špansku Pamesu.

Ponovo na vrhu Evrope, dominacija u Srbiji i regionu (2006—2012)[uredi]

Pred sezonu 2006/2007. u tim se vratili Dušan Kecman[5] i Predrag Drobnjak,[6] dok je Milenko Tepić došao iz novosadske Vojvodine. Takođe se, u klub, na mesto predsednika vratio Predrag Danilović. Posle 9 godina, Partizan je uspeo da prođe prvu fazu Evrolige.[7] U domaćem kupu Partizan je u finalu izgubio od FMP iz Železnika na završnom turniru u Kragujevcu. Partizan je osvojio Jadransku ligu pobedom u finalu nad FMP Železnikom 2:0[8] i prvenstvo Srbije pobedom nad Crvenom zvezdom 3:1.[9] Partizan su na kraju sezone napustili Vontigo Kamings, Kosta Perović, Luka Bogdanović i Predrag Drobnjak.

Partizan i KK Igokea iz Aleksandrovca su 17. avgusta 2007. ozvaničili saradnju, fuziju dva kluba.[10] Od tada se Partizan takmiči pod imenom Partizan Igokea, dok se Igokea takmiči pod imenom Igokea Partizan. U letnjem prelaznom roku klub su pojačali Čedomir Vitkovac,[11] Slavko Vraneš[12] i košarkaš iz Belizea Milton Palasio,[13] a ove sezone veliku pažnju na sebe su skrenuli mladi košarkaši Milenko Tepić, Novica Veličković i Nikola Peković, koji je prvu fazu Evrolige završio kao drugi igrač po korisnosti. Mladi tim Partizana je uspeo da ponovi prošlosezonski evropski uspeh, ostvarivši 6 pobeda i 8 poraza. Partizan je u obe utakmice u prvoj fazi namučio šampiona Panatinaikos, a ističe se pobeda nad nemačkim Bambergom rezultatom 85:37 u Pioniru.[14] Partizan je uspeo da osvoji nacionalni Kup, posle šest sezona, pobedom nad Hemofarmom u finalu, rezultatom 73:64. 19. marta 2008. Partizan je izbacio aktuelnog Evropskog šampiona Panatinaikos iz Atine i plasirao se u četvrfinale Evrolige u grupi u kojoj su bili još i Montepaski Sijena i Efes Pilsen, postigavši time najveći uspeh kluba od 1998.[15] Partizan je osvojio sedmu uazstopnu titulu prvaka Srbije, savladavši u finalu vršački Hemofarm.[16] Klub su na kraju te sezone napustili Palasio, koji je prešao u ruski Himki, dok su Peković i Kecman prešli u Panatinaikos.

Tim Partizana u sezoni 2008/09

U klub su u prelaznom roku došli Gabonac Stefan Lazme,[17] Aleksandar Rašić, Vukašin Aleksić,[18] Žarko Rakočević i Jan Veseli.[19] Uprkos znatno podmlađenom timu i očekivanjima javnosti, Partizan je uspeo da ponovi prošlosezonski uspeh i plasira se u četvrtfinale Evrolige. U tom takmičenju postavljen je novi rekord Evrolige po broju gledalaca na jednoj utakmici - 22567 gledalaca u Beogradskoj areni u pobedi 63:56 protiv osvajača Evrolige te sezone, ekipe Panatinaikosa.[20] U domaćim takmičenjima Partizan je odbranio Kup Radivoja Koraća, završio ligaški deo Jadranske lige na prvom mestu, potom je i osvojio,[21] a sezonu je završio pobedom u majstorici nad najljućim sportskim rivalom, Crvenom zvezdom, i tako došao do osme uzastopne titule.[22]

