U Beogradu, na Zvezdari u Ulici Tihomira Višnjevca ispred broja 11, zastavnik JNA Dragan Turudić s prozora zgrade, posle kraće prepirke ubio lopova Milorada Jovanovića, koji je pokušao da mu ukrade vozilo Zastavu 750. Ovaj slučaj dobio je veliki publicitet u novinama i izazvao veliku podelu javnosti na one koji su smatrali da je zastavnik samo štitio svoju imovinu i na one koji su smatrali da je ljudski život vredniji od „fiće“. Vojni sud JNA u Beogradu osudio je aprila iste godine zastavnika Turudića na dve godine zatvora.[2][3]
Predsednik Republike Josip Broz Tito, od 24. do 29. januara, boravio u zvaničnoj poseti Republici Indiji, gde je došao na poziv predsednika Indije V. V. Girija i predsednika Vlade Indire Gandi. Prilikom posete, Titu je u Nju Delhiju, 25. januara uručena Nehruova nagrada, kao priznanje za „izvanredni doprinos mira u svetu i međunarodnoj saradnji”. Takođe, tokom posete Tito je vodio razgovre sa indijskim zvaničnicima o odnosima i saradnji između dve zemlje.[1][4]
U Beogradu održana svečanost povodom 70-ogodišnjice osnivanja lista „Politika” i 30-ogodišnjice njegovog izlaženja u socijalističkoj Jugoslaviji. Na svečanosti je govorio Tihomir Vlaškalić, predsednik CK SK Srbije, a tokom svečanosti je rukovodstvu lista uručen Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, kojim je predsednik Tito odlikovao „Politiku”.[1]
Predsednik Republike Josip Broz Tito, od 29. januara do 2. februara, borvaio u zvaničnoj poseti Narodnoj Republici Bangladeš. Tokom posete, Tito je 30. januara vodio razgovore sa predsednikom Vlade šeikom Mudžiburom Rahmanom o međunarodnoj situaciji, kao i nekim aktuelnim problemima i aktivnostima nesvrstanih zemalja.[1][4]
Predsednik Republike Josip Broz Tito, od 2. do 5. februara, boravio u zvaničnoj poseti Kraljevini Nepal. Tito je bio prvi državnik koji je posetio ovu zemlju otkako je na presto došao mladi kralj Birendra, nakon smrti svoga oca kralja Mahendre. U toku posete Tito je Povelju građanina Katmandua u znak zahvalnosti za doprinos svetskom miru.[1][5]
Predsednik Republike Josip Broz Tito, od 5. do 7. februara, boravio u zvaničnoj poseti Sirijskoj Arapskoj Republici. Tokom posete Tito je vodio razgovore sa predsednikom Sirije Hafizom el Asadom o mnogim aktuelnim međunarodnim problemima, u prvom redu o krizi na Bliskom istoku i o neposrednim zadacima nesvrstanih zemalja.[1][5]
U zvaničnu posetu Jugoslaviji doputovao predsednik Sjedinjenih Meksičkih Država Luis Ečeverija. Tokom posete on se susreo sa predsednikom Tito s kojim je razgovarao o aktuelnim međunarodnim pitanjima i bilateralnim odnosima.[6][5]
U Beogradu održana zajednička sednica Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije i predsedništva Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslavije na kojoj se raspravljalo o zadacima SKJ i SSJ u ostvarivanju samoupravljanja na osnovama novog Ustava. Istog dana, na posebnoj sednici Predsedništvo SKJ je donelo odluku da se Deseti kongres SKJ, održi u Beogradu od 27. do 30. maja.[6][5]
U Kragujevcu, od 15. do 17. februara, održan Šesti susret samoupravljača „Crveni barjak” na kome se raspravljalo o rezultatima i perspektivama razvoja neposrednog samoupravljanja.[6]
