Мора (митологија)
Мора је зли дух из словенске митологије који лута ноћу, седи на грудима заспалих и сише им крв.[а] Веровало се да постаје од женског детета рођеног у крвавој кошуљици или од девојке која се повезала с ђаволом. Појављује се и у виду различитих предмета, на пример длаке и сламке, а може се провући кроз кључаоницу.[2]
Према веровању Мора је могла у том облику да постоји само до своје удаје, након чега би постала вештица. Мора није имала способност да убије човека, већ само да га мучи и то ноћу док та особа спава. Тако је и данас остала изрека ноћна мора кад је неко нешто лоше сањао.[3]
Према веровању, као заштита од море, као и осталих митолошких бића су се користиле разне амајлије и предмети, а најраспрострањенији предмет за заштиту је био бели лук. У данима када се сматрало да су море и вештице најактивније људи су се мазали белим луком, нарочито деца.
Вук Стефановић Караџић у својим етнографским списима под називом Вјеровање ствари којијех нема наводи и молитву која постоји за људе које мори Мора коју би требали да очитају пре спавања:
Мора бора! не прелази
Прек’ овога бјела двора,
Е су на њем тврди кључи
Од нашега Сиодора,
Сиодора и Тодора
И Марије и Матије
И сестрице Ливантије,
Која нема приступишта.
Прек’ овога б’јела двора,
Ни камена каменица,
Ни вјетрушна вјетруштина,
Ни наметна наметница,
Ни удова удовица,
Ни мађиона мађионица,
Докле не би пребројила
На небу звијезде,
На гори листове,
На мору пијесак,
На кучки длаке,
На кози руње,
На овци вуне,
На вуни длаке;
А кад би то пребројила,
Вратилом се опасала,
Заштикалом поштапила,
Ушла у јајску љуску,
Утопила се у морску пучину,
Тринка јој тракули,
Врагу јој глава,
Све јој козе враг однио,
Млеко јој се не сирило,
Него рекла: јаох!
Јаох јој дала Лена, плена
И Марија Магдалена. Амин!
Напомена
[уреди | уреди извор]- ^ Код Источих Словена, изузев у западој Белорусији и у западној Галицији, није познат лик с таквим скупом обележја, а митолошка имена која садрже коренове *мор-/*мар- означавају женске демоне друкчијих обележја, посебно кикимору.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ J. J. Левкиевска Мора // Словенска митологија. Енциклопедијски речник / Редактори Светлана M. Толстој, Љубинко Раденковић — Zepter book world, Beograd, 2001
- ^ Вук Караџић, Српски рјечник, 1898, стр. 380 (поновљено друго изд. из 1852)[1], Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Словенска митологија
Литература
[уреди | уреди извор]- Bjordvand, Harald and Lindeman, Fredrik Otto (2007). Våre arveord. Novus. ISBN 978-82-7099-467-0..
- Hødnebø, Finn; Magerøy, Hallvard, ур. (1979). Snorres kongesagaer 1. 2nd ed. Gyldendal Norsk Forlag. ISBN 978-82-05-22184-0.
- Pickett, Joseph P.; et al., ур. (2000). The American Heritage Dictionary of the English Language (4th изд.). Boston: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-82517-4..
- Paul Devereux (2003). Haunted Land: Investigations into Ancient Mysteries and Modern Day Phenomena. Piatkus Publishers., London, 2001
- Скандинавская мифология: Энциклопедия. — М.: Изд-во Эксмо; СПб.: Мидгард, 2005. — 592с., ил. ISBN 978-5-699-11536-5.