Sezona 2009/10. je jedna od najuspešnijih u istoriji kluba uprkos činjenici da su tim napustili nosioci igre iz prošle sezone (Tripković, Tepić, Veličković i Lazme). Košarkaši Partizana su za uspehe u Evropi, nagrađeni pozivom Evrolige da predstavljaju Evropsku košarku na američkom kontinentu. Partizan je odigrao istorijske mečeve sa Denverom i Finiksom, i tako postao prvi klub sa ovih prostora koji je imao priliku da odmeri snage sa NBA timovima.[23] U Evropi izabranici Duška Vujoševića su u četvrtfinalu posle velike borbe pobedili izraelski Makabi, i plasirali se na fajnal for Evrolige u Parizu.[24] U polufinalu Partizan je posle produžetaka poražen od Olimpijakosa.[25] I u borbi za treće mesto crno-beli su poraženi posle produžetaka od CSKA.[26] U domaćim takmičenjima, klub je u Nišu odbranio Kup Radivoja Koraća.[27] Partizan je trijumfovao i u Jadranskoj ligi pobedivši Cibonu u Zagrebu.[28] Crno-beli su slavili trojkom sa pola terena Dušana Kecmana u poslednjim sekundama meča i četvrti put zaredom trijumfovali u regionalnom takmičenju. I na kraju jedna od najuspešnijih sezona u istoriji kluba završena je osvajanjem, po sedamnaesti put, Prvenstva Srbije.[29] Najzaslužniji za uspehe su bili dva sjajna Amerikanca Lester „Bo“ Mekejleb i Lorens Roberts, zatim australijski reprezentativac srpskog porekla Aleks Marić, koji su uz Dušana Kecmana i Jana Veselog blistali na domaćoj i evropskoj sceni.

Momenat sa finala protiv Cibone 2010.

Sezonu 2010/11. klub je počeo bez dugogodišnjeg trenera Duška Vujoševića. Umesto najuspešnijeg trenera u istoriji Partizana, na mesto trenera je došao dotadašnji Vujoševićev pomoćnik Vlade Jovanović. u novu sezonu Partizan je krenuo pojačan uglavnom stranim igračima. U Partizan su došli Australijanac Nejtan Džavaj i amerikanci Džejms Gist i Oliver Lafajet. Nezadovoljni partijama Lafajeta, uprava Partizana je umesto njega u decembru dovela Kertisa Džerelsa. Od srpskih igrača u klub su došli Dragan Milosavljević i Raško Katić. Klub su napustili Amerikanci Lester „Bo“ Mekejleb i Lorens Roberts, zatim australijanski reprezentativac srpskog porekla Aleks Marić, srpski reprezntativac Aleksandar Rašić kao i crnogorski reprezentativac Slavko Vraneš. U Evropi izabranici Vlade Jovanovića su uspeli da prođu u drugu fazu, ali su tu završili takmičenje. U Jadranskoj ligi Partizan je po peti put za redom osvojio ovo takmičenje. Na završnom turniru u Ljubljani Partizan je u polufinalu savladao podgoričku Budućnost sa 62:58, a zatim u finalu domaću Olimpiju sa 77:74. U domaćim takmičenjima, klub je u Železniku odbranio Kup Radivoja Koraća. U finalu su savladali domaćina sa 77:73. Za najboljeg igrača je proglašen Džejms Gist. Sezonu su ponovo završili osvajanjem Prvenstva Srbije. U finalu su bili bolji od Hemofarm sa 3:0 u pobedama.

Sledeće godine Partizan je napustio čeh Jan Veseli koji je otišao u NBA. Klub su napustili i stranci Nejtan Džavaj, Džejms Gist i Kertis Džerels. U Partizan se vratio Nikola Peković, koji je iskoristio odlaganje sezone u NBA ligi zbog štrajka igrača. Pored njega došli su amerikanac Ejsi Lo, Miroslav Raduljica, Marko Čakarević, Milan Mačvan i Danilo Anđušić. Tokom sezone klub su napustili Nikola Peković i Ejsi Lo, ali su zato u Humsku stigli Davis Bertans i Dominik Džejms. Već na finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća u Nišu došli su do 13. trofeja u najmasovnijem takmičenju pobedivši u finalu Crvenu zvezdu sa 64:51. Najbolji igrač finalne utakmice bio je bek crno-belih Danilo Anđušić. Partizan je ponovo sezonu završio osvajanjem Prvenstva Srbije. U finalu su crno-beli bili bolji od Crvene zvezde sa 3:1 u pobedama.