U Beogradu na sednici Veća naroda Savezne skupštine proglašen novi Ustav SFRJ. Svečanoj sednici su prisustvovali najviši politički rukovodioci Federacije, republika i pokrajina, kao i šefovi diplomatskih misija u Jugoslaviji. Odmah nakon proglašenja novog Ustava SFRJ, proglašeni su novi ustavi socijalističkih republika i pokrajina. Ovi ustavi doneli su novu etapu u razvoju socijalističke Jugoslavije jer su dali veća prava republikama i pokrajinama u odnosu na federaciju. Takođe, novi Ustav je utvrdio novi sistem organa Federacije — Skupština SFRJ, Predsednik RepublikeJosip Broz Tito, Predsedništvo SFRJ i Savezno izvršno veće. Skupština SFRJ postala je delgatska, dok su članove Predsedništva SFRJ birale skupštine republika i pokrajina.[6]
U Beogradu održana Izborna konferencija novog saziva Gradske konferencije Saveza komunista Beograda na kojoj je izabran 51 član Gradskog komiteta SK Beograda. Za predsednika Gradske konferencije SK Beograda izabran je Dušan Saša Gligorijević, a za sekretara Gradskog komiteta SK Beograda Zoran Nastić.[7]
U povratku sa Zlatibora predsednik Tito posetio Titovo Užice, Arilje, Ivanjicu i Užičku Požegu. Tokom posete Ivanjici, Tito je u selu Prilike svečano pustio u rad prvu zemaljsku satelitsku stanicu u Jugoslaviji.[19]
U Zagrebu, od 19. do 21. juna održan Sedmi kongres Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije (SUBNOR). Kongres je usvojio izveštaj o radu Saveznog i Nadzornog odbora između Šestog i Sedmog kongresa, Referat o društveno-političkoj aktivnosti SUBNOR u daljem razvoju jugoslovenskog samoupravnog socijalističkog društva i izabrao odgovarajuće organe. Za predsednika SUBNOR Jugoslavije izabran je general armije i narodni herojKosta Nađ.[20]
U Zagrebu na Glavnom kolodvoru, u 22:40 časova dogodila se teška železnička nezgoda kada je ekspresni putnički voz na liniji Atina—Beograd—Zagreb—Dortmund sa svih devet vagona iskočio iz šina prilikom ulaska u stanicu. Voz se kretao brzinom od 104 km/č usled čega je iskliznuo iz šina i prevrnuo se. U vozu se nalazilo oko 400 putnika, mahom radnika-iseljenika koji su se odmora vraćali u Nemačku. Na licu mestu je stradalo 167 putnika, a veliki broj putnika je nastradao od posledica strujnog udara, jer je voz prevrtanjem iščupao stubove električnih vodova. Preko 90 putnika zadobilo je teže i lakše povrede, a čak 41 putnik zbog velikih povreda usled strujnog udara nije mogao da bude indentifikovan, pa su svi sahranjeni u zajedničku grobnicu na Mirogoju. Kao izazivači nezgode bili su optuženi mašinovođa Nikola Knežević i njegov pomoćnik Stjepan Varga, koji su osuđeni na 15, odnosno na 8 godina zatvora (ovo je najveća železnička nezgoda koja se dogodila na teritoriji SFRJ).[23]
U Kruševcu, u Ulici Vece Korčagina (danas Vidovdanska) skokom sa 11 sprata zgrade tkv. „Rubinove kule“ stradala Milica Kostić (1956—1974), učenica Srednje medicinske škole iz sela Strojinci, kod Brusa. Skokom sa zgrade pokušala je bekstvo od nasilnika, koji su je odveli u stan u nameri da je siliju. Sa teškim povredama je odvedena u Medicinski centar u Kruševcu, gde je preminula 4. septembra. Ovaj tragični događaj vidno je uzbudio javnost, kako u Kruševcu, tako i u čitavoj Srbiji i Jugoslaviji. Pripadnici milicije sprečili su građane Kruševca da linčuju petoricu osumljičenih — Miroslava Mađarca, Tomislava Nikolića, Zvonka Ivanovića, Slavoljuba Trifunovića i maloletnog S.V, u čijem stanu se odigrao tragični događaj. Krajem godine svi osumljičeni su proglašeni krivima i osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne.[25]
.svg)
.svg)
