Pređi na sadržaj

Džordž Maršal (general)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa George Marshall)
Džordž Maršal
Džordž Maršal
Lični podaci
Datum rođenja(1880-12-31)31. decembar 1880.
Mesto rođenjaJuniontaun, SAD
Datum smrti18. oktobar 1959.(1959-10-18) (78 god.)
Mesto smrtiVašington, SAD
ObrazovanjeVirdžinijski vojni institut, United States Army Command and General Staff College
Vojna karijera
VojskaArmija SAD

Džordž Katlet Maršal ml. (engl. George Catlett Marshall, Jr.; Juniontaun, 31. decembar 1880 — Vašington, 16. oktobar 1959) bio je američki oficir i državnik poznat po svojoj liderskoj ulozi tokom Drugog svetskog rata i Hladnog rata. Bio je načelnik generalštaba američke vojske, državni sekretar SAD i treći sekretar odbrane SAD. Vinston Čerčil ga je nazvao "organizatorom pobede" zbog njegove uloge u pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu.[1] Maršal je tokom rata bio načelnik generalštaba američke vojske i glavni vojni savetnik američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta.

Po njemu je ime dobio Maršalov plan, nakon što ga je, kao državni sekretar predstavio na Harvardskom univerzitetu u junu 1947. godine. U svom govoru preporučio je da Evropa zajednički sačini sopstveni plan za obnovu Evrope nakon Drugog svetskog rata naglašavajući sledeće "Logično je da SAD preduzmu sve što je u njihovoj moći kako bi pomogle ekonomsko ozdravljenje sveta". Američki Stejt Department je osmislio najveći deo plana, a američki predsednik Truman je bio dovoljno mudar da dopusti da plan bude nazvan po Maršalu. Za razliku od Trumana, Maršala su poštovale pristalice obe političke partije u SAD. Maršal je za svoj plan koji je bio usmeren ka ekonomskom oporavku zapadne Evrope nakon Drugog svetskog rata dobio Nobelovu nagradu za mir 1953. godine.[2]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Džordž Katlet Maršal ml. je rođen u Juniontaunu u Pensilvaniji, u porodici srednje klase, iz braka Džordža Katleta Maršala, Sr. i Laure Emili Maršal (rođene Bredford).[3] Maršal je bio potomak stare virdžinijske porodice, kao i daleki rođak nekadašnjeg predsednika Vrhovnog suda SAD Džona Maršala. Maršal je diplomirao na Virdžinijskom vojnom institutu[4] na kojem je 1901. godine postao član studentskog bratstva Kapa Alfa. Tokom studija aktivno se bavio američkim fudbalom i igrao je fudbal za univerzitetski tim.[5][6]

Početak vojne karijere i Filipini[uredi | uredi izvor]

Nakon što je diplomirao 1901. na Virdžinijskom vojnom institutu, Maršal se prijavio za takmičarsko testiranje kandidata za dobijanje čina potporučnika u vojsci SAD, s obzirom da u to vreme nije postojao Korpus za obuku rezervnih oficira. Dok je čekao rezultate testiranja Maršal je preuzeo poziciju komandanta studentima Danvilske vojne akademije u Danvilu, Virdžinija. Maršal je zatim, u februaru 1902. godine dobio čin potporučnika u vojsci SAD. Pre početka Prvog svetskog rata bio je raspoređen na različite položaje u SAD i na Filipinima. Služio je kao komanddir pešadijskog voda i komandir čete tokom Filipinsko-američkog rata i brojnih drugih gerilskih ustanaka. Period od 1906. do 1910. godine proveo je u Fort Levenvortu kao student i kao instruktor. [7]

Nakon još jednog odsluženog roka službe na Filipinima, Maršal se 1916. godine vratio u SAD kako bi služio kao ađutant komandanta zapadnog odseka, nekadašnjeg načelnika generalštaba, general-majora Dž. Frenklina Bela, u Prezidiju, u San Francisku. Nakon što su SAD objavile rat Nemačkoj, u aprilu 1917. godine, Maršal je zajedno sa Belom premešten na Guvernerovo ostrvo u Njujorku, kada je Belu dodeljena komanda nad istočnim odsekom. Maršalu je ubrzo dodeljen zadatak da nadzire mobilizaciju američke 1. pešadijske divizije koja je trebalo da bude upućena u Francusku.

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Tokom Prvog svetskog rata, Maršal je obavljao zadatke planiranja obuke trupa i ratnih operacija. U Francusku je upućen sredinom 1917. godine kao direktor obuke i planiranja u američkoj 1. pešadijskoj diviziji. Vršeći ovu funkciju učestvovao je u planiranju američkog napada i pobede kod mesta Kantinji, u periodu od 28. do 31. marta 1918. godine.[8] Sredinom 1918. godine prekomandovan je u štab Američkih ekspedicionih snaga gde je bio jedan od ključnih planera američkih operacija i u kojem je blisko sarađivao sa generalom Džonom Dž. Peršingom. Odigrao je značajnu ulogu u planiranju i koordinaciji Meza-Argonske ofanzive koja je značajno doprinela porazu nemačke vojske na zapadnom frontu. [9]

Između dva svetska rata[uredi | uredi izvor]

Godine 1919. Maršal je postao ađutant generala Džona Dž. Peršinga. U periodu od 1920. do 1924. godine, dok je Peršing bio načelnik generalštaba, Maršal je obavljao više funkcija u vojsci SAD, vezanih za obuku i obrazovanje oficirskog kadra u oblasti modernog mehanizovanog ratovanja. Između dva svetska rata bio je ključni planer u ministarstvu rata SAD, tri godine je obavljao funkciju komandanta 15. pešadijskog puka stacioniranog u Kini i predavao je na Američkom vojnom koledžu. 1927. godine je u činu potpukovnika postavljen za pomoćnika komandanta Fort Beninga gde je sproveo značajne reforme. U periodu od juna 1932. do juna 1933. godine bio je komandant Fort Skrevena, Savana Bič, Džordžija.

Godine 1934. pukovnik Maršal postavio je Edvina F. Hardinga za urednika publikacije pešadijske škole i Harding je postao autor dela "Pešadija u borbi"[10]‍:41 koje je kodifikovalo lekcije naučene u Prvom svetskom ratu. "Pešadija u borbi" se i danas koristi kao priručnik za obuku oficira tokom oficirskog pešadijskog kursa, a na osnovu nje je obučen i najveći broj pešadijskih oficira koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu.

U oktobru 1936. godine Maršal je unapređen u čin brigadnog generala. U periodu od 1936. do 1938. godine bio je komandant Vankuverske kasarne u Vašingtonu. 1938. godine prekomandovan je u diviziju za ratne planove u Vašingtonu i postavljen je na položaj zamenika načelnika generalštaba. Vršeći ovu funkciju, brigadni general Maršal prisustvovao je konferenciji u Beloj kući, na kojoj je predsednik Ruzvelt predložio plan kako da se podrže ratni napori Engleske tako što bi joj se obezbedili borbeni avioni. Iako je predsednik izneo svoj plan ne obazirući se na velike logističke i kadrovske probleme koji bi se morali rešiti ukoliko bi plan bio prihvaćen, većina prisutnih podržala je predsednika, dok je samo Maršal otvoreno izrazio svoje neslaganje. Uprkos opštem mišljenju da je Maršal ovakvim svojim postupkom zapečatio svoju vojnu karijeru, dogodilo se upravo suprotno. Predsednik Frenklin D. Ruzvelt predložio je Maršala za poziciju načelnika generalštaba američke vojske. Nakon penzionisanja generala Malina Krega, 1. jula 1939. godine, Maršal je postavljen za vršioca funkcije načelnika generalštaba. 1. septembra 1939. godine, na dan početka Drugog svetskog rata, unapređen je u čin generala i položio je zakletvu kao novi načelnik generalštaba.[11] Ovu funkciju obavljao je sve do kraja rata, 1945. godine.

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Kao načelnik generalštaba Maršal je organizovao najveću ekspanziju vojnih snaga u istoriji SAD. Nasledivši staromodnu i loše opremljenu vojsku od 189.000 vojnika, koristeći svoje iskustvo kao predavača tehnike modernog ratovanja i instruktora na vojnom koledžu, Maršal je uspešno koordinirao sveobuhvatnim procesom ekspanzije i modernizacije američke vojske. Iako nikada nije komandovao trupama u borbi, bio je vešt organizator i imao je talenat da inspiriše druge oficire.[12] Mnogi od američkih generala koji su postavljani na ključne položaje tokom Drugog svetskog rata, izabrani su ili preporučeni od strane Maršala, uključujući i Dvajta D. Ajzenhauera, Džejkoba L. Deversa, Džordža S. Patona, Lojda Fridendala, Leslija Meknera, Marka Klarka i Omara Bredlija.[13]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

http://www.touchstonemag.com/archives/article.php?id=26-02-041-f

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „George Catlett Marshall, U.S. Army Chief of Staff, Secretary of State”. CNN. Arhivirano iz originala 13. 11. 2007. g. Pristupljeno 12. 12. 2007. 
  2. ^ W. Del Testa, Lemoine & Strickland 2001, str. 120
  3. ^ „George Marshall Childhood”. Arhivirano iz originala 03. 01. 2014. g. Pristupljeno 11. 09. 2015. 
  4. ^ Uldrich 2005, str. 14–15
  5. ^ „All-Southern Football Team”. The Times. 10. 02. 1901. str. 10. Pristupljeno 10. 03. 2015 — preko Newspapers.com. 
  6. ^ Hoge, W. H. (1901). „All Southern Football Team”. Spalding's Football Guide: 123. Pristupljeno 10. 03. 2015 — preko Google books. 
  7. ^ Stoler 1989, str. 21–25.
  8. ^ Davenport 2015.
  9. ^ Lengel 2008.
  10. ^ Campbell, James (30. 09. 2008). The Ghost Mountain Boys: Their Epic March and the Terrifying Battle for New Guinea—The Forgotten War of the South Pacific. Three Rivers Press. str. 400. ISBN 978-0-307-33597-5. 
  11. ^ „Early Career”. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 21. 09. 2015. 
  12. ^ Bland, Larry I., George C. Marshall and the Education of Army Leaders, Military Review 68 (October 1988) 27–51, Ft. Leavenworth, Kansas
  13. ^ Ossad, Steven L., Command Failures: Lessons Learned from Lloyd R. Fredendall, Army Magazine, March 2003

Literatura[uredi | uredi izvor]


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џорџ_Маршал_(генерал)&oldid=27833677”