Podmlađivanje ekipe (2012—2014)[uredi]

Na početku sezone 2012/13 na mesto trenera Partizana vratio se Duško Vujošević.[30] Dugogodišnji kapiten, Petar Božić završio je karijeru i postao jedan od pomoćnih trenera. Klub su napustili Dušan Kecman i Milan Mačvan. Za kapitena je izabran Vladimir Lučić,[31] a njegov zamenik je postao Dragan Milosavljević. Klub se odlučio da drastično podmladi sastav, pa je tako najstariji igrač bio Marko Čakarević sa 24 godine. Rezultati u Evropi nisu bili najbolji i nisu se plasirali u drufu fazu. U finalu Kupa radivoja Koraća u Kragujevcu, poraženi su od Crvene zvezde nakon dva dana igranja. Prvobitni termin odigravanja finalne utakmice bio je 10. februar 2013. u 21:00. Utakmica je tada i započeta, ali je prekinuta u 26. minutu pri nerešenom rezultatu (43:43) zbog nereda na tribinama i utrčavanja navijača na teren. Kako nije bilo uslova za nastavak meča te večeri, preostalih 14 minuta odigrano je narednog dana (11.2.2013. od 19:00) bez prisustva publike, a Zvezda je slavila sa 78:69.[32] U Jadranskoj ligi, nakom mešovitih rezultata u regularnom delu kada je završio na 4. mestu, Partizan je zablistao na završnom turniru u Laktašima i osvojio šestu titulu prvaka regionalne lige. U polufinalu su pobedili domaćina Igokeu sa 63:57, a u finalu su pobedili Crvenu zvezdu 71:63.[33] U Košarkaškoj ligi Srbije Partizan je ponovo odbranio titulu, što je ukupno 20 titula prvaka države, a 12 uzastopna.[34] Sezonu su obeležili mladi igrači Davis Bertans, Bogdan Bogdanović, Vladimir Lučić, Leo Vesterman i Žofre Lovernj.

Sezona 2013/14 je bila jedna od najtežih u istoriji kluba. Tokom letnje pauze Partizanu je bio blokiran račun što je onemogućilo normalno funkcionisanje kluba. Šampionski tim su napustili kapiten Vladimir Lučić, Nemanja Gordić, Marko Čakarević i Branislav Đekić a pojačanja se tek počela da pristižu ukidanjem blokade koja je trajala skoro tri meseca. Stigli su mladi i perspektivni igrači Boris Dalo, Đoko Šalić i Nemanja Bezbradica a kao veliko pojačanje stigao je američki krilni igrač sa dugogodišnjim evropskim iskustvom Tarens Kinsi. Od početka sezone Partizan je bio lišen usluga povređenog Davisa Bertansa a u prvom delu sezone dogodile su se povrede dvojice članova prve petorke zbog kojih su morali da završe sezonu. Prvo se u oktobru povredio prvi plejmejker Leo Vesterman a početkom decembra i novi kapiten Dragan Milosavljević. Polovinom sezone iz Litvanije se u Humsku vratio Milenko Tepić, ali je loš zdravstveni bilten uticao na to da je Partizan morao da se odrekne borbe za trofej u nacionalnom kupu gde je u četvrtfinalu bolji bio FMP. I pored svih poteškoća crno–beli su se plasirali u TOP 16 fazu Evrolige gde su između ostalih pobedili favorizovani CSKA kao i kasnijeg šampiona Evrope Makabi. U međuvremenu nakon skoro devet meseci oporavio se od povrede Davis Bertans a ekipi se priključio i dugogodišnji NBA as Aleksandar Pavlović. Na kraju regulranog dela Jadranske lige, Zbog teže povrede napustio je Partizan jedan od najboljih igrača Tarens Kinsi. Na finalni turnir Jadranske lige koji se održavao u beogradskoj Areni Partizan je startovao sa trećeg mesta ali je ipak bio favorit u polufinalu protiv Cedevite zbog domaćeg terena. Trojkom u poslednjoj sekundi koju je pogodio Nolan Smit zagrebčani su ušli u finale a Partizan je ostao ne samo bez borbe za odbranu šampionskog prstena već i bez učešća u Evroligi naredne sezone. Biće to prvi puta nakon četrnaest godina da crno–beli ne igraju najjače evropsko klupsko takmičenje (računajući učešće u Suproligi u sezoni 2000/01 kada je počeo sukob na relaciji FIBA–ULEB). Ekipa se ipak brzo podigla nakon tog šoka i do kraja sezone uspela da osvoji još jednu titulu prvaka Srbije. U finalu plej–ofa Partizan je savladao večitog rivala Crvenu zvezdu sa 3:1 u pobedama. U prvoj utakmici Zvezda je pobedila, a meč je obeležila tuča između igrača na terenu.[35] Zbog učestvovanja u tuči po meč suspenzije dobili su Partizanovi prvotimci Aleksandar Pavlović i Nikola Milutinov i Zvezdin Demarkus Nelson. Usledile su tri pobede crno–belih od kojih su dve ostvarene pred Zvezdinim navijačima a jedna u kojoj je Partizan bio domaćin pred praznim tribinama zbog kazne.[36] Finalnu seriju obeležio je Bogdan Bogdanović koji je prosečno ubacivao 30, 7 koševa po utakmici i time postao tek treći igrač kome je to pošlo za rukom od uvođenja plej–ofa 1982. godine.[37] Pre njega to su uradile košarkaške legende Dražen Dalipagić (1982) i Dražen Petrović (1986). godine. Uz njega veliki doprinos osvajanju trinaeste uzastopne, a ukupno 21. titule u klupskoj istoriji dali su prvi kapiten–stranac Žofre Lovernj, odlični Đorđe Gagić i najiskusniji prvotimci Aleksandar Pavlović i Milenko Tepić. Treba napomenuti da je centar Dejan Musli zbog bolesti propustio poslednje tri utakmice finalne serije.

