Домовик
Домовик (или домаћи), у митологији Источних Словена, кућни је дух, често називан дед или господар куће.
За домовика постоје разни називи:
- руски: домовой
- украјински: дид, дидко, домовик или домовој
- чешки: дедек
- бугарски: стопан
- српски: домаћи услужни дух, малић, мацић, домћи, шкрат или шпиритус
- немачки: коболд
- енглески: гуд фелоу
- шведски: спирит.
Изглед[уреди | уреди извор]
Под тим именима замишљан је омалени старац са крзненим огртачем који живи иза или испод огњишта и брине се о кући и стоци. Некада се замишља и у виду пса, медведа или змије. Ако се том кућном заштитнику не поклања одређена пажња, он напушта кућу и проузрокује болести стоке или смрт домаћина.
Могао је да се преображава у различите животиње, пре свега у мачку, пса и краву, а ређе у змију и жабу. Најчешће борави у кући, у углу иза пећи, на тавану или у дворишту. Брине се о благодети куће, посебно о стоци, због чега је повезан са богом Велесом. Његова супруга, која се зове Домовика, борави у подруму. Глас Домовоја се у кући често чује, али је опасно да га укућани виде. Разним знацима наговештава недаће или смрт.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Домовик на Викимедијиној остави. |
![]() | Овај чланак везан за митологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |