Додола

С Википедије, слободне енциклопедије
Додоле у Бугарској 1950.

Додола или Перперуна је биће словенске митологије које представља богињу кише, и везује се за врховног старословенског бога грома Перуна.

Ритуали[уреди | уреди извор]

Поливање додоле (Урош Предић)
Пеперуда на бугарском значи лептир

Додолски ритуали су паганске ритуалне игре и песме чији магични елементи су имали за циљ да изазову кишу. У игри су учествовале углавном младе девојке, од 5 до 12 година, јер су ритуална правила захтевала потпуну невиност.[1]

Девојке су звали Додоле и биле су обучене у стару одећу, углавном подерану, на глави су носиле венце од трава, житарица и цвећа и букете цвећа у рукама.

Главна додола је морала бити сироче (без оца и мајке) или рођена после очеве смрти (посмрче), с тим да након њеног рођења није смело да се роди ниједно друго дете. Ишле су селом и играла и певале испред сваке куће.

Додоле су се окупљале током летњих суша. Носиле су са собом гранчице храста, јер је храст по старом индоевропском веровању дрво бога громовника Перуна.

Као необична и полунага појава, додола се креће слободно по селу заједно са девојкама које је хорски прате. Када дође пред нечије домаћинство обред почиње, она пева стих по стих, а девојке у глас припев «ој додо, ој додоле». У току певања она игра тако што се окреће у круг. Када отпева песму додола бива поливена водом од стране домаћице. По завршетку обреда бива награђена.

Обреди се разликују од места до места. У призренском крају девојке након обиласка кућа иду у цркву. У овом крају примећује се преплитање религијског и магијског.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Petljanja boga Peruna – Like Pilates” (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-31. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]