Tokom letnje pauze, Partizan su napustili napustili nosioci igre iz prethodne sezone. Prvi stranac kapiten u istoriji Partizana, Žofre Lovernj je otišao u Himki,[38] Bogdan Bogdanović u Fenerbahče,[39] Leo Vesterman u Barselonu,[40] Davis Bertans u Laboral kuču,[41] dok je Dejan Musli sporazumno raskinuo ugovor sa klubom i postao slobodan igrač.[42] Došli su Andreja Milutinović,[43] mladi Grk Janis Kuzeloglu,[44] slovenački reprezentativac Edo Murić,[45] Luka Bogdanović.[46] U oktobru vratio se Milan Mačvan koji je potpisao ugovor do kraja sezone.[47] 1. decembra Pavlović se vratio u Partizan potpisavši ugovor do kraja sezone i ako je imao ponude da nastavi karijeru u inostranstvu.[48] U Evrokupu Partizan je završio sezonu već u grupnoj fazi. Partizan je jako loše počeo sezonu, ali je sa 12 uzastopnih pobeda uspeo da izbori fajnal for. Crno-beli su završili sezonu u Jadranskoj ligi na 4. mestu sa skorom 18-8, a u polufinalu su izgubili od Crvene zvezde. Partizan je završio sezonu bez ijednog trofeja. Sezona 2014/15. je bila najgora sezona u poslednjih četrnaest godina.

Finansijski problemi (2014—)[uredi]

Sezona 2015/16. je bila najteža u istoriji kluba. Uprava je odlučila da Partizan ove sezone ne igra u Evrokupu zbog finansijskih problema.[49] Na mesto predsednika kluba došao je nekadašnji igrač Partizana Nikola Peković, umesto Predraga Danilovića.[50] Smenjen je najtrofejniji trener u istoriji kluba Duško Vujošević, a umesto njega doveden je Petar Božić.[51] Tokom leta Partizan su napustili Nikola Milutinov, Saša Pavlović, Milan Mačvan, Nemanja Bezbradica, Boris Dalo, Milenko Tepić, Janis Kuzeloglu, a posle pet godina, iz Partizan je otišao i kapiten Dragan Milosavljević. Osamnaestogodišnji Vanja Marinković postao je novi kapiten.[52] Došao je mladi Miloš Koprivica,[53] Aleksandar Cvetković,[54] Andrej Magdevski,[55] Adin Vrabac,[56] vratio se Danilo Anđušić,[57] kao i iskusni Čedomir Vitkovac.[58] Vratio se i Kosta Perović,[59] ali je zbog problema sa povredama objavio je da završava karijeru 15. decembra 2015. godine.[60] U oktobru je stigao Amerikanac Kevin Džons,[61] a u novembru američki plejmejker sa finskim pasošem Džamar Vilson.[62] Partizan je jako loše počeo sezonu. Crno-beli su većim delom sezone bili u donjem delu tabele u Jadranskoj ligi. 4. januara Partizan je izgubio od Sutjeske i pao na dno tabele. Sutradan je smenjen Petar Božić, a doveden Aleksandar Džikić.[63] Sa skorom 12-14 Partizan je završio sezonu u Jadranskoj ligi na 5. mestu. Crno-beli su stigli do finala Kupa Radivoja Koraća. U polufinalu su pobedili favorizovanu Crvenu zvezdu 68:60,[64] a u finalu izgubili od Mega Leksa 85:80.[65] U Prvenstvu Srbije, Partizan je stigao do finala gde je poražen od Crvene zvezde.

Tokom leta, klub su napustili nosioci igre iz prethodne sezone. Došao je reprezentativac Stefan Birčević, Đorđe Majstorović, Branislav Ratkovica, Uroš Luković, Amerikanci Frenk Robinson i Vil Hečer, mladi Kenan Karahodžić i Stefan Pot. Partizan je trebao da igra u Evrokupu, ali je ipak igrao u Fibinoj Ligi šampiona. Partizan je završio na 3. mestu u grupi, sa 8 pobeda i 6 poraza. U prvoj rundi plej-ofa, Partizan je igrao protiv bratskog PAOK-a. U Solunu, Partizan je pobedio 76:74, ali je u Beogradu izgubio 78:82 i ispao iz Lige šampiona. Crno-beli su stigli do finala Kupa Radivoja Koraća. U finalu su izgubili od Crvene zvezde rezultatom 74:64. Treba napomenuti da su crno-beli igrali bez nekoliko igrača, jer su otrovani hranom. Partizan se plasirao u plej-of Jadranske liga sa skorom 19-7. U polufinalu su eliminisani od Cedevite ukupnim rezultatom u seriji 2:1. U polufinalu plejofa Superlige Srbije crno-beli su doživeli poraz od ekipe FMP-a i tako prvi put posle 19 godina ostali bez učešća u finalu domaćeg šampionata.

Navijači[uredi]

Glavni članak: Grobari
Atmosfera na Evroligaškoj utakmici protiv Panatinaikosa, mart 2009.
Partizanovi navijači na utakmici protiv Efes Pilsena 2009

Grobari, navijači Partizana, su organizovani krajem 1970ih. Nadimak su dobili od navijača najvećeg rivala Crvene zvezde, koji su mislili na uglavnom crne klupske boje, koje su bile slične zvaničnim uniformama grobara. Oni uglavnom podržavaju sve klubove u JSD Partizan. Prema izboru organizacije "Svet Ultrasa" koja na društvenim mrežama okuplja preko 400.000 navijača, Grobari su svrstani među 10 najboljih navijačkih grupa na svetu.[66] U martu 2009, postavljen je novi rekord Evrolige po broju gledalaca na jednoj utakmici - 22.567 gledalaca u Kombank areni protiv osvajača Evrolige te sezone, ekipe Panatinaikosa.[67] Partizan je već dugo godina zaredom najgledaniji tim u Jadranskoj ligi.[68][69][70] Mnogi igrači koji su igrali protiv Partizana tvrde da su Grobari najbolji navijači na svetu.[71][72][73]

Uspesi[uredi]

Takmičenje Broj Godina
Nacionalna takmičenja - 34
Nacionalno prvenstvo - 21 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih titula Zvezdica za 10 osvojenih titula
Prvenstvo SFR Jugoslavije
Prvak 5 1975/76, 1978/79, 1980/81, 1986/87, 1991/92.
Drugi 10 1949, 1950, 1951, 1963, 1966, 1977/78, 1981/82, 1987/88, 1988/89, 1990/91.
Prvenstvo SR Jugoslavije
Prvak 5 1994/95, 1995/96, 1996/97, 2001/02, 2002/03.
Drugi 4 1992/93, 1993/94, 1999/00, 2000/01.
Prvenstvo Srbije i Crne Gore
Prvak 3 2003/04, 2004/05, 2005/06.
Prvenstvo Srbije
Prvak 8 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/14.
Drugi 2 2014/15, 2015/16
Nacionalni kup - 13 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih kupova
Kup SFR Jugoslavije
Pobednik 2 1978/79, 1988/89.
Finalista 2 1962, 1972/73.
Kup SR Jugoslavije
Pobednik 6 1991/92, 1993/94, 1994/95, 1998/99, 1999/00, 2001/02.
Finalista 4 1992/93, 1995/96, 1996/97, 2000/01.
Kup Radivoja Koraća (Srbija i Crna Gora)
Pobednik 0 /
Finalista 2 2004/05, 2006/07.
Kup Radivoja Koraća (Srbija)
Pobednik 5 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12.
Finalista 3 2012/13, 2015/16, 2016/17
Polufinale 1 2014/15.
Četvrtfinale 1 2013/14.
Nacionalni superkup
Superkup SFR Jugoslavije
Pobednik 0 /
Finalista 1 1989.
Regionalna takmičenja - 6 (rekord)
Jadranska liga
Pobednik 6 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2012/13.
Finalista 2 2004/05, 2005/06.
Polufinale 3 2011/12, 2013/14, 2014/15.
Kontinentalna takmičenja - 4
Evroliga (Kup evropskih šampiona)
Pobednik 1 1991/92.
Finalista 0 /
3. mesto 2 1981/82, 1987/88.
4. mesto 2 1997/98, 2009/10.
Kup Radivoja Koraća (FIBA)
Pobednik 3 1977/78, 1978/79, 1988/89.
Finalista 1 1973/74.
Polufinale 1 1974/75.

Trenutni sastav[uredi]

Sastav KK Partizan
Igrači Treneri
Poz. Br. Država Ime Visina Težina Starost
PL 2 Sjedinjene Američke Države Patrik Miler 1,85 m 91 kg 25 – 22. maj 1992.(1992-05-22)
PL 3 Sjedinjene Američke Države Najdžel Vilijams-Gos 1,91 m 88 kg 23 – 16. avgust 1994.(1994-08-16)
PL 6 Srbija Tadija Tadić 1,91 m 87 kg 18 – 22. april 1999.(1999-04-22)
B 7 Srbija Aleksandar Aranitović 1,95 m 91 kg 19 – 24. januar 1998.(1998-01-24)
B 8 Srbija Slobodan Jovanović 1,93 m 95 kg 20 – 19. februar 1997.(1997-02-19)
B 9 Srbija Vanja Marinković 1,95 m 86 kg 20 – 9. januar 1997.(1997-01-09)
K 10 Srbija Nikola Tanasković 2,03 m 98 kg 20 – 21. oktobar 1997.(1997-10-21)
PL 11 Australija Tom Vilson 1,94 m 77 kg 20 – 24. jun 1997.(1997-06-24)
KC 12 Srbija Novica Veličković 2,07 m 109 kg 31 – 5. oktobar 1986.(1986-10-05)
C 13 Srbija Dimitrije Nikolić 2,11 m 20 – 6. avgust 1997.(1997-08-06)
C 14 Bosna i Hercegovina Obrad Tomić 2,06 m 108 kg 24 – 4. avgust 1993.(1993-08-04)
KC 15 Srbija Marko Pecarski 2,08 m 98 kg 17 – 12. februar 2000.(2000-02-12)
KC 17 Srbija Strahinja Gavrilović 2,06 m 104 kg 24 – 5. april 1993.(1993-04-05)
K 21 Srbija Mihajlo Andrić 2,00 m 98 kg 23 – 4. januar 1994.(1994-01-04)
K 24 Srbija Marko Čakarević 2,00 m 86 kg 29 – 13. maj 1988.(1988-05-13)
PL 28 Srbija Andreja Stevanović 1,89 m 85 kg 22 – 9. jul 1995.(1995-07-09)
C 95 Bosna i Hercegovina Đoko Šalić 2,10 m 107 kg 22 – 18. septembar 1995.(1995-09-18)
C Jamajka Samardo Samjuels 2,06 m 118 kg 28 – 9. januar 1989.(1989-01-09)
Glavni trener
Pomoćni trener(i)
Atletski trener(i)
Menadžer tima

Legenda
  • (C) Kapiten tima
  • Injured Povređen

Ažurirano: 16. oktobar 2017.

Grafikon pozicija[uredi]

Poz. Starter Klupa 1 Klupa 2 Rezerve/povređeni
C Samardo Samjuels Đoko Šalić Obrad Tomić Dimitrije Nikolić
KC Novica Veličković Strahinja Gavrilović Marko Pecarski
K Mihajlo Andrić Marko Čakarević Nikola Tanasković
B Vanja Marinković Aleksandar Aranitović Andreja Stevanović Slobodan Jovanović
P Najdžel Vilijams-Gos Patrik Miler Tadija Tadić Tom Vilson

Promene u sastavu u tekućoj sezoni[uredi]

Poznati bivši igrači[uredi]

Poznati bivši treneri[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Sportska hala Aleksandar Nikolić
  2. Kombank Arena- Profil Kombank Arene
  3. „ISTANBUL 1992: A TRIUMPH OF EXILES”. euroleague.net. Pristupljeno 12. 9. 2012. 
  4. Glas javnosti 5. avgust 2004., Pristupljeno 8. 4. 2013.
  5. „Kecman se vratio u Partizan”. sportskacentrala.com. 5. 7. 2006. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  6. „Drobnjak se vratio u Partizan”. b92.net. Pristupljeno 7. 2. 2017. 
  7. „Sreća iz Rima”. novosti.rs. 1. 2. 2007. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  8. „Partizan šampion Jadrana”. sportskacentrala.com. 18. 4. 2007. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  9. „Partizan prvi šampion Srbije”. sportskacentrala.com. 24. 6. 2007. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  10. Partizan i Igokea jedan klub
  11. Vitkovac u Partizanu, b92.net, June 14, 2007
  12. Slavko Vraneš potpisao za Partizan
  13. „Palasio novi plej Partizana”. b92.net. 21. 8. 2007. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  14. Debakl Bamberga, Partizan u Top 16
  15. Čudo u "Pioniru" - Partizan nokautirao PAO!
  16. Partizan 007
  17. Gabonac u Partizanu
  18. KK Partizan: Potpisali Aleksandar Rašić i Vukašin Aleksić
  19. „Veseli pristupio Partizanu”. srbijasport.com. 5. 05. 2008. 
  20. EL: Pao rekord, pao i PAO u Areni! (VIDEO)
  21. OSVOJENA TREĆA TITULA PRVAKA NLB LIGE
  22. SRCEM DO OSME UZASTOPNE TITULE !!!
  23. „Partizanova NBA avantura”. b92.net. Pristupljeno 12. 9. 2012. 
  24. „Čudesni Partizan na fajnal foru Evrolige, Arena progutala Makabi!”. b92.net. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  25. „Partizan za dlaku bez finala”. b92.net. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  26. „F4: Partizan sjajan ali četvrti”. b92.net. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  27. PARTIZAN PONOVO OSVOJIO KUP KORAĆA!
  28. „Kecman sa pola terena za titulu!”. b92.net. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  29. „Hemofarm nije došao, Partizan prvak”. b92.net. Pristupljeno 17. 5. 2017. 
  30. „Partizan mt:s, coach Vujosevic reunite”. Euroleague. Pristupljeno 18. 9. 2013. 
  31. Lučić: Velika je čast biti kapiten Partizana
  32. Zvezda osvojila Kup „Koraća”
  33. CRNO-BELI ŠAMPIONI: Partizanova dominacija u regionu se nastavlja!
  34. Partizan šampion Srbije 12. put uzastopno!
  35. „Skandal - Vujošević povukao pa vratio ekipu Partizana | Blic”. blic.rs. 14. 6. 2014. Pristupljeno 22. 6. 2014. 
  36. „Ništa novo, Partizan je šampion!”. b92.net. Pristupljeno 21. 06. 2014. 
  37. „Bogdan – 123 od 305 poena u finalu”. b92.net. Pristupljeno 23. 06. 2014. 
  38. „Lovernj dve godine u Himkiju, Partizanu obeštećenje 600.000 dolara”. novosti.rs. Pristupljeno 23. 6. 2014. 
  39. „Bogdanović i zvanično u Feneru”. b92.net. 11. 7. 2014. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  40. „Vesterman u Barseloni!”. sportske.net. Pristupljeno 17. 7. 2014. 
  41. „Bertans zvanično u Laboralu”. B92.net. 19. 7. 2014. Pristupljeno 6. 7. 2014. 
  42. Večernje novosti: „Musli sporazmuno raskinuo ugovor s Partizanom“
  43. „Milutinović Partizanov dve godine”. novosti.rs. Pristupljeno 10. 1. 2014. 
  44. „Kuzeoglu u sredu potpisuje za Partizan”. Novosti. 02. 09. 2014. Pristupljeno 24. 9. 2015. 
  45. „Edo Murić u crno–belom timu!”. kkpartizan.rs. 
  46. Bogdanović ponovo u crno-belom dresu, Pristupljeno 16. 5. 2017.
  47. „Mačvan u Partizanu!”. novosti.rs. Pristupljeno 17. 10. 2014. 
  48. „Pavlović sa Partizanom u nove izazove!”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 1. 12. 2014. 
  49. „Partizan ne igra Evrokup!”. B92. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  50. „Peković od utorka na čelu Partizana”. mondo.rs. 7. 09. 2015. 
  51. „Božić novi trener Partizana!”. b92.net. 8. 09. 2015. Pristupljeno 6. 10. 2015. 
  52. „Novi Partizan, novi i kapiten!”. sportske.net. Beta. 1. 10. 2015. Pristupljeno 6. 10. 2015. 
  53. „Koprivica potpisao trogodišnji ugovor sa Partizanom”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 1. 10. 2015. 
  54. „Kosta Perović, Aleksandar Cvetković i Andrej Magdevski ponovo zadužili crno-belu opremu”. kkpartizan.rs (na jeziku: srpski). 29. 9. 2015. 
  55. „I Magdevski zvanično u Partizanu”. sportske.net. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  56. „Adin Vrabac dve godine u Partizanu”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  57. „Danilo Anđušić ponovo u Partizanu!”. kkpartizan.rs. 
  58. „Vitkovac ponovo u crno–belom timu!”. kkpartizan.rs. 
  59. „Kosta Perović, Aleksandar Cvetković i Andrej Magdevski ponovo zadužili crno-belu opremu”. kkpartizan.rs (na jeziku: srpski). 29. 9. 2015. 
  60. „Kosta Perović okončao karijeru”. B92. 15. 12. 2015. Pristupljeno 15. 12. 2015. 
  61. „Kevin Džouns je novi krilni centar Partizana”. kkpartizan.rs. 
  62. „Džamar Vilson - Dobrodošao u Partizan!”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  63. „Aleksandar Džikić je novi trener KK Partizan NIS”. kkpartizan.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  64. „KUP: Partizan "pojeo" Zvezdu!”. mondo.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  65. „MEGA KONAČNO OSVOJILA KUP: Ludo finale u Nišu! (VIDEO)”. telegraf.rs. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  66. „I OVE GODINE "Delije" i "grobari" među Top 10 grupa u svetu!”. blic.rs. 29. 12. 2015. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  67. „Arena položila, Partizan pobedio!”. B92. 5. 3. 2009. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  68. „"Grobari" najverniji navijači u ABA Ligi”. pressrs.ba. 12. 1. 2015. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  69. „ABA liga potvrdila - Niko kao Grobari, Zvezda najgledaniji gost!”. sportske.net. 9. 3. 2016. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  70. „Partizan ponovo najgledaniji u ABA ligi”. mondo.rs. 15. 3. 2017. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  71. „Igrači Reala: Grobari su najbolji navijači na svetu!”. mozzartsport.com. 2. 1. 2014. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  72. „Traore: Grobari najbolji na svetu”. B92. 27. 12. 2012. Pristupljeno 16. 5. 2017. 
  73. „‘GROBARI SU NAJLUĐI, TAMO SE POD TRESE’: Francuz na zalasku karijere pamti samo jedno – pakao ‘Pionira’!”. hotsport.rs. 3. 2. 2017. Pristupljeno 16. 5. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi]